Ovde pitamo i sladimo se zajedno sa keksi kremom

[Nico]

Djavolcice pravi nekadasnja direktorka marketinga ovdasnje ispostave Callebaut/a. Ako nekom bas znaci, mogu da se raspitam tacno ko je u pitanju, samo one degree of separation je u pitanju. Navodno se u keksima zaista nalazi Callebaut cokolada. Fakat da jedno 4 koplja šiju onu Čalijinu odvratnost od Andjela a.k.a "zdravu hranu" koja slama iole nestabilniju krunicu. Calija je inace odbio da se pojavi na jednom dogadjaju na kome su bili Djavoli jerbo su im Djavoli (kao) maznuli koncept (?!) Sto se Sanjalica tice, jesu najukusniji od svih pomenutih, ali meni se cini da je cena od 100 din za jedan keks od cca 30 g i to uglavnom od brasna, bez obzira na rucicama-mesila-nozicama-gazila-zrele-smokvice pristup i fensi sastojke ipak premnogo para, pogotovo kad se uporedi sa jednim Fini makronom koji je od cistog bademovog brasna, a kosta 75 din. Izmedju te dve droge, mada nesrodne, biram Fine. No, ako bi me bas neko pitao, treba sačekati nove Cobine klijente, Dream Cookies. Ljudi su napravili one velike kukije po uzoru na londonske Ben's Cookies, prilicni su streberi i ozbiljno su pristupili poslu. Upravo uhodavaju malu proizvodnu liniju i samo su se stidljivo pojavljivali na nekim manjim food dogadjajima i to cisto da testiraju reakcije. Ali, kad se budu pojavili, eto dobrog keksa za razumne pare.  

[Friend]

Vrhunski keks i razumne pare ne idu u istoj recenici ;).

[JakeBlues]

Kvalitet mora da ima "jaču" cenu, ali ima i ono što se zove "hype".

[Nico]

Pa kad su keksi u pitanju mislim da bih pristala da ih platim oko 3300 din kilo da mi ih je licno mesila Dorie Greenspan. Ali propade joj firma, kratko je trajalo, a bili su 12$ pola kile, ako se dobro secam. Ali, ja realno i nisam ciljna grupa, keksi su mi najmanje zanimljivi od svih mogucih nacina da se zasladim. Vi kojima dobar keks nema cenu, samo napred. Ja tako gledam na cokoladu (i jos par stvari u zivotu). ;) 

[yolo]

Mislim da se ta scena upravo profilise. Andjeli se vec neko vreme prodaju na OMV benzinskim pumpama a koliko cujem ulaze u supermarkete - video sam individualno pakovanje u plastici namenjeno masovnoj maloprodaji ovog tipa. Tako da pretpostavljam dizu ruke od ove "craft" scene kojoj realno vise ne pripadaju.  

[keksi krem]

Pa da, rekao sam ja da su Andjeli i Biotika trenutno blizi industrijskim slatkisima, nego ovim klasicnim domacim kolacicima, jednom kad se udje u malo ozbiljniji proces distribucije i kad krenu da pljuste narudzbine sa svih strana, onda polako krece da se menja ceo koncept, tada krecu da rade i masine u proizvodnji, ne moze se vise nista raditi hand-made, jer je nemoguce rucno proizvesti onoliku kolicinu kolacica koja bi pokrila novu potraznju...

 

Djavolcice pravi nekadasnja direktorka marketinga ovdasnje ispostave Callebaut/a. Ako nekom bas znaci, mogu da se raspitam tacno ko je u pitanju, samo one degree of separation je u pitanju. Navodno se u keksima zaista nalazi Callebaut cokolada. Fakat da jedno 4 koplja šiju onu Čalijinu odvratnost od Andjela a.k.a "zdravu hranu" koja slama iole nestabilniju krunicu. Calija je inace odbio da se pojavi na jednom dogadjaju na kome su bili Djavoli jerbo su im Djavoli (kao) maznuli koncept (?!)

Ovaj deo me je naterao na malo ozbiljnije istrazivanje, jer prvi put cujem da neko proizvodi i prodaje domaci keks sa pravom Callebaut cokoladom, pa makar to bilo i u veoma malim kolicinama, jer se to finansijski uopste ne isplati, a da ne govorim o obaveznoj licenci koja bi u tom slucaju bila potrebna, posto nije isto kada neko pravi keks za svoju dusu i kada neko taj isti keks prodaje, tada treba posebna dozvola od kompanije Barry Callebaut...

