Da li je religija stetna ili korisna za ljudsko drustvo?

[jolanda.kirschner]

Frau Kirschner je celu temu malo banalno postavila i naravno da se prica pretvorila u sukob vernika i ateista. Pa vernici dokazuju da nisu sve religije iste, a ateisti da nisu svi ateisti ateisti, i tako u krug.Da je pitanje postavljeno kako treba, naime, da li je dogma stetna ili korisna za ljudsko drustvo tj. u kontekstu razvoja civilizacije, odgovor je jasan, da, stetna je. I to bilo koja dogma, dakle nacizam, fasizam, pa i hriscanstvo. Svaki pokusaj da se neutemeljene i nedokazane (nedokazive) cinjenice predstave kao univerzalna vrednost, a oni koji se ne slazu s njom spale na lomaci/ umore u Ausvicu je stetan. Dogma je nespojiva sa (mojom) idejom savremene civilizacije.Sta ostaje? Mozda hriscanska etika, doduse opet zasnovana na dogmi. Za mene licno, ne hvala, ja se rukovodim burekdzijinom etikom, koja je mesavina maminog i tatinog vaspitanja, skole, knjiga, pa cak i hriscanstva (zapovest ne ubiti na nivou individualne etike je definitivno univerzalno moralno dobra).

Pitanje je bilo da li je religija u globalu stetna ili korisna, ovo sto ti navodis su negativni primeri. Da li mozes da mi kazes da li bi za tebe postojao set moralnih pravila koja bi bila univerzalna i zasto?

[bergasa19]

prvo bih voleo znati šta pod dogmom i dogmatizmom podrazumevaš.

eve šta kažu drugi o dogmi i dogmatizmu:

1. Догма (грч. δόγμα) је постојано веровање или учење које не допушта да се у њега сумња нити оставља могућност да буде оповргнуто или дискутовано. Често се помиње уз религију.2. Догматизам је у филозофији и идеолошким системима, филозофски и идеолошки став да се истина о ствари по себи може сазнати полазећи од некритички преузетих основних ставова, теза и начела или да су основне тезе творца идеологије необориве истине, те се не могу и не смеју доводити у сумњу.Evo što kaže Anićev enciklopedijski rječnik:3. pov. u antičko doba, odluka, naredba vlasti4. temeljna teza, tvrdnja ili zasada nekog filozofa ili fil. škole koje se smatraju neupitnima, neoborivim polazištima cijelog filozofskof sustava5. teol. učenje ili nauk što služi kao pravilo u vjerovanju ili oblikovanju kakve doktrine, službena vjerska doktrina, , ob. što je naviješteno od Boga6. mnijenje koje se bez kritičkog provjeravanja i bez obzira na konkretne mogućnosti njegove primjene usvaja kao neoborivo7. stav koji se ne može kritizirati, o kojem nema spora, apsolutiziran, neprijeporan nauk, sudKopirano iz knjige Mitropolit Jerotej Vlahos, Definicija pravoslavne duhovnosti (drugi deo)8. Dogme izražavaju otkrivenu istinu. One formulišu život Crkve. Na taj način one su, s jedne strane, izraz „otkrivenja“ a sa druge služe kao „lekovi“, kako bi nas rukovodile ka zajednici sa Bogom, ka našem razlogu za postojanje.hr. wiki.9. Izraz dogma generalno se koristi da bi se označio temeljni princip jedne vjere, ili onih filozofski formuliranih uvjerenja koja su postavljena u osnovi datih učenja. Značaj i snaga dogme se ogleda u tome što se ne smije dovesti u pitanje od strane vjernika, odnosno sljedbenika. Osim u vjerskim ili filozofskim sistemima pojam se u datom smislu može široko primijeniti u različitim disciplinama.10. Riječ δογμα ima tri značenja:

• pogled, mišljenja,
• misao, filozofska doktrina, religijska doktrina,
• odluka, prosudba, dekret;

 

da skratim. ako je neka dogma istnita onda je za ljudsko dobro. bez obzira.ume li se dokazati istinitost ili ne.što se tiče zabrane preispitivanja istinitosti nečega. to je u opštem slučaju je štetno. omogućuje kukavičkoj laži da se podmetne. nije ni prosvetiteljski. jer se ne uči čovek da povezuje jedno s drugim...ali primeti. uputno je odvraćanje nedoraslog učenika. u slučaju mnogočega.

