Igre

[Weenie Pooh]

Zašto Endurance, majku mu? Meni je to bio dump stat pa ipak nisam imao problema - uz doduše malo sreće u onoj jednoj jedinoj combat situaciji koju igra nameće.

[Weenie Pooh]

Što se saveta tiče, @Ayatollah, meni je bilo dosta zabavno forsirajući Psyche skilove. Sve ono kao, osećaj za feeling, sugestije i autosugestije... delovalo mi je prigodno za detektivsku pijanduru koja skuplja čepove po ulici.

 

Navodno nećeš pogrešiti bilo kako da budeš birao skillove jer igra nudi bezbroj načina da rešiš probleme. Ne mogu to da potvrdim, doduše, jer sam je prešao samo jednom kao pomenuti hobocop, a nekako me ipak nije dovoljno zainteresovala da obrnem i drugi ili treći put. Ako sam upoznao setting i priču i likove, prosto me mrzi da sad prolazim kroz sve to u nešto drugačijem stilu.

Edited November 29, 2021 by Weenie Pooh

[189-]

za @James Marshall i svakog ko igra eu4 

 

 

 

;D

[Calavera]

2 hours ago, Weenie Pooh said:

Zašto Endurance, majku mu? Meni je to bio dump stat pa ipak nisam imao problema - uz doduše malo sreće u onoj jednoj jedinoj combat situaciji koju igra nameće.

 

ako imaš 1 health, svaki gubitak healtha izaziva preranu smrt, a to zna da iznervira ako nisi sejvovao neko vreme. ima tih situacija dosta, kravata na lusteru (dobro, to je sam početak pa nije toliko bitno), neudobna stolica, udaranje poštanskog sandučeta, preterano klimanje glavom... doduše, možeš da zgutaš lek dok ti health pada, ali to je lako zaboraviti, a plus imaš samo par sekundi da reagiraš™. lakše je kad imaš prostora za grešku, znači minimum 2 healtha.

[Miljenko]

Jedan od zanrova igara koje sam voleo jos od PS1 su konjicke trke. Krenulo je od prvog Gallop Racera, kroz mnostvo iteracija, u vidu novih serija. Winning Post serija deluje zanimljivo, no nema je za englesko govorno podrucje, plus je rec o menadzment/simulacija naslovu primarno. Instalirah Rival Stars Horse Racing i mada je sama igra simpaticna, kontrola trke je previse jednostavna (cini se da sa konjem sa boljim karakteristikama, ne mozes izgubiti trku).

Danas pokrenuh stari sejv sa PS2, Gallop Racer 2003: A New Breed i tu je odmah prepoznatljiva privlacnost. Pravi balans mikromenadzmenta i golog trkanja. Gallop Racer 2006 je drugacije koncipiran (vodi se jedno grlo, od pocetka do kraja "karijere"), no takodje je vredan paznje.

 

Instalirah rimejk Resident Evil 2. Upecatljivo izgleda, nema sta. Drasticno bolja grafika, u odnosu na original, sigurno doprinosi laganoj imerziji. Jedina mana su neka oruzja, sa neogranicenom municijom (DLC pretpostavljam), koja se mogu naci u prvom sanduku i gde je tesko odoleti, a ne poneti nesto. Meni je poprilicno creepy za igranje u vecernjim casovima, mada nisam previse merodavan, jer sam postao pravi scaredy-cat (The Evil Within 1 i 2 me cekaju, plus dosta njihovih DLC komponenti), za horor naslove.

[renne]

[*edited by mod]

Puna preporuka za Returnal.

 

U paralelnom svetu ovo je Super Metroid igra koja se toliko čekala. Podosta je inspiracije uspešno izvučeno iz Super Metroida i to zaista funkcioniše. Skoro da je opipljiv osećaj izgubljenosti na nepoznatoj planeti sa nepoznatim protivnicima i nepoznatom tehnologijom. Naravno uz obavezno napredovanje lika tako što će naći neki key item koji će ga naterati da se vrati i otvori deo koji pre nije mogao.

 

Ko nije igrao Super Metroid ovo je zapravo Soulslike igra sa dosta zanimljivih i novih koncepta. Prvo i osnovno za razliku od većine Souls igara ovo je ipak pucačina i 90% vremena ranged oružije je primarno. To možda zvuči lakše ali igra ubacuje par začkoljica koje poprilično utiču na gameplay. Svaka smrt vraća igru na početak. U startu nema trčanja do svog leša da bi se nešto spasilo, nema zadržavanja ničega (itemi, EXP, skillovi, artifakti...) jedina stvar koja se prenosi je Etherum koja je vrsta ograničene valute kojom se craftuju itemi koji olakšavaju igranje ali traju samo do prve smrti. Naravno posle postoje neki itemi koji omogućavaju jedan revive. 

