Igre

[arheolog1981]

FO4 isto, nevjerovatno uninvolving glavna priča, sprčio sam 70-80 sati švrljajući okolo, tražeći one bobbleheads, budžeći oružje, ali oni kvestovi su mi smor. FarCry su zabavni isto, evo upravo završavam četvorku. Naravno da pređe u repetativno u nekom momentu, ali vozi, iako je trojka po atmosferi malo bolja od četvorke, ali je četvorka zaista sjajno osmišljen svijet. Taj Disco Elysium nikako da se odvažim da krenem. 
I u Divinity Sin dvojci sam negdje zapeo, nešto drugo mi je odvuklo pažnju jebga. 

Igrajte Disco Elysium, nije toliko dugačak kao Divinity ili POE... 20-25 sati čistog uživanja

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Weenie Pooh]

3 hours ago, Ayatollah said:

O kupovini Pathfindera ili Disco Elysiuma da i ne razmišljam, to možda kada odem u penziju. Tako sam i Planescape Torment igrao sa 15 godina zakašnjenja.

 

Pathfinder: Kingmaker bih ja toplo preporučio svakom ko je odrastao na Baldur's Gate naslovima, igra vrlo lepo radi u RPG smislu plus što ima i taj kingdom-building sistem koji radi posao i kad čoveka mrzi da trčkara okolo ubijajući bandite i kultiste i međed-sove. Ruski pisci su meni bili jedini problem, dijalog je napisan ambiciozno ali često traljavo.

 

2 hours ago, arheolog1981 said:

Igrajte Disco Elysium, nije toliko dugačak kao Divinity ili POE... 20-25 sati čistog uživanja

 

+1, Disco je iznenađujuće kratka a vrlo immersive igra. Ja obično nemam strpljenja kad igra hoće da mi ulije u glavu sav svoj lore u prvih pola sata, tipa POE ili Divinity. "Evo ovako, čujte, sve je počelo pre 20,000 godina kada su duše i bogovi i demoni... bla bla snore". Estonci su ipak nekako uspeli da mi natenano objasne šta je the Pale, šta je Mazovizam, šta Moralizam, a šta Ultraliberalizam zato što je osnovna funkcionalnost sveta jednostavna i intuitivna, lore nije neophodan da bi napredovao kroz igru nego ga upijaš svojim tempom.

 

Dakle, Pathfinder: Kingmaker za one što su više voleli Baldur's Gate, a Disco Elysium za one što su više voleli Torment.

[napadaj]

Ako vas zanima preživljavanje, igrajte Alien: Isolation. Jeziva igra.

[James Marshall]

Opaka stvar, promašio sam je kad je izašla iako sam veliki ljubitelj komplet svega iz Alien svijeta, ali prošle godine sam je uhvatio na gamivo za tipa 5 evra i sasro se par večeri solidno. 

[kipo]

4 hours ago, napadaj said:

Ako vas zanima preživljavanje, igrajte Alien: Isolation. Jeziva igra.

Moze li se pecati na otvorenom?

[napadaj]

Pecanje samo iz Panic Restaurant

 

[Miljenko]

Meni je najbolje pecanje kao deo neke druge igre, u Breath of Fire 3 i 4. Procitao sam da je odlicno i u Final Fantasy XV, no tu i dalje imam neki problem oko pokretanja igre.

[Chika Spale]

On 27.5.2021. at 16:21, Calavera said:

13 sentinels: aegis rim je igra kakvu bih ja napravio da živim u japanu i imam dovoljno ukusa, talenta, pameti, sreće, talenta i znanja. razlog za to se može deducirati iz samog naslova, kao i činjenice da je igru radio 1 vanillaware.

Zavrsio sam pre neki dan 13 Sentinels pa samo da se navratim na ovaj Calaverin osvrt, svaka ti je ka' u Njegosa! Sjajna igra, sjajno iskustvo. Jedino ni meni nije jasno cemu onaj takticko/real time strategy deo ali dobro .

