zašto imati decu?

[Leia]

Od onih što daju obaveznu lektiru :)

Odlican nacin da mladom coveku ogadis knjige za ceo zivot. Nadam se da ce taj tvoj offspring biti slican po sastavu tebi, inace ste oba naje...

[Aineko]

@estel:ma ja to zato što je moral "skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo", doduše svako ima svoju verziju, tako u nekom istraživanju u hrvatskoj gro mladih je odgovorilo da je moral "vjernost, briga o obitelji te stavljanje tuđih potreba ispred vlastitih", zato ja pitam zašto baš moral, bez obzira što ga je kolega uveo. Mada kod tebe nije toliki problem, meni je problem kada bakemono kaže da je usvajanje moralno, da li to znači da je ne usvajanje amoralno, da li svako ko nema dete a želi decu ima moralnu obavezu da usvoji dete? Zato mi tu smeta moral.

a, shvatam. da, moze i bez morala. (ja ne vidim neki problem ni sa moralom, kako je Syme prvobitno postavio). poenta je ista - prosto bi bilo neodgovorno s moje strane. mogu to da ilustrujem pricom, kad smo se vec dotakli usvajanja koje je meni mnogo blize. kad sam bila u obilasku jednog sirotista u Keniji desilo mi se nesto sto je valjda najblize ljubavi na prvi pogled sto meni moze da se desi (cak i kad se ne govori zajednicki jezik :) ). jedan klinac mi je prisao odmah s vrata da ga uzmem i onda sam ga ja nosila/vodila svih tih nekoliko sati, mazila ga, igrala se s njim, on mi pricao nesto na svahiliju - da mi je na kraju tog dana neko ponudio dugme i rekao "ako pritisnes, tvoj je, usvojila si ga." ja mislim da bi mi ruka instiktivno poletela, i pre nego sto bi mi i jedna svesna misao dosla do povrsine mozga. rastanak je bio strasno bolan, to kad se on rasplakao mi je jedan od najbolnijih i najbespomocnijijh trenutaka u zivotu. i to saznanje me nateralo da se duboko zamislim koliko bi takav potez bio odgovoran s moje strane. da li bih ja imala pravo da ga usvojim u mojoj finansijskoj situaciji, tj. u situaciji gde ja bukvalno imam samo za sebe (druga osoba bi to vec gurnula u siromastvo). plus sto bi njemu trebalo vise nego prosecnoj deci (mali je HIV+). a kao ilustracija jednog aspekta ovoga sto ja stalno ponavljam 'znajuci moj karakter/zelje/ambicije' - meni su npr. novac, pa i sama finansijska stabilnost, mnogo nisko na listi prioriteta u zivotu. meni je najbitnije da ja zivot provedem radeci ono sto volim a novac tu ne igra veliku ulogu. hocu reci, ja verovatno nikad u zivotu necu imati mnogo vise od koliko je dovoljno da me drzi (samo mene) iznad granice siromastva ali ne mnogo vise od toga (ne racunam ono sto se ima zajedno s partnerom, pricam samo o sebi). takav pristup zivotu ("kakav depozit za kucu? ja stedim pare za kartu na komercijalnom letu u orbiti. samo da jos malo padne cena, za jedno 20 godina" :D) nosi rizike (mada sam skontala da u ovim normalnijim drzavama ne mozes bas da umres od gladi) ali ja sam savrseno spremna da ih prihvatim ZA SEBE (i eventualno partnera koji je birao da bude sa mnom) ali NIKAKO za neko dete koje nije trazilo da se tu nadje. da se odlucim za dete morala bih da menjam pristup zivotu. ako promenim pristup zivotu postoji dobra sansa da zazalim, koliko god mi to dete ispunjavalo neki drugi deo zivota - jbg, nisu to isti 'prostori' pa da moze da ih popuni isto iskustvo.

A, recimo, kad Sara Silverman, koja pati od depresije, kaže da ne želi decu zato što se boji da će naslediti njenu depresiju i ne želi da se muče kao ona, meni je to i te kako razumljivo.

ja bih to parafrazila sa "ne želim decu zato što se bojim da će naslediti moj cinizam i moju mizantropiju, i ne želim da se muče kao ja" :D

[Turnbull]

Odlican nacin da mladom coveku ogadis knjige za ceo zivot. Nadam se da ce taj tvoj offspring biti slican po sastavu tebi, inace ste oba naje...

Ne, napraviću ga od sugar and spice and everyhing nice.