 

Ono što dodatno komplikuje priču je to što se nakon smrti praktično sve randomizuje. To znači da se nikada unapred ne zna koje sobe će se pojaviti, u kom redosledu sa kojim lootom, protivnicima i mini bossovima. Neke stvari su fixne kao npr startna soba, soba za craftovanje itema i boss fight soba ali su fiksne samo u toliko da ih svaki nivo mora imati. To donekle otežava igranje jer nema načina da se posle gomile grinda nauči napamet raspored.

U praksi to znači da neko npr može da pređe prvi i drugi nivo, dogura do trećeg nivoa i ako ga tamo ubije boss ili bilo ko pre bossa, igra ga vraća nazad na sam početak. Vrlo frustrirajuće posebno jer svaki boss ima tri faze koje se trebaju naučiti kako bi moglo da se prođe dalje. Olakšica je to što nakon što se boss ubije prvi put, svaki nivo nudi shortcut da igrač ne bi morao i bossove da ubija iznova i iznova.

 

Par stvari koje su mi se možda i najviše svidele su koncept parazita koje igrač može da pokupi a koji donose određene benefite ali u isto vreme i određene mane. Pa svako može u zavisnosti od ponuđenog i svog gameplaya da odluči da li mu parazit na koji je naleteo odgovara u datom trenutku ili ne.
 

Druga stvar je to što su uspeli da bukvalno svaki protivnik i svaki dodge bude važan. Fora je što se na svaka 3 ubijena protivnika bez primljenog udarca dobija jedan od pet nivoa boosta koji dosta znače. Što je duže boost aktivan, to je igranje lakše ali svaki pa i najmanji udarac ga resetuje na 0. takođe svaki basic health item ukoliko se uzme na pun health povećava dužinu healthbara.

 

Naravno tu je brdo oružija, modifera, itema i čega sve kao i malo dublja i namerno ne potpuno definisana linčovska priča ali to već svako može za sebe da tumači kako želi. 

 

Sve u svemu prelepo odrađena i odlična igra za one koji vole ovakav tip igara i izazova. Za sad uz  Deathloop koji još nisam probao, jedina nova PS5 ekskluziva i nije ni čudo da je Sony odmah kupio studio.

 

Za kraj evo mog prvog boss fighta

 

 

[*edited by mod]

Istekao Edit ali evo da se pohvalim, konačno se dohvatio Persona 5 nikako nije ono što sam očekivao ali za sada (cca 10 sati ) vozi na svoj način. Ali to zahteva odvojeni post kada još malo odmaknem.

[Singer]

Dal' je neko igrao Humankind možda?

Ističe steam sales a pratim ga duže vreme i ima iste bolesti kao Civilization VI kad je izašao pa dok se sve to izbalansira, utegne i namesti... vidim da su mixed reviews

[precog]

ja instalirao, odigrao pola sata i deinstalirao. drzi se civilizacije.

[renne]

56 minutes ago, Singer said:

Dal' je neko igrao Humankind možda?

Ističe steam sales a pratim ga duže vreme i ima iste bolesti kao Civilization VI kad je izašao pa dok se sve to izbalansira, utegne i namesti... vidim da su mixed reviews

preveliki hajp nizašta

[renne]

Dead by Daylight free na Epic

[Calavera]

persona serijal je tokom godina imao nekih stvarno blesavih ideja za spinofove, od borilački nastrojenih arena ultimaxova do ritmičkih dancing igara, no mislim da me nijedan spinof u najavi nije toliko ispunio stravom kao persona 5 strikers. mene je ono malo musou igara što sam stigao da odigram vrlo uspešno uverilo da to nije žanr za mene, no KAKO odoleti novoj personi u tom fazonu, pa još pod delimičnim pokroviteljstvom atlusovog persona studija? nikako, eto kako, jedino se naoružati strpljenjem i krenuti u boj  na sreću, najave da je ovo mnogo više persona nego praaaaava musou igra su se pokazale kao tačne. ajde, nema social linkova, što je realno pola igre, no ostatak je prihvatljivo dobra kopija. tu je blejanje u gradu, tu je standardan dungeon crawling, tu je fuzija (mada s prilično siromašnim arsenalom demona, mada oni ipak nisu u fokusu ovde), tu su nevaljali svetski lideri čija srca valja izmeniti, itd. čak je i sama borba nešto dublja od klasičnog musou fazona, imate mogućnost da pauzirate, imate menjanje persona, imate neke akcione varijacije na klasične 1-more komboe, sve je to za moj novac vrlo fer & pristojno. i naravno, najbitnije od svega, tu je opet cela družina fantomskih lopova kao da nikad nisu ni odlazili, pa još s njima idete i na road trip! šta čovek više da poželi, osim možda velike količine novca?

