naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Dr Arslanagić]

da ali ja nagrađujem koautora koji nije iz moje institucije.

 

Pa jel moraš? Da li je to politika tvoje institucije? Da li je to nekakav vaš ugovor? Usmeni dogovor? Akt tvog dobročinstva?

 

Ako imate nešto potpisano, radi onako kako je potpisano. Ako tvoja institucija ima nekakvu politiku koju sprovodi u takvim slučajevima, uradi kako propisi nalažu.

[zema]

A na filozofskom ima raznih, i onih koji mogu i onih koji ne mogu. 

svakako, moje iskustvo je samo sa jednog sprata

[zema]

i mislim da su spavaci bili vecina

[gospa buba]

Kao neko ko pokušava da progura srpsku^TMstvar u međunarodnim časopisima, mogu reći da nije jednostavno. Prosto, 90% nacionalne istorije nije napolju nikome zanimljivo, kako god da je kontekstualizuješ.

 

A na filozofskom ima raznih, i onih koji mogu i onih koji ne mogu.

 

danas vishe nije jednostavno prodati ni ozbiljnu fiziku, strejt nauka vishe nikoga ne interesuje, traze se spektakli i pikanterije, shto se toga tiche. ali treba da se proba, to je moja ideja. generalno je 100% drushtvenjaka pre 10 godina tvrdilo da nema shanse da se objavljuje napolju,ali je mali podsticaj sistema (^_^) pokazao da ipak nije tako, naprotiv. mnogo ljudi je nashlo svoje mesto. neki/mnogi mozda i objektivno ne mogu, ne kazem -_-

 

nemam nameru da budem surova (imala sam ozbiljne faze kad ne ide, i da, ni ja ne postizem vishe ono shto srbija zeli od mene, sve manje ljudi postize ), zajednicki problemi (i megalomanija) nashe nauke su na drugom mestu, ovo je prosto pitanje vaspitavanja narashtaja, i obuke, dakle minimalno.

Edited February 24, 2016 by gospa buba

[Prospero]

Davati podsticaje i uslovljavanja za objavljivanje na SCI je OK, tu su fini bodovi, ubaci se u kvalitativne elemente za napredovanje itd itd. Ljudi sve više probaju (i ja sam na čekanju :D ) neko uspe, neko ne.

 

 

IMHO, a mislim da se i ponavljam, prva briga MinNauke bi trebalo biti sređivanje domaćih časopisa (tamo gde treba, a treba mnogo) i uopšte izdanja, pre svega jačanje procesa dvostruke slepe recenzije. Može se osmisliti i centralizovani registar po oblastima sa imenima recenzenata, gde bi urednici imali pravo da, kada pošalju nečiji rad na recenziju, samo štikliraju 1 ili 2 ercenzenta koja ne žele da učestvuju u nasumičnom odabiru recenzenta (nismo velika zajednica i ima ličnih odnosa, mislim pre svega na negativne), a recenzenti bi imali pravo da recimo 1 ili 2 puta godišnje odbiju da recenziraju, bez navođenja razloga. Pričam napamet, da se i tako nešto urediti ako se ne želi ostavljati uredništvima na čast i poštenje da rade.

 

Domaće publikacije su sastavni, a za DH oblasti kritično važan, element nauke, i ako fokus nije na tome mnoge druge stvari su besmislene.

[Dr Arslanagić]

Apsolutno, uz to da treba raditi na tome da se sadržaj približi inozemstvu, recimo putem specijanih izdanja na engleskom.

[gospa buba]

pa to, treba biti razuman i u skladu sa istorijskim trenutkom, neshto sachuvati neshto unaprediti... u dh naukama je ogroman potencijal za kachenje na ostatak sveta, prvo zato shto nije bilo (jasnog) usmerenja na tu stranu, drugo zato shto je to sada lakshe, tehnoloshki lakshe, a trece shto bi to omogucilo i neko re-pozicioniranje nauke lokalno kod nas, zashto nam to treba i shta nam sve treba...