[Bakemono]

Jao, bre Bakemono, uporan si s tim statistikama koje mere sreću - nije sve u preference satisfaction, pobogu čovječe. Mi se rađamo i socijalizujemo u neka društva, naše vrednosti nismo sami smislili, nego smo usvojili - i naravno, kritički razmatrali, upoređivali, itd. To je onaj pubertetski subjektivizam o kome ti govorim, po kome je nečije zadovoljstvo ili bol mera svih vrednosti za njega. To je potpuno promašena vizija vrednosti i našeg odnosa prema njima. Ništa osim zadovoljavanja primarnih potreba (što ti reče - u se, na se i poda se), ne daje nam neposredno, odnosno neposredovano zadovoljstvo. Mi stremimo izvesnim ciljevima ne zato što nam daju zadovoljstvo (sulude li pomisli), nego zato što ih vidimo kao objektivno vredne, a onda nam zato što ih vidimo kao objektivno vredne njihovo dostizanje može pružiti zadovoljstvo. A zašto ih vidimo kao objektivno vredne? Zato što ih vidimo kao deo dobrog života. A odakle nam vizija dobrog života? Pa nismo je sastavili ni iz čega, nego smo je stekli socijalizacijom.

Slažem se sa svime što si napisao, nisam ni hteo da kažem da dobar život čine samo zadovoljstva, već da ne postoji objektivno dobar život, tj. da je jedino bitno kako sam čovek oceni svoj život.Što se tiče vizije dobrog života, nekako u mojoj vizijji nikad nisam video decu.

Zašto se odričemo mnogih zadovojlstava zarad postizanja dugoročnih ciljeva? Jedno objašnjenje je - pa dugoročni ciljevi će nam doneti mnogo više zadovoljstva. Ali to uopšte ne mora da bude tačno, a uz to dugoročni ciljeve se mogu izjaloviti, propasti, itd. na način na koji kratkoročni ne mogu. Mnogo ubedljiviji odgovor je - mi ne želimo samo prijatnost, mi želimo izvesnu vrstu iskustva, kao i da budemo izvesna vrsta osobe - želimo da vodimo dobar život.Uostalom, Nozik objasnio. Pročitaj, promisli, odrasti.

OK. Hvala što mi objašnjavaš stvari koje su i kretenima jasne. Ispao si jako pametan sada, otkrio si toplu vodu.

[Аврам Гојић]

Jedina stvar gora od slinave i vristave dece su ljudi koji osecaju potrebu da diskutuju o tudjim zivotnim izborima.

[Mil@n]

Jedina stvar gora od slinave i vristave dece su ljudi koji osecaju potrebu da diskutuju o tudjim zivotnim izborima.

Jel to važi i za one ljude sa ličnim izborima koji se apsolutno svojevoljno upuste u jednu takvu diskusiju na FORUMU jasno izražavajući svoj stav, te ga na taj način izvrgljujući forumskoj javnosti na razmenu mišljenja tj debatu?

[Leia]

Ne, napraviću ga od sugar and spice and everyhing nice.

Pa to ti kazem, ako ti mesas sastojke a on gleda i upija recept - obicno ne bude problema :)

[Turnbull]

Slažem se sa svime što si napisao, nisam ni hteo da kažem da dobar život čine samo zadovoljstva, već da ne postoji objektivno dobar život, tj. da je jedino bitno kako sam čovek oceni svoj život.

Pazi, ja naravno mislim da svaki čovek ima ekskluzivno pravo da odlučuje o svom životu, ali to nikako ne znači da je uvek u pravu, niti da je njegova ocena jedino bitna. Zato stalno težimo društvenim priznanjim različitih vrsta, počev od onih koje nam daju porodica i prijatelji, pa nadalje.

THOROUGHLY worldly people never understand even the world; they rely altogether on a few cynical maxims which are not true. Once I remember walking with a prosperous publisher, who made a remark which I had often heard before; it is, indeed, almost a motto of the modern world. Yet I had heard it once too often, and I saw suddenly that there was nothing in it. The publisher said of somebody, “That man will get on; he believes in himself.” And I remember that as I lifted my head to listen, my eye caught an omnibus on which was written “Hanwell.” I said to him, “Shall I tell you where the men are who believe most in themselves? For I can tell you. I know of men who believe in themselves more colossally than Napoleon or Caesar. I know where flames the fixed star of certainty and success. I can guide you to the thrones of the Super-men. The men who really believe in themselves are all in lunatic asylums.” He said mildly that there were a good many men after all who believed in themselves and who were not in lunatic asylums. “Yes, there are,” I retorted, “and you of all men ought to know them. That drunken poet from whom you would not take a dreary tragedy, he believed in himself. That elderly minister with an epic from whom you were hiding in a back room, he believed in himself. If you consulted your business experience instead of your ugly individualistic philosophy, you would know that believing in himself is one of the commonest signs of a rotter. Actors who can’t act believe in themselves; and debtors who won’t pay. It would be much truer to say that a man will certainly fail, because he believes in himself. Complete self-confidence is not merely a sin; complete self-confidence is a weakness. Believing utterly in one’s self is a hysterical and superstitious belief like believing in Joanna Southcote: the man who has it has ‘Hanwell’ written on his face as plain as it is written on that omnibus.”

