Domaća vina (Srbija i ex-Yu)

[renne]

Ide neko sutra u Ziru?

[yolo]

a tamo je sta?

[renne]

[Đipalo Junuz]

Pijem marselan prvi put u životu (poklon od kuma, pitaću ga gde je našao), vinarija Virtus iz Viteževa (nikad čuo za njih, ko god da su), vino zakiva! Boja skoro pa ljubičasta, polusuvo čini mi se, miris prepun svega, voćno nekako, nempojma ali sviđa mi se :)

[maheem]

Probao sinoć nagrađivanu Veraldu i baš mi se svidela. Pre toga pio roze iz iste vinarije, na prvu loptu atraktivan al kad je stiglo crno, ukus rozea je otisao u zaborav.

[yolo]

ko ima potrebu ili nevolju da ga smaraju stranci ili slicni gosti da ih vodi na neki vajn tejsting u blizini beograd, vinarija acumincum u starom slankamenu je fantasticna opcija. znajuci gomilu srpskih vinara bojao sam se na sta ce da ispadne, no ovo je toliko iznad nekog ovdasnjeg proseka da verovatno spada i u evropske vrhove ako pricamo o malim novim vinarijama. izvanredan domacin, sa dovoljno iskustva zivota van srbije da savrseno vlada komunikacijom sa strancima, izuzetno zanimljiva licna prica, podrum izgradjen na mestu nekadasnjeg turskog kupatila tako da je sacuvana istorija objekta (pod je staklen i ispod njega se vidi ono sto je sacuvano), vrhunska degustacija po povoljnoj ceni (500 din za 3 crvena vina u prakticno neogranicenoj kolicini, sa zakuskom) i na kraju ali ne i poslednje, jako zanimljiva vina od koji siraz direktno ide u vrh domace ponude. pored toga na raspolaganju je jednako dobar kaberne i intrigantan pino noar. covek je na talasnim duzinama slicnim mom ukusu za vino, mrzi barik i parketirano vino i jedna drvena bacva mu sluzi iskljucivo da svom tehnologu dokaze da to ne treba da rade. nas desetoro je izaslo odusevljeno a mislim da je i vlasniku vinarije prijalo druzenje sa zainteresovanim svetom. kad stignem okacicu slike, dotle evo vam sajt sa koga je sve jasno:

 

http://www.vinarija-acumincum.com/

 

rezervacije par dana unapred su obavezne.

[banatjanin]

ko ima potrebu ili nevolju da ga smaraju stranci ili slicni gosti da ih vodi na neki vajn tejsting u blizini beograd, vinarija acumincum u starom slankamenu je fantasticna opcija. znajuci gomilu srpskih vinara bojao sam se na sta ce da ispadne, no ovo je toliko iznad nekog ovdasnjeg proseka da verovatno spada i u evropske vrhove ako pricamo o malim novim vinarijama. izvanredan domacin, sa dovoljno iskustva zivota van srbije da savrseno vlada komunikacijom sa strancima, izuzetno zanimljiva licna prica, podrum izgradjen na mestu nekadasnjeg turskog kupatila tako da je sacuvana istorija objekta (pod je staklen i ispod njega se vidi ono sto je sacuvano), vrhunska degustacija po povoljnoj ceni (500 din za 3 crvena vina u prakticno neogranicenoj kolicini, sa zakuskom) i na kraju ali ne i poslednje, jako zanimljiva vina od koji siraz direktno ide u vrh domace ponude. pored toga na raspolaganju je jednako dobar kaberne i intrigantan pino noar. covek je na talasnim duzinama slicnim mom ukusu za vino, mrzi barik i parketirano vino i jedna drvena bacva mu sluzi iskljucivo da svom tehnologu dokaze da to ne treba da rade. nas desetoro je izaslo odusevljeno a mislim da je i vlasniku vinarije prijalo druzenje sa zainteresovanim svetom. kad stignem okacicu slike, dotle evo vam sajt sa koga je sve jasno:

 

http://www.vinarija-acumincum.com/

 

rezervacije par dana unapred su obavezne.