 

ovo sa domacim chasopisima je interesantno :)

Edited February 24, 2016 by gospa buba

[Dr Arslanagić]

pa evo, ovako to otprilike treba da ide

 

1) Izgradnja parnih mlinova u Aleksinačkom srezu u drugoj polovini 19. veka, da se obajvi u Glasniku zavičajnog muzeja u Aleksincu (prilično nebitno reklo bi se).

2) Industrijalizacija u Srbiji na kraju 19. veka, da se objavi u nekom časopisu od nacionalnog značaja ili kao monografija od nacionalnog značaja (ovo je već značajnije).

3) Industrialization Processes in South-Eastern Europe at the End of the 19th Century, Oxford University Press (vrlo bitno).

 

Istraživaču koji piše članak ili monografiju pod 2 je neophodno istraživanje pod 1, nije svrsishodno da on ide na 10 dana u Aleksinac i da rovari po lokalnom arhivu. A istraživaču koji sastavlja zbornik pod 3 je naophodan članak ili monografija pod brojem 2. Ovaj koji se bavi lokalnom istorijom teško može očekivati da svoj rad objavi u časopisu od nacionalnog značaja a kamoli da i sanja da će imati neposredne veze sa izdanjem broj 3. Lanac postoji i dobro je što je tako. Problem nastaje kada se od onih koji su na nivou 1 i 2 traži da pređu na nivo 3. Ovaj pod brojem 2 možda to i može da postigne ali je za to potrebno mnogo napora i na to ne utične nužno kvalitet rada. Očekivati od istraživanja broj 1 da se prebaci na nivo 3 je nerealno. A opet, sva tri stepena su neophodna za ozbiljan naučni napredak.

 

Država Srbija, ako ima nameru da ima nekakve DH nauke, mora da uvede red na nivou 1 i 2 i da pomogne, koliko može, prelazak najboljih na nivo tri.

[gospa buba]

jasno.

[Budja]

Nejasno.

 

Mogu nacionalni casopisi da se ubace na SCOPUS. Game the system.

Videti pod Ekonomski anali, recimo.

Na SCOPUSu (Scimago, to je valjda Elsevier lista) ima i ovo:

Vjesnik za Arheologiju i Povijest Dalmatinsku

 

Sto se odnosa 1, 2 i 3 tice. mozda je istorija tu drugacija od sociologije i ekonomije, recimo, gde je redosled obicno 3, 2, 1.

 

Tj. citira se 3, neko je slicnu temu metodoloski vec obradio u drugom kontekstu. Ne treba ti statisticki podatak ili upitnik za Vojvodinu i NS, ako se uz malcice veci trud ili gotovo identican trud mozes uzeti podatke za celu Srbiju, pa ako hoces deli uzorak na Vojvodinu, Centralnu Srbiju i sl.

[Yeya.haq]

Da, dobra volja, sve je bilo usmeno. Najviše se plašim nekog konflikt of interesta, da ne ispadne posle "kupovina radova".

 

A što se tiče teme u politici. Ja iskreno nikada ništa nisam pročitala iz sfere društveno-humanističkih nauka. (Izuzev istorije i filozofije nauke, primenjene statistike i obrazovanja) možda jedan ili dva rada iz organizacije i logistike. Svi ti časopisi koji su na scimagu ili su od više različitih izdavača, i svi su pod SCOPUSOM.

Ne razumem zašto je naučnicima i profesorima sa Filozofskog teško da objavljuju. Doduše moram da priznam, da kada sam pitala profesorku sa filozofije, bavi se enviromental ethci, koliko ona dobija po projektu, iznenadila sam se da ja i ona dobijamo isto, phd student sa stem područja ima isti budget kao profesor etike. Ja ne mogu da zamislim mog profesora da bilo šta radi sa tim novcem. Zato bih volela da znam, da li biste vi društvenjaci radili radove koji su od internacionalnog značaja ( tj, radove objavljivi u scimago časopisima) ako bi vam se dalo jednako novca kao nama sa stema, 

[Dr Arslanagić]

Nejasno.

 

Mogu nacionalni casopisi da se ubace na SCOPUS. Game the system.

Videti pod Ekonomski anali, recimo.

