DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Bujodrag]

Pa retko kad se stvar reši odmah, temeljno i baš kako treba. Zato je važan stalan pritisak i guranje stvari malo po malo.

 

+1

[Hamlet Strašni]

tako je. i angazovanje shto veceg broj obrazovanih ljudi i animiranje autoriteta raznih vrsta da se zaloze lichno. mi sad svi treba da nauchimo da mora tako, dok se ne uspostavi iole odrziv sistem. koji se vishe nikad nece uspostaviti sam od sebe.

Samo da dodam da se sistem nikada i ne uspostavlja sam od sebe, nego ga uspostavljaju ljudi koji se time bave. 

[James Marshall]

Pričamo o državi SNS-a i Vučića, gdje jedina glava koja nešto odlučuje ima ideal u kome ljudi ne spavaju, ne jedu, ne pišaju, ne žive, već samo rade i rade, u zemlji u kojoj se sistematski ubija svaka ljudskost i saosjećanje, gdje se ljudi tuku oko sadnica, ponižavaju zbog sendviča, gdje se ljudi ubijaju za 5000 dinara a muče i za manje, gdje maloljetnici spaljuju beskućnike i gdje se ljudima koji padaju u nesvijest ili u komu ne pomaže po pola sata ili sat već se preskaču, vi očekujete da će proraditi neka zaobravljena samilost i empatija i da će se stanje popraviti? Uf, ne znam, mene je optimizam u pogledu naroda odavno napustio.

[aram]

Pa retko kad se stvar reši odmah, temeljno i baš kako treba. Zato je važan stalan pritisak i guranje stvari malo po malo.

 

Upravo, a neophodan je i u zemljama koje su mnogo uređenije od Srbije. S tim što su ljudi u tim zemljama uglavnom toga i svesni i tako se i ponašaju.

[gospa buba]

Samo da dodam da se sistem nikada i ne uspostavlja sam od sebe, nego ga uspostavljaju ljudi koji se time bave. 

naravno. samo ponekad imash relativno razumne ljudi pri vrhu piramide, pa ne primetish organizaciju.

[ToniAdams]

Samo da dodam da se sistem nikada i ne uspostavlja sam od sebe, nego ga uspostavljaju ljudi koji se time bave. 

+1

jbg, za mog zivota se unas nije pojavila 1 osoba sa ciljem da sistem uspostavi, osim ako ne pricamo o autokratkskom. o ljudima da ne pricam. pisi dakle propalo.

[barrcode]

moze i pod Srbin pobjedio

[precog]

to ko onomad tuca za sadnice japanske tresnje ili cega vec. predivni ljudi :)

[gospa buba]

i to se nikad ne deshava nigde drugde?

 

a shvedjani budale ne primecuju ^_^

[Notorious]

Nije stvar u apriori odbijanju uzimanja lekova vec i sto kod autisticnih osoba postoji i mogucnost potpunog odbijanja uzimanja lekova, nije da moze da im se objasni da moraju da popiju nesto sto im se ne svidja.

 

Znam, to odbijanje može da se odnosi i na hranu/piće određene teksture, ukusa, mirisa, boje, ali se ne javlja kod svih. Lek može da se da i drugačije (opet uz dobro poznavanje deteta i oprez, pošto reakcija na bol može da bude uobičajena, povišena ili snižena), ako se proceni da je potrebno. 

 

