naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Dr Arslanagić]

poput kukuruznih, voćarskih i sličnih instituta, gde saradnici prijavljuju hiljade bodova?

Edited May 23, 2015 by Dr Arslanagić

[Prospero]

oni barem svakog dana izbace novi hibrid, a ne ko filozofi sto cele godine pisu jednu knjigu ????

 

via TT

[Dr Arslanagić]

to sve go Mičurin

 

https://www.youtube.com/watch?v=LSHtoild-Q4

[bradilko]

jebote kad sve vri, ovaj prica o retortama sa haj skula

[gospa buba]

od 11 feb under review

 

konj bi prochitao dosad. ili pronashao svoje prijatelje, druge konje, pa ponudio njima <_<

[Budja]

od 11 feb under review

 

konj bi prochitao dosad. ili pronashao svoje prijatelje, druge konje, pa ponudio njima <_<

 

Sa se bunis?

 

Meni je norma 6 meseci na cekanju.

[Linus]

oni barem svakog dana izbace novi hibrid, a ne ko filozofi sto cele godine pisu jednu knjigu

 

via TT

Nije problem sto pisu jednu knjigu, nego su problemi sto je (A) ne napisu ni za 5+ godina, te (B) i kad je napisu, bude obicno (B1) fenomenalno glupa, (B2) nacionalisticki obojena, (B3) plagijat, ili (B4) sve prethodno zajedno.

[Linus]

poput kukuruznih, voćarskih i sličnih instituta, gde saradnici prijavljuju hiljade bodova?

To je svakako bolje od Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, gde saradnici umesto bodova prijavljuju kolege DB-u.

[Dr Arslanagić]

lolz

 

što da prijavljuju DB-u, Nikitović sigurno ima neku sveščicu sa beleškama

 

elem, mrka kapa od ove rasprave, odoh da gledam kako na marsu cvetaju jabuke

[Indy]

To je svakako bolje od Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, gde saradnici umesto bodova prijavljuju kolege DB-u.

[gospa buba]

Sa se bunis?

 

Meni je norma 6 meseci na cekanju.

meni bilo 2-4. dok sam bila neko *** ^_^

 

 

 

 

*** dok je oblast bila nova

Edited May 25, 2015 by gospa buba

[hazard]

Citaj malo bolje (ako umes) - ja upravo to i pokusavam da kazem, univerzitet je u skandalozno povlascenom polozaju, a doprinos nauci mizeran. Dakle, samo napraviti razliku izmedju instituta koji nicemu ne sluze (ogromna vecina drustvenjackih i medicinskih) i onih na kojima se nesto i radi (osnovne/primenjene nauke).

 

Ne znam zasto si a priori siguran da je neki istorijskih instituta gori od katedre na univerzitetu koja se bavim istom ili slicnom tematikom? Evo ja na osnovu jednog meni poznatog primera mogu ti reci da to nije tacno. Ali eto ja znam za taj jedan primer i ne mogu dalje da sudim, te necu da generalizujem - meni se cini da ti ovde generalizujes na osnovu par primera tebi poznatih, koji nisu nuzno pravilo.

 

Drugo, razdvajanje institut - fakultet nije uvek glatko, recimo cesto institut je taj koji izmoli kes za neki projekat, pa se tom projektu prikljuci neki profan s fakulteta koji inace nije zaposlen na tom institutu, pa mu institut recimo izda knjigu posle (to bude jedan od rezultata projekta). Kome onda ide "slava"? Institutu ili fakultetu? Ko je zasluzniji za uspeh projekta? Neko na institutu koji ga vodi ili taj s fakulteta koji je bio saradnik?

 

Bitno je da se medju naucnicima (i "naucnicima") odvoji zito od kukolja, tj. oni koji nesto rade i ostvaruju od onih koji nista ne rade i nista ne ostvaruju, bilo da su zaposleni ovde ili onde.

