Sinovi kineskog zmaja

[dragance]

16 hours ago, Zlurad said:

Ja ne verujem da je iko normalan mislio da ce da se Kina promeni od 1997 godine pa dalje u buducnost i da Hong kongu nece da se desi ono sto im se desava/desavalo tokom godina. Ovde idem uz ono sto si napisao o slobodama....to nekako ide uz to i tu se slazem.

 

Ja sam zbog celog "hajpa" oko HK poceo da vise citam. Pocetak protesta mi je delovao apsolutno ok. Trenutno mi nije jasan endgame demonstranata. Sta SADA zele da postignu. Imaju tih nekih 5 zahteva koji su manje vise centrali u Pekingu neprihvatljivi, pa je tu pat pozicija. Lobiraju americku administraciju da Senat usvoji dokument kojim bi Amerika de facto bila ta koja "nadgleda" uz prisutvo na terenu sprovodjenje zahteva plus jos puno tih nekih stvari a jedna struja cak zagovara UN da posalje peacekeeping trupe u HK. Razumem da ne zele da budu delic partijskog aparata Kine ali da li ce Kina, ovakva i u 2019 godini stvarno da dozvoli da se bilo ko iskrca u Hong Kong i da bude "garant mira i sigurnosti"?

 

jms je rekao, to se nece nikada desiti. Ni ja ne znam sta je demonstrantima cilj, jer - kao sto sam vec jednom napisao - u Kini je najveci blam izgledati kao da si izgubio ugled (losing face). U biznisu, politici, itd. Zato niko nece promeniti misljenje: tvrdo jezgro demonstranata i politicari u HK i Kini. Pretpostavljam da im je cilj da se zrtvuju i da izazovu Kinu da posalje vojsku na njih, u Tjen An Men stilu, da bi pokazali svetu kakvi su. U Kini nisu budale da to urade, mada se nikad ne zna na sta ce biti spremni ako se ovo oduzi i pogorsa.

 

Kad bi uspeli nekako da se dogovore iza zatvorenih vrata, da niko ne izgleda kao da je gubitnik ili da je popustio, to bi bilo najbolje. Ali strepnja mi je dublja od nade.

[apostata]

 

[zorglub]

[namenski]

DNV GL se slozio da Hudong-Zhonghua Shipbuilding  moze da se polako sprema da napravi najveci svetski brod za prevoz kontejnera, kapaciteta circa 25,000 komada TEU, pa jos sa LNG gorivom kao doprinosom zastiti okoline i smanjenju zagadjenja.

Vest je obnarodovana tokom Marintec China sajma.

Hudong-Zhonghua Shipbuilding je inace OUR China State Shipbuilding Corporation, buduci da su se u oktobru ujedinile China State Shipbuilding Corporation, CSSC, i China Shipbuilding Industry Corporation, CSIC, inace dve najvece kineske brodogradjevne firme

Nova firma, nazvana China Shipbuilding Group, predstavlja daleko najveceg svetskog brodograditelja teskog 160 milijardi dolara godisnje.

 

 

Edited December 5, 2019 by namenski

[namenski]

Kina je juce, svecano kako dolikuje, zvanicno uvela u sluzbu svoj drugi nosac aviona, ali - prvi koji je skroz projektovan i izgradjen domacim snagama.

Brod, za sada I koliko se zna jos uvek nema ime, barem zvanicno: porastao je u odnosu na prvenca, prethodnika ex-CCCP kupljenog u Ukrajini, na otprilike 70,000 tona istisnine, pogonjen je konvencionalnim parnim turbinama nasuprot nagadjanjima da ce mozda biti primenjene gasne i to bi, sto se tehnike tice, bilo manje-vise to.

Brod jos uvek ima poletnu palubu, popularno poznatiju kao skijaska skakaonica sto se uzima kao dokaz da Kina - bas kao i CCCP pre nje - jos uvek nije savladala tehnologiju katapulta za pripomoc avionima kod uzletanja.

Ova sitnica znacajno em smanjuje broj aviona koje brod moze da nosi i opsluzuje, ali jos znacajnije smanjuje nosivost takozvanog ubojnog i svakog drugog tereta aviona koji sa broda operisu.

Ocekuje se da treci kineski nosac aviona na kome se vec uveliko radi konacno dobije kinesku varijantu novog elektromagnetnog, Amerikanci ga zovu Electromagnetic Aircraft Launch System, EMALS, sistema za katapultiranje: za sada, sa procenjenim mogucnostima nosenja 25 do 35 borbenih aviona po nosacu, Kinezi zaostaju 3 do 4 puta za Amerikancima.