 

E ovako, Callebaut se u Srbiji distribuira nesto manje od tri godine, za to je zaduzen njihov ogranak za juznu i istocnu Evropu (Barry Callebaut SEE) na cijem se celu nalaze Stojan Kemera (zaduzen za saradnju sa konditorima) i Marcin Niedzielski (zaduzen za saradnju sa cokolaterijama, restoranima i pekarama), od njih dvojice mi je potvrdjeno da samo cetiri firme u Srbiji imaju dozvolu da koriste njihove sirovine prilikom izrade slatkisa namenjenih za prodaju, a u pitanju su sve sami cokolateri...Adore ima licencu za sirovine iz Callebaut i Cacao Barry pogona (CM-CAL, CP-777, NIBS-S, itd, namenjeno samo za profesionalce), dok Premier, Eugen i San Marina imaju licencu za sirovine iz Carma, Van Leer i Chocolate Masters pogona (namenjeno i za profesionalce i za siru distribuciju)...znaci ovo se odnosi samo na sirovine koje dolaze direktno od ovog velikog belgijsko-francuskog konglomerata, dok takodje Callebaut ucestvuje i kao posrednik u snabdevanju mnogih kompanija i pojedinaca, ali im ne isporucuje svoje sirovine, vec im salje znatno jeftinije sirovine od drugih proizvodjaca...

 

Idemo dalje, konkretna ispostava koju Callebaut ima u Srbiji logisticki se odvija preko firme Silbo d.o.o. iza koje stoje Dragan Jankov i Goran Tadic, a koliko znam tamo je vec godinama na celu marketinga Tajana Rusic, jedino ako je u medjuvremenu napustila tu poziciju pa pocela da pravi te Djavole, mada cisto sumnjam s obzirom da cela ta kompanija sasvim fino posluje, pa ne vidim zasto bi odlazila i upustala se u veoma rizican biznis proizvodnje domacih kolacica...od nekih vidjenijih zena, tu su takodje Sanja Markovic Dakic, Zlata Milatovic i Dragana Petrovic, kao i izvesna Divna Kosanovic, mada nijedna od njih nema dodirnih tacaka sa marketingom...treba imati u vidu da je ova firma Silbo pre par godina kupila fabriku konditorskih proizvoda Paracinka, u cijem vlasnistvu se nalazi i fabrika cokoladnih proizvoda Cokolend iz Paracina, koji je poznat po izuzetno nekvalitetnim cokoladama koje vise spadaju u kategoriju secernih tabli, a takodje poznati su i po tome sto stancuju razne proizvode za mnogobrojne privatne marke, plus snabdevaju male biznise svojim cokoladama za kuvanje i slicnim sirovinama koje su daleko od nekog zadovoljavajuceg nivoa, a sve to pricam jer ukoliko stvarno iza tih Djavola stoji osoba koja ima neke veze sa firmom koja obavlja zvanicnu ispostavu Callebaut-a za Srbiju, mnogo su vece sanse da ce u svoje kolacice stavljati cokoladu iz Cokolend-a koja je brat bratu deset puta jeftinija, a ne skupocenu Callebaut cija bi upotreba drasticno povecala troskove proizvodnje i time sprecila formiranje bilo kakve razumne cene po kojoj bi se ti kolacici prodavali, jednostavno matematika se nikako ne uklapa, veoma mali broj proizvodjaca home-made kolacica u svetu koristi tako skupocene cokolade i to se odmah reflektuje na njihovoj ceni, a da ne pricam o tome da je potrebna dozvola i odgovarajuca licenca za tako nesto, ma to je luksuzna roba...

