Mediji u Srbiji

[pacey defender]

Sad ce dugovi Novosti da nestanu Nebojsa Covic style. 

[б1lme3]

zar se to nije desilo ranije nekad? ili je pre nekoliko meseci bila najava tako neceg?

[stoka]

Patologija koju servira informer je nenadmašiva. Sad kada se čini da bi Hrvati možda mogli da izruče vozača drona morinu, toaletoid taj potez tumači kao želju Hrvata da izazovu rat Srbije sa Kosovom ...

 

Čekaj, do juče si pisao sve najgore o Hrvatima zato što odugovlače sa izručenjem morine, a sad je problem i ako ga izruče ...

Edited September 8, 2017 by stoka

[James Marshall]

Nisi čuo, sad smo do jaja sa Albancima, Ramuš se zapravo borio na strani Srba protiv Jankovića i Sergeja koji je Šiptar ekstremista, nisi gledao Stršljen

Edited September 8, 2017 by James Marshall

[kurjak92]

Prosecan kupac informera u mojoj prodavnici je na intelektualnom nivou ispod zivinceta,empirijski dokazano, tako da ti plot twistovi mogu opusteno da se desavaju na dnevnom nivou.

[ultra plasticni]

Jel se kupuje Informer na crtu, Kurjace?

[kurjak92]

Ma jok, 20 dinara za informer mora da ima :v
Mogu da vam slikam stub srama kako ga ja zovem, al dominiraju cigare i alkohol, one dnevne doze koje se odmah sutra plate. Imamo i pet musterija koje su povlascene i imaju svoje sveske za veresiju, tu je vec svaki dan uzimanje raznih proizvoda pa placanje kad legne plata il penzija. 

[kurjak92]

Al vole kupci informera i srpskog telegrafa da komentarisu naslove, a sa par sam kad je pusto i stao uz pult pa razgledao zajedno. I nista, lista covek i zadrzi se po minut i komentarise, a secam se da su samo u tom broju bila dva kontradiktorna clanka, al ko sto rekoh zivince. 

[aram]

Poduže jeste, izvinjavam se, ali nije za spojler.

 

NIN, nema online ko nema pretplatu...

 

Lični stav / Danica Vučenić

Trošenje simbola

Da li iko može da zamisli da danas u Srbiji postoji stara B92? Kako bi taj medij funkcionisao? Ko bi u njemu radio? Kako bi izgledale pres-konferencije Vučića, na kojima novinari stare B92 postavljaju pitanja? Avaj, a ko bi danas predvodio medij poput stare B92?

 

Teško je izračunati koliko smo ljudi sa „stare„ Devedesetdvojke, poslednjih par godina sahranili, pre vremena. Kao da su groblja postala mesto postredakcijskih susreta. Svi na te tužne događaje stižemo danas iz različitih sredina – iz institucija, korporacija, mejnstrim medija, NGO sektora, nezaposlene gomile, neko iz centra, a neko sa periferije. Ostaci emotivnog odnosa prema (staroj) B92 je ono što nas čini nekom „poluhomogenom supkulturnom grupom„, koja traje dva sata, koliko i sahrana. Onda se raziđemo. Manjina odlazi na manje-više istu novinarsku marginu koju je izabrala, svesno i namerno, pre više od dve i po decenije.

Priča o B92, a pre svega radiju B92, nikada fenomenološki nije do kraja objašnjena. Zato je i danas zavodljiva. Šta je spajalo toliko različitih energija, karaktera, nivoa obrazovanja, kreativnosti, psiholoških tipova, mrzovolja, nadrndanosti, pesimizma, polupraznih čaša? Borba protiv režima Slobodana Miloševića? Možda, ali nije moglo da bude samo to. Nekako mi je bliže da je pripadnost medijskom „andergraundu„ bila posledica odluke (luksuz kakav danas nemamo), koja nije bila samo profesionalna, već i duboko lična, možda i podsvesna, da se bez ostatka pripada vrednosnom sistemu koji oličava B92 . … A u tom trenutku i način da se ostane normalan i preživi (ako se preživi).

