STARCI I UDARCI

[Notorious]

Jedno je razlika u misljenju (ovo sa aramove ilustracije), a drugo je na svakoj drugoj stranici biti optuzivan za kukumakanje. Zasto bih npr. ja u tome participirao, da li sam mazohista ili stagod? (Verovatno jesam, cim sam se vratio na ovo mesto... EDIT. tesi me malo da vidim da je i Nicol).

 

Evo, pridružiću ti se u kukumakanju, ne bih da lagano umirem, samo da što brže umrem, kad god to bilo.

Ne mislim da je razmišljanje o smrti izraz nemoći i kukumakanja, ni izdaleka. 

[gospa buba]

Evo, pridružiću ti se u kukumakanju, ne bih da lagano umirem, samo da što brže umrem, kad god to bilo.

Ne mislim da je razmišljanje o smrti izraz nemoći i kukumakanja, ni izdaleka. 

a zashto je bilo koji pristup tom problemu problematichan, od kukumavchenja do negacije, i ceo spektar koji stane izmedju? to je dogadjaj bez presedana i sve reakcije su legalne <_<

 

ili legitimne? jebemliga, ko da ja sve moram da znam ^_^

Edited October 29, 2014 by gospa buba

[wall]

Evo, pridružiću ti se u kukumakanju, ne bih da lagano umirem, samo da što brže umrem, kad god to bilo.

Ne mislim da je razmišljanje o smrti izraz nemoći i kukumakanja, ni izdaleka.

 

Ali to nije kukumakanje.

Nije ni ono Indijevo, ali da ne prčkam.

No redovno™ razmišljanje i svesnost da smo svaki dan bliže smrti jeste karakteristično za starost.

Što je bliže, to je redovnije i napornije.

[wall]

a zashto je bilo koji pristup tom problemu problematichan, od kukumavchenja do negacije, i ceo spektar koji stane izmedju? to je dogadjaj bez presedana i sve reakcije su legalne <_<

 

ili legitimne? jebemliga, ko da ja sve moram da znam ^_^

Tehnički, to nije problem.

[namenski]

Smrt je u teoriji trenutak izmedju zivota i smrti: jedino tako imaju smisla primedbe tipa sad jesam, sad nisam, rastanak/prestanak onih koje volimo/koji nam znace, itd, itd...

U praksi, smrt zna da bude strasno nekomforna, bolna, dugotrajna; ne sama smrt, trenutak nego onaj uvodni deo, takozvano umiranje.

Sent Egziperi se jednom iznenadjeno slozio sa necijom tvrdnjom da covekovo nebojenje smrti potice od cudnovatog covekovog osecaja da je neranjiv, ali je - negde u isto vreme - napisao i recenicu, otprilike: ne bojim se smrti, nego neudobnosti umiranja.

Za raspravu je verovatno nebitna razlika izmedju straha od smrti i umiranja - strah je rezultat koji sleduje coveku u oba slucaja, a razlika je samo u tome sto umiranje ne mora uvek da se zavrsi bas umiranjem.

 

Najsmesnija je razlika, ilustrativna u svakom slucaju, izmedju muskaraca i zena, evidentna da evidentnija ne moze biti i, koliko je meni poznato, vezana za evropske kulture, one juznije ponajvise: obican blazi grip muskarca prikuje za krevet sa sve pripadajucim asortimanom kuknjave, oprastanja od bliznjih, tvrdnji da od licne bolesti teze nema, itd, itd, dok zene u istim uslovima funkcionisu neuporedivo bolje.

[Notorious]

a zashto je bilo koji pristup tom problemu problematichan, od kukumavchenja do negacije, i ceo spektar koji stane izmedju? to je dogadjaj bez presedana i sve reakcije su legalne <_<

 

ili legitimne? jebemliga, ko da ja sve moram da znam ^_^

 

Naravno da nije kukumakanje, samo sam se prilagodila tekućoj terminologiji. 

Nema legitimnog pristupa ili recepture, bubice, prihvatljivo je sve s čim možemo da se nosimo najbolje što umemo. 

