Rat - Srebrenica - genocid - ratne žrtve - žrtve - nepravedni mir - viktimizacija identiteta - osećaj nepravde - revidiranje ratom utvrđenog uređenja.

samo sto je ovaj niz, iako donekle proizvoljan posto se po tebi zavrsava neumitnim ratom, jeste tacan. bilo je genocida, mir je nepravedan posto se zavrsio de fakto podelom bosne i bosnjaci, zapravo, imaju podosta razloga da se cute zrtvama.prilicno je bedasto ocekivati da se taj osecaj resi 'zaboravom' sarajeva a ne promenom politike banjaluke i beograda.

znaci autohtona forumska

ne bas sasvim. radi se ipak o besmislenoj adaptaciji engleskog "glorification of victimhood".

a, ok :)svejedno je neumjesno iskorisceno na topiku

prilicno je bedasto ocekivati da se taj osecaj resi 'zaboravom' sarajeva a ne promenom politike banjaluke i beograda.

Složio bih se da su kompromisi poželjni kod svih. A sad, ne podjebavam, iskreno me zanima, pošto te smatram umnim čovekom, šta je tvoja ideja te promene politike? Na koji način je vidiš?

ne bas sasvim. radi se ipak o besmislenoj adaptaciji engleskog "glorification of victimhood".

Moram priznati da za englesku verziju nikad ne čuh.

Složio bih se da su kompromisi poželjni kod svih. A sad, ne podjebavam, iskreno me zanima, pošto te smatram umnim čovekom, šta je tvoja ideja te promene politike? Na koji način je vidiš?

vrlo jednostavno. politika solidarnosti. recimo pomoc za obnovu i razvoj opstine srebrenica ne kao krvarina vec kao iskrena gesta pomoci nekome kome pomoc treba. proglasiti u RS 11.7. za dan zalosti. nazvati to genocidom (cak i kada imas intelektualne, legalisticke, sumnje u ispravnost takve kvalifikacije).srbije se oduvek dicila jednim juznoslovenskim pijemontizmom. bio bi red da to pokaze i u praksi. do sada smo vodli politiku etnickih resentimana i partikularizama koji su uslovili sve brze procese razgradnje svake drzavne zajednice koju smo dotakli.

hi hi, rekao si 'resentiman'. sad znam dve osobe koje ozbiljno koriste taj izraz.

Da čujem nekog uživo da izgovara ovaj drugi filbijev pasus bio bih u zakonskoj obavezi da ga uspavam.

hi hi, rekao si 'resentiman'. sad znam dve osobe koje ozbiljno koriste taj izraz.

pa to je nice. resantiman zapravo. ja sam blago diskleksican pa cesto mesam slova ko dzej sibice. obicno citam postove par puta.

Edited July 15, 201212 yr by kim_philby

srbije se oduvek dicila jednim juznoslovenskim pijemontizmom. bio bi red da to pokaze i u praksi. do sada smo vodli politiku etnickih resentimana i partikularizama koji su uslovili sve brze procese razgradnje svake drzavne zajednice koju smo dotakli.

Predali smo Pijemontizam Republici Srpskoj, ne? Malo drukčiji doduše.

Predali smo Pijemontizam Republici Srpskoj, ne? Malo drukčiji doduše.

pa tu je i problem. od tog ilirskog zamaha ostala je samo drina kao reka koja spaja i kriva kicma nebeskog naroda.

hi hi, rekao si 'resentiman'. sad znam dve osobe koje ozbiljno koriste taj izraz.

A ja bas pre neki dan gnjavila drugaricu iz Seula da mi bolje priblizi njihov resentiman na steroidima, takozvani Han. http://en.wikipedia.org/wiki/Han_(cultural)Mislim, sad to zvuci blesavo, ali kod njih, u narodu, smatra se da to osecaju uglavnom stariji muskarci (mada je svernokorejski pijanista iz West Winga isto to gajio) i postoji izreka da ako bi zene pocele da osecaju Han, da bi poceli da padaju snegovi u maju i junu. Opste je poznato da ja sizim na kulturu kao determinantu bilo cega, ali koje kulture/nacije imaju osnova za Han? Mislim, do nas je slabo dopiralo koje su monstruoznosti Besprekorni vrsili nad korejskim zivljem tokom 2SR, a i pre toga su bili napadani i muceni od mnogih. O Korejskom Ratu da ne govorim. Sta treba da bude ispunjeno da bi se ovako nesto osecalo na kolektivnom nivou? Izostanak sjajnije nacionalne istorije ili nekakve slicne kompenzacije? Zasto Koreanci, a ne neki drugi? Meni to interesantno..

pa tu je i problem. od tog ilirskog zamaha ostala je samo drina kao reka koja spaja i kriva kicma nebeskog naroda.

