Politika i poplave

[ficfiric]

Lepo od Puzovica sto upire prste u Dinkica a ima li nekakve Puzoviceve odgovornosti za ovakve stvari?

 

 

 

Nedovršen nasip kod Šapca

25. april 2014

 

Nasip od Šapca do Drenovca, na desnoj obali Save, posle nedovršene rekonstrukcije postao je „ranjiv“ te porast reke najviše zabrinjava ljude koji žive u neposrednoj bilizini. Osim toga, već više od pola godine zbog radova na nasipu zatrpani su im prilazi kućama, zbog čega su i uplašeni i revoltirani.
Dvadesetak domaćinstava sela Mačvanski Pričinović i Drenovac, čije se kuće nalaze u neposrednoj blizini nasipa, odsečeno je od puta. „Hitna rekonstrukcija nasipa“ koja je trebala da bude završena prošle godine u avgustu, još nije okončana, a prilaz kućama i njivama mačvanskih seljaka ostao je blokiran. U međuvremenu, radovi su obustavljeni, a radnici sa mehanizacijom napustili su gradilište. 

-Od nas dvadesetoro, deset nas je bolesno. Umro nam je čovek u šumi, bolestan, ni mrtvog nismo mogli da ga iznesemo, krčili smo šumu da bismo došli do njega, jer nema puta. Većina nas je bolesna, ni kola hitne pomoći ne mogu da nam dođu – tvrdi Slobodan Mrkić. 

-Ne možemo ogrev da dovučemo, ni hranu za stoku,. Prošle godine su nam ostale njive neobađene jer nismo mogli da uđemo u njih. Posejanu detelinu niko nije mogao da kosi, kroz šumu smo na kolicima svakog dana po nekoliko kilometara prevozili hranu za stoku jer nemamo puta – revoltirano će meštani.
Radovi na hitnoj rekonstrukciji nasipa na desnoj obali Save počeli su februara prošle godine a prema projektu trebali su da budu završeni u avgustu. Međutim, ono što je dodatno zabrinulo ove ljude je što su, kako kažu, 20. marta ove godine, svi radnici sa mehanizacijom i brodovima napustili gradilište. Nasip je razrovan, otvoreni su svi odvodi – proseci, pa meštani sa zebnjom prate porast Save čiji je nivo porastao za samo nekoliko dana za oko 200 centimetara. 

-Strah nas je da ovo neće skoro biti završeno, ako se i nastave radovi. Ostale su otvoreni svi ispusti ka Savi, ako poraste vodostaj, poplaviće nas. Nismo mi vikendaši, mi ovde živimo, ali ako Sava krene, i Šabac će biti ugrožen jer nasip nije dovršen– napominje Snežana Marković. 

Investitor hitne rekonstrukcije nasipa je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, a izvođač radova je austrijska firma „Porr Bau GMBH“. Umesto da završe u avgustu, austrijanci su rok nekoliko puta probijali da bi na kraju ostavili nedovršen nasip u dužini od dva kilometra i 30 metara.
U odgovoru koji je dostavila Republička direkcija za vode se navodi: Republička direkcija za vode nastoji da obezbedi sredstva kojima će finansirati završetak radova. Prema proceni nadležnih iz Direkcije za vode, nastavak radova može se očekivati za dva do tri meseca. Investiciju će voditi JVP „Srbijavode“, a završetak radova očekuje se zasigurno do kraja godine. 
Kada je reč o prilaznim putevima, nadležni iz Direkcije za vode upoznati su sa problemom i radiće na iznalaženju rešenja nakon potpisivanja ugovora sa preduzećem koje će voditi investiciju kako bi se građanima olakšao pristup kućama. Prvobitno stanje puteva moguće je tek nakon rekonstrukcije nasipa. 
Kada je u pitanju bezbednost područja od eventualnog poplavnog talasa, na terenu se nalazi vodoprivredno preduzeće „Sava Šabac“, koje pomno prati stanje vodostaja i stanje nasipa u tom području. Ovo vodoprivredno preduzeće spremno je da interveniše, ukoliko za to bude bilo potrebe“.