 

Jos jednom zelim da se ogradim, nemam pojma ko su ti Djavoli niti sam ih ikada probao niti imam bilo kakav info o njima, verujem da su ukusni i verujem da su kvalitetni, ali mi je veoma tesko da poverujem da koriste pravu Callebaut cokoladu, jer niti imaju licencu za tako nesto niti ima logike koristiti jednu od najskupljih cokolada na svetu, a onda te kolacice prodavati po ceni koja je sigurno niza od troskova da se oni naprave ukoliko se stvarno stavlja ta pomenuta belgijska cokolada, bez obzira koje su kolicine u pitanju, brojke se sigurno ne uklapaju...ako zaista loze ljude da koriste pravi Callebaut, onda to nije u redu i to ce im se brzo obiti u glavu, ali to naravno ne znaci da je nemoguce napraviti dobar i ukusan kolacic i sa prosecnom cokoladom, naravno da moze i rekao sam vec da je veoma lako napraviti kvalitetan keks, ali je problem na njemu ostvariti dovoljno dobar profit u jednom duzem periodu, losa im je fora ukoliko zele sebi da dignu rejting tako sto se hvale da koriste cokoladu koju najverovatnije ni ne mogu da priuste, takav lazni marketing ih moze skupo kostati...za kraj, napisao sam i ja sta mislim o vlasnici Andjela, ali ne mozes reci da su im kolacici odvratnost i za cetiri koplja losiji od nekih drugih, oni makar imaju crno na belo celu dokumentaciju na uvid, tacno se znaju svi sastojci i njihovo poreklo, u pitanju je zaista kvalitetan keks, mozda je njegov ukus po tebi milion puta losiji od tih Djavola, ali to nema nikakve veze sa ovom pricom, svako ima svoj ukus, ipak su Andjeli daleko blizi industrijskom slatkisu i kao takvog ih treba i posmatrati, njihova konkurencija su keksovi sa rafova po lokalnim supermarketima, a ne kolacici iz klasicne domace radinosti, a da li su im Djavoli maznuli koncept, pa mozda i jesu, ne bi to bio ni prvi ni poslednji put da se tako nesto desava, ali je opet i ta Calija godinama radila za jednog od naseg najvecih konditora koji je kroz celu svoju istoriju kopirao mnogo poznatije svetske brendove, tako da je verovatno i sama svesna da je kopiranje u ovom biznisu nesto sto se pre ili kasnije desi svakom iole uspesnom proizvodu, a njeni kolacici zaista jesu postigli kakav takav uspeh u zadnje dve godine od njihovog lansiranja i ne cudi da su mnogi krenuli da im skidaju taj koncept, a na kraju krajeva i oni su svoju prvobitnu inspiraciju skinuli od nekog drugog...

[Singer]

vodio mene jednom ortak na friklajmbing, pokazao mi sto čudesa i rekao - eto, i zapamti nikada na stenu bez opreme

[ChezM]

Al ste se raspisali alal vera. Za Andjele sam čuo ranije, a za Sanjalice nisam pa ću da probam prvom prilikom.

Elem skoro sam nosio neku robu u hotel S.Nine i na policama u magacinu video male džakove Callebaut, kaže kuvar da isključivo nju koriste za svoje kolače.

E sada koliko kod njih u meniju koštaju kolači stvarno ne bih znao ali eto lepo je videti da bar pojedini ugostitelji u Srbiji mogu da priušte da na nekom većem nivou kvaliteta prave kolače, doduše njihova publika nema baš problema sa finasijama.

[yolo]

mislim da se na djavolima ne pominje brend cokolade koju koriste ali svakako pise da stavljaju belgijsku cokoladu. sad, po secanju mislim da to pise i na andjelima. zapravo pise sigurno.

[darling]

evo gledam cene callebauta u kroejsi, jeftinije je od bambija i najlepsih zelja 

 

http://www.dora-usluge.hr/oc/index.php?route=product/category&path=417_444

[Nico]

@ keksi. Meni se Andjeli ne svidjaju, no i sam si rekao da je to stvar ukusa, a i sama sam se ogradila da prosto nisam ciljna grupa. Deklaraciju nisam gledala (ili se bar ne secam), oslonila sam se na svoje culo ukusa. Probala sam ih dva puta i oba puta su mi bili izrazito neukusni i uzasno tvrdi i onda sam okarakterisala kao odvratne, a to se sve desavalo jos u onoj fazi kad su se pojavljivali na malim food dogadjajima i pripadali, kako to yolo rece, craft sceni. U stvari, cookie craft "scene" tad nije ni bilo, cini mi se, mislim da su se cak prvi dosetili da prave kukije, nek me ispravi neko ako zna za jos neki rucno pravljeni keks da se pojavio 2012. (ili mozda malo ranije). Njihovo preseljenje na rafove supermarketa a ne medju niche vrhunske proizvode je bilo za ocekivati, zar ne, ako vec znamo ko stoji iza njih. 