Kada danas pogledam unazad skoro sam sigurna da je Devedesetdvojka bila incident rođen sa usudom da nikada ne postane pojava. Kao što ni profesionalno novinarstvo u Srbiji nikada nije doživelo, a verovatno i neće, „sudbinu„ da se ostvari kao „stereotip„. B92 je u mnogo „smislova„ metafora uzdizanja i propadanja kritičkog, slobodnog, kreativnog, istraživačkog, autorskog, da suzim na elektronske medije, novinarstva u zemlji. To je bio medij koji je prvi „ukoračio„ u digitalnu eru i preuzeo, posle „jendeka„ u koji smo gurnuti devedesetih, najbolje od zapadnih informativnih mreža i u formi i u sadržini.

Da sad ne ulazim u to da je svaki političar u zemlji Srbiji, bio na vlasti ili opoziciji, boga molio da mu se ime ne pojavi ni u jednom Devedesetdvojkinom programu, naša medijska kuća (radio, tv, web, izdavaštvo i Reks) negovala je analitički, istraživački, kritički pristup, autorstvo, novinare kao ličnosti, a ne novinare kao amorfnu masu. Devedesetdvojka je, do jednog trenutka, bila mesto na kome ste, sa svim svojim uverenjima i mišljenjima, pa i pogrešnim, imali nebranjeni prostor da snimate, pišete, intervjuišete, pravite dokumentarce, istraživačke emisije, autorske emisije, debatne emisije, televizijske, radijske, pod jednim uslovom da budete kreativni i profesionalni.

Da li iko može da zamisli da danas u Srbiji postoji stara B92? Kako bi taj medij funkcionisao? Ko bi u njemu radio? Kako bi izgledale pres konferencije Vučića, na kojima novinari stare B92 postavljaju pitanja? Avaj, a ko bi danas predvodio medij poput stare B92?

Pre nekoliko godina, krajem leta, uoči nove TV sezone, dnevni list Danas pozvao me da pita šta mislim o tome što se još čeka na informaciju kada će početi nova sezona „Utiska nedelje„. Bilo je nedoumica pre nego što je sve razjašnjeno, na najgori način, da li prva emisija ide ovog ili onog datuma. I tada sam mislila, a to mislim i sada, da ključno pitanje nije bilo čekanje datuma. Jer da jeste taj datum bi kad-tad do sada došao.

Uostalom, da li bi u zemlji Srbiji bila bog-zna-kakva vest, da je premijerka Brnabić na Tviteru, reagujući na tekst Njuzneta, napisala da je cilj njuzovaca da sruše „njenu„ vladu i da je reč o ličnoj mržnji prema njoj i njenoj porodici, umesto što je napisala da je tekst o fikusima „ozbiljno dobra fora„ i „kritika sa puno duha“, čime je svoj stav kandidovala za „čudo neviđeno“ godine. Kad bolje razmislim, premijerka Brnabić, iako otvoreno emanira različitost, formalno se smestila u milje koji neguje „odrede odmazde“ prema svemu različitom (vidi ovaj broj NIN-a strana 18), tako da i njen tvit u stvari predstavlja jedno NIŠTA.

Pre neki dan „Reporteri bez granica“ objavili su istraživanje prema kome je Srbija pala za sedam mesta prema Indeksu slobode medija. Zamišljam napisani zaključak ove organizacije kao tekst na početku filma Imperija uzvraća udarac: „Nastupilo je doba „postistine, propagande i gušenja sloboda - pogotovu u demokratijama“. Kako li je tek nama koji uspešno otvaramo poglavlja u pregovorima sa EU i nezaustavljivo grabimo ka evropskoj budućnosti?

Nije poraz novinarstva u Srbiji i pobeda tabloidnih i drugih laži i propagande isključivo posledica okolnosti da nijedna vlast nije želela da je boli glava zbog rada profesionalnih medija i novinara, a aktuelna čak ne pokušava ni da glumi razumevanje. Taj poraz je u velikoj meri determinisan i „odlukama“ profesionalnih novinara i urednika da pristanu na ukidanje sebe samih.

