Jump to content
IGNORED

DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)


Аврам Гојић

Recommended Posts

Posted

Heh, "deklarisani". A koliko li je nesvesnih... Ne ovde, nego svuda.

 

Nego...

...autizam nije bolest. Ne prebacujem čoveku, nego čisto da podsetim.

 

 

OK, znamo to.

Ali, šta je?

I mene su učili da ne kažem da sam bolestan nego da kažem da imam dijagnozu.

E, pa dupe ću lako obrisati tom dijagnozom.

Osećam se bolesnim a ne dijgnoziranim.

Stanja.

Sve su to stanja. I zaljubljenost je stanje.

  • Replies 41k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • gospa buba

    1865

  • ToniAdams

    967

  • Filozof manijak

    954

  • radisa

    804

Top Posters In This Topic

Posted Images

Posted

@Malkmus, kapiram da se ne treba olako koristiti kojekakvim terminima, samo me boli, pa zato

Posted (edited)

OK, znamo to.

Ali, šta je?

I mene su učili da ne kažem da sam bolestan nego da kažem da imam dijagnozu.

E, pa dupe ću lako obrisati tom dijagnozom.

Osećam se bolesnim a ne dijgnoziranim.

Stanja.

Sve su to stanja. I zaljubljenost je stanje.

Izvini, ali ja ne znam da dam dobar odgovor na to pitanje.

Što se psihičkih stanja tiče, ako nekom kažu da ima stanje ili poremećaj to obično znači da misle da može da bude bolje vremenom, nije doživotno stanje. Ali onda ostaje pitanje zašto se depresija naziva bolešću, ako tako zaista misle.

Kod Amerikanaca je lakše, njima je skoro sve bolest. Ali autizam ni kod njih nije bolest.

Edited by Malkmus
Posted

Šta su vaši postovi, na drugim forumima su to teme.

 

Ili vesti.

 

Zato volim ovaj forum, 1 nivo razuma.

Posted

Izvini, ali ja ne znam da dam dobar odgovor na to pitanje.

Što se psihičkih stanja tiče, ako nekom kažu da ima stanje ili poremećaj to obično znači da misle da može da bude bolje vremenom, nije doživotno stanje. Ali onda ostaje pitanje zašto se depresija naziva bolešću, ako tako zaista misle.

Kod Amerikanaca je lakše, njima je skoro sve bolest. Ali autizam ni kod njih nije bolest.

 

Izvini ti.

Ne očekujem ni od koga da da odgovor na pitanje koje se ponajviše tiče konvencija i fukoovskih diskursa.

 Samo sam rantovao, jbg.

Posted

Rutine i rituale svog deteta najbolje poznaju roditelji, verujem da su pokušali sve što su mogli da ga umire, ali je situacija očito bila previše iritirajuća za njega. 

 

Sigurno da je bila ako ne samo da nije bio sklonjen od postojećih nadražajnih sadržaja već i izložen novim. Po Antićevoj priči, njima uopšte nije bilo omogućeno da urade nešto konkretno čime bi smirili dete, samo im je naloženo da napuste red i budu sprovedeni do lekara, gde im je opet bez ikakvog pregleda i uvida u stanje saopšteno da neće moći da putuju. Lako je zamisliti kakvu je sve to reakciju izazvalo kod roditelja, pa kakva je bila povratna reakcija dečaka itd. Umesto da se uradi sve kako ne bi došlo do eskalacije stanja (što je prva i osnovna stvar u takvim situacijama), urađeno je sve suprotno.

 

Sasvim je moguće da bi čak i uz najbolje namere i najveće napore dečak na kraju ipak završio u takvom stanju koje mu onemogućava da putuje. Takve stvari se dešavaju. Stvar je u tome što mu ovde po svemu sudeći nije ni pružena nikakva prilika da ovu situaciju ipak prevaziđe. Mislim da je to najveći problem u ovoj priči, a ne nužno sama činjenica da mu nije dozvoljen ulazak u avion.

Posted

Ja koliko se sećam, bilo je tu i neprimerenog odnosa dežurnog doktora (Prema izjavi Antića) nije dete ni pogledao pri pisanju nalaza...

 

....shit has hit the fan...

Posted (edited)

Tacno Bujo, promaklo mi da je klinac vec leteo. Pripremljeni za let mozda su donekle i bili ali AS nije bila pripremljena za malog autistu... sve ovo je mozda moglo biti izbegnuto da su otisli odmah na skenere i pasosku kontrolu ali su racunali na pomoc osoblja kompanije itd.

 

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

ne znam, pametno je u principu prijaviti stanje kompaniji i aerodromu pre putovanja i trebalo bi da oni rutinski izadju u susret. svuda u svetu je tako, ne vidim kako drugachije, i medju formalno zdravim putnicima sigurno ima dokumentovanih svakakvih, pa to ne znamo. ali u tome i jeste igranka izmedju vidljivih i nevidljivih, koji ce pre da stradaju, zna se... nesrecan niz okolnosti i mozda chak i ochekivana bahatost radnika, ko zna i koga primaju i pod kojim uslovima :(

 

I mene su učili da ne kažem da sam bolestan nego da kažem da imam dijagnozu.

E, pa dupe ću lako obrisati tom dijagnozom.

Osećam se bolesnim a ne dijgnoziranim.

Stanja.

Sve su to stanja. I zaljubljenost je stanje.

seru dragoljube, od toga ti nece biti bolje niti cesh biti manje bolestan sa dijagnozom. nego kod nas korektnost isprednjachila ispred prirode i drushtva, pa samo vazno kako ce da se kaze, a sushtine nigde <_<

 

dobar si, bez brige :D

Edited by gospa buba
Posted

Pa korist od eufimezama bi trebalo da bude slabija stigmatizacija, makar za jedan deo onih koji pate od nečega. Ali na praktičnom planu mislim da to ne radi najbolje.