Na SCOPUSu (Scimago, to je valjda Elsevier lista) ima i ovo:

Vjesnik za Arheologiju i Povijest Dalmatinsku

 

Sto se odnosa 1, 2 i 3 tice. mozda je istorija tu drugacija od sociologije i ekonomije, recimo, gde je redosled obicno 3, 2, 1.

 

Tj. citira se 3, neko je slicnu temu metodoloski vec obradio u drugom kontekstu. Ne treba ti statisticki podatak ili upitnik za Vojvodinu i NS, ako se uz malcice veci trud ili gotovo identican trud mozes uzeti podatke za celu Srbiju, pa ako hoces deli uzorak na Vojvodinu, Centralnu Srbiju i sl.

 

1) Mogu, ali za to je potreban materijalni podstrek. Ekonomske anale izdaje Ekonomski fakultet? OK, to je institucija koja to može da izdrži finansijski. Recimo, moj institut nema drugih prihoda osim budžetskog finansiranja, gde je novac za publikacije vrlo ograničen i često kasni, ponekad i po dve godine. Mi nemamo stalnog prevodioca, lektora angažujemo povremeno. Da tražimo dodatna sredstva, ne bismo ih dobili.

 

2) Istorija je vrlo drugojačija. Teoretski modeli i metodološke postavke ne znače mnogo. Ovo za statistički podatak ili upitnik ne razumem. Prikupljanje građe je mukotrpan i zajeban posao, bez pretpostavke kako će se okončati. 

[Dr Arslanagić]

Da, dobra volja, sve je bilo usmeno. Najviše se plašim nekog konflikt of interesta, da ne ispadne posle "kupovina radova".

 

A što se tiče teme u politici. Ja iskreno nikada ništa nisam pročitala iz sfere društveno-humanističkih nauka. (Izuzev istorije i filozofije nauke, primenjene statistike i obrazovanja) možda jedan ili dva rada iz organizacije i logistike. Svi ti časopisi koji su na scimagu ili su od više različitih izdavača, i svi su pod SCOPUSOM.

Ne razumem zašto je naučnicima i profesorima sa Filozofskog teško da objavljuju. Doduše moram da priznam, da kada sam pitala profesorku sa filozofije, bavi se enviromental ethci, koliko ona dobija po projektu, iznenadila sam se da ja i ona dobijamo isto, phd student sa stem područja ima isti budget kao profesor etike. Ja ne mogu da zamislim mog profesora da bilo šta radi sa tim novcem. Zato bih volela da znam, da li biste vi društvenjaci radili radove koji su od internacionalnog značaja ( tj, radove objavljivi u scimago časopisima) ako bi vam se dalo jednako novca kao nama sa stema, 

 

1) Onda se raspitaj kod etičke komisije tvoje institucije.

2) Meni niko ne daje ništa osim plate, koja je i za srpske standarde bedna. Na konferencije i arhivska istraživanja idem ili o trošku organizatora ili o sopstvenom trošku. Spavam na kaučima i hranim se u Mekdonaldsu.

 

Ovakva iščuđavanja počinju pomalo da vređaju. 

[Yeya.haq]

1) Onda se raspitaj kod etičke komisije tvoje institucije.

2) Meni niko ne daje ništa osim plate, koja je i za srpske standarde bedna. Na konferencije i arhivska istraživanja idem ili o trošku organizatora ili o sopstvenom trošku. Spavam na kaučima i hranim se u Mekdonaldsu.

 

Ovakva iščuđavanja počinju pomalo da vređaju. 

nisam upučenja uopšte u način organizacije i rad naučne oblasti sa polja društveno humanističkih nauka, do pre par godina ni za STEM nisam znala kako bi jedno istraživanje izgledalo, pretpostavljam da ste duplo stariji od mene i da imate više iskustva i znanja u vezi sa tim. Sečam se da je jedan profesor rekao, redovni profesor na pmf-u, da za njegovu platu koju prima, država očekuje da 15% vremena provede predavajuči a da je ostatak namenjen naučno istraživačkom radu, ne znam da li isto važi za vas  koji ste na istoriji? da li vi imate prava da konkurišete za projekte? a se vi bavite samo istorijom sporta?

[Dr Arslanagić]

Ne, mada se ne sećam da sam igde o tome pisao na forumu.