Istini za volju, od devedesetih naovamo uvek su nekako ISTI interese profesije i javnosti podređivali interesima vlasti. Vlasti se jesu menjale ali nisu medijski sledbenici. Nije, još onda, televizija B92 odlukom da ne bude deo ekipe, izabrala lagodniju poziciju, naprotiv, ali je napustila sebe, svoje autore i novinare onog trenutka kada je odlučila da napravi prvi kompromis.

Vest da će sadašnja TV B92 da promeni ime i koncepciju značajna je za privatnog vlasnika te firme, za menadžment kuće, za zaposlene. Ne postoji u državi Srbiji više ni jedan jedini nacionalni elektronski medij prema kome njegova publika ima bilo kakvu emociju. A nema je jer se nijedan od njih ne bavi potrebama i očekivanjima publike, već potrebama i očekivanjima šefa države i njegove političke partije.

Istovremeno veći deo profesije baš briga što nam mlate kolege i koleginice ispred Skupštine Srbije, i što su Dragani Pećo lopovi, koji ne kradu, obili i ispreturali stan, i što Sejdinoviću prete smrću bar dva puta nedeljno, I što deo „novinara“ saslužuje u nenormalnim napadima na Sergeja Trifunovića, i što nema „Utiska“, još više što nema B92 i što profesija ispušta podzvukove pokvarene mikrotalasne rerne (Mišel Uelbek).

Ako NAS nije briga, a zašto bi bilo koga drugog bilo? Ako sami nismo uspeli da ono malo teškom mukom stečenog profesionalnog digniteta čuvamo i branimo, a zašto bi nas drugi čuvali i branili. Zato što je profesionalno novinarstvo važno za demokratiju?!

Neće nijedna vlast na planeti, ako joj se može, a srpskoj se može - posebno, da pati što nema slobode govora i slobode medija i kritičkog odnosa prema njoj samoj. Nema načina da ove naše prevaspitamo i naučimo vrednosnom sistemu i značaju ključnih vrednosti EU, pa tačno da im svakog dana, u naredne dve, dve i po godine, organizujemo edukaciju sa najboljim svetskim ekspertima. Ne vredi. Niti će naučiti, niti im je predmet interesovanja.

Ali, nije ni (Radio) B92, nekada davno, imao unutrašnju političku podršku za svoj rad. Bilo je spoljne podrške. Ali nema tog Robina Kuka koji bi mogao da spase bilo koju devedesetdvojkinu glavu da je Milošević odlučio ono što, u slučaju B92, srećom nikad nije. Nije bilo tada, kao što nema ni sada, nikakvih garancija za lični izbor I profesionalne odluke. Ali baš taj nekalkulantski odnos učinio je Devedesetdvojku jedinim medijem zbog koga su građani i građanke bili spremni da na ulici trpe batine.

Zbog koga od nas bi danas, na to, bilo ko u Srbiji pristao?

Edited September 9, 2017 by aram

[Braća Strugacki]

i ko je ugasio onaj stari b92?

[aram]

i ko je ugasio onaj stari b92?

Po Daci:

 

Nije, još onda, televizija B92 odlukom da ne bude deo ekipe, izabrala lagodniju poziciju, naprotiv, ali je napustila sebe, svoje autore i novinare onog trenutka kada je odlučila da napravi prvi kompromis.

I donekle mogu da kažem i da se slažem sa njom. Donekle, jer nije baš potpuna istina da je B92 odlučila da ne bude deo ekipe... više je istina da je niko nije ni hteo u ekipu.

 

A nisam siguran ni šta ona tačno smatra za prvi kompromis. Mnogima je to Big Brother, moje je mišljenje da je BB samo posledica megalomanski postavljenog projekta koji je, za rukovodstvo kuće neočekivano, odjednom ostao bez značajne finansijske podrške iz inostranstva.

[Braća Strugacki]

ja ne mogu da kazem da mi je jasno sta se tu desavalo

[Fakundo Sava]

A radio b92 jeli on već upokojen? 

[gospa buba]

ni ja. samo se postepeno krunilo i na kraju nije ostalo nishta.

[aram]

Pa relativno je prosto: stigla demokratija, zavrnuta slavina... a na tzv. trźištu ostavljen 1 Pink, i mnogi slični njemu, pa ti plivaj. Ako se udaviš, jebi ga, tržište.