[Singer]

Da li vam je dobijanje dece pojačalo razmišljanje o smrti? Ja lično nikad više u životu nisam razmišljao o njoj nego u prvim mesecima kako sam postao otac...

 

Neko pomenu aktivan strah od smrti dok je recimo kod mene to najbliže nekom anksioznom stanju kad "koncetrisano" razmišljam o njoj. Upadam u posebno stanje, spoznajem da nestajem sve više i više, večno - sve dok ne osetim "da me nema". Tad kao da izgubim dah na trenutak, srce mi zalupa i osetim, najbliže rečeno, strah.

 

Dete je to malo dislociralo pa je taj strah sad više tuga al je fizička rekcija i dalje "bolna".

 

Trapavo sam artikulisao sve ovo jer sam pustio direkt iz mene da izađe jer je smrt samo moja™ tema.

[Notorious]

Početak života (deteta) sasvim prirodno asocira na kraj (tvoj) i smenu generacija, a tvoj način reagovanja je upravo ono što si i sam rekao, tvoja tema, zavisna od niza krajnje ličnih iskustava koja si stekao. 

[namenski]

Nema veze to sto pricas coveku: pojava deteta je pitanje odgovornosti, straha da se ne capne i dete ostavi bez zastite.

Obaska sto je sa strahom od sopstvene smrti jedino uporediv strah za dete koji je upoznao svako ko dete ima u trenucima kad je dete bolesno, kad mu se nesto dogodi.

[gospa buba]

Naravno da nije kukumakanje, samo sam se prilagodila tekućoj terminologiji. 

Nema legitimnog pristupa ili recepture, bubice, prihvatljivo je sve s čim možemo da se nosimo najbolje što umemo. 

pa ja insistiram da se ne prilagodimo terminologiji. i vrishtanje od straja je legitiman pristup, to hocu da kazem, i niko nema pravo da ga kritikuje ^_^

[wall]

Da li vam je dobijanje dece pojačalo razmišljanje o smrti? Ja lično nikad više u životu nisam razmišljao o njoj nego u prvim mesecima kako sam postao otac...

 

Neko pomenu aktivan strah od smrti dok je recimo kod mene to najbliže nekom anksioznom stanju kad "koncetrisano" razmišljam o njoj. Upadam u posebno stanje, spoznajem da nestajem sve više i više, večno - sve dok ne osetim "da me nema". Tad kao da izgubim dah na trenutak, srce mi zalupa i osetim, najbliže rečeno, strah.

 

Dete je to malo dislociralo pa je taj strah sad više tuga al je fizička rekcija i dalje "bolna".

 

Trapavo sam artikulisao sve ovo jer sam pustio direkt iz mene da izađe jer je smrt samo moja™ tema.

Nije. Ni pre i ni posle. To mi malo i smeta, inače ja sam zadužen za skidnje zvezda s neba. Kad ono "egoista".

[Notorious]

Nema veze to sto pricas coveku: pojava deteta je pitanje odgovornosti, straha da se ne capne i dete ostavi bez zastite.

Obaska sto je sa strahom od sopstvene smrti jedino uporediv strah za dete koji je upoznao svako ko dete ima u trenucima kad je dete bolesno, kad mu se nesto dogodi.

 

Moguće je da ti bolje znaš. 

 

pa ja insistiram da se ne prilagodimo terminologiji. i vrishtanje od straja je legitiman pristup, to hocu da kazem, i niko nema pravo da ga kritikuje ^_^

 

NaraFski  -_-, samo sam ja to, izgleda, presuFtilno formulisala. 

[namenski]

Moguće je da ti bolje znaš. 

Nemam ja pojma znam li bolje ili ne, obaska sto smo na ekstremno licnom/intimnom terenu.

Tvoj 'odgovor' na Singerov post je bio 1 stereotip, bolje da ga nisi ni pisala.

[gospa buba]

sad, pitam se. da li i lichno moze da bude stereotip?

[aram]

Moguće je da ti bolje znaš.

 

ih moguce, izvesno :D