VP Sava brine o nasipu 

Posle napuštanja gradilišta austrijskog Porra, Vodoprivredno preduzeće Sava prošlog četvrtka , dobilo je nalog da preuzme ingerencije oko odbrane od poplava na ovom delu obale, do izbora novog izvođača radova. Dragan Topalović iz VP Sava, kaže da su već preduzete određene mere kako bi se nasip ojačao i učinio bezbednim. 

-Zatvorene su tri proseke za vraćanje vode u Savu, ostale su još dve, na terenu smo, pratimo vodostaj, organizovali smo dežurstva. U zavisnosti od kretanja vodostaja preduzimaćemo sve potrebne mere tako da za sada nema opasnosti od poplava – kaže Topalović.

 

 

[belch]

i treba isprazniti kolektivne centre

a ljude istovariti ispred vlade

 

mora bre neko da ih podseti zašto sede tu gde sede, bez masovnog besa ničeg neće biti

[Turnbull]

Zašto Obrenovac nije branjen LIČNI STAV

Autor: Vladimir Pavićević

Da li su potopljeni Obrenovac i obrenovačke žrtve viša sila ili su teške posledice mogle da budu sprečene? Tvrdim da su strašne posledice mogle i morale biti sprečene pa je neophodno da se jasno utvrdi odgovornost za nečinjenje po pitanju zaštite ljudskih života i imovine.

 

 

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je još u utorak, 13. maja, da će vodostaj na više reka i u okolini Obrenovca biti u porastu. Upozoreno je da će vodostaj na Kolubari, na primer, već sutradan preći granicu redovne odbrane od poplava. Najavljeno je da će vodostaji nekih reka prevazići upozoravajuće nivoe. Nakon ovog alarmantnog upozorenja, prva je morala i to hitno da reaguje Vlada Srbije, pre svega najodgovornije ličnosti za ovakve prilike - predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova. Ova prirodna nepogoda bila je, dakle, očekivana i najavljena, za razliku od onih nepogoda u kojima se ne može delati pre samog udara. Međutim, iako su zakonski obavezani i odgovorni da na vreme proglase vanrednu situaciju, da daju precizne upute građanima kako da reaguju u slučaju ovakve opasnosti i iznesu planove reagovanja u slučaju katastrofe i obezbede sredstva spasavanja, članovi Vlade Srbije prosto nisu adekvatno reagovali. Na žalost građana Obrenovca, nije reagovala ni beogradska, niti obrenovačka vlast.

Već u sredu, 14. maja, delovi Valjeva i Lajkovca bili su pod vodom. Bujičavi talas Kolubare opasno je zapretio Obrenovcu. U takvim uslovima, vlast je, kroz koordinaciju Vlade, Beograda i beogradske opštine Obrenovac, morala da učini dve stvari. Prvo, da na vreme utvrdi nasipe i učini sve da spreči izlivanje, ili makar uspori poplavljivanje. Drugo, Vlada, gradska i opštinska vlast morali su da daju precizne i nedvosmislene informacije Obrenovčanima u vezi sa evakuacijom - šta su prioriteti, kuda da se sele, kako to da učine, kome da se obrate za hranu i vodu, ko od radno sposobnog stanovništva može da se aktivira u slučaju spasavanja i tako dalje. Umesto toga nadležni su radili ono što je najštetnije u vanrednim situacijama - slali su protivrečne poruke. Dok načelnik Uprave za vanredne situacije Predrag Marić ponavlja da su građani Obrenovca bili upozoreni još 14. maja da treba da se evakuišu, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je u petak, 16. maja, pre nego što je vrh poplavnog talasa zahvatio Obrenovac, pozvao Obrenovčane da ne napuštaju svoje domove. Imajući u vidu šta se potom desilo, ovaj potez pokazuje nedopustivi nivo dezorganizovanosti i neodgovornosti vlasti, koja nije umela da preduzme osnovne mere zaštite građana.

Vlada Srbije je proglasila vanrednu situaciju tek u četvrtak, 15. maja. To je urađeno nedopustivo kasno budući da su na nekim lokacijama, poput stanice Vreoci, ljudi već tada bili zarobljeni, tražeći pomoć. U petak, 16. maja, rano ujutro oglasile su se sirene, koje mnogi Obrenovčani nisu čuli, ali je centar Obrenovca već bio potopljen. U tri sata narednog jutra nebranjeni grad zahvatio je novi, kobni poplavni talas. Pošto se vlast raspala i nije pružila ozbiljnu reakciju na terenu, građanima je jedino preostalo da se sami organizuju: u prikupljanju pomoći za stradale, u evakuaciji, u dostavljanju informacija o kriznim tačkama i ugroženim ljudima. Građani su, dakle, preuzeli poslove vlasti.

