Ovde pitamo i sladimo se zajedno sa keksi kremom

[JakeBlues]

Merkao sam suve šljive, ali ne videh ni jedne malo lepše upakovane, pa nedaj bože obogaćene komadićem oraha umesto koštice i umočene u neku čokoladu ili sl... Mislim, žensko je, važno je i pakovanje, znate već...

 

Možda neka lepa tegla ljudskog ajvara, da, to jeste autentično i ukusno.

[Dagmar]

Ovo inozemci obozavaju

http://www.arex.rs/p_kajsija125.php

[JakeBlues]

Ovo inozemci obozavaju

http://www.arex.rs/p_kajsija125.php

 

Hvala probacu jos jednom da potražim po radnjama. Piše da ima i u Merkatoru i u Tempo radnjama ali ja nekako nisam uspeo da nadjem. Ali potražiću još pažljivije.

[keksi krem]

Dakle, dobio sam u par navrata od prijateljice (udata, živi i radi u Briselu, inače jermenskog porekla) razne belgijske praline (Leonidas, Godiva, Neuhaus i sl.) kao poklon.

Moj problem je što nemam pojma čime da joj iz ove naše Srbije uzvratim na to? Mislim, glupo mi da pošaljem kutiju Adore čokolada jer se prave od belgijske Cellebaut čokolade. Ne mora uopšte da bude čokolada, u krajnjem slučaju ne mora da bude ni ništa slatko, ali prosto sam zabagovan i nemam ideju :(

Znaci tebi treba neki autenticni srpski proizvod, ja ti oko toga jedino mogu pomoci kada je slatko u pitanju, dok za ove neke druge stvari ovde ima mnogo kompetentnijih od mene, tako da cu se drzati samo slatkisa...cokolada naravno ne dolazi u obzir, ne postoji dobra srpska cokolada koja bi odusevila nekog u Belgiji, a cak bih izbegavao i ove Arex proizvode, daleko je to od onakvog kvaliteta kakvim se oni hvale, marcipan im je ok, ali u vecinu proizvoda guraju obican kakao preliv, a tamo gde ubacuju i malo belgijske cokolade, tu koriste Belcolade, koja jeste sasvim solidna cokolada, ali je B klasa, tako da ce tesko to impresionirati tvoju prijateljicu koja ti salje superiornije cokolade tipa Leonidas, Godiva, Neuhaus, itd...ako bi isao tom rutom, onda bi Adore bio mnogo bolji izbor, mada potpuno kapiram zasto ti je to glupo, ipak je to samo preradjeni Callebaut, nema tu autenticnosti...

 

Meni od svih srpskih slatkisa jedino na pamet padaju dva keksa, tj domaca kolaca, ali ni oni mi nisu preterano idealni za ovu priliku, prvi zbog osobe koja stoji iza njih, a drugi zbog ne tako privlacnog pakovanja...ajde da ne duzim pricu, prvi su "Andjeli", iza njih stoji Milica Calija (ex Licina), dugogodisnji PR kompanije Jaffa, koja je nakon sut karte resila da zajedno sa svojim muzem pokrene privatni biznis vezan za ovsene kolace sa cokoladom i suvim vocem...kvalitet je na zadovoljavajucem nivou, koriste se najbolji dostupni sastojci i nema nikakvih "precica", ukus je isto veoma dobar, imaju sirok asortiman, dizajn pakovanja je takodje podnosljiv, tako da je tesko naci bilo kakvu primedbu...mnogo toga mogu napisati o Milici, ne samo zato sto mi je bivsa komsinica, vec i zato sto su nam se profesionalni putevi nekoliko puta ukrstali u proslosti, ali to bi bilo veoma ruzno od mene, pa neka ostane na tome da je najveca mana ovih kolaca njihova vlasnica, evo ti na njihovom sajtu kako izgledaju, koje su sve kombinacije u pitanju i gde se mogu kupiti...