Nadam se da ce igra nekad biti portovana i na nesto van Playstation ekosistema (npr mislim da bi na Switch vrhunski legla), da i siri auditorijum moze da uziva.

[Calavera]

lepo je podsetiti se da ovde ima i ljudi koji znaju šta valja  nego, šokantne vesti: valve najavio prenosnu konzolu!

 

Valve have announced the very Switch-like Steam Deck

 

[Calavera]

prvo dobre vesti: završio sam dark souls! jeste da mi je trebalo solidna decenija za to, ali što kaže naš narod, c'est la vie. najbitnije je da je 1 ogromna rupa u znanju popunjena i da sam konačno sposoban da skapiram internet mimove sa skrivenim pigmejima, tako da sam od danas i zvanično pravi gejmer™ 

 

u manje dobrim vestima, moram izvestiti narod da dark souls, kako bih rekao, danas ne blista istim sjajem kao pre desetak godina. priznaću da sam ovakav utisak donekle i predvideo, ipak ga igram POSLE ds 2, ds 3, bloodbornea, pa čak i nioha koji su svi uneli neke vrlo dobrodošle qol izmene u žanr. no, krenimo redom, šta tačno ovde ne valja? kao prvo, raspored lomača (iliti bonfirea, ali recitonasrpskom™) je prosto previše mazohistički nastrojen prema igraču. većina oblasti ima samo 1 lomaču, neke manje oblasti nemaju nijednu, a najgore od svega je što samo neke dozvoljavaju teleportovanje, i to tek od polovine igre. ako želite da se vratite u, recimo, demonske ruševine, to je putovanje od najmanje deset stvarnih minuta, pod uslovom da mi nije promakla neka lakša početna tačka od firelink shrinea. uvek sam se pitao zašto dark souls ima baš TOLIKO lošu reputaciju po pitanju težine, no sad mi je donekle jasnije  kasnije igre (naročito ds 3) su mnogo poštenije po ovom pitanju, najpre zbog mogućnosti teleportovanja sa svih lomača, a onda i zbog logičnijeg rasporeda istih.

 

druga bitna zamerka mi je ona koju je ceo internet već davno razradio, a to je da kvalitet igre dramatično opada nakon anor londa. deo problema je što je teško reći kuda uopšte treba da se ide, s obzirom da se igra iz dotad relativno linearnog iskustva raspršava na pet-šest mogućih ruta na koje možete da krenete odjednom. ja sam pred startovanje igre sebi svečano obećao da neću konsultovati internet za pomoć kod igranja u cilju što autentičnijeg iskustva, ali to je otišlo u vetar čim sam proveo pola sata bezglavo lunjajući okolo. čak i kad znate kuda treba ići, igra kao da namerno u svaku novu lokaciju ubacuje drugačiji gimmick zamišljen da nervira igrače. klizave staze i provalije u kristalnoj pećini, regenerišući skeletoni u katakombama, mrkli mrak u groblju džinova, neuništivi duhovi u novom londu (još 1 primer gde sam morao gledati vodič da bih skapirao kako s njima), bosfajt s bed of chaosom... zloglasni blighttown mi se na kraju jedva probio u top 5 iritantnih lokacija, mada sam ja ipak igrao rimaster pa nisam morao da se patim s lošim frejmrejtom ko oni što su igrali original. na sve to treba dodati i nezgrapnu fiziku, ragdolove koji vam se lepe za noge pa ih vučete sto metara i slične probleme koji su kasnije iskorenjeni.