Sve u svemu, a u sklopu opsirnog i sveobuhvatnog programa modernizacije celokupnih oruzanih snaga pa i mornarice, Kina za sada broji prvi od planiranih 6 nosaca aviona koliko smatra potrebnim za postizanje i odrzanje mogucnosti za delovanje podalje od domacih voda, buduci da se prvi ne racuna i buduci da je objavljeno da ce da sluzi za obuku, kako vazduhoplovnog, tako i pomorackog osoblja.

[steins]

59 minutes ago, namenski said:

Kina je juce, svecano kako dolikuje, zvanicno uvela u sluzbu svoj drugi nosac aviona, ali - prvi koji je skroz projektovan i izgradjen domacim snagama.

Brod, za sada I koliko se zna jos uvek nema ime, barem zvanicno: porastao je u odnosu na prvenca, prethodnika ex-CCCP kupljenog u Ukrajini, na otprilike 70,000 tona istisnine, pogonjen je konvencionalnim parnim turbinama nasuprot nagadjanjima da ce mozda biti primenjene gasne i to bi, sto se tehnike tice, bilo manje-vise to.

Brod jos uvek ima poletnu palubu, popularno poznatiju kao skijaska skakaonica sto se uzima kao dokaz da Kina - bas kao i CCCP pre nje - jos uvek nije savladala tehnologiju katapulta za pripomoc avionima kod uzletanja.

Ova sitnica znacajno em smanjuje broj aviona koje brod moze da nosi i opsluzuje, ali jos znacajnije smanjuje nosivost takozvanog ubojnog i svakog drugog tereta aviona koji sa broda operisu.

Ocekuje se da treci kineski nosac aviona na kome se vec uveliko radi konacno dobije kinesku varijantu novog elektromagnetnog, Amerikanci ga zovu Electromagnetic Aircraft Launch System, EMALS, sistema za katapultiranje: za sada, sa procenjenim mogucnostima nosenja 25 do 35 borbenih aviona po nosacu, Kinezi zaostaju 3 do 4 puta za Amerikancima.

Sve u svemu, a u sklopu opsirnog i sveobuhvatnog programa modernizacije celokupnih oruzanih snaga pa i mornarice, Kina za sada broji prvi od planiranih 6 nosaca aviona koliko smatra potrebnim za postizanje i odrzanje mogucnosti za delovanje podalje od domacih voda, buduci da se prvi ne racuna i buduci da je objavljeno da ce da sluzi za obuku, kako vazduhoplovnog, tako i pomorackog osoblja.

 

Za koliko ga oni napravišie? 

Nešto mi brzo prošlo vreme

[namenski]

Otprilike, kobilica polozena 2013, porinuce, oprema i probne voznje od negde kraja 2017. do onomad...

Jebena prica su nosaci: Sovjetskom Savezu su trebale decenije i nekoliko probnih da ih tako nazovem konstrukcija - Moskva, nosac helikoptera i kasniji Kijev/Minsk nosaci - da bi tek pred sam raspad uspeli da naprave nesto, mislim na Varjag/Kuznjecov, mada je program puk'o ne samo zbog tehnike.

Kinezi su se takodje dugo lomatali, ukljucujuci i australijski HMAS Melbourne, inace bivsi britanski HMS Majestic, inace ucesnik WW2, koga su se dokopali secenja u staro gvozdje radi, ali sa kojeg su, Australijanci, naravno, poskidali sve sto vredi I sto bi Kineze moglo da zanima...

Bilo je i nekih pokusaja nabavke u Evropi, Italija, taj rad, one verovatne podzemne da ne racunamo.

Uz sve to, sa prvim je bilo itekakvih problema sa sve komplet zamenom materijala palube koji se pokazao nepodobnim za podnosenje visokih temperatura koje stvara izduvavanje avionskih motora.

Ipak, najinteresantnije i najvaznije od svega su doktrinarne posledice: pre samo par decenija skoro pa otpisani, nosaci aviona se vracaju na velika vrata.

Padaju u vodu - barem tako smatraju planeri u Vasingtonu i ocigledno u Pekingu - sve price o njihovoj neisplativosti, prevelikoj ranjivosti, itd, itd, ali, sto bi se reklo - praksa ce pokazati  

Rusija, opet, buduci da je utanjila sa parama, a i inace, okrenula se trazenju, tacnije usavrsavanju sredstava za njihovu efikasnu eliminaciju, podmornicama pre svega.