Problem je što je ponašanje autističara je vrlo često potpuno nepredvidivo. Primera radi, moj Uroš odlično reaguje na promenu prostora i ljudi, tj. to mu nikada nije bio poseban triger za tantrume, i mi nemamo problem da idemo ni GSP-om ni avionom. U principu, on i nema tantrume često, ali ih ipak ima ponekad, i vrlo često ne postoji bilo kakav eksterni uzrok takvog tantruma, tj. on počne da se dere i udara bez bilo kakvog razloga, to traje 5-15 minuta i onda prestane kao da ništa nije ni bilo. Dosta često se ti periodi smenjuju sa periodima euforije, u oba smera, pa tako imamo i periode neumerene radosti i cerekanja. E sada, kao što rekoh, to je sve potpuno nepredvidivo, i ti ne možeš znati ni 1 minut ranije da će to da krene, a kada krene ne možeš više da mu daš lek, a nema ni poente, jer se on svakako smiri pre nego što lek krene da deluje. Teoretski bi mogao da mu daš sedative svaki put pre nego što idemo negde u masu, ali barem pola dečijih psihijatara bi odbilo da prepiše sedative detetu koje generalno nema tantrume ili ih ima vrlo retko, i to sa namerom da mu se daju preventivno u nekim situacijama, jer je tu mogućnost zloupotrebe ogromna.

 

Kao i okidači, učestalost, težina i trajanje tantruma su individualni. Nisam napisala, niti mislim, da detetu treba preventivno prepisivati sedative, nego da se, pre izlaganja prilikama koje mogu biti visokostresne (što je takođe individualno), uz pomoć terapeuta sprovede odgovarajuća priprema (deteta i, koliko je to moguće, okruženja) i razmotri jednokratno davanje leka. Kod tvog Uroša  se tantrum javlja retko, bez neposrednog spoljašnjeg povoda, traje do 15 minuta i smenjuje se sa euforijom (ili obrnuto), kod neke druge dece se javlja u prisustvu okidača i bez propratne euforije, a može da traje do iscrpljivanja. Baš zato što pravilnosti nema, svakom detetu je neophodan visokoindividualizovan pristup. 

 

Edited August 11, 2017 by Notorious

[Joshua]

+1

jbg, za mog zivota se unas nije pojavila 1 osoba sa ciljem da sistem uspostavi, osim ako ne pricamo o autokratkskom. o ljudima da ne pricam. pisi dakle propalo.

aj kandidujemo milerama na sledećim izborima - on je taman i deneris i zmajovi u jednom - pa da konačno polomi taj točak, đavoli ga kotrljali...  ^_^

 

zezanje na stranu, ako mogu jedno (pretpostavljam glupavo pitanje) - jel bilo pokušaja da se roditelji dece sa posebnim potrebama organizuju i eventualno izbistre nekakav projekat i probaju da kamče pare od EU i tih pristupnih fondova i koječega? ili bi i to završilo ko one ljakseove jagode, sa multilevel ugradnjama, reketima i pojovikmagarcima dok pare ne stignu gde treba?

 

edp: nadovezujem se na temu šta kad roditelja više ne bude ili jednostavno više zbog zdravlja ne uspevaju da odgovore na potrebe tih već odraslih ljudi...

Edited August 11, 2017 by Joshua

[Notorious]

aj kandidujemo milerama na sledećim izborima - on je taman i deneris i zmajovi u jednom - pa da konačno polomi taj točak, đavoli ga kotrljali...  ^_^

 

zezanje na stranu, ako mogu jedno (pretpostavljam glupavo pitanje) - jel bilo pokušaja da se roditelji dece sa posebnim potrebama organizuju i eventualno izbistre nekakav projekat i probaju da kamče pare od EU i tih pristupnih fondova i koječega? ili bi i to završilo ko one ljakseove jagode, sa multilevel ugradnjama, reketima i pojovikmagarcima dok pare ne stignu gde treba?

 

edp: nadovezujem se na temu šta kad roditelja više ne bude ili jednostavno više zbog zdravlja ne uspevaju da odgovore na potrebe tih već odraslih ljudi...