Odavno se nije desilo da srčanost građana u Srbiji bude ovako usmerena ka pomoći onima koji su se našli u teškoj nevolji. Dok su Vlada, gradska i opštinska vlast doprinosili panici, nemoći i nesigurnosti građana u Obrenovcu, sami građani su kroz solidarnost, odlučnost, hrabrost i humanost nastojali da se izbore s onim što ih je snašlo. Srpsko građanstvo je pokazalo da, kada to želimo i kada se organizujemo povodom dobrog cilja, imamo šansu da se odbranimo i od vatre i od vode. To je dokazano odbranom Šapca i Sremske Mitrovice.

Obrenovac nije branjen. Vlast je zakazala. Umesto da pred kamerama deli vodu i ćebad ugroženima, dužnost predsednika Vlade Srbije bila je da već 13. maja uvede vanrednu situaciju i da građanima saopšti jasnu i preciznu informaciju o merama koje će se preduzeti. Umesto što je pomerao deblo s druma, dužnost ministra unutrašnjih poslova bila je da obezbedi svu raspoloživu opremu za odbranu Obrenovca. Umesto što je u zabavnoj emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjavao kako je poplava božja stvar i kako se ništa nije moglo uraditi, dužnost direktora javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ bila je da preventivno deluje radi sprečavanja teških posledica elementarne nepogode. Umesto što je molio građane Obrenovca da ostanu u svojim domovima i kasnije objašnjavao kako su time spašeni ljudski životi (!), dužnost gradonačelnika Beograda bila je da u koordinaciji sa obrenovačkom vlašću obezbedi živote i imovinu ljudi.

Vlast je mogla da učini mnogo, uradila je premalo. Niko nije tražio od ove vlasti da spreči kišu, već da spreči katastrofu koja je bila najavljena i očekivana. Primer Srema nam pokazuje da odgovoran i pravovremen pristup vlasti može da spasi živote i imovinu ljudi, čak i tokom i nakon ekstremnih padavina. Kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahtevam od predsednice Skupštine Srbije, gospođe Maja Gojković, da u skladu sa svojim ovlašćenjima, hitno zakaže posebnu sednicu Narodne skupštine sa samo jednom tačkom dnevnog reda. Skupština bi trebalo da raspravlja o izveštaju rada Vlade tokom trajanja opasnosti od poplava i o odgovornosti predsednika Vlade Srbije, ministra unutrašnjih poslova, direktora javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode, gradonačelnika Beograda i predsednika Skupštine opštine Obrenovac, za obrenovačku katastrofu. Tvrdim da je odgovornost ovde i politička i moralna.

Autor je narodni poslanik Nove stranke u Skupštini Srbije

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/zasto_obrenovac_nije_branjen.46.html?news_id=282191#sthash.kALsUyzn.dpuf

Edited May 27, 2014 by Turnbull

[DarkAttraktor]

bravo.

[harper lee]

Ne znam kako tacno da formlisem ovu misao koja mi se od jutros muva po glavi ali pokusacu.

 

