Q&A

[yolo]

Da li postoje suvisla istrazivanja koja se bave procenama koliko se pokatoličenih Srba u NDH nakon 1945. vratilo u svoju matičnu veru a koliko nije? Kako je uopšte radjeno to vraćanje u pravoslavlje?

 

Izvinjavam se na pipavom pitanju, ali primetih u jednoj starijoj diskusiji da se pominje "privremeni" prelazak u katoličanstvo, pa me zanima zapravo stvarna utemeljenost tog prideva.

[Dr Arslanagić]

To će verovatno znati Radmila Radić. Pitaću je.

[Hamlet Strašni]

Čekajte, zar je realno da je iko ostao? Neko je shvatio da je katolička crkva bolja pošto je nasilno u nju ušao? Shvatio je da su Ustaše bile u pravu?

Kapiram da jedino tamo gde su sve sveštenike pobili pa se posle rata nisu vratili ima smisla da su prešli u ateiste možda.

Uzgred, koliko taj prelazak uopšte može da se smatra pravim i iskrenim kada je bio pod pretnjom smrću.

Jedino ako se računaju oni koje su pobili pošto su ih pokrstili.

 

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

[yolo]

Iz tebe progovara glas razuma, ali svejedno, upotreba gugla (iz moje ruke ) ne dovodi ni do kakvih rezultata, ne samo bilo kakvih, nepouzdanih, spornih, bla bla, nego prosto nema nikakvih koji bi malo konkretnije govorili o ovakvim dogadjajima. meni je to cudno.

[Прслин]

Немојте, браћо, о овоме данас. Кренуо сам да гуглујем и тражим цитате... Да наставимо 10. фебруара, то је најпримереније. Данас само да поменем глинског жупника Франца Жужека који је помогао Србима колико је могао и након чије су смрти звонила звона и на православним храмовима на Кордуну.

[hazard]

Kako se kaže ,,poštena inteligencija" na engleskom? Mislim na onaj marksistički termin.

[MancMellow]

honorable intelligentsia

[Indy]

Google Images za to prvo izbacuje slike Thomasa Friedmana? Zašto se to događa, i u čijem je to interesu?

[Prospero]

Koliko je izazovno za istoričare današnjice ili neke istoričare koji će tek doći da se bave sadašnjim trenutkom kad je, nazovimo, građe toliko i na sve strane da, čini se, ne vidi se početak a ni kraj?

 

Da li hiperprodukcija informacija otežava ili olakšava posao istoričarima? Čini se da se infomracije i njihova dostupnost progresivno uvećavaju iz decenije u deceniju a gledajući poslednjih par godina to je sve dodatno brže i dostupnije.

 

Najebaše™ li istoričari ili će tek najebati™?

 

Sam posao je olakšan uz rast kompetitivnog pritiska.

 

Potraga za građom i izvorima je samo jedan, obično prvi deo posla. Nakon toga idu analiza, sinteza, i poželjno je stručna/javna debata. Masovnost dostupnih izvora u suštini skraćuje prvu fazu i ostavlja više prostora za ostale, posebno debatu. Možda je zbog toga izazov drugačiji, možda se pomera težište ka debati i raspravi sa sedenja u arhivima, možda se pooštrava konkurencija usled lakše dostupnosti informacija, ali smatram da posao zbog toga svakako nije "teži".

 

Ostaje pitanje kako će se ko tu snaći, pitanje intelektualnog i akademskog poštenja itd, ali ta pitanja su oduvek i postojala.

[hazard]

Kada se dodje do nekog proucavanja doba od ranog 21. veka pa na dalje, mislim da i ce na istoriju informatika izvrsiti svoju invaziju, kao sto je izvrsila i na mnoge druge "drustvenjacke" discipline. Dakle predvidjam za jedno 30 godina pojavljivanje oblasti zvane "Computational History" :D tj. ako vec ne postoji, nisam proverio. :)

Edited December 26, 2014 by hazard

[bigvlada]

Kada se dodje do nekog proucavanja doba od ranog 21. veka pa na dalje, mislim da i ce na istoriju informatika izvrsiti svoju invaziju, kao sto je izvrsila i na mnoge druge "drustvenjacke" discipline. Dakle predvidjam za jedno 30 godina pojavljivanje oblasti zvane "Computational History" :D tj. ako vec ne postoji, nisam proverio. :)

 

Naravno da postoji, imaš i muzeje istorije Informatike kao i istoričare koji se bave informatikom. 

 

Virtuelni muzej grafičkih korisničkih interfejsa.

http://toastytech.com/guis/

 

Xerox Alto, od koga je odgrižena jabuka khmm "pozajmila" par stvari da bi postala prva, jedinstvena i neponovljiva. -_-

 

 

 

[hazard]

 

 

Naravno da postoji, imaš i muzeje istorije Informatike kao i istoričare koji se bave informatikom.

 

Nisam mislio na history of computation, vec computational history, tj. da ce neki buduci istoricari koristiti pa i razvijati neke algoritme koji ce cesljati sve te podatke koji ce biti dostupni, kako bi brze i bolje izvlacili ono sto im je relevantno.

[Prospero]

U praksi su to 2 stvari - digitalizacija i OCR-ovanje građe i analiza/prezentacija podataka.

 

Ima zanimljiv blog na ovu drugu temu.

 

edit: a ima i ovo http://chnm.gmu.edu/research-and-tools/

Edited December 28, 2014 by Prospero

[Shan Jan]

Nisam mislio na history of computation, vec computational history, tj. da ce neki buduci istoricari koristiti pa i razvijati neke algoritme koji ce cesljati sve te podatke koji ce biti dostupni, kako bi brze i bolje izvlacili ono sto im je relevantno.

 

To je trenutno new big word u ITu - BigData. Svi zivi se utrukuju da naprave sto pametnije pretrazivace za gomilu nestrukturalnog i polustrukturalnog sadrzaja (sto je po definiciji i istorijska arhiva). Ako  se malo potrude mozda im neki institut da servere na koriscenje a IBM ili neka slicna firma softver na koriscenje.

[Prospero]

Šta će da koriste u arhivu dok ne digitalizuju građu? To je vrlo "pešački posao", kod nas se radi parcijalno, po zanimljivijim/važnijim fondovima ili po političkoj poterbi, a nigde nema "ajte krenite od najstarijeg dokumenta pa polako u celosti...".