STARCI I UDARCI

[Sestre Bronte]

Da li vam je dobijanje dece pojačalo razmišljanje o smrti? Ja lično nikad više u životu nisam razmišljao o njoj nego u prvim mesecima kako sam postao otac...

 

 

 

Najbolji stav po mom bezličnom mišljenju je na tu temu imao moj pokojni otac.

 

Kako mi reče više puta u različitim fazama mog odrastanja - Idem ja tako kući knezom iz porodilišta, gledam sve oko sebe i mislim se koji će kurac sve ovo meni.

 

hvala tato, a posle sam ga razumeo bolje

[Notorious]

Nemam ja pojma znam li bolje ili ne, obaska sto smo na ekstremno licnom/intimnom terenu.

Tvoj 'odgovor' na Singerov post je bio 1 stereotip, bolje da ga nisi ni pisala.

 

I to je sasvim moguće, ukoliko uzmemo u obzir odnos stereotipa i ličnog. 

Kad bismo osvestili meru u kojoj živimo stereotipe, svakako bi se osećali  daleko manje ekskluzivno. 

[namenski]

A da pokusas da mi ovo prevedes na srpski?

 

Hvala unapred  :)

[Notorious]

Civiizacijski/kulturalno uslovljeni mentalni i emocionalni obrasci po kojima funkcionišemo, što nasleđeni (ukoliko uvažimo jungijansku perspektivu), što introjekovani (pounutrašnjeni, usvojeni, kako god hoćeš), su do te mere deo naših bića da je često veoma teško napraviti razliku između individualnosti (u najdoslovnijem smislu reči) i koda/obrasca/stereotipa. To ipak ne znači da se pomenuti sadržaji ne prelamaju u svakoj ličnosti na jedinstven način. Nezavisno od toga, daleko smo manje originalni u svojim stremljenjima i strahovima nego što verujemo. To sam želela da kažem. 

[betty]

Da li vam je dobijanje dece pojačalo razmišljanje o smrti? Ja lično nikad više u životu nisam razmišljao o njoj nego u prvim mesecima kako sam postao otac...

 

o da. nikad ranije me nije hvatala prava frka od smrti. tuga, da. kad zamislim svoju, ili smrt nekog bliznjeg. a sad me ispunjava uzasom ideja da bi mogao da odraste bez moje zastite. kao sto me ispunjava uzasom ideja da bi njemu moglo nesto da se desi. 

[Hippie]

salu na stranu, daklem...

 

o da. nikad ranije me nije hvatala prava frka od smrti. tuga, da. kad zamislim svoju, ili smrt nekog bliznjeg. a sad me ispunjava uzasom ideja da bi mogao da odraste bez moje zastite. kao sto me ispunjava uzasom ideja da bi njemu moglo nesto da se desi. 

 

+ 1

[aram]

plus jedan. kad je imao 5 godina, a tek se preselili u nemacku, kompletan egzistencijalni haos, par puta sam sebe doveo u lazno predinfarktno stanje izazvano upravo tim razmisljanjem "sta ako se meni nesto sad desi" :d

[Notorious]

Najjači okidači svesti o prolaznosti/smrti su deca i smrt roditelja. 

[salerokada]

Au, znači ja sam potpuno infantilan. Ja sam kada mi se rodila beba razmišljao kada će se steći uslovi da se vratim slobodnom penjanju.

Dobro, ajde, razmišljao sam i o posledicama tog hobija, koji može biti jako opasan ako je čovek neoprezan.

[le petit nicolas]

a sad me ispunjava uzasom ideja da bi mogao da odraste bez moje zastite.

par puta sam sebe doveo u lazno predinfarktno stanje izazvano upravo tim razmisljanjem "sta ako se meni nesto sad desi" :D

dobro je dok je dvoje, za ako se jednom desi.

 

da se vratimo na gepratovu temu. ja sam odlučila da budem zla baba. neću ništa sređivati ni nadoknađivati propušteno "sad kad sam u penziji i kad imam vremena". skitaću bez žurbe i obilato raditi ništa. potomci i potomaka potomci moći će da svrate kad se dogovorimo. ili da me izvedu negde na ručak ^_^ . i nabaviću lulu. da pućkam i mrko gledam svet.

 

poz

[Notorious]

I ja sve tako hoću, još da dodatno izbegnem na more (što želim decenijama, ne bi valjalo da se izjalovi) i to je to. 

[Indy]

@djordje geprat

 

OK je djordje, nema ljutnje... samo mi se na kraju ucinilo da vise ne razumem o cemu je topik (sto mi nije prvi put).

[betty]

plus jedan. kad je imao 5 godina, a tek se preselili u nemacku, kompletan egzistencijalni haos, par puta sam sebe doveo u lazno predinfarktno stanje izazvano upravo tim razmisljanjem "sta ako se meni nesto sad desi" :d

i ja sam posle ove selidbe puna strahova. kako se stvari slezu, tako se i strahovi polako povlace. u stvari, kako se dete smirilo i pocelo opet da pevusi i igra se samo. ali naivni dnevni dogadjaji su jos uvek nekad instant okidaci za vrlo mracne misli. jedva cekam da prodje, nije prijatno uopste.

[Anonymous]

Tema poprima atmosferu iz naslova;)

 

Jes' vala, ima staraca, a ima i udaraca.

[Leia]

Način života i odnos prema smrti su neodvojivi, jer prihvatanje ili neprihvatanje konačnosti neposredno utiče na sadržaj života, a mnoge naše navike i inhibicije se smatraju paravanom za strah od smrti. Zato se tema i preliva na način na koji se preliva. 

 

my point exactly. neki vole da se samosahrane pre nego sto im je sudjeno (i to u losim cipelama!), ili i ne vole al nemaju snage ili volje da izgrebu nesto bolje, ili ih prosto zivotne okolnosti sjebu i to je to. a neki prosto zive i usudjuju se i da uzivaju u tome pa koliko traje, i jos glasno pricaju o tome, stoka jedna, dok posten narod pati i plasi se i zivota i smrti.

 

da se razumemo, svakako se slazem sa bubom da je svaki stav legitiman posto je poprilicno licna stvar u pitanju, al imam pravo valjda i ja da imam svoje misljenje o tim stavovima, a i vlasnici takvih stavova o mom. pa se onda skupimo i pricamo o svemu tome.

samo bez teskih reci molicu lepo, jer nam je svima nivo ovog foruma jedan od glavnih zivotnih prioriteta jelte :D