Da li postoje suvisla istrazivanja koja se bave procenama koliko se pokatoličenih Srba u NDH nakon 1945. vratilo u svoju matičnu veru a koliko nije? Kako je uopšte radjeno to vraćanje u pravoslavlje?

 

Izvinjavam se na pipavom pitanju, ali primetih u jednoj starijoj diskusiji da se pominje "privremeni" prelazak u katoličanstvo, pa me zanima zapravo stvarna utemeljenost tog prideva.

To će verovatno znati Radmila Radić. Pitaću je.

Čekajte, zar je realno da je iko ostao? Neko je shvatio da je katolička crkva bolja pošto je nasilno u nju ušao? Shvatio je da su Ustaše bile u pravu?

Kapiram da jedino tamo gde su sve sveštenike pobili pa se posle rata nisu vratili ima smisla da su prešli u ateiste možda.

Uzgred, koliko taj prelazak uopšte može da se smatra pravim i iskrenim kada je bio pod pretnjom smrću.

Jedino ako se računaju oni koje su pobili pošto su ih pokrstili.

 

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

Iz tebe progovara glas razuma, ali svejedno, upotreba gugla (iz moje ruke ) ne dovodi ni do kakvih rezultata, ne samo bilo kakvih, nepouzdanih, spornih, bla bla, nego prosto nema nikakvih koji bi malo konkretnije govorili o ovakvim dogadjajima. meni je to cudno.

Немојте, браћо, о овоме данас. Кренуо сам да гуглујем и тражим цитате... Да наставимо 10. фебруара, то је најпримереније. Данас само да поменем глинског жупника Франца Жужека који је помогао Србима колико је могао и након чије су смрти звонила звона и на православним храмовима на Кордуну.

Kako se kaže ,,poštena inteligencija" na engleskom? Mislim na onaj marksistički termin.

honorable intelligentsia

Google Images za to prvo izbacuje slike Thomasa Friedmana? Zašto se to događa, i u čijem je to interesu?

Koliko je izazovno za istoričare današnjice ili neke istoričare koji će tek doći da se bave sadašnjim trenutkom kad je, nazovimo, građe toliko i na sve strane da, čini se, ne vidi se početak a ni kraj?

 

Da li hiperprodukcija informacija otežava ili olakšava posao istoričarima? Čini se da se infomracije i njihova dostupnost progresivno uvećavaju iz decenije u deceniju a gledajući poslednjih par godina to je sve dodatno brže i dostupnije.

 

Najebaše™ li istoričari ili će tek najebati™?

 

Sam posao je olakšan uz rast kompetitivnog pritiska.

 

Potraga za građom i izvorima je samo jedan, obično prvi deo posla. Nakon toga idu analiza, sinteza, i poželjno je stručna/javna debata. Masovnost dostupnih izvora u suštini skraćuje prvu fazu i ostavlja više prostora za ostale, posebno debatu. Možda je zbog toga izazov drugačiji, možda se pomera težište ka debati i raspravi sa sedenja u arhivima, možda se pooštrava konkurencija usled lakše dostupnosti informacija, ali smatram da posao zbog toga svakako nije "teži".

 

Ostaje pitanje kako će se ko tu snaći, pitanje intelektualnog i akademskog poštenja itd, ali ta pitanja su oduvek i postojala.

Kada se dodje do nekog proucavanja doba od ranog 21. veka pa na dalje, mislim da i ce na istoriju informatika izvrsiti svoju invaziju, kao sto je izvrsila i na mnoge druge "drustvenjacke" discipline. Dakle predvidjam za jedno 30 godina pojavljivanje oblasti zvane "Computational History" :D tj. ako vec ne postoji, nisam proverio. :)

Edited December 26, 201410 yr by hazard

Kada se dodje do nekog proucavanja doba od ranog 21. veka pa na dalje, mislim da i ce na istoriju informatika izvrsiti svoju invaziju, kao sto je izvrsila i na mnoge druge "drustvenjacke" discipline. Dakle predvidjam za jedno 30 godina pojavljivanje oblasti zvane "Computational History" :D tj. ako vec ne postoji, nisam proverio. :)

 

Naravno da postoji, imaš i muzeje istorije Informatike kao i istoričare koji se bave informatikom. 

 

Virtuelni muzej grafičkih korisničkih interfejsa.

http://toastytech.com/guis/

 

Xerox Alto, od koga je odgrižena jabuka khmm "pozajmila" par stvari da bi postala prva, jedinstvena i neponovljiva. -_-

 

 

 

 

 

Naravno da postoji, imaš i muzeje istorije Informatike kao i istoričare koji se bave informatikom.

 

Nisam mislio na history of computation, vec computational history, tj. da ce neki buduci istoricari koristiti pa i razvijati neke algoritme koji ce cesljati sve te podatke koji ce biti dostupni, kako bi brze i bolje izvlacili ono sto im je relevantno.

U praksi su to 2 stvari - digitalizacija i OCR-ovanje građe i analiza/prezentacija podataka.

 

Ima zanimljiv blog na ovu drugu temu.

 

edit: a ima i ovo http://chnm.gmu.edu/research-and-tools/

Edited December 28, 201410 yr by Prospero

Nisam mislio na history of computation, vec computational history, tj. da ce neki buduci istoricari koristiti pa i razvijati neke algoritme koji ce cesljati sve te podatke koji ce biti dostupni, kako bi brze i bolje izvlacili ono sto im je relevantno.

 

To je trenutno new big word u ITu - BigData. Svi zivi se utrukuju da naprave sto pametnije pretrazivace za gomilu nestrukturalnog i polustrukturalnog sadrzaja (sto je po definiciji i istorijska arhiva). Ako  se malo potrude mozda im neki institut da servere na koriscenje a IBM ili neka slicna firma softver na koriscenje.

Šta će da koriste u arhivu dok ne digitalizuju građu? To je vrlo "pešački posao", kod nas se radi parcijalno, po zanimljivijim/važnijim fondovima ili po političkoj poterbi, a nigde nema "ajte krenite od najstarijeg dokumenta pa polako u celosti...".