Ovu vlast, njene prirepke i uopste clanove tog politicko-medijsko-analiticko-ekspertsko-tajkunskog establismenta, bez obzira na to s koje strane politickog spektra dolaze, vrlo je neprijatno iznenadila ovakva i ovolika ljudska solidarnost, cak i prekogranicna, a jos neprijatnije je iznenadilo potpuno odsustvo razumevanja na poslednjim medijima koje nisu zatakli za pojas, drustvenim mrezama i internetu uopste, za njihovo guslanje i prenemaganje koje oni muljaju po ustima i pokusavaju da prodaju kao politicku principijelnost, civilizacijski stav i politicki aktivizam. Trenutno su puni mediji sokiranih nazovi politicara, nazovi novinara, nazovi eksperata, nazovi analiticara i nazovi ljudi koji landaraju okolo, tapsu jedni druge po ledjima, opravdavaju iz cehovske lazne solidarnosti ovog ili onog, cepaju neku nepotrebnu i perifernu dlaku nacetvoro, apsolutno zgrozeni time sto su u ovoj drzavi iz senke iskocili na scenu neki obicni ljudi koji bez primisli o sopstvenoj koristi volontiraju, pomazu i bez ikakvog roptanja krpe socijalne provalije i bezdane koje su srpski politicari i njihovi udjiguzi ostavili za sobom raznoseci drustvenu supstancu na nacin na koji su raznosili pare iz korisnih stavki u budzetu, pesak sa nasipa, misterioznu robu iz robnih rezervi koja ce se aktivirati nekada, u nekoj dalekoj buducnosti, kada se za to steknu neki nemusti uslovi i sve drugo cega su mogli da se dokopaju.

 

Ja zaista ne znam, nisam primetio, proslo je to pored mene, kada se desio taj opsti raskol izmedju naroda s jedne i institucija koje bi tom istom narodu trebalo da olaksaju, obogate i u krajnjoj liniji sacuvaju zivot, s druge strane. Ono sto znam, jer vidim, je da je taj raskol takav i toliki da se komotno moze govoriti o novoj neverovatnoj podeli u Srbiji na gradjane i establisment, dve grupe koje se susrecu samo onde gde su prinudjene da se susretnu i u kojoj ova druga grupa radi ovoj prvoj o glavi iz nadinstitucionalnih, nadideoloskih, nadpolitickih, nadinteresnih i nadstranackih razloga. Neprijatna je cinjenica da nama nije problem nekakav Aleksandar Vucic ili tako neka druga parapoliticka protuva i diletant, nama su problem sve stranke, svi politicari, svi mediji sa nacionalnom frekvencijom, sve drzavne institucije, policija, vojska, Crkva, sva ministarstva, svi sekretarijati, sve lokalne, regionalne ili drzavne uprave, sve komisije, sve agencije, ceo jebeni drzavni aparat od najsitnijeg biroa koji zivi u nekoj smrdljivoj i zagusenoj kancelariji od par kvadratnih metara pa do premijera i predsednika. I sada se ceo taj sistem pokrenuo da se odbrani od poplavljenih gradjana, od volontera, od obicnih ljudi koji prebiraju po novcanicima da bi videli imaju li za jos jednu kesu pelena, jos jedan balon vode, jos jedan paket toaletnog papira da kupe i nekome posalju, od onih koji su skakali u bujicu za macetom i kucetom, kojima su ledja pucala danima na nasipima, klizistima, centrima za smestaj izbeglica i na drugim mestima gde se tuklo s nadirucom vodom da bi se sacuvali zivot i imovina onom do sebe. Placeni novinari, dotirani glumci, opozicioni politicari, vecite javne licnosti i heroji tabloida, samozvani eksperti i analiticari, cela ta bulumenta krvopija i interesdzija, upregla se u zastitu svoje infrastrukture neznanja, nesposobnosti, nepotizma, stranackih i drugih kombinacija, medijske ekskluzive i parazitizma. Pitam se za ovog ili onog zasto se nije javio da kaze ovo ili ono protiv ovoga ili onoga, a sad mi se cini da je za bilo koga od njih bolje da cuti, jer ko se nije uopste javljao taj je jedini dusu sacuvao.

 

Nikad nisam bio nekakav anarhista, neprijatelj establismenta, imam prilicno konzervativna shvatanja kad su metapoliticke stvari u pitanju, ali imam zelju da se u ovom trenutku zahvalim izvesnoj Jasmini Ivanovic, gradskom sekretaru za socijalnu zastitu zato sto mi je sinoc jednom recenicom zaokruzila svu trulez, sav jad i svu besmisao celog tog samozivog i samodovoljnog sistema zla, pokvarenosti i nitkovluka, taj zrvanj kojim se drobe ljudski karakteri i zivoti, tu gadost koja sebe naziva javnoscu Srbije. Mi nismo bolestan i zao narod, sto olako zakljucujemo kad god se dese neke krupne i zahvatne stvari, mi smo zdrav pacijent koji se u stanju indukovane bolesti drzi pogresnom terapijom. Mi nemamo veze sa ovim establismentom u Srbiji, on je sam sebe stvorio i sam sebe odrzava. I mi smo, na kraju, danas u otvorenom ratu protiv tog i takvog establismenta. Ratu koji moramo da dobijemo zbog naseg mentalnog zdravlja i buducnosti nase dece.