 

eee, da, sve je to lepo, a ipak, ipak... jebiga, nije to to. neću sad reći da su strikersi promašaj, dopali su mi se dovoljno da uložim tih tridesetak sati da ih završim, ali moram reći da sam očekivao više. osnovni problem je ipak u borbi, jer kad vi imate NAJBOLJI potezni borbeni sistem u nekom jrpgu ikad (ovde računam smt i personu kao jedno), onda 1 solidna varijacija koju strikersi nude neizbežno ispada inferiorna u poređenju. tamo gde ste u poteznoj personi morali da razmišljate o svakom potezu, u strikersima je gotovo uvek dovoljno da protivnicima locirate slabu tačku i onda je eksploatišete spamovanjem odgovarajuće magije. nije ni to sad neka katastrofa jer se bar borbe brzo završavaju, ali onda dođu bosovi i lagano vas nateraju da zamrzite i igru i život. svaki bos u igri spada u "damage sponge" kategoriju pa gorepomenutu formulu morate da ponavljate najmanje deset do petnaest minuta. na sve to, izazov praktično ne postoji jer vas igra pušta da nakrcate inventar itemima za obnovu hp i sp, pa nikakvo preterano taktiziranje nije zapravo ni potrebno.

 

borba na stranu, ima tu još gomila sitnih nedostataka koji dodatno kvare utisak. recimo, svaki dungeon ima checkpointe s kojih možete da se vratite u stvarni svet i tako dopunite sp, pri čemu ovde nema nikakve kazne za to jer se kalendar nikad ne pomera. ja sam se tako na skoro svakom checkpointu vraćao da bih napunio sp jer je to realno najbitniji resurs u borbi, ali zašto onda ta opcija nije prisutna na samom checkpointu u cilju skraćivanja praznog hoda? ne smem ni da zamislim koliko bi me to ubilo u pojam da sam ovo igrao na switchu gde loading screenovi traju 45 sekundi  tu su onda requestovi, tj. side questovi koji su uglavnom neviđeno naporni, gomila njih vas tera da se vratite u dungeone koji ste već prešli i tamo izgrajndujete taj i taj materijal ili sredite toliko i toliko tih i tih neprijatelja. njih bih rutinski ignorisao da nagrade za njih nisu vrlo bitne za progres u igri, tako da ste bar na početku praktično osuđeni da ih odrađujete. uz to, cela stvar deluje kao inferiornija verzija persone 5, od bezveznih tranzicija u menijima preko notabilno slabijeg scenarija do prosečnog soundtracka, što je zapravo i najveći greh od sviju. ima tu i nekih dobrih novina, tipa bond mehanika koja vam omogućava da apgrejdujete široku lepezu skilova po svojoj volji, no nedostaci prosto ostavljaju jači utisak.

 

uzgred, moram reći da mi je zapalo da poslednjih 5-6 sati u strikersima odigram u isto vreme kad sam počinjao smt v, i... šta da vam kažem, jasno je ko tu izlazi kao pobednik. možda to nije fer prema strikersima s obzirom da su se isti pojavili u februaru te da sam imao SASVIM dovoljno vremena da ih overim do sad, ali takav je život, nekom sarma nekom kupus  ovekovečio sam 1 bosfajt sa sredine igre, onako reda radi:

 

 

kad mi je inertial drift negde pred kraj prošle godine prvi put zapao za oko, mislim da sam se lupio šakom u glavu u neverici da se niko do sad nije setio sličnog koncepta. iako na prvi pogled liči na standardnu arkadnu trkačinu ala™ nid for spid, inertial drift u priču ubacuje twin stick kontrole: leva pečurka na kontroleru služi za skretanje, a desna za kontrolu drifta! nije li to nešto najkulje što ste ikad čuli? sad, istine radi, treba reći da je koncept nešto opojniji nego realnost, s obzirom da je kod većine kola u igri skretanje vrlo škrto te da ćete za promenu pravca uglavnom koristiti drift. no, to i jeste caka, kombinacija ove dve mehanike nudi izuzetan potencijal za korišćenje različitih kontrolnih šema, čega su autori igre očito svesni. tako je recimo edwardov terra dart spor i odlično driftuje u zavojima, rikuov ventus koristi drift samo kao ispomoć moćnim kočnicama, dok gunnerov roton većinu zavoja mora da hvata gotovo pravolinijski jer će ga driftovanje duže od pola pikosekunde ekspresno otpremiti u najbližu provaliju. kad na to dodate standardne parametre arkadnih vozila (slabije ili jače ubrzanje, brzina, handling, itd.) dobijate ukupno 16 vozila od kojih se svako kontroliše potpuno drugačije, što je dodatno naglašeno time što imaju i sopstvenog vozača. spektakularno!

