Zoran Milivojevic i njegovo delo

[Dagmar]

Svako ponašanje ima svrhu, ako se potrudim da razumem svrhu, moći ću da razmotrim mogućnosti reagovanja koji se ne svode na uterivanje straha. 

 

 

Ovaj, zato sto mu je jako zabavno da kotrlja drugare u buretu (i oni su hteli). Zasto se dete igra pobogu? I sad kako to sto se mali prosto zabavlja a nema kapacitet da ukapira da je nesto opasno (i sta je to "opasno") ima sa tim kako ces da pristupis resavanju problema?

[Notorious]

et Krošek

Vodi smanjenju rizika, potpuno razumevanje, kao ni potpuna kontrola nisu mogući (na svu sreću). 

 

et Dagmar 

Vrtimo se u krug. 

Edited December 13, 2014 by Notorious

[Krošek]

dobro onda u tim nesretnim okolnostima kad se ispoljava nemogucnost razumevanja i manjak kontrole slazes se da moze biti neophodno nesto sto nije vaspitno idealno?

 

(edit: pod uslovom da preti opasnost naravno, ne ovako bez veze)

Edited December 13, 2014 by Krošek

[Dagmar]

Vodi smanjenju rizika, potpuno razumevanje, kao ni potpuna kontrola nisu mogući (na svu sreću). 

 

 

Ama kako, evo primera - kotrljanje u buricima. Recimo klincima je to prosto uzasno zanimljivo. Kako to utice na drugaciji pristup objasnjavanju da to ne treba da radi, nego kad bi recimo mislio da burice kotrlja jer hoce da, sta znam, ispadne da ima originalne ideje u drustvu?

[Krošek]

@dagmar

utice zato sto ako samo hoce da se zabavi mozes mu obezbediti drugu vrst zabave, a ako hoce da ima originalne ideje u drustvu to mu tesko do nikako ne mozes lako prirediti

[Dagmar]

@dagmar

utice zato sto ako samo hoce da se zabavi mozes mu obezbediti drugu vrst zabave, a ako hoce da ima originalne ideje u drustvu to mu tesko do nikako ne mozes lako prirediti

 

 

Pa deca uglavnom i hoce sve to i to istovremeno. Ne idu oni u svoje avanture sa idejom e sad cu da se dobro zabavim, a sutradan sa e danas moram malo da se dokazem u drustvu. Jedino sto ja ovde vidim kao mogucnost koju moji i njihove komsije nisu imali, je neprekidna kontrola deteta, sto u principu i jeste zakonski imperativ danas, pa onda ne mogu ni da dodju u situaciju da se ovako kreativno zabavljaju.

[Notorious]

dobro onda u tim nesretnim okolnostima kad se ispoljava nemogucnost razumevanja i manjak kontrole slazes se da moze biti neophodno nesto sto nije vaspitno idealno?

 

(edit: pod uslovom da preti opasnost naravno, ne ovako bez veze)

 

Nikada nisam udarila svoje dete, a nije da me nije isterivala iz kože. U potenciijalno opasnim situacijama je bilo dovoljno da je stignem, zaustavim i podignem u naručje, posle je sledila priča ili grdnja (ja ne vičem nego grozomorno sikćem kad sam ljuta/preplašena, pa je možda i to imalo nekog efekta). Ne znam šta drugo da ti kažem. 

[betty]

dagmar, pa vec ti je odgovorila notorious: nadjes nesto sto ce doziveti kao kaznu, a sto nije udarac. inace tvoj brat zvuci ko moj klinac u nekim fazama :D u najgorem periodu je jedino resenje bilo da provedemo napolju jedno cetiri sata. naporno je, dozlaboga je dosadno biti toliko na igralistima, ali onda bi se izduvao i bio saradljiv i fokusiran, pepo bi spavao i uopste bi bio jedna dobrica. ako bi proveo dan unutra, postajao bi tasmanijski djavo. da smo usli u zacarani krug stalnih prekrsaja i kazni (kakvih god), dosta bi bilo teze izaci iz njega. mnogo je zajebano kad se krene tim putem.

[Krošek]

Pa deca uglavnom i hoce sve to i to istovremeno. Ne idu oni u svoje avanture sa idejom e sad cu da se dobro zabavim, a sutradan sa e danas moram malo da se dokazem u drustvu. Jedino sto ja ovde vidim kao mogucnost koju moji i njihove komsije nisu imali, je neprekidna kontrola deteta, sto u principu i jeste zakonski imperativ danas, pa onda ne mogu ni da dodju u situaciju da se ovako kreativno zabavljaju.

 

slazem se. glupim shvatanjem zakona (apsolutne zabrane) bolji standard primenjuju oni koji vode dete na povocu, bukvalno vidja se i to. to ce biti i dalje pogresno shvatanje ali i lose shvatanje se moze izbeci na planu normiranja.

 

tako sto se stvari jasno i precizno razgranice: ovo je zabranjeno a ovo se moze opravdati.

Edited December 13, 2014 by Krošek

[Dagmar]

Svako ponašanje ima svrhu, ako se potrudim da razumem svrhu, moći ću da razmotrim mogućnosti reagovanja koji se ne svode na uterivanje straha. 

 

edit: alternativa letenju niz stepenice i sličnim dečjim egzibicijama bi mogla da bude pojačana fizička aktivnost, na primer. 