Bilo kako bilo, nosaci ostaju, a bice ih jos i vise - samo Amerika gadja tuce - a da li se neko zajeb'o ili ne, daj boze da nikada ne saznamo: ostace, za sada, mogucnost da se njima projektuje vazdusna moc daleko od kuce, itd, itd, ali dodje li dotle da se veliki dohvate medjusobno bice da im je rok trajanja poprilicno ogranicen.

Edited December 18, 2019 by namenski

[Shan Jan]

Americki nosaci i sluze upravo da se udara po sitnoj boraniji gde god im se digne i u tom smislu odradjuju odlican posao. Onog trenutka kada sitna ili srednje sitna boranija ala Iran budu imali u arsenalu sredstva da gadjaju i eventualno potope nosac koji cuci daleko od njihove obale i pljucka ih avionima... tad ce se promeniti taktika. 

 

Kina je zanimljiva jer mi se cini da cela prica nije da se projektuje sila po boraniji nego da se prosiri opseg sopstvenog uticaja oko kuce. Ranije su amerikanci morali da misle o protivbrodskim raketama koje se lansiraju iz Kine direktno, sada polako o aerodromima koje Kina pravi po ostvrima u juznokineskom moru a sa nosacima ce teritorija okena u kojem nije 100% sigurno za delovanja amerikancima jos vise prosiriti. U prevodu, kinezi krecu da se postavljaju kao glavne baje u istocnoj Aziji a to nije mali niti nebitni region. 

 

Tu pricu komplikuju Japan sa svojim sirenjem i Juzna Koreja koja isto razmislja da i ona osposobi jedan flat top za avioncice. Uz Indiju koja gleda tu iz prikrajka... bice igranka.

[kipo]

6 hours ago, Shan Jan said:

a to nije mali niti nebitni region. 

To je koliko ja shvatam danas najvaznijii region, odnosno Juzno kinesko more. Trgovina, uticaj, novac. onaj ko to kontrolise je presao igricu

[namenski]

7 hours ago, Shan Jan said:

U prevodu, kinezi krecu da se postavljaju kao glavne baje u istocnoj Aziji a to nije mali niti nebitni region. 

Uglavnom se na to i svodi.

Problemi, ali i nov kvalitet ce biti ukoliko se Kina pojavi na nekoj, recimo, africkoj obali sa ciljem da nesto/nekoga podrzi, odbrani svoj interes: bilo ko, a zna se ko bi bio najzainteresovaniji , morao bi da dobro razmisli o protivmerama na eventualnu kinesku intervenciju, jer bi te protivmere nuzno izazvale odgovor na sledecem, visem nivou eskalacije.

A tih nivoa danas vise nema na pretek, u svakom slucaju ne toliko da bi dozvolili neko preterano cinculiranje.

U svakom slucaju, stvar sve vise pocinje da lici - a rastuci broj nosaca u svetu to dokazuje - na svet svojevremene diplomatije topovnjaca, a mene je strah i da se prisetim u sta je ta diplomatija bila uvod i dokle je dovela.

[namenski]

 

Inace, interesantno je da uslovno znacajnija ali manje medijski spektakularna dogadjanja prolaze na neki nacin ispod radara, pa je tako pojava novog kineskog nosaca aviona zamaglila jedan, mnogi se slazu, vazniji dogadjaj:

 

 

Kina je, naime, pre par meseci porinula svoj prvi od navodno 3 planirana Landing Helicopter Dock, LHD, oznacavan kao Type 075, sortu broda kojo se u buducnosti pridaje isti, ako ne i veci znacaj nego klasicnim nosacima aviona: neki ih nazivaju i svajcarskim perorezom ratnih mornarica.

Procenjen na istu ili nesto manju istisninu nego njegov americki pandan, klasa Wasp, veci od nesrecnog Mistrala koji je Rusiji toliko zafalio da je morala da se okrene nabavci u Francuskoj, brod znacajno povecava kineske mogucnosti u amphibious assault kombinacijama daleko od sopstvenih obala, na stranu sto - a to niko od vlasnika ne zaboravi da naglasi - moze da radi jos dosta toga, pa i da se nadje u takozvanim humanitarnim pomaganjima.

Ceni se da brod nosi otprilike bataljon pesadije do 30 koje transportnih koje borbenih helikoptera, ima, kao sto se pristoji, plavljeni dok iz kojeg mogu da izmile lebdelice ili amfibijska borbena vozila i sagradjen je veoma brzo cak i za kineske standarde.

 

 

 

Veci je od dole slikanog Mistrala:

 

Univerzalnost mu je, barem za sada, nesto smanjena buduci da Kina jos uvek nema pandan VTOL verziji F-35, na stranu glasine da se radi i na tome i buduci da je gotovo sigurno da kineski planeri drze na oku japanske i juznokorejske nabavke upravo te verzije F-35 i nihovo koriscenje sa slicnih brodova.