 

svemu ćete ovome pre svega svedočiti u kampanji, koja je podeljena na četiri težine i gde je glavna razlika kojim vozilom upravljate. terra dart je naravno izi mod (mada to nigde zapravo ne piše), adin gecko je medium i tu ćete već morati da počnete da balansirate kočnice s driftom, dok je ibbin hpe dragon brz, tehnički zahtevan i insistira na usporavanju pred zavoje. do zadnjeg dela priče nikad nisam stigao jer mi je i ibba bio previše zajeban, no pretpostavljam da se radi o ekvivalentu ekspert težine u drugim igrama. svaka od ove četiri težine ima sopstvenu priču vezanu za lika koji vozi ta kola, pa tako edward oće samo da se zajebava, ada je klasičan štreber, a ibba hardkor spid frik koji ume da pretera ali i da pomazi  nažalost, dijalozi su ozbiljan amaterizam i dosta kvare utisak, no ipak je lepo videti trkačinu koja nije u fast & furious fazonu već se fokusira na simpatičnu low-impact pričicu o četvoro ortaka koji se međusobno gotive i izazivaju. jasno, cela igra, od imena do vajba, je očigledan omaž initial diju.

 

ima tu i nekih nedostataka, u prvom redu to što inertial d ponekad deluje više kao kul koncept nego kao kompletna igra. za početak, uprkos naizgled solidnoj raznovrsnosti eventova (time attack, duel, endurance, itd.), svaki od njih je samo varijacija na, što bi naš narod reko, race against the clock. ima tu eventova u kojima se kao trkate s protivnicima a ne sami sa sobom, ali njihova vozila su zapravo duhovi kroz koje možete proći, što prilično obesmišljava ovu vrstu trkanja. uz to, iako je kampanja podeljena na četiri odvojene priče, u svakoj od njih se vozite na istih pet staza. računajući i ostale modove, staza ima ukupno deset (20 ako ste u prazničnom raspoloženju pa računate i obrnute staze ), pa se stiče utisak da su autori mogli malo da eksperimentišu s kampanjom. s druge strane, ti dodatni modovi su i više nego vredni igranja, što ozbiljno produžava riplejabiliti cele igre. ovo vam je glavna prilika da se pobliže upoznate sa svakim od gorepomenutih 16 vozila, jer svako od njih ima sopstvene čelendže, kao i specijalno pripremljen grand prix turnir koji morate odraditi s maksimalno tri restarta. tu su još onlajn mod, arkada, split skrin co-op, ima tu šta da se probere.

 

uglavnom, inertial drift je očigledno indie naslov na kojem je radio mali broj ljudi, no ono što nudi je TOLIKO dobro da bi ga svaki ljubitelj brzih kola morao makar overiti. evo 1 od mojih retkih pobedničkih trka s ibbom, da vidite kako to izgleda (ovo je prva bitnija cel-shaded trka od... auto modelliste?) i kako se upravlja:

 

 

[*edited by mod]

Ja sad baš igram Persona 5 i tu sam na trećem zamku.

 

Zanimljiva je igra, nisam igrao ništa slično ali definitivno svoje mane. Ono što ni najviše smeta je što je tih 100+ sati igranja prilično na silu nategnuto. Neretko postoje delovi igre koji traju po više od sat vremena gde je sve što se radi kliktanje Next dugmeta da bi se nastavila priča uz po neki nebitan izbor u konverzaciji tipa a) i guess you are right b) it could be so c)......... To ume jako da frustrira, posebno kada ugrabiš sat dva za igranje a baš si u takvom delu.

 

Tada se izgubi taj open world i imersion osećaj jer se igra bukvalno prebaci na nevidljive šine pa kada pokušaš bilo šta što nije strogo cilj tog dela dobiješ odgovore kako si umoran, sutra je važan dan pa treba da odmoriš, nema sad vremena za to , itd.

 

 

Od odličnih stvari tu je taj realan život u srednjoj školi i boost kroz njega (kada nije omedjan) odnos sa support likovima, ukrštanje persona i različitost svakog zamka. Sistem borbe je manje više standardan tako da tu nema nekih zamerki. Prijatno iznenađenje su teme koje se obrađuju u igri, na prvi pogled bi se očekivalo da će biti dosta lakše i bezazlenije.

 

Svakako ću završiti igru ali me ne vuče da da se posvetimo samo njoj kao što je obično slučaj kada igram te duže naslove. Tako da sam uz P5 krenuo i B4B čisto da imam i nešto malo dinamičnije.

[Calavera]

ja nisam imao tih problema s personom, stalno sam igrao po 3-4 sata u cugu pa ti povremeni izleti u linearnost nisu imali kad da ostave utisak