Edited May 27, 2014 by harper

[radisa]

Svaka čast Vučiću, za samo par meseci uspeo je da natera Harpera da napiše jedan od najboljih postova u poslednjih 2-3 godine na politici.

[kud u maglu Simoviću]

ovde je establišment jednak organizovanom kriminalu, a kriminalci(mafija) su sintme secikese, trgovci drogom koji uspevaju da privredjuju isključivo zahvaljujući vezama sa vlašću. bojim se da smo posle petnaest godina ovakvog državnog uređenja duboko zaglibili i da bi povratak u normalu iziskivao jedno proleće™, a bliska nam istorija ukazuje da je to vrlo neizvesno rešenje.

ostaće ovo da se krčka još neko vreme

[steins]

Ne znam kako tacno da formlisem ovu misao koja mi se od jutros muva po glavi ali pokusacu.

 

Ovu vlast, njene prirepke i uopste clanove tog politicko-medijsko-analiticko-ekspertsko-tajkunskog establismenta, bez obzira na to s koje strane politickog spektra dolaze, vrlo je neprijatno iznenadila ovakva i ovolika ljudska solidarnost, cak i prekogranicna, a jos neprijatnije je iznenadilo potpuno odsustvo razumevanja na poslednjim medijima koje nisu zatakli za pojas, drustvenim mrezama i internetu uopste, za njihovo guslanje i prenemaganje koje oni muljaju po ustima i pokusavaju da prodaju kao politicku principijelnost, civilizacijski stav i politicki aktivizam. Trenutno su puni mediji sokiranih nazovi politicara, nazovi novinara, nazovi eksperata, nazovi analiticara i nazovi ljudi koji landaraju okolo, tapsu jedni druge po ledjima, opravdavaju iz cehovske lazne solidarnosti ovog ili onog, cepaju neku nepotrebnu i perifernu dlaku nacetvoro, apsolutno zgrozeni time sto su u ovoj drzavi iz senke iskocili na scenu neki obicni ljudi koji bez primisli o sopstvenoj koristi volontiraju, pomazu i bez ikakvog roptanja krpe socijalne provalije i bezdane koje su srpski politicari i njihovi udjiguzi ostavili za sobom raznoseci drustvenu supstancu na nacin na koji su raznosili pare iz korisnih stavki u budzetu, pesak sa nasipa, misterioznu robu iz robnih rezervi koja ce se aktivirati nekada, u nekoj dalekoj buducnosti, kada se za to steknu neki nemusti uslovi i sve drugo cega su mogli da se dokopaju.

 

Ja zaista ne znam, nisam primetio, proslo je to pored mene, kada se desio taj opsti raskol izmedju naroda s jedne i institucija koje bi tom istom narodu trebalo da olaksaju, obogate i u krajnjoj liniji sacuvaju zivot, s druge strane. Ono sto znam, jer vidim, je da je taj raskol takav i toliki da se komotno moze govoriti o novoj neverovatnoj podeli u Srbiji na gradjane i establisment, dve grupe koje se susrecu samo onde gde su prinudjene da se susretnu i u kojoj ova druga grupa radi ovoj prvoj o glavi iz nadinstitucionalnih, nadideoloskih, nadpolitickih, nadinteresnih i nadstranackih razloga. Neprijatna je cinjenica da nama nije problem nekakav Aleksandar Vucic ili tako neka druga parapoliticka protuva i diletant, nama su problem sve stranke, svi politicari, svi mediji sa nacionalnom frekvencijom, sve drzavne institucije, policija, vojska, Crkva, sva ministarstva, svi sekretarijati, sve lokalne, regionalne ili drzavne uprave, sve komisije, sve agencije, ceo jebeni drzavni aparat od najsitnijeg biroa koji zivi u nekoj smrdljivoj i zagusenoj kancelariji od par kvadratnih metara pa do premijera i predsednika. I sada se ceo taj sistem pokrenuo da se odbrani od poplavljenih gradjana, od volontera, od obicnih ljudi koji prebiraju po novcanicima da bi videli imaju li za jos jednu kesu pelena, jos jedan balon vode, jos jedan paket toaletnog papira da kupe i nekome posalju, od onih koji su skakali u bujicu za macetom i kucetom, kojima su ledja pucala danima na nasipima, klizistima, centrima za smestaj izbeglica i na drugim mestima gde se tuklo s nadirucom vodom da bi se sacuvali zivot i imovina onom do sebe. Placeni novinari, dotirani glumci, opozicioni politicari, vecite javne licnosti i heroji tabloida, samozvani eksperti i analiticari, cela ta bulumenta krvopija i interesdzija, upregla se u zastitu svoje infrastrukture neznanja, nesposobnosti, nepotizma, stranackih i drugih kombinacija, medijske ekskluzive i parazitizma. Pitam se za ovog ili onog zasto se nije javio da kaze ovo ili ono protiv ovoga ili onoga, a sad mi se cini da je za bilo koga od njih bolje da cuti, jer ko se nije uopste javljao taj je jedini dusu sacuvao.