 

naravno, nije SVE u kecu loše, čak i ako mu pristupate već prosvetljeni iskustvima iz boljih igara koje ste odigrali u međuvremenu. na kraju krajeva, i dalje je to dark souls, ne možete tu uništiti osnovnu formulu tako da napravite lošu igru, setimo se da je dvojka to već dokazala. mapa je spektakl, izneverovao sam kad sam provalio s koliko je ZAISTA mesta povezan firelink shrine, a ipak sve deluje kao jedinstvena celina. raznolikost neprijatelja je isto plus, i vidim zašto su neki kukali da su se kasniji delovi previše prešaltali na humanoidne protivnike, iako je dizajn izvesnih spodoba previše uvrnut (bazilisk) ili prosto smešan (frampt! ljudi moji, ŠTA je ono? ) za moj ukus. worldbuilding je nešto direktniji i pristupačniji, počevši od izvrsnog početnog kinematika koji dosta baca na lotr, mada je to u suštini i dalje standardno nekoherentni ds fazon. ko voli nek izvoli, sto ljudi hiljadu ćudi, itd. ma ima tu gomila dobrih stvari, samo što je na tu temu sve već davno ispričano, šta mogu ja nakon svog ovog vremena da dodam?

 

sve u svemu, ne poričem da je dark souls možda i najbitnija singlplejer igra prošle decenije, ali ako se gleda samo čist kvalitet, ja bih ds3 i bloodborne preporučio pre keca. dakle, klasičan "nije do tebe bejbe" slučaj, prosto sam ga odigrao odveć kasno da me u potpunosti osvoji. evo mog fajta protiv debelog i mršavog, znate na koga mislim:

 

 

[arheolog1981]

Pa ti si pravu zabavu propustio kad je bilo najlepše Komuna prepuna igrača pa te neko napadne u Katakombama, OP za tebe koji prvi put igraš naravno... pa ti prospe sat vremena korak po korak napredovanja Dark souls Prepare to Die mogu uvek da igram, kao i Bloodborne, za razliku od dvojke koja je po meni najgora u serijalu, posebno njeni DLC... vidi se da je radila B ekipa. Lokacije u kecu su meni neprevaziđene, najbolji art u Souls igri. Neke od njih su baš dobro sakrivene. Ash Lake i Painted world of Ariamis se moraju videti, taman ako si propustio odradiš u nekom od NG+ koji ti slede Nadam se da si odigrao Artorias of the Abyss DLC, jedan od najboljih koje sam ikada igrao. Moram priznati da za njega zaista treba konsultacija gugla prvi put kad ga tražiš

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Calavera]

nisam odigrao ništa od dlca, prvi soulsborne za koji se nisam cimao oko toga, jedva čekao da završim i batalim. za multiplejer mi već nije žao uopšte, uopšte nisam u tom fazonu.

[Weenie Pooh]

2 hours ago, Calavera said:

sve u svemu, ne poričem da je dark souls možda i najbitnija singlplejer igra prošle decenije, ali ako se gleda samo čist kvalitet, ja bih ds3 i bloodborne preporučio pre keca. dakle, klasičan "nije do tebe bejbe" slučaj, prosto sam ga odigrao odveć kasno da me u potpunosti osvoji. evo mog fajta protiv debelog i mršavog, znate na koga mislim:

 

 

 

Majko moja, koliko šetkanja napred-nazad... a clipping obaška. 

 

Za one sa nešto prefinjenijim ukusima  koji bi da vide bar malo vertikaliteta u borbi, evo kako se ubija Owl Father:

 

Igrajući samo vikendom, nekako sam uspeo da se dokotrljam do end stejdža. Pao je i Divine Dragon, ostalo samo da se počisti sitnurija po Ashina Castle i odradi final boss.

 

[Calavera]

jasno ti je zašto sam prvi prelazak sekira sačuvao za posle ds 1, da sam ih igrao obrnutim redosledom sumnjam da bih keca imao snage i da dovršim 

[Miljenko]

Koji DS je najbolji po vama? Kao neko naviknut na laganeze ritam igranja (turn based RPG igre ili one gde se moze staviti pauza), igre ovog tipa mi ne leze previse. Pokusao sam da predjem Prepare To Die Edition, pre 5-6 godina recimo. Dovukoh se nekako do The Duke Archive`s i tu se smorih skroz, posto sam imao problema sa standardnim neprijateljima. Bonus je sto sam 2-3 bosa resio na neku prevaru/glic, a to pomalo nervira.