[Аврам Гојић]

Imam utisak da pojedinim osobama koje implicitno ne zele decu nesto fali u zivotu i da onda ulazu neku vrstu protesta okolini tom svojom odlukom, donoseci neke besmislene zivotne odluke.

Kako se to nešto "implicitno" ne želi? Znaš li uopšte šta ova reč znači?Inače ovaj post je fantastičan primer razorne malograđanštine koja uništava ovo društvo brže od galopirajuće leukemije. Ko si bre ti da bilo čije životne odluke podvrgavaš cost-benefit analizi, šta si ti, neki mrmljajući glas čaršije? Fuuuuuuuuuj.

[Bakemono]

Pazi, ja naravno mislim da svaki čovek ima ekskluzivno pravo da odlučuje o svom životu, ali to nikako ne znači da je uvek u pravu, niti da je njegova ocena jedino bitna.

I couldn't disagree more.

Zato stalno težimo društvenim priznanjim različitih vrsta, počev od onih koje nam daju porodica i prijatelji, pa nadalje.

Društvena priznanja su samo jedna od vrednosti. Mešaš babe i žabe.Uzgred, ono "pročitaj, promisli, odrasti" je tako tipično za tebe i tvoj diskurs. Pretpostavljam da o sebi voliš da misliš da si ušao u neki Sage Mode, pa sad voliš da podučavaš klince po forumima. (Na stranu to što ja nisam nikakav klinac.) Međutim, čak i takav mudrac kao ti može da lupi tako nešto kao "ne možeš želeti ono što nisi iskusio" ili "homofobi mrze gejeve zato što ne mogu da zamisle da i oni mogu imati intimnost i ljubav sa svojim partnerima", pa ipak nastavi da prosipa pamet.

[Bakemono]

Opet dupli.

Edited September 18, 2012 by Bakemono

[Leia]

Pazi, ja naravno mislim da svaki čovek ima ekskluzivno pravo da odlučuje o svom životu, ali to nikako ne znači da je uvek u pravu, niti da je njegova ocena jedino bitna. Zato stalno težimo društvenim priznanjim različitih vrsta, počev od onih koje nam daju porodica i prijatelji, pa nadalje.

Ukratko, ziveo konformizam. Siguran put do srece i zadovoljstva.A sto se tice priznanja, taj cupavi pijani pisac o kom pricas se mogao zvati i Bukovski i bas mu tada je pucao prsluk da ga priznaju i citaju progresivne domacice koje u nase vreme satiru 50 shades of gray. Jedini koji ikad u bilo cemu i ostave traga su oni koji su verovali u sebe i u to uspeli da ubede jos ponekog. A ne obrnuto, podilazili vecini da bi bili omiljeni.

[Аврам Гојић]

Jel to važi i za one ljude sa ličnim izborima koji se apsolutno svojevoljno upuste u jednu takvu diskusiju na FORUMU jasno izražavajući svoj stav, te ga na taj način izvrgljujući forumskoj javnosti na razmenu mišljenja tj debatu?

Ne. Nije isto govoriti o tudjim i o svojim zivotnim izborima. No, rekavsi to, smatram ovakve rasprave duboko pogresnim i malignim. Licni izbor je, po mom misljenju, nesto o cemu medju slobodnim ljudima ne sme biti nikakvog razgovora ni rasprave.

[Turnbull]

I couldn't disagree more.Društvena priznanja su samo jedna od vrednosti. Mešaš babe i žabe.Uzgred, ono "pročitaj, promisli, odrasti" je tako tipično za tebe i tvoj diskurs. Pretpostavljam da o sebi voliš da misliš da si ušao u neki Sage Mode, pa sad voliš da podučavaš klince po forumima. (Na stranu to što ja nisam nikakav klinac.) Međutim, čak i takav mudrac kao ti može da lupi tako nešto kao "ne možeš želeti ono što nisi iskusio" ili "homofobi mrze gejeve zato što ne mogu da zamisle da i oni mogu imati intimnost i ljubav sa svojim partnerima", pa ipak nastavi da prosipa pamet.

Ma, Bakemono, pa nisam mislio na plakete i medalje, nego na recognition koji svakodevnevno dobijamo od drugih, kao što ga i dajemo drugima. Ali okej, ako hoćeš, eto: objektivno - sve je subjektivno, pa sad svako na svoju stranu.

[Bakemono]

Ma, Bakemono, pa nisam mislio na plakete i medalje, nego na recognition koji svakodevnevno dobijamo od drugih, kao što ga i dajemo drugima. Ali okej, ako hoćeš, eto: objektivno - sve je subjektivno, pa sad svako na svoju stranu.

A ja sam mislio na pakete i medalje. :0.6:Misliš li da je jedan život dobar onoliko koliko ta osoba misli da je dobar ili onoliko koliko čaršija to kaže? Mislim, od tebe nisam očekivao takve stavove. Edited September 18, 2012 by Bakemono