 

Nikad nisam bio nekakav anarhista, neprijatelj establismenta, imam prilicno konzervativna shvatanja kad su metapoliticke stvari u pitanju, ali imam zelju da se u ovom trenutku zahvalim izvesnoj Jasmini Ivanovic, gradskom sekretaru za socijalnu zastitu zato sto mi je sinoc jednom recenicom zaokruzila svu trulez, sav jad i svu besmisao celog tog samozivog i samodovoljnog sistema zla, pokvarenosti i nitkovluka, taj zrvanj kojim se drobe ljudski karakteri i zivoti, tu gadost koja sebe naziva javnoscu Srbije. Mi nismo bolestan i zao narod, sto olako zakljucujemo kad god se dese neke krupne i zahvatne stvari, mi smo zdrav pacijent koji se u stanju indukovane bolesti drzi pogresnom terapijom. Mi nemamo veze sa ovim establismentom u Srbiji, on je sam sebe stvorio i sam sebe odrzava. I mi smo, na kraju, danas u otvorenom ratu protiv tog i takvog establismenta. Ratu koji moramo da dobijemo zbog naseg mentalnog zdravlja i buducnosti nase dece.

 

fak jea...... :Hail: :Hail:

 

Svaka čast Vučiću, za samo par meseci uspeo je da natera Harpera da napiše jedan od najboljih postova u poslednjih 2-3 godine na politici.

Edited May 27, 2014 by steins

[pacey defender]

MI kao narod nismo u ratu sa establismentom. Glasamo za njega. Razumem sentiment, i ja sam zaista očajan ovih dana i osećam se bespomoćno i besno. Ali sutra će 2 miliona ljudi, istih onih koji slažu džakove i volontiraju u Areni glasati za iste ove na koje sa pravom režimo. Gradska sekretarka, izvesna Jasmina Ivanović, je tu zato što su Beograđani tako želeli.

[kim_philby]

nas problem je takav da ce se resavati kao deo svetskih trendova i lomova. vucic je deo desne 'naci-narodnjacke' ekspanzije u evropi (orban, erdogan...) a to je deo nekih sirih pregrupisanja i globalnih manevara. nisam optimista zato sto i ova siroka solidarnost hoda na ivici ostrice i moze da padne na bilo koju stranu. ali ko zna mozda se i nesto dobro desi isto tako iznenada.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Anonymous]

Placeni novinari, dotirani glumci, opozicioni politicari, vecite javne licnosti i heroji tabloida, samozvani eksperti i analiticari, cela ta bulumenta krvopija i interesdzija, upregla se u zastitu svoje infrastrukture neznanja, nesposobnosti, nepotizma, stranackih i drugih kombinacija, medijske ekskluzive i parazitizma. Pitam se za ovog ili onog zasto se nije javio da kaze ovo ili ono protiv ovoga ili onoga, a sad mi se cini da je za bilo koga od njih bolje da cuti, jer ko se nije uopste javljao taj je jedini dusu sacuvao.

