Amelija Posted March 14, 2013 Posted March 14, 2013 :Dmada, treba mi više jedan duh-osmišljavač, u smislu o čemu tačno da pišem
betty Posted March 20, 2013 Author Posted March 20, 2013 (edited) dilema.imam dvoje potencijalnih master studenata, oboje su jaki, moram da izaberem jedno. radila bih s tom osobom godinu dana.sa njim imam iskustva, sa njom ne. on mi je super (tj. odlicno smo saradjivali u proslosti, mada kratko), medjutim, vec od dvoje ljudi (koje cenim) cujem vec na prvu loptu kako im se tip izrazito ne dopada. mislim da je arogantan, mozda autoritaran, a mozda i spletkaros. prve dve crte me uopste ne doticu i hendlujem ih u letu, ali treca mi je potencijalno problematicna. medjutim, njega tematski zanima upravo ono sto je u srzi mojih interesovanja, dok drugu studentkinju zanima neka druga oblast, isto zanimljiva ali meni manje interesantna i manje poznata.cemu biste vi dali prednost da ste na mom mestu? Edited March 20, 2013 by betty
lostfanforever Posted March 20, 2013 Posted March 20, 2013 (edited) Ja mislim da stalne pozicije više ne postoje nigde, tj da su veoma retke i da je jako teško doći do njih bilo gde.Rad na naučnim institutima postoji i u drugim zemljama, i nije post-dok, ali opet, ugovori se produžuju po projektima što znači da moraš svake godine ili u najboljem slučaju 2-3 da se smaraš sa produžecima/da se pitaš da li će ih biti.naravno da postoje, u fr ih na nacionalnom nivou daju Inserm i CNRS. Imas gomilu komisija i svaka prima od 1 do par ljudi .Tu je naravno i anualno klanje medju postdokovima za prijavljivanje u te komisije jer ima raznoraznih restrikcija ( u istu komisiju ne moze vise od 1 osobe iz istog laba/departmenta/instituta...)dilema.sa njim imam iskustva, sa njom ne. on mi je super (tj. odlicno smo saradjivali u proslosti, mada kratko), medjutim, vec od dvoje ljudi (koje cenim) cujem vec na prvu loptu kako im se tip izrazito ne dopada. mislim da je arogantan, mozda autoritaran, a mozda i spletkaros. prve dve crte me uopste ne doticu i hendlujem ih u letu, ali treca mi je potencijalno problematicna. medjutim, njega tematski zanima upravo ono sto je u srzi mojih interesovanja, dok drugu studentkinju zanima neka druga oblast, isto zanimljiva ali meni manje interesantna i manje poznata.cemu biste vi dali prednost da ste na mom mestu?lose svari koje si cula o njemu su da je spletkaros ili samo ovo arogancija? Kapiram da aroganciju ne percepira svako na isti nacin niti na istom nivoujbg ja bi uzela njega, bar ga znas nju ne.niti znas sta bi drugi rekli o njoj. mozda je ona jos veci spletkaros samo ta info jos nije dosla do tebe Edited March 20, 2013 by lostfanforever
betty Posted March 20, 2013 Author Posted March 20, 2013 nisam cula sta je konkretno lose u vezi sa njim, samo da imaju jako los osecaj, a ovo ja konstruisem sta bi moglo biti na osnovu svojih iskustava.
prima Posted March 20, 2013 Posted March 20, 2013 proveris taj njihov osecaj, po jedan intervju sa svakim ponaosob bi dobro dosao?
Prospero Posted March 20, 2013 Posted March 20, 2013 Uzmi ovog sto ti je tematski blizi samo se postavi od starta kao alfa zenka :)by BBTT
lostfanforever Posted March 20, 2013 Posted March 20, 2013 I ja glasam za beta muzjaka -_-plus ga znas
Budja Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 Kod mene toga nema. Ne mogu ni da zamislim da se tako nesto desi.Uostalom, Econ & Fin su karakteristicni u odnosu na druge neke oblasti po tome sto 90% radova ima jednog ili dva autora, 9% ima tri i ovaj ostatak otpada na vise od toga. Mi ni slucajno ne mozemo da imamo co-authored job market paper, jer se onda to percepira da je senior koautor dosao do ideje, a mladunac radio samo RA posao, a ono sto se ceni nije da li ti umes da resis diferencijalne jednacine ili pustis 5000 regresija, nego da li si dobar ekonomista koji ume da konceptualizuje nove opservacije. Si sigurna?To je mozda tako za americko tziste. Ako pgoledas UK trziste, stvari su vec drugacije.Ne u broju autora, vec u tome da li se mentori potpisuju ili ne.Stavise, sto si vise RA sa objavlejnim radovima, skacu ti sanse da dobijes posao jer su incentives takvi da se cene publikovani radovi, narocito u poslednjoj godini pred evaluaciju univerziteta koja je vazna za dobijanje para.
Budja Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 Ma daj, Krugman je u ovoj mojoj internoj debati najmanje bitan.Sto se tice njegove pozicije trenutno, ne podrzavam ga 100%-no, ali za neke stvari ga samo zveri napadaju. Krugi ili Cochrane?