[Prospero]

naravno da su istorijski (pa i društvenjački) instituti u naučnom smislu bitno ispred svojih odgovarajučih katedri na faxu, tako i treba da bude. pokušaj uterivanja fakulteta u naučne projekte ima za cilj (skoro) samo i jedino biflovanje profesorskih cv-a i nabacivanje para preko plata, njihov rad je zaista minimalan, ne zato što su glupi i lenji nego zato što ne stižu od obaveza a imaju pritisak (pa i želju) učešća u projektima. ograničavam se u ovome na teren koji znam a to su društvene nauke.

 

drugo, prepucavanje na temu društvenjaci-prirodnjaci je potpuno blesavo, a na žalost gledam sve retardiraniju spiku prirodnjaka koji su se zavaliii u ministarstvo (i godinama unazad) gde uređuju osnovne nauke ne dozvoljavajuči da im se nacrta da postoje fundamentalne razlike koje ne treba ni brisati, pa nas uveseljavaju blentavim upitima tipa 'a što vi društvenjaci pišete toliko knjiga, zar ne možete sve da kažete u naučnom članku', 'a zašto vi društvenjaci ne objavljujete više na sci listi?' kao da postoji nada da su društvene teme relevantne u srbiji na bilo koji način zanimljive nekome napolju, i kao da je to zapravo mera vrednosti (a nije). neki hemijski eksperiment se može na isti način i sa sličnim/istim rezultatima izvesti u xyz svetskih laboratorija, sociološka analiza srpskog glasačkog tela je samo lokalno relevantna tema. to nije tako teško ukapirati.

 

treće, odvajanje žita od kukolja ide prvo i pre svega preko peer review procesa, koji su sada kakvi-takvi uz ogroman prostor za poboljšanje, i ne samo u ravni časopisa nego možda i pre u monografijama koje se rade 90% na drugarskom principu, ako ne i na nivou da sam sebi pišeš recenziju koju će ti kolega potpisati.

[gospa buba]

naravno da su istorijski (pa i društvenjački) instituti u naučnom smislu bitno ispred svojih odgovarajučih katedri na faxu, tako i treba da bude. pokušaj uterivanja fakulteta u naučne projekte ima za cilj (skoro) samo i jedino biflovanje profesorskih cv-a i nabacivanje para preko plata, njihov rad je zaista minimalan, ne zato što su glupi i lenji nego zato što ne stižu od obaveza a imaju pritisak (pa i želju) učešća u projektima. ograničavam se u ovome na teren koji znam a to su društvene nauke.

 

drugo, prepucavanje na temu društvenjaci-prirodnjaci je potpuno blesavo, a na žalost gledam sve retardiraniju spiku prirodnjaka koji su se zavaliii u ministarstvo (i godinama unazad) gde uređuju osnovne nauke ne dozvoljavajuči da im se nacrta da postoje fundamentalne razlike koje ne treba ni brisati, pa nas uveseljavaju blentavim upitima tipa 'a što vi društvenjaci pišete toliko knjiga, zar ne možete sve da kažete u naučnom članku', 'a zašto vi društvenjaci ne objavljujete više na sci listi?' kao da postoji nada da su društvene teme relevantne u srbiji na bilo koji način zanimljive nekome napolju, i kao da je to zapravo mera vrednosti (a nije). neki hemijski eksperiment se može na isti način i sa sličnim/istim rezultatima izvesti u xyz svetskih laboratorija, sociološka analiza srpskog glasačkog tela je samo lokalno relevantna tema. to nije tako teško ukapirati.

plus sve, shto se mene tiche, iz prirodnjachke stolice. pobelela onomad da objasnim fizicharu zashto on ne moze i ne treba da sprechi poljoprivrednika da profitira na osnovu toga shto je sochinio mnogo novog kuruza! a da narochito nije kvalifikovan da procenjuje koliko je to kukuruza i koliko je tachno dobar. nije pa to ti je! te da sistem treba da sprechi vrednovanje hiperprodukcije i laznih rezultata, ali brate svuda, ne samo u komshiluku. mi smo mnogo orni da chistimo tudje dvorishte. slushala sam pre nekoliko jednog eminentnog o hiperprodukciji, salama publikacijama, pochasnom autorstvu i sl, kome je jedne godine lichno izashlo neshto tipa 150 radova na isi listi. dakle, izlazio mu je rad na oko 2 ipo dana! naravno, on u tome tada nije video nishta chudno, zivo sam uverena da ne vidi ni sada, shto je najgore, to u vecini verovatno uopshte nisu loshi radovi, naprotiv. samo se kose sa limitima fizichkog opstanka (da mora da jede, spava, izdaje izlazne velichine, oblachi se, vozi motorno vozilo...). ali nije propustio da ima mishljenje, ne bi li se uneredio u vecheru nekom drugom (pri tome zaista jeste hvale vredan struchnjak i to nije uopshte sporno.