 

Ovi su meni posebno gadni, gledam ih slušam skoro od rođenja, duboko svesnih svoje nesposposobnosti i činjenice da sede na mestima na kojima ne bi smeli da sede, ali to nadoknađuju pokvarenlukom, verolomnošću, uvek spremnih na prestrojavanje u hodu. Vladavina najgorih, ukratko. 

[DarkAttraktor]

Mi nemamo veze sa ovim establismentom u Srbiji, on je sam sebe stvorio i sam sebe odrzava. I mi smo, na kraju, danas u otvorenom ratu protiv tog i takvog establismenta. Ratu koji moramo da dobijemo zbog naseg mentalnog zdravlja i buducnosti nase dece.

sve pet za ostatak posta, no sa ovim se ne slazem. ovaj i ovakav establisment je meta-istorijska konstanta srpskog politickog zivota brat-bratu zadnjih 100 i kusur godina. cvrstorukastvo i odrodjenost od naroda, oligarhija i kleptokratija, idu ruku por ruku. to je, zapravo nas default establisment kojem revertujemo u kriznim periodima (minus recimo 35 godina pod Titom).

 

[DarkAttraktor]

i odlicno je primeceno da Vucicu & co smeta ovolika angazovanost naroda jer je to signal da je ljudima stalo, tj. nekakav oblik investiranosti u ovu zemlju. a obzirom da je on dosao na vlast u atmosferi potpune inercije, kurcobolje i indiferentnosti - bilo sta sto vraca pitanje odgovornosti u politiku je nekakva smetnja.

[harper lee]

MI kao narod nismo u ratu sa establismentom. Glasamo za njega. Razumem sentiment, i ja sam zaista očajan ovih dana i osećam se bespomoćno i besno. Ali sutra će 2 miliona ljudi, istih onih koji slažu džakove i volontiraju u Areni glasati za iste ove na koje sa pravom režimo. Gradska sekretarka, izvesna Jasmina Ivanović, je tu zato što su Beograđani tako želeli.

 

Izbori ne postoje, samim tim mi ne glasamo ni za koga. Sve je to privid. Ako glasas glasaces za nekog od nitkova, ako ne glasas sistem je postavljen tako da od tvog neglasanja ima koristi taj zbog kojeg nisi glasao. U ovako glomaznom drzavno-interesnom aparatu uvek ima dovoljno pripadnika establismenta, medijskom agresijom sludjenih i prosto nedovoljno inteligentnih i promisljenih ljudi koji ce svojim glasovima ponistiti ono sto si ti hteo da postignes neizlaskom na izbore. Ta mantra "sta hocete za ovo ste glasali" je jedna od najodvratnijih i najprljavijih cigli koju nam prodaje isti taj establisment i prodaju je uglavnom stranke koje su razocarane zbog toga sto nismo u vecini glasali za njih i nadaju se da ce se deo glasova preliti kod njih, pa da onda one mogu da rade u sledecem mandatu ovo sto radi SNS u ovom. Videli smo vec to.

[renne]

Ne znam kako tacno da formlisem ovu misao koja mi se od jutros muva po glavi ali pokusacu.

 

Ovu vlast, njene prirepke i uopste clanove tog politicko-medijsko-analiticko-ekspertsko-tajkunskog establismenta, bez obzira na to s koje strane politickog spektra dolaze, vrlo je neprijatno iznenadila ovakva i ovolika ljudska solidarnost, cak i prekogranicna, a jos neprijatnije je iznenadilo potpuno odsustvo razumevanja na poslednjim medijima koje nisu zatakli za pojas, drustvenim mrezama i internetu uopste, za njihovo guslanje i prenemaganje koje oni muljaju po ustima i pokusavaju da prodaju kao politicku principijelnost, civilizacijski stav i politicki aktivizam. Trenutno su puni mediji sokiranih nazovi politicara, nazovi novinara, nazovi eksperata, nazovi analiticara i nazovi ljudi koji landaraju okolo, tapsu jedni druge po ledjima, opravdavaju iz cehovske lazne solidarnosti ovog ili onog, cepaju neku nepotrebnu i perifernu dlaku nacetvoro, apsolutno zgrozeni time sto su u ovoj drzavi iz senke iskocili na scenu neki obicni ljudi koji bez primisli o sopstvenoj koristi volontiraju, pomazu i bez ikakvog roptanja krpe socijalne provalije i bezdane koje su srpski politicari i njihovi udjiguzi ostavili za sobom raznoseci drustvenu supstancu na nacin na koji su raznosili pare iz korisnih stavki u budzetu, pesak sa nasipa, misterioznu robu iz robnih rezervi koja ce se aktivirati nekada, u nekoj dalekoj buducnosti, kada se za to steknu neki nemusti uslovi i sve drugo cega su mogli da se dokopaju.