Realno taj zamah baš i nije srpsko delo. Jugoslavija je prosto došla kao kompromis na koji je pristala srpska elita kad se ideja velike Srbije sudarila sa stvarnošću.No mislim da to sve nema ni najmanje veze sa Srebrenicom. Ili ne bi trebalo da ima, nek svako svoje iredentističke snove sanja do mile volje, al ne preko kostiju 8000 nevinih ljudi. Na zadnjim stranama se upada u zamku postavljenu od strane dvojice dikutanata kojima odnos prema zločinu određuju moderni bošnjački političari ili naslovi u Avazu.

Realno taj zamah baš i nije srpsko delo. Jugoslavija je prosto došla kao kompromis na koji je pristala srpska elita kad se ideja velike Srbije sudarila sa stvarnošću.No mislim da to sve nema ni najmanje veze sa Srebrenicom. Ili ne bi trebalo da ima, nek svako svoje iredentističke snove sanja do mile volje, al ne preko kostiju 8000 nevinih ljudi. Na zadnjim stranama se upada u zamku postavljenu od strane dvojice dikutanata kojima odnos prema zločinu određuju moderni bošnjački političari ili naslovi u Avazu.

mozda ali problem je sto su u ovom slucaju snovi i realnost srebrenice povezani. ja sam dankanu odgovarao na njegovo pitanje koje je, makar ga ja tako citam, glasilo: kakva je druga politika moguca osim ove uzgajanja prikrivenog vecnog neprijateljstva koje cini osnovu naseg identiteta (resantiman, betty navali :P). eto ja mislim da su moguce neke politike koje ja nazivam politikama solidarnosti. mislim da solidarnost sa onima koji su zrtve zlocina (ne klecanje, ne kanosa, ne posipanje pepelom) jeste takva politika.

mozda ali problem je sto su u ovom slucaju snovi i realnost srebrenice povezani. ja sam dankanu odgovarao na njegovo pitanje koje je, makar ga ja tako citam, glasilo: kakva je druga politika moguca osim ove uzgajanja prikrivenog vecnog neprijateljstva koje cini osnovu naseg identiteta (resantiman, betty navali :P). eto ja mislim da su moguce neke politike koje ja nazivam politikama solidarnosti. mislim da solidarnost sa onima koji su zrtve zlocina (ne klecanje, ne kanosa, ne posipanje pepelom) jeste takva politika.

Jesu ali čak i takve snove je i onda bilo moguće ostvariti bez srebreničkog genocida. Tako da je meni logika tih tamo ljudi u RS koji misle da Srebrenica denial-om brane zapravo samu RS prilično nedokučiva.To svakako pomaže ali ne rešava osnovno. Sve će vas to odvući u dnevnu politiku i zagubiće se osnovno. Primarne žrtve nisu ni preživeli, nisu čak ni majke već - ubijeni. Odnos prema njima i njihovoj sudbini je ključan i tu treba izgraditi nešto čvrsto i trajno.

vrlo jednostavno. politika solidarnosti. recimo pomoc za obnovu i razvoj opstine srebrenica ne kao krvarina vec kao iskrena gesta pomoci nekome kome pomoc treba. proglasiti u RS 11.7. za dan zalosti. nazvati to genocidom (cak i kada imas intelektualne, legalisticke, sumnje u ispravnost takve kvalifikacije).srbije se oduvek dicila jednim juznoslovenskim pijemontizmom. bio bi red da to pokaze i u praksi. do sada smo vodli politiku etnickih resentimana i partikularizama koji su uslovili sve brze procese razgradnje svake drzavne zajednice koju smo dotakli.

Ovo jeste zaista dobra i ljudska ideja, bilo bi zanimljivo kada bi postojao neko sa dovoljnim integritetom (ne samo ličnim, već da se kao takav doživljava od strane svih triju naroda) ko bi umeo da je na pravi način plasira.