 

http://www.andjeli.rs/sta-su-andjeli/ukusi-andjela/

http://www.andjeli.rs/sta-su-andjeli/pakovanje-andjela/

http://www.andjeli.rs/gde-da-kupite-andjele/

 

Drugi keks, tj kolacic, proizvodi beogradska firma Moladjo, ali pre nego sto se konkretno osvrnem na njega, mozda bi bilo lepo da ti dam ceo background, posto je cela prica malo komplikovana, ali ipak zanimjiva...snalazljiva plavusa Ksenija Fekete Cvetkovic pre nekih dvadesetak godina osniva firmu Al Punto u vreme medjunarodnih ekonomskih sankcija i preko nekih cudnih veza u Ujedinenjim nacijama dobija dozvolu za uvoz hrane na koju se nisu odnosile sankcije, pa se naravno u kamionima svercovao i dobar deo robe koja je bila zabranjena, od slatkisa svetski poznatih brendova do nekih drugih proizvoda, sto je dovelo do velikog profita u kratkom roku, a kada se stanje u zemlji normalizovalo, onda je taj novac iskoriscen za ekskluzivnu distribuciju ogromnog broja komercijalnih slatkisa iz inostranstva koja je i dan danas na snazi...pre nekoliko godina, preduzetnica duge plave kose odlucuje da proda deo vlasnistva nad firmom, pa u celu pricu ulazi i francuska kompanija Mayfere, sto vuce za sobom potrebu i kreiranja novog imena cele firme, a izbor pada na ime Al Grosso, kako se i danas zove...kako profit raste, tako i apetiti rastu, i tako jednog dana Kseniji pada na pamet da bi bilo dobro da pokrenu i neku svoju robnu marku, ubrzo je kreiran brend Biotika i angazovano je nekoliko manjih konditora koji bi u njihovo ime na trziste lansirali svoje najbolje proizvode, jedan od tih manjih proizvodjaca je i gore pomenuti Moladjo, iza njih stoji Brankica Jolic u funkciji direktora, mada je i ona takozvani ekpert za PR, nema nikakvih dodirnih tacaka sa konditorstvom, ali tu je zato Ivanka Miljacki, koja vec zna sta radi, ali i koja je mnogo poznatija javnosti zbog nekih drugih stvari...naime, Ivanka i njena sestra Jelena Obradovic koja zivi u Francuskoj, vec duze vreme vode spor protiv drzavnih institucija Srbije zbog oduzete imovine na brojinim atraktivnim lokacijama u Beogradu, a sve to datira iz vremena nakon Drugog svetkog rata kada su komunisti u politicki montiranim procesima konfiskovali sta god su zeleli, pa je recimo vila u kojoj je ziveo Boris Tadic kao predsednik drzave jedna od tih spornih nepokretnosti, posle je Toma Nikolic morao da trazi neku drugu rezidenciju kada je preuzeo predsednicku duznost, a medju ostalom spornom imovinom, nalazi se i objekat u Sarajevskoj koji je ipak u medjuvremenu iskoriscen kao glavni pogon za proizvodnju kolaca koje Moladjo prodaje pod imenom Biotika, a na istoj adresi se nalazi i radnja "Moja pekarica" gde je moguce kupiti sve iz njihovog asortimana...otegla se ova prica, pa da je polako privedem kraju, koliko znam postoji redovna distribucija njihovih kolacica u svim vecim Maksi, Merkator, Roda i Super Vero prodavnicama, kvalitet je itekako zadovoljavajuci, nema "precica", svi sastojci su odlicni, ukus je sasvim fin, medjutim pakovanja su im veoma mrsava, tj nimalo privlacna i to je jedino sto im zameram, nekako nije bas za poklon, osim ako se ne prekrije nekakvim ukrasnim papirom ili se ubaci u neku fensi kutiju...postoje tri vrste tog keksa, a to su Nutrifruit (suvo voce i med), Integral (suvo grozdje i med) i Dr Digestive (zacinsko bilje)...

 

Edited March 10, 2015 by keksi krem

[darling]

posto ne pozajem vlasnicu, meni je najveci problem andjela vlasnik 

 

keksi, jesi jeo djavole? to je keks.

 

 

 

@ jakeblues   kupi im fudlendovo slatko, imas raznih, borovnica, jagoda, kupina, ima i organik, sve ima. lepo je dizajirano, slatkog tamo nema, a mogu da ga jedu ko dzem, sto vole. 

Edited March 10, 2015 by darling

[cmrlj]

kupi dukat baklavice, to je autenticno srpsko i svi vole:)

[precog]

baklave da salje u belgiju :)

[ChezM]

Po meni od Food Land-a je bar za razred bolji Forest Fruit isto domaći proizvođač pekmeza, kada nemam u kući domaći onda kupim njihov. Možeš da napraviš paket sa domaćim ajvarom, džemom i flašom dobrog vina ili rakije. Ako sami proizvođači nemaju lepu ambalažu malo se sam potrudi bitno je u svakom slučaju da sadržaj bude ukusan i kvalitetan.

[yolo]

posto ne pozajem vlasnicu, meni je najveci problem andjela vlasnik 

 

keksi, jesi jeo djavole? to je keks.

