Jump to content
IGNORED

Dnevni tupan


Аврам Гојић

Recommended Posts

Među mladim srpskim intelektualcima desne provenijencije razvila se nekakva polemika oko smrtne kazne, u kojoj učestvuju i neki naši stari znanci i česti gosti ovog topika. Pošto ne znam ko je bolji, stavljam sve. Kakav praznik za sve ljubitelje tuposti!

 

 

Vladislav Đorđević:

 

Међу запенушаним заговорницима повратка смртне казне постојао је и резон да ће увођење смртне казне смањити број тешких злочина, укључујући и убиства.

Заправо, постојање смртне казне не смањује број тешких кривичних дела, па ни убистава. Човек који убије то обично чини у таквом стању да ретко кад размишља о последицама свога чина. Превенција тешких злочина свакако је потребна, али она лежи на другом месту. На ком?

pijani-covjek-ilustracija.jpg

Једно од најважнијих превентивних средстава против тешких кривичних дела јесте трезвењаштво. Трезвењаштво подразумева апстиненцију од конзумирања алкохолних пића. Зашто је оно битно? Особа под дејством алкохола је много склонија свим кривичним делима, па и оним најтежим, него особа која је трезна. Напросто, особа у пијаном или полупијаном стању има смањену моћ самоконтроле. Ако желимо мање сурових злочина, борба против алкохолизма је на листи приоритета.

Смањење пијења алкохолних пића није једина добра превенција. Борба за породичне вредности је исто тако битна. Зашто? Зато што су особе које имају породицу мање склоне насиљу. Уопште узев, особе које имају породицу су уравнотеженије: мање су склоне тучи, кавги, силовању и осталом насилничком понашању. А да би мушкарци чешће били ожењени од помоћи је управо оно за шта се залаже моја теорија маскулизма; а то је да се мушкарци рано ожене, запосле и имају солидну плату. Мушкарац који има срећан брак, децу, сигуран и солидно плаћен посао неће лако подлећи искушењу да почини велики злочин. Дакле, права превенција није смртна казна, него подстицање породичног и пословног живота свих, а поготово младих мушкараца.

dragan-djuric-4.jpg

И удаја је корисна за девојке као превентивно средство. Када би се девојке раније удавале, чешће би остајале код куће уз мужа и децу, и мање би излазиле; самим тим биле би изложене мањој могућности да страдају. Насиље је неискорењиви део људске природе, али оно се може смањити уз неке мере предострожности. Има их више. Једна од њих јесте та да девојке пазе на себе и свој изглед. Када би девојке продужиле сукње, а скратиле време изласка смањиле би ризик да буду нападнуте. Укупно узев, повратак на традиционалне, хришћанске и породичне вредности знатно је ефикасније средство превенције насиља него увођење смртне казне.

 

 

 

Sava Stambolić:

 

Које су главне замерке смртној казни? Кажу "не доприноси превенцији", "злочини се и даље врше", "сурова је" "нико нема право да одузме туђ живот, па ни држава". Зашто овакве замерке нису изношене некада? Одговор можемо наћи у схватању казне као такве. Некад су људи били много природнији и интуитивнији. Није се бринуло превише о разним научним и правним финесама. "Људска права" злочинаца и убица нису била толико у фокусу размишљања законодаваца, већ пре свега осећања и патње жртве и захтев за правдом и редом у друштву. Превасходни циљ казне је схватан као одмазда, тј. освета - узвраћање истом мером, тј. реакција сразмерна делу. Ово је чувени и темељни принцип "талиона" најбоље дефинисан формулацијом "око за око, зуб за зуб".

 

Дакле, заблуда је да је укидање смртне казне резултат примене "хришћанских начела", ради се заправо о потпуно супротном процесу. Наш Устав из 2006. године каже у члану 24. - "Људски живот је неприкосновен. У Републици Србији нема смртне казне." Ова уставна одредба нам много открива о мотивацији која иза ње стоји. Шта значи "неприкосновен" - Значи: "Неповредив, недостижан, неограничен, коме нема поговора, недоступљив, који није подвргнут законима". У контексту Устава мисли се пре свега на "неповредивост" људског живота. То, колико се год чинило чудно да кажем, није хришћанска вредност. Људски живот је у хришћанском погледно на свет пролазни феномен иза кога нас чека један нови "живот будућег века" који је онај истински живот који желимо да задобијемо Спасењем преко Исуса Христа. У хришћанској цивилизацији минулих векова испред живота био је увек Бог и Његови принципи. Сам Христос нам каже: "Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати" (Мк. 8; 35). Дакле, овоземаљски живот није врхунска вредност у хришћанском (или уопште религиозном) погледу на свет. 

di5.jpg

 

"За наш секуларни, овоземаљски правни поредак, који је одраз атеизације свих наука и интелектуалних кругова, живот је само један једини, који је заиста из перспективе владајуће хуманистичке етике "највећа вредност". Овоземаљски живот је обоготворен и циљ је већине људи у модерној цивилизацији да током тог живота избегавају бол и максимално умноже задовољства. Без вере у Васкресење заиста је живот нешто највредније што можемо да изгубимо. Држава нема више право да одузима живот злочинцу јер она, друштво, па ни Бог више нису и не смеју бити изнад њеног величанства Индивидуе - чак и ако је та индивдуа бестијални злочинац, убица и силоватељ малолетне деце! И није се стало ту. Када је индивидуа бог онда изгледа никаквог места за општи интерес нема.