 

Ja sam mami predlagala da ga izgladni, jer veca fizicka aktivnost od neprekidnog trcanja bez da stane da odmori malo nije moguca. Ali nije me shvatala ozbiljno :(

 

Elem u opisanoj situaciji objasnjavanje nije pomoglo, ali letenje niz stepenice jeste, pa se nije vise ponovilo. Nije resavano pljeskom po dupetu jer je prosto bilo nepotrebno posto je vec uhvatio strah od samog pada, ali ako se neko dete uporno otrze i roditelji onda moraju da ga hvataju, ne vidim problem u tome da ga u sledecoj udare po dupetu u pokusaju da mu uteraju strah. To ponekad prosto radi, a bolje je nego ovo kako je kod nas ispalo (mada se kod nas zavrsilo idealno bez povreda, samo je prosto ovako sam shvatio zasto nije dobro trcati na tu stranu)

[boshoku]

(ja ne vičem nego grozomorno sikćem kad sam ljuta/preplašena, pa je možda i to imalo nekog efekta)

možda malo, mada, jes deluješ vako opasna ^_^

[Dagmar]

dagmar, pa vec ti je odgovorila notorious: nadjes nesto sto ce doziveti kao kaznu, a sto nije udarac. inace tvoj brat zvuci ko moj klinac u nekim fazama :D u najgorem periodu je jedino resenje bilo da provedemo napolju jedno cetiri sata. naporno je, dozlaboga je dosadno biti toliko na igralistima, ali onda bi se izduvao i bio saradljiv i fokusiran, pepo bi spavao i uopste bi bio jedna dobrica. ako bi proveo dan unutra, postajao bi tasmanijski djavo. da smo usli u zacarani krug stalnih prekrsaja i kazni (kakvih god), dosta bi bilo teze izaci iz njega. mnogo je zajebano kad se krene tim putem.

 

 

Mi smo odrasli u (polu)selu, ceo dan njemu je bio park. Ovo sa povecanom fizickom aktivnostu me je zasmejalo, ali kapiram da ovde ljudi pisu iz perspektive odgajanja deteta u betonskom kavezu na Novom Beogradu, pa kao treba dete da se istrci. To kod njega i jeste bila faza, prosto prestao je u nekom trenutku sa tim nasiljem, u medjuvremenu neka deca su popila malo batina i maltretiranja sa njegove strane, ali bogu hvala nije bilo posledica.

 

Inace nije on kaznjavam batinama zbog tog nasilja, a imam utisak da su svi to tako shvatili kao da jeste i da ja zagovaram da je to sad jedini nacin hendlovanja takve situacije, batine je dobijao kad pretera kuci, tipa kad si probamo recima, pa sad aj ovako. A te kazne sa oduzimanjem ovoga ili onoga, pa bilo je i toga, oduzimali su nam albume sa slicicama, igracke. Sad ispade ko da su moji bili neki debili pa se nisu dosetili da postoje i druge kazne. Kod mene i sestre kao sto rekoh ovo pobrojano bez batina je u principu radilo, kod njega nije pa su prosirili i na udaranje dupeta tu i tamo, sto je ipak malo pomagalo, ali ne uvek naravno, tako da svakako ostanu na kraju stvari koje je prosto ponavljao dok nije malo porastao.

[Notorious]

možda malo, mada, jes deluješ vako opasna ^_^

 

Aha, neviđeno  :misko:

[Krošek]

Nikada nisam udarila svoje dete, a nije da me nije isterivala iz kože. U potenciijalno opasnim situacijama je bilo dovoljno da je stignem, zaustavim i podignem u naručje, posle je sledila priča ili grdnja (ja ne vičem nego grozomorno sikćem kad sam ljuta/preplašena, pa je možda i to imalo nekog efekta). Ne znam šta drugo da ti kažem. 

 

to je super sto nisi nikad udarila svoje dete i moras nista drugo da mi kazes, ali ipak hipoteticki, zamisli situaciju koja nije "potencijalno opasna" nego sve u sesnaest opasna i u odredjeno sledece vreme dete se mora obuzdati necim. je li spanking tu potpuno nezamisliv i apsolutno pogresan te bi trebalo biti i apsolutno podlozan sankcijama?

 

 

dagmar, pa vec ti je odgovorila notorious: nadjes nesto sto ce doziveti kao kaznu, a sto nije udarac. inace tvoj brat zvuci ko moj klinac u nekim fazama :D u najgorem periodu je jedino resenje bilo da provedemo napolju jedno cetiri sata. naporno je, dozlaboga je dosadno biti toliko na igralistima, ali onda bi se izduvao i bio saradljiv i fokusiran, pepo bi spavao i uopste bi bio jedna dobrica. ako bi proveo dan unutra, postajao bi tasmanijski djavo. da smo usli u zacarani krug stalnih prekrsaja i kazni (kakvih god), dosta bi bilo teze izaci iz njega. mnogo je zajebano kad se krene tim putem.

 

da li onaj koji je generalno dobar i "mastovit" (odnosno inteligentan) roditelj a posegne za spankingom u ocaju mora da zakonski zbog toga odgovara po tebi? (u idealnom svetu)

Edited December 13, 2014 by Krošek

[Notorious]

Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj mi je dete na dohvat ruke (mogu da ga šaketam) i istovremeno je u neviđenoj opasnosti. Ako ne mogu da ga obuzdam držeći ga u naručju, onda mene treba naspankovati za sve pare.