 

 

 

@ jakeblues   kupi im fudlendovo slatko, imas raznih, borovnica, jagoda, kupina, ima i organik, sve ima. lepo je dizajirano, slatkog tamo nema, a mogu da ga jedu ko dzem, sto vole. 

 

 

realno od tih novih keksova su najukusnije "sanjalice", isto ima lepo pakovanje za poklon, svedenije i manje kitsch od andjela. mogu da prosledim telefon za narudzbinu, ima ih po boljim beogradskim kafeima i u pekari sarlo, mada ne i taj gift pack. onaj sa tahinom i crnim susamom je remek delo.

 

djavoli su preslatki. andjeli su mnogo brasnjavi za moj ukus, ocigledan je bio trenutak kada su aktivirali neke masine u proizvodnji.

 

zar nije vesna rakar nekako vlasnicki povezana sa biotikom?

[Čutura]

meni su koki praline najbolje od svega domaceg sto sam probao, sad od kakve cokolade ih prave neam pojma 

[darling]

danas sam istrazivala keksijevu biotikui. pise na deklaraciji da su s margarinom.

 

yolo, cije su sanjalice? jesu djavoli zapletovi?

 

svako treba sam da pravi keks. tako je najbolje.  

 

@ chezM  nisam primetila da postoji forest frut dok nisi pomenuo(la). onako, nije los dizajn da se salje u inostranstvo, al fudlend je fensiji. za ukuse neam pojma, slabo jedem dzem i slatko. 

[keksi krem]

zar nije vesna rakar nekako vlasnicki povezana sa biotikom?

Vesna Rakar je direktorka preduzeca Bioplanet koje se bavi organskom poljoprivredom, pa moguce da tu postoji neka njena veza sa Biotikom, ali kao vlasnik se vodi samo Al Grosso...

 

keksi, jesi jeo djavole? to je keks.

Nikad nisam cuo za djavole, pa ni za ove sanjalice, nemam takodje ni nikakav uvid u njihov tacan sastav ni odakle nabavljaju sirovine, pa onda izbegavam da komentarisem takve proizvode koji su toliko ispod radara da spadaju u klasicne home-made slatkise...da se razumemo, takvi keksovi i kolacici su uglavnom i najukusniji i najkvalitetniji, ali opet ih ja ne mogu ocenjivati jer nemam nikakvu dokumentaciju o njima, ali verujem da su dobri...

 

S druge strane, Andjele i Biotiku imam u direktorijumu koji koristim, zato sto i jedni i drugi imaju neku sitnu distribuciju van Srbije i prilozili su sve potrebne papire i drugu specifikaciju na osnovu koje imam kompletnu sliku o njima, takodje moze se za njih reci da su sve vise u kategoriji industrijskih slatkisa i onda ih samo uporedjujem sa slicnim proizvodima, a ne klasicnim domacim kolacicima kao sto su djavoli ili sanjalice...vlasnica Andjela za mene jeste najveci problem, jer radi se o osobi koju su godinama ucili da je apsolutni profit uvek iznad kvaliteta proizvoda i to ce ona pre ili kasnije primeniti i u ovom svom privatnom biznisu, za sada su joj proizvodi za svaku pohvalu sto se tice onog sirovog kvaliteta o kojem pricam, a da li je ukus nekome po volji, to je vec druga prica...

 

Kad je u pitanju Biotika, to je pre svega brend iza kojeg se prodaju proizvodi nekoliko razlicitih manjih konditora, ja iskljucivo pricam za ove kolacice koje pravi Moladjo, jeste da ne koriste maslac, vec se oslanjaju na biljnu masnocu, ali to rade da bi njihovi keksici bili posni i time privukli potrosace koji se pridrzavaju posta, to im je jedna od glavnih ciljnih grupa...ajde da kazemo da im se moze prigovoriti za taj detalj, medjutim svi ostali sastojci su im za svaku pohvalu, apsolutno se pridrzavaju nekih odrednica koje karakterisu odredjeni slatkis kvalitetnim, isto se moze njihov ukus nekome ne svidjati, ali ja ovde komentarisem samo nacin proizvodnje i koriscene sirovine, sve ostalo zavisi od pojedinca i toga kakve mu kombinacije ukusa izazivaju najvece zadovoljstvo...ponavljam, na pocetku onog posta sam napisao da ni jedan ni drugi keks koji sam preporucio nisu bas idealni za poklon, ali od svih tih srpskih slatkisa koji imaju makar zrno industrijalizma u sebi, tj nekakvu kontrolu i papire na uvid, tesko da je moguce naci nesto bolje i kvalitetnije...