 

 

ne služi barik ni drvo kao takvo samo za aromatizaciju i parketiranje vina. postoje razne vrste hrasta i razne tehnologije za to. ogromna većina crvenih vina iznad 5 evra i gotovo sva iz premijum segmenata su vinifikovana delom u drvenim sudovima. ono se korisiti i zbog mikrooksigenacije, stabilizacije polifenola, uticaja na strukturu vina.. pritom, nema svaki hrast i svako bure isti uticaj na vino, niti se svako vino isto ponaša u drvetu.... i da ne davim sad.

 

ali je stav da je sve što odležava u bariku parketirano sranje prilična besmilslica.

sasvim je druga priča to što deo vinara još uvek ne zna šta može u drvo, zašto se i kako koristi drvo, pa dobijamo parket i ćumur u čaši

 

za ostalo se slažem, Acumincum je super

Edited May 30, 2016 by banatjanin

[kenta]

Probao sinoć nagrađivanu Veraldu i baš mi se svidela. Pre toga pio roze iz iste vinarije, na prvu loptu atraktivan al kad je stiglo crno, ukus rozea je otisao u zaborav.

Verovatno smo bili na istom mestu:) Vino je odlično, ali sam, ipak, očekivao malo više dubine od vina koje je dobilo best in show na Dekanteru. Interesantno je da su srušili gomilu stereotipa: mašinski brano grožđe, mlada berba, nije bilo ni 3 meseca u boci, samo 4 meseca u bariku...

Odlična im je i malvazija, ja se iznenadio što su je poslužili posle terana ali je toliko aromatična da se pokazalo da to i nije toliko loša ideja.

[namenski]

Ako je Milosavljević iz Župe, onda je dobar.

Milosavljevic nije iz Zupe, sa Zupom veze nema.

Osim ako kod vas™ znalaca™ Pocekovina nije u Zupi.

[yolo]

Citavo brdo ih deli...

[namenski]

I bitno drugacija klima, zemljiste, itd...

[kenta]

Hoćeš nam otkriti u koje vinogorje spada, ako nije župsko?

[namenski]

U drenovacko, ono cika Dobricino, kalemarsko...

Zupsko ni u kom slucaju, uostalom odi do Zupe pa pokusaj da im objasnis da je Pocekovina Zupa...

U Zupi se za taj deo 'preko brda' kaze Morava, 'idem u Moravu', 'udala se/ozenio se u Moravu...',

a neke predratne ampelografije su pravile itekakvu razliku.

[banatjanin]

nije tačno.

 

prvo, Bučje - gde se nalazi Milosavljević. nije drenovačko vinogorje, nego je trsteničko. i trsteničko i župsko vinogorje pripadaju istom vinogradarskom rejonu, koji se zove Tri Morave.

 

dalje, iako taj deo oko Bučja ima nešto višu nadmorsku visinu od Donje Župe (u kojoj se, sa izuzetkom sela Starci iz Gornje Župe, jedino i prave vina) klima  je poprilično slična, kao sastav zemljišta

 

i napokon, tamo su mi rekli više puta da to jeste bilo deo administrativne oblati Župa do pre 2. svetskog rata

[namenski]

nije tačno.

 

prvo, Bučje - gde se nalazi Milosavljević. nije drenovačko vinogorje, nego je trsteničko. i trsteničko i župsko vinogorje pripadaju istom vinogradarskom rejonu, koji se zove Tri Morave.

 

dalje, iako taj deo oko Bučja ima nešto višu nadmorsku visinu od Donje Župe (u kojoj se, sa izuzetkom sela Starci iz Gornje Župe, jedino i prave vina) klima  je poprilično slična, kao sastav ozemljišta

 

i napokon, tamo su mi rekli više puta da to jeste bilo deo administrativne oblati Župa do pre 2. svetskog raxta/quote]

Mozda nije tacno, tek Pocekovjina nikad nije bila Zupa.

Obaska sto Srez Zupski nije Zupa i obaska sto klima nije ista.

A te modernisticke podele, pa jebiga.