evo primera smislenog odvraćanja. ne postoji prirodan broj koji pomnožen sam sa sobom daje -1. trebamo li pustiti tvrdoglavu neznalicu da spucka svoj život traživši ga. slično perpetum mobile...

u principu svako ljudsko znanje se može dovesti do sumnjivih postavki. jedni kažu aksioma. lema. drugi dogmi.

da li znaš neku neoborivu istinu?

slobodno pokusaj ove dogme oboriti.a da tvoj odgovor bude istinit.

1. ja jesam.2. samo ništa može nastati iz ničega.

 

 

 

 

Dogma se moze dovesti u pitanje razumom. Slepo verovanje u dogme dokaz je inferiornosti vernika. Na kojim dokazima lezi religija?

[bergasa19]

Frau Kirschner je celu temu malo banalno postavila i naravno da se prica pretvorila u sukob vernika i ateista. Pa vernici dokazuju da nisu sve religije iste, a ateisti da nisu svi ateisti ateisti, i tako u krug.Da je pitanje postavljeno kako treba, naime, da li je dogma stetna ili korisna za ljudsko drustvo tj. u kontekstu razvoja civilizacije, odgovor je jasan, da, stetna je. I to bilo koja dogma, dakle nacizam, fasizam, pa i hriscanstvo. Svaki pokusaj da se neutemeljene i nedokazane (nedokazive) cinjenice predstave kao univerzalna vrednost, a oni koji se ne slazu s njom spale na lomaci/ umore u Ausvicu je stetan. Dogma je nespojiva sa (mojom) idejom savremene civilizacije.

Brkas dogme i ideologije.

[jolanda.kirschner]

Sta mislite, kako je hriscanstvo u periodu od 300 godina od jedne male jevrejske religijske zajednice doslo do masovnog pokreta u Evropi, iako je jos bilo progonjeno?

[Zverilla]

Sta mislite, kako je hriscanstvo u periodu od 300 godina od jedne male jevrejske religijske zajednice doslo do masovnog pokreta u Evropi, iako je jos bilo progonjeno?

sta mislis da doprines malo vise temi (kao njen pokretac), od one-liner pitanja?

[burekdzija]

Brkas dogme i ideologije.

Pa ne brkam, posto se dogme i ideologije ne mogu brkati. Eventualno mogu da brkam religije i ideologije, ali to je upravo ono sto sam hteo da kazem izjednacivsi ih: nijedan logicki nekonzistentan, rigidan i nedokaziv sistem zasnovan na dogmi, a koji pretenduje da upravlja svakim aspektom zivota drustva i pojedinca, bio religija, ideologija ili nesto trece, po meni ne moze biti koristan za ljudsko drustvo.S obzirom da je rasprava na temi metafizika, time sam hteo da se podignemo sa nivoa instance (ko veruje a ko ne veruje, ko je koliko cuda napravio a ko je koga spalio), na meta nivo gde je po meni u srzi problema dogma. Instanca dogme moze biti religijska, ideoloska, kako hoces. To sto je religija zasnovana na dogmi po meni je diskvalifikuje kao korisnu.

[jolanda.kirschner]

sta mislis da doprines malo vise temi (kao njen pokretac), od one-liner pitanja?

Pitanje je retoricko. Interesuje me da li jos neko kapira poentu osim mene.

[burekdzija]

Pitanje je retoricko. Interesuje me da li jos neko kapira poentu osim mene.

To na sta ti ciljas je Lajbnicov argument, a pobio ga je Rasel.Ako nisam pogodio na sta mislis, moraces da sidjes medju narod i napises barem jedan two-liner.