 

Ja zaista ne znam, nisam primetio, proslo je to pored mene, kada se desio taj opsti raskol izmedju naroda s jedne i institucija koje bi tom istom narodu trebalo da olaksaju, obogate i u krajnjoj liniji sacuvaju zivot, s druge strane. Ono sto znam, jer vidim, je da je taj raskol takav i toliki da se komotno moze govoriti o novoj neverovatnoj podeli u Srbiji na gradjane i establisment, dve grupe koje se susrecu samo onde gde su prinudjene da se susretnu i u kojoj ova druga grupa radi ovoj prvoj o glavi iz nadinstitucionalnih, nadideoloskih, nadpolitickih, nadinteresnih i nadstranackih razloga. Neprijatna je cinjenica da nama nije problem nekakav Aleksandar Vucic ili tako neka druga parapoliticka protuva i diletant, nama su problem sve stranke, svi politicari, svi mediji sa nacionalnom frekvencijom, sve drzavne institucije, policija, vojska, Crkva, sva ministarstva, svi sekretarijati, sve lokalne, regionalne ili drzavne uprave, sve komisije, sve agencije, ceo jebeni drzavni aparat od najsitnijeg biroa koji zivi u nekoj smrdljivoj i zagusenoj kancelariji od par kvadratnih metara pa do premijera i predsednika. I sada se ceo taj sistem pokrenuo da se odbrani od poplavljenih gradjana, od volontera, od obicnih ljudi koji prebiraju po novcanicima da bi videli imaju li za jos jednu kesu pelena, jos jedan balon vode, jos jedan paket toaletnog papira da kupe i nekome posalju, od onih koji su skakali u bujicu za macetom i kucetom, kojima su ledja pucala danima na nasipima, klizistima, centrima za smestaj izbeglica i na drugim mestima gde se tuklo s nadirucom vodom da bi se sacuvali zivot i imovina onom do sebe. Placeni novinari, dotirani glumci, opozicioni politicari, vecite javne licnosti i heroji tabloida, samozvani eksperti i analiticari, cela ta bulumenta krvopija i interesdzija, upregla se u zastitu svoje infrastrukture neznanja, nesposobnosti, nepotizma, stranackih i drugih kombinacija, medijske ekskluzive i parazitizma. Pitam se za ovog ili onog zasto se nije javio da kaze ovo ili ono protiv ovoga ili onoga, a sad mi se cini da je za bilo koga od njih bolje da cuti, jer ko se nije uopste javljao taj je jedini dusu sacuvao.

 

Nikad nisam bio nekakav anarhista, neprijatelj establismenta, imam prilicno konzervativna shvatanja kad su metapoliticke stvari u pitanju, ali imam zelju da se u ovom trenutku zahvalim izvesnoj Jasmini Ivanovic, gradskom sekretaru za socijalnu zastitu zato sto mi je sinoc jednom recenicom zaokruzila svu trulez, sav jad i svu besmisao celog tog samozivog i samodovoljnog sistema zla, pokvarenosti i nitkovluka, taj zrvanj kojim se drobe ljudski karakteri i zivoti, tu gadost koja sebe naziva javnoscu Srbije. Mi nismo bolestan i zao narod, sto olako zakljucujemo kad god se dese neke krupne i zahvatne stvari, mi smo zdrav pacijent koji se u stanju indukovane bolesti drzi pogresnom terapijom. Mi nemamo veze sa ovim establismentom u Srbiji, on je sam sebe stvorio i sam sebe odrzava. I mi smo, na kraju, danas u otvorenom ratu protiv tog i takvog establismenta. Ratu koji moramo da dobijemo zbog naseg mentalnog zdravlja i buducnosti nase dece.

:hail:

ja da umem da pišem, ja bih isto ovo napisao