Sto se helikoptera tice, tu stvari stoje poprilicno bolje, po Kineze naravno: jos 70-ih godina proslog veka nabavljeni francuski SA-320 Super Frelon helikopteri koji su u medjuvremenu izrasli u potpuno kineski tip oznacavan kao Z-8 i koji mogu da ponesu skoro 30 vojnika, ali i da posluze za odbranu od podmornica, spasavanje i evakuacije, takozvano rano obavestavanje, itd, itd, obaska Z-9, borbeni helikopter nastao na bazi takodje francuskog AS-565 Panther...

Sto se kopnenih zivotinja koje umeju da plivaju tice, tu po Kinu stvari stoje poprilicno dobro:

 

Sa sve familijom borbenih vozila iz koje su pored oklopnih transportera, razvijeni i laki tenkovi, razni ZPD, ZTD, ovaj, onaj...

 

Naravno da su odmah pocela zakukavanja o ugrozenosti Formoze koja je, kao, dusu dala za isprobavanje novih brodova, ali je naravnije da se medju bliskim i daljim komsilukom pojacala zabrinutost glede pojave novih brodova, ali i cinjenice da je Kina poslednjih nekoliko godina znatno povecala brojno stanje svoje mornaricke pesadije.

 

 

Edit: ne nedostaje i obavezna lebdelica prozvana Type 726 Yuyi klasa:

Edited December 20, 2019 by namenski

[Shan Jan]

Koja je osnovna namena tih desantnih nosaca helikoptera? Hoce li prevashodno da sluze za patroliranje i teranje podmornica i inih brodova ili su zaista neka vrsta zastrasivanja od moguce invazije? 

 

Jer ne vidim gde bi mogli da se iskoriste za invaziju a da to ne izazove ozbiljni svetski haos. Sve drzave u komsiluku su prilicno velike i ozbiljno bi se poremetilo stanje stvari da to neko uradi.

 

Meni od cele doktrine bi vise pilo vodu gomila klasicnih brodica koji prave neku blokadu kroz disputed vode oko Kine i harasuju brodove zemalja koje ne rade sta im Kina kaze. 

[namenski]

Namerno sam izbegao da pomenem Amerikance i izgradnju zapocetu pre par godina klase America, inace nominalno zamene za hladnoratovsku Tarawa klasu.

I to komada 11.

Ovi brodovi su deca 21. veka: njihova osnovna prednost je u njihovoj uslovnoj univerzalnosti: sa najnovijim VTOL avionima oni mogu sasvim dobro da posluze kao klasicni nosaci aviona, sa ukrcanim helikopterima za jurnjavu za podmornicama, itd, itd, ali i pre svega - ono WW2 i post-WW2 landing nije dzaba, da se Vlasi ne dosete, zamenjeno sa assault - za intervencije i podrsku sopstvenim snagama daleko od svojih obala.

Naravno, i sirotinja dodje na svoje, pa ih tako grade ili nabavljaju Francuska, Egipat, Italija, Spanija, itd, itd, ne bi li sebi obezbedili nesto sto moze da posluzi kao nosac, obaska dodatne funkcije.

Ali i pre svega, oni su posledica doktrinarne mode o malim profesionalnim armijama i svemu sto uz to ide i sto je uz to doneo 21. vek: treba imati u vidu da svaki od ovih brodova nosi potpuno opremljen circa bataljon mornaricke pesadije I treba imati u vidu da danas u svetu postoji sijaset interesantnih i potencijalno interesantnih malih, siromasnih zemalja u kojima bi - ako se ukaze potreba ili veliki nadju za shodno - pojava, intervencija snaga jednog ili vise ovakvih brodova itekako, a bojim se i presudno promenila odnos snaga u korist interventa ili strane koju on podrzava.

Ili, u najgorem slucaju, pridrzala deo obale ili infrastrukture dok ne pristignu vece snage ako se za tim ukaze potreba.

Sve ovo je, naravno, doktrinarni kostur, obaska sto ovi brodovi - americki sigurno - ne bi tamogdetreba pristizali sami nego kao deo vece i jace grupe ojacane sasvim sigurno pravim nosacima aviona...

Sve preko toga spadalo bi u nagadjanje, ne samo ovde nego bojim se i u raznim Vasingtonima, Pekingima^tm, Moskvama: ko bi krenuo da intervenise i gde, kako i koliko tacno procenio moguce reakcije drugih zainteresovanih strana, gde bi bila granica koju neko u nekim okolnostima ne bi zeleo ili smeo da predje, ostaje da se - a ja se nadam da nikad nece - vidi.