[bergasa19]

Pa ne brkam, posto se dogme i ideologije ne mogu brkati. Eventualno mogu da brkam religije i ideologije, ali to je upravo ono sto sam hteo da kazem izjednacivsi ih: nijedan logicki nekonzistentan, rigidan i nedokaziv sistem zasnovan na dogmi, a koji pretenduje da upravlja svakim aspektom zivota drustva i pojedinca, bio religija, ideologija ili nesto trece, po meni ne moze biti koristan za ljudsko drustvo.S obzirom da je rasprava na temi metafizika, time sam hteo da se podignemo sa nivoa instance (ko veruje a ko ne veruje, ko je koliko cuda napravio a ko je koga spalio), na meta nivo gde je po meni u srzi problema dogma. Instanca dogme moze biti religijska, ideoloska, kako hoces. To sto je religija zasnovana na dogmi po meni je diskvalifikuje kao korisnu.

Nacizam i fasizam su ideologije. Nacizam i fasizam svoju snagu vuku iz gole sile i propagande. Nema to veze sa dogmom. Edited April 19, 2012 by bergasa19

[burekdzija]

Nacizam i fasizam su ideologije. Nacizam i fasizam svoju snagu vuku iz gole sile i propagande. Nema to veze sa dogmom.

Slazem se. Ali u osnovi jedne rasisticke ideologije je dogma (moja rasa je superiorna u odnosu na druge rase -- nedokazivo), a propaganda je samo nacin sirenja dogme, jednako da li firer urla u Nirnbergu ili pop propoveda u crkvi.Ali ovo je vec offtopic ideologija vs. religija, a prihvatam tvoje misljenje da ideologija nema veze sa dogmom (po meni ima, vidi gore).

[bergasa19]

Pitanje je retoricko. Interesuje me da li jos neko kapira poentu osim mene.

Nije bilo retoricko.

[jolanda.kirschner]

To na sta ti ciljas je Lajbnicov argument, a pobio ga je Rasel.Ako nisam pogodio na sta mislis, moraces da sidjes medju narod i napises barem jedan two-liner.

Mislis na ontoloski argument egzistencije Boga ili? Ajde se skoncentrisi, sta je to hriscanstvo ponudilo pa da su ga ljudi tako masovno prihvatali, a nije ga unistio ni progon u Rimskoj imperiji?

Nije bilo retoricko.

Zasto tako mislis?

[bergasa19]

Mrzi me da ti objasnjavam posto je izvan teme. Sta ce znak pitanja na kraju retorickog pitanja?

[burekdzija]

Mislis na ontoloski argument egzistencije Boga ili? Ajde se skoncentrisi, sta je to hriscanstvo ponudilo pa da su ga ljudi tako masovno prihvatali, a nije ga unistio ni progon u Rimskoj imperiji?

Da, mislim na ontoloski dokaz, a mislis i ti na njega (najbolji od svih svetova) iako mozda toga nisi svesna. Jer tvoje pitanje ima sledecu premisu: sve sto je masovno prihvaceno je dobro. Pa zakljucujes da je hriscanstvo dobro jer je masovno prihvaceno (otkud sad samo hriscanstvo btw, pitanje je bilo o religiji, ali nema veze). Samo prva premisa ti ne valja, sve sto je masovno prihvaceno nije neophodno i dobro, te to sto je prezivelo progon i danas je masovno prihvaceno ne znaci da je to sto je imalo ponuditi i dobro i da je zato prezivelo.A o politickim, drustvenim i religioznim razlozima zasto je hriscanstvo prihvaceno, i kako se ta divna religija posle osvetila rimskom panteonu, je dosta receno elsewhere.Tako da umesto da mi porucujes da se koncentrisem kao da sam ja djak a ti profesor, porucio bih ti da napises jasno sta si mislila umesto sto nam poradjas znanje ovde, nije ova rasprava na tom nivou.

[Bakemono]

Burekdžija, slažem se sa svime što si napisao. Mnogi maše poentu. Dogma je najveće zlo, u to nema sumnje.Nisu sve religije iste i stoga nisu sve podjednako štetne. Ta generalizacija ubija svaku raspravu.

Sta je to hriscanstvo ponudilo pa da su ga ljudi tako masovno prihvatali, a nije ga unistio ni progon u Rimskoj imperiji?

Ljudi ga uopšte nisu tako masovno prihvatali kao što se to misli, već ga je Konstantin nametnuo Rimskom carstvu. Bolje pitanje je šta je hrišćanstvo ponudilo vladajućoj klasi, a to ne moraš da pitaš nas, imaš istorijske udžbenike.