 

Nisam znala pravila za upotrebu Callebaut cokolada (i posto pominjes samo domace cokolatere, da li to ipak vazi samo za njih, ne i za poslasticare?), ali evo ja kao "civil" nedavno kupila i Callebaut i Belcoladu. Prvo sam iskopala kontakt za Belcoladu preko neta, a onda mi je onaj one degree of separation kontakt koji sam pominjala rekao za Silbo, inace nisam imala pojma da Callebaut uopste funkcionise na ovom trzistu. Ubi me kulinarska radoznalost, nema drugog razlog, a kolace pravim (kao pustena s lanca i hranim dalju i blizu okolinu) sa njima, a cena mu dodje, kad se preracuna (jer sam kupovala na blok i na kilo), otpriike kao kad kupim table Nestle Noir u Metrou ili crnu Bambi u Maxiju. Kapiram da uz vece kolicine idu i popusti i da neki ozbiljniji kupac - eto npr. Square Nine moze da postigne jos bolju cenu u nabavci, a znamo da nema problem da taj kvalitet naplati. Uostalom, cini mi se da je cena kolaca u Square NIne-u negde kao u Malom Princu, a razlika u kvalitetu je opet (meni!) nebo i zemlja. 

[keksi krem]

Moram jos jednom da ponovim, Barry Callebaut je takodje jedan od najvecih posrednika u snabdevanju raznih trzista svojim i tudjim sirovinama, znaci to nije samo klasican cokolater kao na primer Amedei ili Bernachon, vec je to prava multinacionalna korporacija koja ima svoje posebne sektore zaduzene za sve moguce usluge u konditorskom biznisu...ljudi cesto zloupotrebljavaju ime Callebaut, jer je to jedan od najzvucnijih i najpostovanijih brendova na svetu, medjutim pod patronatom njihove kompanije posluje vise od 50 manjih cokolatera i vise od 30 preradjivaca kakao zrna, a u direktnom i indirektnom vlasnistvu imaju na stotine kakao plantaza sirom planete, imaju na desetine svojih fabrika, plus imaju stratesku saradnju sa gotovo svim vecim i znacajnijim kompanijama kao sto su Nestle i Kraft, godisnje obrnu oko pet milijardi evra i spadaju medju deset najprofitabilnijih konditora...

 

Postoji samo jedan pravi Callebaut, a to su cokolade iz njihovih Callebaut i Cacao Barry pogona, one su dostupne samo profesionalcima i to samo onima koji su prethodno zavrsili njihovu akademiju, a na ex-yu prostorima to se odnosi samo na dve osobe, Dubravko Vitlov i Mirjana Kostic, sto znaci da se samo hrvatski Vitlov i srpski Adore mogu pohvaliti da su njihove praline napravljene od prave Callebaut cokolade, mada ni to nije dovoljno da budu rangirani vise od B klase, ali ajde necemo o tome, nije ni bitno...znaci te njihove glavne radne cokolade nisu namenjene za obican svet, ne mogu se kupiti u radnjama ili poruciti preko Interneta, pricam o izvornoj Callebaut cokoladi, one se pazljivo distribuiraju samo odabranima i za njihovo koriscenje je potrebna i specijalna licenca i dosta novca...

 

Posle toga na red dolazi ovaj drugi Callebaut, tj svi njihovi proizvodi i sirovine koje dolaze iz nekih drugih pogona, najcesce su u pitanju Carma, Van Leer i Chocolate Masters, mada su isto tako aktuelni i Luijckx, AM Foods, KL-Kepong Cocoa Products, Chocovic, P.T. Comextra Majora, Mona Lisa Food Products, Morella, itd...ovo sluzi i za profesionalce i za obican svet, to je ono sto na primer Silbo d.o.o. distribuira u Srbiji, kao i Zvijezda d.d. u Hrvatskoj, to se moze poruciti preko neta i to se moze kupovati u specijalizovanim prodavnicama, zato su i cene toliko pristupacne u odnosu na ime koje stoji na etiketi, medjutim distributeri nikada ne otkrivaju ove sitne detalje koje zivot znace, jer njima je u interesu da potrosaci misle kako kupuju bas onaj pravi Callebaut o kojem su slusali bajke, a ne da ustvari kupuju ipak losiji kakao koji se zbog akvizicija i slicnih saradnji nalazi u vlasnistvu te cuvene belgijske kompanije, mada je to danas belgijsko-francuski konglomerat sa sedistem u Svajcarskoj...onaj pravi Callebaut je u rangu brendova Amedei, Cluizel, Pacari, Bernachon, Pralus, itd, dok je ovaj drugi siroko dostupni Callebaut u rangu bas kao Belcolade, znaci i dalje je na visokom nivou, ali nije luksuzna roba niti bilo sta slicno...