 

Postoje udruženja roditelja, zahvaljujući čijoj inicijativi (između ostalog) je otvoren niz dnevnih centara, stacionara i sl., ali je trajno zbrinjavanje ljudi sa autizmom i dalje otvoren problem, ostaje mogućnost smeštaja, u zavisnosti od težine stanja (i problema u ponašanju), u, često prebukirane, institucije za osobe sa ometenošću ili hroničnim psihijatrijskim oboljenjima, a poslednjih petnaestak godina se, u okviru programa deinstitucionalizacije, sprovodi i stanovanje uz podršku, ali to ide dosta sporo, prvenstveno zato što je skupo. Mislim da je upravo stanovanje uz podršku najbolje rešenje za ljude koji ne mogu da samostalno brinu o sebi, znam da u nekim zemljama roditelji ponekad ostavljaju svoju imovinu na korišćenje u te svrhe, a ponegde postoje i pripremni programi, koji omogućavaju da prelaz iz jednog okruženja u drugo bude manje stresan (ne čeka se da roditelji postanu nesposobni za brigu o detetu ili umru, nego čitav proces započinje ranije, uz postepeno navikavanje na drugi ambijent, odvajanje od bližnjih, nova lica, promene u ritmu dana i sl.). 

Edited August 11, 2017 by Notorious

[Joshua]

Postoje udruženja roditelja, zahvaljujući čijoj inicijativi (između ostalog) je otvoren niz dnevnih centara, stacionara i sl., ali je trajno zbrinjavanje ljudi sa autizmom i dalje otvoren problem, ostaje mogućnost smeštaja, u zavisnosti od težine stanja (i problema u ponašanju), u, često prebukirane, institucije za osobe sa ometenošću ili hroničnim psihijatrijskim oboljenjima, a poslednjih petnaestak godina se, u okviru programa deinstitucionalizacije, sprovodi i stanovanje uz podršku, ali to ide dosta sporo, prvenstveno zato što je skupo. Mislim da je upravo stanovanje uz podršku najbolje rešenje za ljude koji ne mogu da samostalno brinu o sebi, znam da u nekim zemljama roditelji ponekad ostavljaju svoju imovinu na korišćenje u te svrhe, a ponegde postoje i pripremni programi, koji omogućavaju da prelaz iz jednog okruženja u drugo bude manje stresan (ne čeka se da roditelji postanu nesposobni za brigu o detetu ili umru, nego čitav proces započinje ranije, uz postepeno navikavanje na drugi ambijent, odvajanje od bližnjih, nova lica, promene u ritmu dana i sl.). 

na ovo sam mislila. kapiram da nema para i da je sporo, ali dobro je da se već krenulo u tom smeru - nisam imala pojma kako srbija stoji s tim. tnx.

 

edip: kad već gnjavim - jel to što za sada postoji guraju roditelji na svoje finansijske mišiće il dobijaju neku podršku i spolja i/ili od države kakva god da je kljakava?

Edited August 11, 2017 by Joshua

[Halvard]

Nije to uopšte krenulo. Nadležni su jasno stavili do znanja da smatraju da deinstitucionalizacija uopšte nije potrebna i da su baš institucije pravo rešenje. Tim rečima. 

Edited August 11, 2017 by Halvard

[Notorious]

na ovo sam mislila. kapiram da nema para i da je sporo, ali dobro je da se već krenulo u tom smeru - nisam imala pojma kako srbija stoji s tim. tnx.

 

edip: kad već gnjavim - jel to što za sada postoji guraju roditelji na svoje finansijske mišiće il dobijaju neku podršku i spolja i/ili od države kakva god da je kljakava?

 

Neki od programa su donirani spolja, ponešto finansira država, a  predviđa se (nisam sigurna kako i koliko) učešće roditelja, ukoliko se radi o izmeštanju iz porodice, a ne ljudima koji već žive u institucijama. 

 

Nije to uopšte krenulo. Nadležni su jasno stavili do znanja da smatraju da deinstitucionalizacija uopšte nije potrebna i da su baš institucije pravo rešenje. Tim rečima. 

 

Krenulo je 2003., daleko je od zadovoljavajućeg, ali postoji u različitim delovima zemlje, najčešće pri institucijama za smeštaj osoba sa ometenošću. 

Primeri:

http://plavaptica.org.rs/stanovanje-uz-podrsku-svrha-i-sadrzaj-usluge/

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/stanovanje-uz-podrsku-nase-kuce-novosadske/