 

Inace, u pravu si za gomilu manjih brodova i njihovo delovanje oko Kine, ali je - posto je ovde o Kini rec - Kina je poslednjih godina ocigledno presla u fazu zainteresovanosti za povecano gobalno prisustvo, sa sve izgradnjom isturenih baza, u Pakistanu na primer, i potrebom da zastiti komunikacije pre svega iz Zaliva, ali I sve izrazenijom potrebom da zastiti sopstvene interese u Africi pre svega.

A upravo se u Africi nalazi vecina zemalja koje sam pomenuo i u kojima bi pojava/intervencija snaga ukrcanih na ove brodove znacila presudan faktor.

[Shan Jan]

Da li America sustinski u rangu po mogucnostima sa ova dva kineska nosaca aviona?

[namenski]

Amerika je, svidjalo se to nekom ili ne, jos uvek nenadjebiva: i vojno i tehnoloski, po mogucnostima da projektuje svoju moc, pa i pomorsku, na bilo koji deo planete.

Medjutim, ima jedna kvaka: u svetu izmenjenom u odnosu na svet na koji smo navikli i u cijim koordinatama, i ne samo mi, razmisljamo, suzene su mogucnosi vojnog odgvora na izazov/pretnju.

Uprosceno, Amerika moze da zbrise kineske nosace ukoliko ih zatekne na dovoljnom rastojanju od obala Kine, moze da zbrise ruski kontingent u Siriji, ali u tom scenariju, ni Kinezima ni Rusima ne preostaje nista drugo nego da se uteknu odgovoru viseg nivoa, jedinog koji im preostaje - pretnji nuklearnim oruzjem.

Utoliko su opcije, svacije, suzene, a moderni svet postao kudikamo opasnije mesto od hladnoratovskog sveta.

Dodati tome i sirotinju koja se dokopala nuklearnog naoruzanja kao efikasnog sredstva odvracanja, dodati cinjenicu da je lakoca na obaracu postala opste mesto moderne politike i jebiga...

Inace, da ne bude zabune: niko danas ne gaji nosace aviona zarad pomorsko vazdusnih bitaka poput onih u WW2: toga vise nema, niti ce biti.

Oni su, jednostavno sredstvo za udaranje po kriznim tackama, kriznim, a niko i nigde nema iluzija koliko bi bio rok trajanja takozvane borbene grupe nosaca aviona, inace uobicajenog nacina njihove organizacije i delovanja, u slucaju da, recimo, Moskva ili Peking shvate/vide neku od njih kao pretnju.

One su, prosto, vise nego isplativ^tm cilj za nuklearni udar, a Rusija nije bez nista u naoruzanju svojih i povrsinskih brodova i podmornica, ma kolika oni bili gvozdjurija nasledjena od pokojnog CCCP, zadrzala nuklearne bojeve glave.

 

 

 

On Monday, December 09, 2019 at 14:11, namenski said:

Prigodno, 7. decembra, u brodogradilistu svih brodogradilista Huntington-Ingalls Industries, Newport News, odrzana je ceremonija krstenja najnovijeg americkog nosaca aviona John F. Kennedy, CVN-79.

Kuma je bila Karolina, cerka pokojnog istoimenog predsednika, inace svojevremeno US ambasadorka u Japanu.

 

Sama ladja je druga u klasi takozvanih supernosaca Gerald R. Ford, CVN 78, i zamenice, kada dodje vreme za penziju, USS Nimitz, CVN 68.

Ovi brodovi su u sebi spakovali najmanje 20-ak novih tehnologija, pocev od pogona, novog sistema za poleetanje aviona, takozvanog EMALS, Electromagnetic Aircraft Launch System, sisteme kontrole pogona, nove radare, nove integrisane sisteme za upravljanje naoruzanjem, nove sisteme za kacenje aviona pri sletanju, Advanced Arresting Gear, AAG...

330 metara dugi, istisnine 100,000 tona, ovi brodovi ce svoje vlasnike da tokom predvidjenog veka trajanja od circa 50 godina da kostaju, sto se izdrzavanja i odrzavanja tice, skoro 4 milijarde dolara manje od svojih prethodnika klase Nimitz.

Prvi brod u klasi, Gerald R. Ford u sluzbi je od 2017. godine: kostao je nekih 12.9 milijardi dolara, dok ce John F. Kennedy kostati oko 11.5 milijardi...