[yolo]

Evo zena koja stoji iz Djavolcica - Tanja Milivojevic

 

http://www.b92.net/video/bulevar.php?yyyy=2015&mm=03&dd=09&nav_id=966424

 

Inace sam se spustio danas do pekare Sarlo, ni Djavolcici ni Andjeli ne pominju koju tacno belgijsku cokoladu koriste. A i jedni i drugi navode da je belgijska.

[keksi krem]

Nikad cuo za doticnu, ali simpaticno mi sve to deluje na video klipu, narocito kad vidim hand-made izdradu, obavezno cu i njih probati kad budem bio u prilici, izgledaju ukusno...

 

Super je sto se diskusija razvija u ovom pravcu, jer eto ko zna kada bih saznao i za Djavole i za Sanjalice...evo na primer za Andjele sam cuo tek pre nekih godinu dana kada su imali prvu posiljku za inostranstvo i kada su morali da salju zvanicne papire raznim stranim distributerima, pa ih je automatski registrovao i ICCO Terminal koji svakodnevno koristim u poslu, a inace Andjeli postoje skoro tri godine, mada ih je u pocetku Calija prodavala iskljucivo iz svog stana, ali i kad je krenula malo veca distribucija po Beogradu, opet su bili daleko ispod radara...sve dok neki slatkis ne krene da stvarno obrce novac i da u pricu ukljucuje i distributere i ozbiljnije investicije sa strane, on je bukvalno underground...

 

Kad je u pitanju cokolada koja se koristi u kolacicima, uvek je najjednostavnije napisati samo belgijska, to odmah kod svih kupaca stvara osecaj kvaliteta, sto ruku na srce i jeste donekle tacno, jer su cak i njihove prosecne cokolade sasvim ok, mada i tu treba praviti razliku...konkretno za Andjele znam koju belgijsku cokoladu koriste, njima u papirima vidim da im je jedan od glavnih snabdevaca Puratos, to je internacionalna kompanija koja u svom sastavu ima desetine razlicih brendova, a Andeli od njih dobijaju tri cokolade za izradu, a to su Puratos, Carat i Belcolade, prve dve su C klasa, dok je ova treca B klasa, inace taj Puratos je dosta aktivan na srpskom trzistu i snabdeva brojne pekare, poslasticarnice, restorane, konditore i druge manje biznise, stvarno nude sve i svasta, ali ovo sto Andjeli od njih dobijaju je zaista zadovoljavajuce za izradu ukusnih i kvalitetnih kolacica...

 

Sto se tice cokolade koju koriste Djavoli i Sanjalice, to naravno ne znam, jer nemam apsolutno nikakve papire niti bilo kakve informacije od nekog zvanicnog izvora, ta dva proizvodjaca su i dalje suvise mala, a realno ne bih ni znao za njih da nisu pomenuti ovde na forumu...ne bi me cudilo da i oni od istog distributera nabavljaju cokoladu, ili im mozda pomaze firma Art Ival koji takodje ima dobre veze po Belgiji i cesto uzima na sebe ulogu posrednika, za neupucene oni su vlasnici cokolaterije Premier, mada ne distribuiraju svoj kakao koji dobijaju od onog sekundarnog Callebaut pogona, vec dovlace sirovine od nekih manjih belgijskih proizvodjaca i onda to prosledjuju dalje, plus imaju i obicaj da od tih jeftinijih kakao zrna prave specijalizovane cokolade za pojedince i kompanije, pa tako i njeno velicanstvo Marijana Mateus ima svoju cokoladnu liniju pod imenom Marijana Class...