Edited March 10, 2015 by keksi krem

[yolo]

darling, ubacila si me u razmisljanje kakve veze imaju djavoli sa zapletom posto je prva osoba koja mi pada na pamet u vezi njih ona crvenokosa, ne znam tacno kako se zove, mislim da je zene tike koji pravi wine jam. i posle jedno 10 min se prisetim da je ona dobra drugarica vladine (zaplet) zene jelene i da mi je neko vec prijavljivao da su djavoli njihov nekakav joint venture.

 

sanjalice znam pouzdano da se prave od putera i da su sastojci skupi - tako da je to moze biti najskuplji od ova tri keksa. mislim, nije neka razlika, sve je to u 10-tak dinara razlike, ali se kod njih barem oseca kada ih zagrizes da je unutra puter, alvasari tahina (u ovom jednom), dobre smokve (u drugom) itd - znaci posten pristup. dobijes ono sto platis. mada iskreno, meni je deal broker to sto se ne pakuju u celofan nego u papirne vrecice, najvise mrzim kada dobijem nesto peceno upakovano u plastici. sanjalice se pakuju u papir.

 

keksi, ispitacu to za vesnu rakar. zena zivi sprat iznad mene, uvek se lepo ispricamo na stepenistu. bio sam siguran da je biotika njena, a u tome me uverava to sto mi je prodavacica iz lokalnog mini dragstora u komsiluku upravo za to pakovanje keksa koji se okacio rekla da "to pravi nasa komsinica".... :)

Edited March 10, 2015 by yolo

[keksi krem]

Bio sam vredan, pa sam malo detaljnije pregledao neke papire...u pravu si, Vesna Rakar je ranije imala firmu Biological (danasnji Bioplanet) koja se bavila proizvodnjom zdrave hrane i tada je razvila svoju robnu marku "Biotika"...onda u celu pricu ulece Ksenija Fekete Cvetkovic koja u medjuvremenu prodaje deo vlasnistva nad svojom firmom Al Punto francuskoj kompaniji Mayfere, menja ime firme u Al Grosso i krece sa pokretanjem svoje robne marke...Ksenija nije zelela da ulaze u sopstvene proizvodne kapacitete, vec je okupila male proizvodjace koji su na osnovu licenci i dugorocnih ugovora o poslovnoj saradnji uleteli u celu tu pricu, medju njima su bili Vesna Rakar (Biological), Ivanka Miljacki (Moladjo) i Ana Tomsik (Anna Bakehouse), a pao je izbor da se iskoristi ime Biotika kao zajednicko za sve postojece i buduce proizvode...inace zanimljivo je da su samo zene ukljucene u ceo ovaj projekat, od vlasnica firmi do radnica u proizvodnji i promoterka u plasmanu brenda, ali i dalje u vlasnickom listu jedino vidim da stoji Al Grosso, mada pretpostavljam da sve ove glavne zene koje sam spomenuo imaju odredjeni vlasnicki procenat, ako ne u glavnoj kompaniji, onda sigurno u ovom ogranku kojem pripada cela robna marka Biotika...

 

Inace stvarno su zanimljive ove sanjalice, malo sam prelistao onu njihovu zvanicnu facebook stranicu i deluju veoma primamljivo, apsolutno verujem da se koriste samo skupi sastojci, na kraju krajeva ko god zeli da zapocne neki biznis sa home-made kolacicima mora u startu da bude maksimalno ozbiljan ukoliko zeli da privuce potrosace i da se prosiri dobra rec o njima, inace su osudjeni na brzu propast...nije tesko napraviti dobar i kvalitetan keks, ali jeste tesko ostvariti jedan kontinuitet u prodaji koji bi zagarantovao minimalan profit potreban da se biznis siri iz meseca u mesec, iz godine u godinu, jer kvalitet ima svoju cenu, a ta cena cesto zna biti previsoka za prosecnog kupca, pa onda proizvodjaci krenu malo po malo da traze nekakve "precice" kojima bi snizili troskove proizvodnje i time bili znatno konkurentniji na trzistu, a sve to za sobom povlaci nove kompromise i nova iznudjena resenja koja vremenom potpuno ubiju onaj prepoznatljivi ukus i onaj kvalitet koji ih je nekada krasio, zato se nadam da ce ove sanjalice i svi slicni domaci kolacici zauvek ostati verni svojim korenima, a prvom prilikom kad budem navracao u Beograd, sigurno cu ih probati...

[Barsa]