Budja Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 E zato je moja oblast na samoj granici izmedju prirodnih i drustvenih nauka.Teorijska ekonomska istrazivanja podrazumevaju ucitavanje odredjenog ponasanja, na osnovu realisticnih pretpostavki. Zapravo, osnova svemu su odredjeni aksiomi na mikro nivou. Na primer, ljudske potrebe su neogranicne - you never get enough of anything ili diminishing utility - sto vise necega imam to mi je dodatna jedinica toga sve manje draga, itd...Uzeti ovo za pretpostavke nije neki veliki promasaj. Sve te pretpostavke se ponovo napisu u formi matematickih jednacina, tj u obliku objective function. Nasi mali ljudici uvek imaju neku funkciju koju maksimizuju ili minimizuju. Ono sto nije arbitrarno, vec je mehanicki su ogranicenja s kojima se ljudi suocavaju. Zato ekonomija i postoji kao nauka, zbog tih ogranicenja. Mislite na budzetska ogranicenja ili u vidu dohotka ili mozda cak i kapaciteta za procesuiranje informacija. Individualna optimizacija ce da proizvede policy rule kod svakog coveka, sto je vec teorema/lemma. Trik je otici sa mikro na makro nivo. Sta se desava u ravnotezi kad se sretne kontinuum ljudi? E takve predikcije su najmocnije.Onda dodju empiricari i testiraju te teorije. Njihov problem je u tome sto treba izolovati uzrocno posledicnu vezu. Fizicari mogu da kontrolisu uslove i da svesno kazu "mi smo menjali varijablu X i ako je doslo do promene u Y, to je zbog X". Drustvenjaci to ne mogu da rade i zato su opsednuti trazenjem prirodnih eksperimenata, tj nekakvih neanticipiranih egzogenih desavanja u drustvu koji bi dobro aproksimirali jednu od varijabli ciji uticaj zelimo da proverimo da li je u skladu sa nekom od predlozenih teorija. A na stranu sto sve opservacije dolaze iz stanja opste ravnoteze, a mi ponekad zelimo da ispitamo individualno optimalno ponasanje koje treba da bude izolovano od faktora koji se javljaju u ravnotezi.Btw, danas je svet otiso u kurac. Danas su svi u akademiji optereceni trazenjem eksperimenta i naucni doprinos je u identifikaciji, da to bude besprekorno, pa se odgovara na zilion manje vaznih pitanja koja nas muce. OK, ja takodje mislim da body of knowledge gradimo malim ciglicama, ali je trend takav da nikoga vise ne zanimaju velika pitanja. Mislim da ce klatno da se vrati u nekom momentu na drugu stranu.Enivejz, ovo sve da Indiju i Fejnmanu kazem da drustvenjaci imaju teorije, do kojih se dolazi naucnim metodom kao u teorijskoj fizici, da imamo i drugare koji se bave proverom ispravnosti tih teorija i tako.. :D Ja bih opet rekao da su u pitanju incentives. Kao AP u SAD, moras da objavis u prve tri-cetiri godine, cetiri-pet clanaka u prvih pet vodecih casopisa za tenure.Lakse je, onda, baviti se identifikacijom, novom policy u par ddrzava u Indiji, ili randomized experiment u Keniji (preplavjena time) nige raditi nesto fundamentalno sto moze da uspe ali i ne mora, i ode tenure do djavola...
Amelija Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 ...ja bih oboje pozvala na intervjuPa, mi ne živimo više u društvu, nego u ekonomiji.heh, ovo jeste tačnobtw još jedna stvar koja me živcira je što mnogo puta moraš da radiš neke glupe stvari na određeni glupi način jer je tamo neki debeli guzonja Džo tako zamislio, a moraš baš tako jer debeli guzonja Džo daje pare iako to možda uopšte nema smisla/realno i nije nauka
Prospero Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 btw još jedna stvar koja me živcira je što mnogo puta moraš da radiš neke glupe stvari na određeni glupi način jer je tamo neki debeli guzonja Džo tako zamislio, a moraš baš tako jer debeli guzonja Džo daje pare iako to možda uopšte nema smisla/realno i nije naukaja imam problem da objasnim nedležnima (i to ne birokratama nego akademcima iz UO) da je u društvenim naukama generalno beskorisno praviti planove za godinu dana unapred.npr, jedan stariji kolega se krajem januara dosetio da objavi tematski zbornik. "oćeš da napišeš rad na tu i tu temu?" - "naravno da hoću." a posle moram da objašnjavam zašto toga nije bilo u planu za 2013. ili npr službeni glasnik je uštrojio gomilu svojih edicija, jedan rad koji je stajao u planu je na čekanju, a ne mogu da ga pošaljem nikome drugom jer je rečeno "sačekajte par meseci da vidimo šta će biti sa časopisom". pa ako sačekam i pošaljem ga u junu, paju moga će biti objavljen do kraja 2013.i tako, dokoni smarači, nije im dovoljno da dobiju primerak izveštaja koji se redovno šalju minprosvete nego traže da im se prave tabele po njihovim kriterijumima. dal je bitno da napomenem da je to ekipica sa privatnih tzv univerziteta, oni sve rade po schedulu, sve obeležavaju bojicama i cvetićima...
boshoku Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 budi primeren, opredmećen i mudar: 12.000 nas je skupa na projektima, šo ne mere u norveškoj, nekmoli u srbistanu... seče, polagano kreću, a zahukta će se...
Prospero Posted March 21, 2013 Posted March 21, 2013 budi primeren, opredmećen i mudar: 12.000 nas je skupa na projektima, šo ne mere u norveškoj, nekmoli u srbistanu... seče, polagano kreću, a zahukta će se...moj anger management se pokazao kao bulletproof do sada. :) a i inače se lupam po glavi u tišini doma svoga.btw, glede šire teme o kresanju nauke sam baš hteo da primetim da je od 2011. broj finansiranih istraživača skočio sa cca 8000 na cca 12000, što je baš poveći spike.Ako je nekome stalo da digne ruke od nauke (manje-vise) zarad pristojno placenog zivota, Ekvador vas ceka:kad zoveš ugoste?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now