 

Danas sam se malo dopisivao sa nekim ljudima za koje znam da prate celu tu craft scenu kad su u pitanju brojni proizvodi, ali ni od njih nisam dobio nikakve korisne informacije u vezi ovih Djavolcica i Sanjalica, osim da su stvarno ukusni...jedino su mi rekli kad su se okvirno pojavili u prodaji, a posto za Andjele znam i sam kad se to desilo, onda dolazimo do jos jedne zanimljivosti, a to je da su se ova tri kolacica radjala na svakih godinu dana, Andjeli u martu 2012, Djavolcici u martu 2013, Sanjalice u martu 2014...posto sam i onako previse oduzio sa celom ovom pricom, jedino za kraj zelim da kazem da Srbija nije mesto za niche proizvode i da ce pre ili kasnije svaki craft cookie verovatno morati da predje u komercijalnije vode, jer je gotovo nemoguce preziveti i beleziti potreban rast na trzistu koje generalno ne ceni takve kul slatkise, tu je i faktor platezne moci gradjana, ali je ipak mnogo veci problem nedostatak sluha za takve stvari, kao i ozbiljni investitori...

 

Sve ovo znaci da ce jednoga dana i Djavolcici i Sanjalice krenuti istim putem kao i Andjeli, cim budu imali osetniju bazu potrosaca, tog trenutka ce krenuti da se pale masine i prestace se sa striktno rucnom izradom, mada ni to ne treba shvatiti tragicno, jeste da takav proces proizvodnje ubija onu draz kakvu ima hand-made, ali sve dok ne menjaju svoje sastojke i svoj sastav i izvor odakle nabavljaju sirovine, to ce i dalje biti vrhunski i kvalitetni kolacici, verovatno ne tako ukusni kao sto su danas, ali opet daleko iznad svih ostalih industrijskih slatkisa sa rafova supermarketa...u nekom idealnom svetu, da bi se u potpunosti razvio biznis sa ovim craft kolacicima i sprecio njihov ulazak u komercijalu, bile bi potrebne strahovite investicije od samog pocetka i veliki gubitci u prvih nekoliko godina, znaci morao bi da se zakupi malo veci lokal na atraktivnoj lokaciji i da se samo u njemu prave i prodaju svezi kolacici, tu bi bila potrebna velika i strucna radnja snaga, zatim cena po kilogramu bi takodje morala da bude paprena, a da ne govorim o tome da bi bio potreban i veliki red zainteresovanih kupaca ispred lokala 24/7, pa kad profit pokrije sve pevobitne troskove, onda bi moralo da se investira u jos jedan takav lokal, a to znaci novi troskovi za dodatnu radnu snagu i privlacenje novog talasa potrosaca, pa nakon toga jos jedan lokal, pa jos jedan, pa jos jedan, sve dok se ne izgradi toliko jak brend koji bi samo na osnovu imena privlacio i investitore i sponzore i pozicionirao sebe kako na domacem trzistu, tako i u inostvanstvu...mozda sve ovo zvuci preterano kad se na brzaka procita, ali svedok sam svakodnevnih bankrota raznoraznih konditora, cokolatera i porodicnih biznisa u svim delovima sveta, iz dana u dan propadaju talentovani ljudi sa dobrom idejom i jos boljim proizvodima jer misle da je dobar proizvod sam po sebi dovoljan, ali nazalost nije, to ako danas neko vrti dobre pare jer lokalni potrosaci vole njegov slatkis, ne znaci da ce i sutra biti tako, jer konkurencija vreba iza svakog ugla, a i ljudi se brzo zasite, tako da uvek treba imati jasan plan rasta i razvoja, dobru finansijsku podlogu za buduce investicije, kao i nekoliko opcija za slucaj nekih nepredvidjenih okolnosti, inace preko noci sve moze da propadne, jer kao sto rekoh, napraviti kvalitetan slatkis nije tesko, ali sve ostalo sto sledi je neverovatno tesko, craft scena je nesto najlepse sto postoji i voleo bih da taj koncept stvarno zazivi i u manje razvijenim zemljama, ali je to skoro nemoguca misija...

[Friend]

Keksi, kucas obilno i i kvalitetno, i svaka ti cast na tome :).