Posted (edited)

@Plavimost +1

 

Volim vas, ljudi.

 

zajebana je ovo tema u pizdu materinu. Danas sam tri puta bio besan zbog tretmana dece u ovom drustvu, toliko besan da bih mogao da zadavim nekog.

Edited by Caligula
Posted (edited)

Pa korist od eufimezama bi trebalo da bude slabija stigmatizacija, makar za jedan deo onih koji pate od nečega. Ali na praktičnom planu mislim da to ne radi najbolje.

ma ja imam utisak da ne radi nigde. neshto kao ono kad se majke u dechjoj bolnici bune shto ih zovu majko. pa kako da te zovu zivota ti? s tim shto je nekako ispalo da meni to ne smeta, zna se zashto sam ja tu, zna se zashto su oni. forma je bila minimalna, sushtine je bilo idealno, i danas posle n godina kad zovem predstavljam se kao majka xy :unsure:

 

mnogo smo svileni, a na pogresne stvari :(

 

sa poremecajem, sa stanjem, sa dijagnozom, a reshenja zapravo vrlo oskudna. da moze chovek da bira da ga izvredjaju a izleche, ili da ga tetoshe a poshalju kuci istog, nisam pametna <_<... sve ce to da se popegla  jednog dana, jer je namera u osnovi dobra. samo shto ce i zivot da prodje...

Edited by gospa buba
Posted

Sigurno da je bila ako ne samo da nije bio sklonjen od postojećih nadražajnih sadržaja već i izložen novim. Po Antićevoj priči, njima uopšte nije bilo omogućeno da urade nešto konkretno čime bi smirili dete, samo im je naloženo da napuste red i budu sprovedeni do lekara, gde im je opet bez ikakvog pregleda i uvida u stanje saopšteno da neće moći da putuju. Lako je zamisliti kakvu je sve to reakciju izazvalo kod roditelja, pa kakva je bila povratna reakcija dečaka itd. Umesto da se uradi sve kako ne bi došlo do eskalacije stanja (što je prva i osnovna stvar u takvim situacijama), urađeno je sve suprotno.

 

Sasvim je moguće da bi čak i uz najbolje namere i najveće napore dečak na kraju ipak završio u takvom stanju koje mu onemogućava da putuje. Takve stvari se dešavaju. Stvar je u tome što mu ovde po svemu sudeći nije ni pružena nikakva prilika da ovu situaciju ipak prevaziđe. Mislim da je to najveći problem u ovoj priči, a ne nužno sama činjenica da mu nije dozvoljen ulazak u avion.

 

Mislila sam na roditelje, oni su uradili sve što su u tom trenutku mogli (za mene je diskutabilno šta jesu ili nisu uradili kao pripremu, to što se ne radi o prvom putovanju nije relevantno, za usvajanje nerutinskih obrazaca je potrebno mnogo više), naravno da je trebalo da zaposleni na aerodromu postupe drugačije. 

 

ne znam, pametno je u principu prijaviti stanje kompaniji i aerodromu pre putovanja i trebalo bi da oni rutinski izadju u susret. svuda u svetu je tako, ne vidim kako drugachije, i medju formalno zdravim putnicima sigurno ima dokumentovanih svakakvih, pa to ne znamo. ali u tome i jeste igranka izmedju vidljivih i nevidljivih, koji ce pre da stradaju, zna se... nesrecan niz okolnosti i mozda chak i ochekivana bahatost radnika, ko zna i koga primaju i pod kojim uslovima :(

 

Apsolutno. Treba uraditi sve što je moguće da bi se predupredio rizik od užasa koji je dete doživelo (agresija/tantrumi kod dece sa autizmom su manifestacija bola/straha, ne razmaženosti ili nevaspitanja). 

Posted

notorijus, jedno pitanje, a ne bih voleo biti pogresno razumen™, koliko bii ucinkovito, a koliko opasno bilo da je malac dobio to nesto za smirenje, sto pominju?

Posted

Pa korist od eufimezama bi trebalo da bude slabija stigmatizacija, makar za jedan deo onih koji pate od nečega. Ali na praktičnom planu mislim da to ne radi najbolje.

 

Da, to bi trebalo da bude jedna od koristi, a druga, važnija (posebno u interakciji sa prvom, smanjenjem stigmatizacije), odnosi se na samopercepciju ljudi sa dijagnozom koja ih, u manjoj ili većoj meri, limitira u nekim sferama života, ali ih ne određuje kao ličnosti. Primenom sintagme osoba sa Fxx umesto Fxx-ičar, fokus se sa dijagnoze pomera na osobu i njene potencijale. U teoriji. U praksi se prečesto doživljava kao puka forma ili svojevrsno licemerje, nažalost. 

Posted (edited)

notorijus, jedno pitanje, a ne bih voleo biti pogresno razumen™, koliko bii ucinkovito, a koliko opasno bilo da je malac dobio to nesto za smirenje, sto pominju?

 

Ne bi bilo uopšte opasno, ukoliko bi to bilo urađeno uz konsultaciju psihijatra koji inače prati dete, jer, koliko je meni poznato, nema istraživačke potvrde o posebnoj štetnosti psihofarmaka (koji se inače često i koriste uz neke druge oblike tretmana) kod osoba sa autizmom, ne znam da iko zagovara nekorišćenje lekova po svaku cenu. Veliki broj osoba sa autizmom, naročito u pubertetu i adolescenciji, uzima lekove, bez posledica mimo uobičajenih nuspojava. 

 

edit: Tačno je da se upotreba lekova ne preporučuje pre puberteta, ali se to odnosi na kontinuirano uzimanje. 

Edited by Notorious

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...