Па тако Устав каже и ово у члану 59: "Право наслеђивања не може бити искључено или ограничено због неиспуњавања јавних обавеза." На основу овог уставног захтева проглашена је науставном одредба из Закона о наслеђивању (1995) у којој је било наведено да лице које дезертира да би избегло дужност одбране земље није достојно да наследи оставиоца (нпр. оца који је остао да брани земљу) ако се до његове смрти не врати у земљу (и суочи са последицама своје издаје). Шта ту читамо? Дакле по Уставу дезертер је достојан да наследи! Шта би са дужношћу? Зар је могуће да имамо закон који предвиђа да неко може да погине бранећи земљу и да његова деца наслеђују равноправно са оним који је побегао из ње да сачува тај свој фамозни обоготворени живот? Дакле, није само индивидуин живот изнад општег интересе, морала, правде, већ је и имовина појединца и његово право да је наследи такође јаче од "јавне обавезе" од части, дужности и свих тих других "превазиђених" вредности и императива по којима су народи и државе живели вековима и миленијумима."

 

Још један аргумент зашто би свако ко је усмерен у свом животу ка традиционалним вредностима и конзервативизму требало да подржи идеју враћања смртне казне свакако је карактер људи који забрањују чак и дискусију и могућност да се тако нешто деси!

 

Погледајте само ко су ти људи, које су циљеве, идеологије и личности заступали до сада и биће вам јасно да ако се слажете са њима око ове теме, исто је као да се слажете око томе "параде поноса" ; "жена у црном" и других тема које су на исти тоталитаран, недемократски, окупаторски начин обрађивали и раније.

 

 

Andrej Fajgelj:

 

Понављам: последњи пут када је у Србији убијена и силована Тијанина вршњакиња, учинио је то Горан Илић, који је управо изашао са робије за истоветан злочин. Да је извршена смртна казна, један дечији живот био би спасен. Али нама је изгледа драже да спасавамо силоватеље и убице, јер смртна казна није кул. Нико ни не каже да је кул. Кажем да за најекстремније случајеве треба да постоји и таква, екстремна мера. Кажем да су проблем нашег правосуђа преблаге, а не престроге казне. Кажем да треба да мислимо на нашу децу, бар колико на њихове убице. Пре него што се укључите у јавну дебату, помислите да вас слуша зликовац који вага да ли да убије дете или не. Да ли му шаљете јасну поруку? Ја знам да шаљем: немој! Питање је смртно озбиљно, не само за моје дете, већ и за тебе.
Захваљујем Сава Стамболић на овом тексту, у којем између осталог открива и да је Законоправило св. Саве предвиђало смртну казну. Душебрижници који цитирају свете оце и Свето писмо нек се молитвено обрате св. Сави, пророцима Мојсију и Илији, краљевима, царима и витезима крста који се нису снебивали да замахну мачем на неправду.

 

 

Edited by Turnbull
Link to comment

Zaboravio je međutim da pomene da nije ni "fensi", ni "urbana".

Gresis i to iz fundamenta: i kul je i fensi i urbano kad javno streljas predsednika vlade, prebijes 1 ромче, unakazis sa smrtnim posledicama stranca/gosta/turistu/navijaca...

Sve to sa 1 porukom.

Link to comment

Jedan detalj koji puno govori o mijazmi zvanoj NSPM.

 

Ilustracija teksta koji afirmativno govori o smtnoj kazni je fotografija sudskog ubistva Ajaza Marhonija i Mahmuda Asgarija, osuđenih na smrt zbog homoseksualnih odnosa.

 

sRdvxQ.jpg

Link to comment

au, bokte, trne mozak. đorđevićeva logika je... uf. ako a, onda b, i ako b, onda zbog da jedeš govna. on da radi, ona da ne izlazi.

+ ona ostala dvojica što vitlaju mačevima, otačastvom, naslednim pravom i biblijom.

vaistinu fekalna encefalopatija. triptih.

Edited by Joshua
Link to comment

Jedan detalj koji puno govori o mijazmi zvanoj NSPM.

 

Ilustracija teksta koji afirmativno govori o smtnoj kazni je fotografija sudskog ubistva Ajaza Marhonija i Mahmuda Asgarija, osuđenih na smrt zbog homoseksualnih odnosa.

 

sRdvxQ.jpg

 

Uh, jbt, nisam prepoznao. Odvratno.

Link to comment

au, bokte, trne mozak. đorđevićeva logika je... uf. ako a, onda b, i ako b, onda zbog da jedeš govna. on da radi, ona da ne izlazi.

:rolf:

 

Ali ima tu i jedna još odvratnija implikacija - da smo Tijaninom ubici našli ženu (a nijedna ga nije htela zbog da jedeš govna feminizma) on ne bi ni postao ubica. Ovako, siroma, šta će, mora da se snalazi... :puke:

Edited by Turnbull
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...