treba sprechiti fantaziranje i zanoshenje, shto je u srbiji super, chim se chovek dochepa malo neke vlasti, on se odmah nafantazira i nazanosi, za sve pare, misleci da je bogomdan da arbitrira u drugim strukama ).

potreba da se uredi i (nekako) kvantifikuje i rangira drushtvenjachki svet nije sporna, ali moraju oni da se dogovore sami shta hoce i shta treba, i onda da traze pomoc, ukoliko ne umeju u brojeve i statistiku, a za toliko umeju svi. a ne da im se namece kriterijum za prirodne i medicinske grane. pri chemu, nemojte sumnjati, chim prigusti, u prirodnim i medicinskim se za svoje saradnike odmah radi bekap i traze popusti, onda nema nikakva spika o kvalitetu, kao shto je sada na delu pokushaj prebacivanja delova ozbiljnih laboratorija iz A u T bodovanje (osnovne u tehnoloshke), jer je T1 mnogo jeftinije u radovima od A1. ako to uspeju da spreche, svaka im chast, a nece. ipak su nacionalne velichine pitanju <_<

dakle, nemojte da vas zamajavaju dvostruktim arshinima. najveci dvostruki arshini su u prirodnim i tehnichkim (mislim, ono, helou, kao i svuda, nije to neki drugi narod), ko koga poznaje, kome je mentor medved. samo je cela igranka podignuta na vishi nivo bodovne liste, a princip je potpuno isti...

 

 

treće, odvajanje žita od kukolja ide prvo i pre svega preko peer review procesa, koji su sada kakvi-takvi uz ogroman prostor za poboljšanje, i ne samo u ravni časopisa nego možda i pre u monografijama koje se rade 90% na drugarskom principu, ako ne i na nivou da sam sebi pišeš recenziju koju će ti kolega potpisati.

peer review je bogotac. imash dobru ideju - eno ti ga trzishte. i cao.

 

 

edip. u sledecoj evaluaciji ce se i prirodnjaci iznenaditi koliko je drushtvenjaka zapravo uspelo da uradi ono shto se od njih trazilo. elem, neochekivano mnogo drushtvenjaka. shto je dobro i za jedne i za druge, za prve da vide da nisu bogomdani da postavljaju kriterijume, a za druge da su videli da publikovanje napolju zaista nije bauk. i posebno, da kada pred shkolovanog i pametnog choveka postavish pravila igre, ukoliko postoje uslovi i sredstva, nema razloga da ne zaigra po tim pravilima. shto je sve na neki nachin i dobro. samo treba naci razumnu meru, a ne meru koja je orudje terora medju razlichitima <_<

Edited May 25, 2015 by gospa buba

[Kampokei]

 

peer review je bogotac. imash dobru ideju - eno ti ga trzishte. i cao.

 

 

Koncept peer reviewa je odlican, ali u praksi nekad stekce, makar kod mene drustvenjaka. Isuvise cesto (u dobrim, stavise odlicnim casopisima) dobijem recenzije u kojima 1) traze nesto za sta u tekstu vec lepo pise da nije feasible, 2) traze nesto sto je vec uradjeno, samo sto oni ovlas prelete preko teksta, 3) traze da uradim besmislene, nebitne ili cak stvari potpuno nekompatibilne sa samom temom rada, 4) biva ocigledno da su mnoge sugestije same sebi svrha. A pritom nepisano pravilo je da pismom odgovoris uredniku i recenzentima objasnjavajuci na koji si nacin uvazio njihove predloge u novoj verziji.