Domaća vina (Srbija i ex-Yu)

[C žeton]

Za poznavaoce domaceg vina molba!!!Dobih onomad (pre neki dan) flashu vina na kojoj stoji sledece:belo stono suvo vino (meni ovo "stono" vec sugerishe i na vino za kuvanje)2004 sopstvena berbaVinarija BononiA,BanostorChardone je kao u pitanju.Jel da ga otvaram ili da ga dalje poklanjam? Lepo zapakovano0?Il da ga spricerishem?

Pre jedno 2,3 godine, našao sam u nekom časopisu, vojvođanska varijacija na temu Caffe&Bar, reklamu za ovu vinariju. Čak sam se osmelio da u Vinodomu tražim. Naravno, nisu čuli. Da ti nisi spomenula, ne bi se ni setio.Neko bi moro prvi da proba! Pa i da ga išpricerišeš, ša fali?www.vojvodinaonline.comKad smo kod špricera u Braničevskoj mi preporučili neku smederevku, pa i bez kisele da je piješ neće ništa da fali! 300 i nešto din.

[Teja]

Pre jedno 2,3 godine, našao sam u nekom časopisu, vojvođanska varijacija na temu Caffe&Bar, reklamu za ovu vinariju. Čak sam se osmelio da u Vinodomu tražim. Naravno, nisu čuli. Da ti nisi spomenula, ne bi se ni setio.Neko bi moro prvi da proba! Pa i da ga išpricerišeš, ša fali?www.vojvodinaonline.comKad smo kod špricera u Braničevskoj mi preporučili neku smederevku, pa i bez kisele da je piješ neće ništa da fali! 300 i nešto din.

Aj javim kako sam se sprovela kad otvorim flashu :D Ne smem da je otvaram u sopstvenoj reziji jer je i smazem celu pa posle "cinim gluposti" ;) Zaista je spolja(flasha) jako plemenitog izgleda,prelepo "upakovana i etiketirana", prosto da ne verujesh da je iz Srbije.Nego mora nesto odgovarajuce i da jedem da bih mogla da uzivam u buketu i mimomirisima.Spargle dolaze,a oko 20.nama i Uskrs, pa cu je verovatno onda i otvoriti.Ako mi nesto kasnije(danas) ne padne crno na ochi pa je spontano ispijem :D Nista meni ne znache "rasna vina",a onako u poverenju ,malo sam i cicija da placam vino vishe od 10 Ojra.To je neka granica.Naravno samo za vino. Champagne je skuplji naravno ali ga pijem jako retko,a i nestomi je mnogo "suh" pa mi je milije da drmnem dve flashe Prosecco za istu lovu. Edited March 12, 2008 by Teja

[C žeton]

Probo, Marinković Merlo. Nisam pao, nije skupo, nije sirće. Čuo sam dobre kritike, ali se valjda odnosi na neku drugu berbu.Setio sam se terana, (nije od neke veće važnosti, al ajde) sa festivala vina 2007. Polesina, relativno agresivna i divlja kiselina. Deluje kao neko narodsko vino, da ga čovek tresne o sto: Na pijte! Obavezno masno meso, divljač, neki smrdljivi sir.Kozlović, delovalo mi je dosta pretenciozno. Mnogo mekša kiselina, svedenije i uopšte mi se više svidelo. Ali naravno nije čist teran, ima i po 15-20% kabernea i merloa. Godina u bariku. Ima i dramski naziv, Otelo.

Edited March 18, 2008 by C žeton

[Nicol]

plenkovićev zlatan plavac, grand cru, iz 2003. zalomi se štagod dobrih stvari i u plavoj boji :D

[yolo]

plenkovićev zlatan plavac, grand cru, iz 2003. zalomi se štagod dobrih stvari i u plavoj boji :D

o pa ovde je aktivirana teska artiljerija. IMHO najbolje hrvatsko vino ovog milenijuma. jedini problem, tesko se nalazi (o ceni necemo;))trenutno cekam priliku da otvorim mladjeg brata, plovac ploski, cericev. slican ubica, nesto prihvatljiviji s cenom ali i malkice tanji.

[Nicol]

nisam poznavateljica vina (u teorijskom smislu), i za opisivanje većine mi dostaju kategorije sviđa/ne sviđa se i paše/ne paše uz spizu :D . ali, kako su trendovi poklanjanja u zdravstvu evoluirali sa žeste na vino, tako eto, svašta zaluta i kod mene pa ću morat revidirat stavove. uglavnom prekrasna boja, bogat okus (kao malo trpak?) i 15% alkohola tako da je izgurao kroz ćakulu od 8 sati. ovaj je sa područja svete nedjelje. inače, plenković je prije 2-3 godine kraj makarske zapasao dobar komad, tzv. kopnenu republiku plavac mali, prenamjenivši šumsko u poljoprivredno zemljište uz sredstva predpristupnih fondova. zanima me kakva će biti ta vina.

Edited March 22, 2008 by Nicol

[Indy]

...a onako u poverenju ,malo sam i cicija da placam vino vishe od 10 Ojra.To je neka granica.

Pametno.

[yolo]

nisam poznavateljica vina (u teorijskom smislu), i za opisivanje većine mi dostaju kategorije sviđa/ne sviđa se i paše/ne paše uz spizu :D . ali, kako su trendovi poklanjanja u zdravstvu evoluirali sa žeste na vino, tako eto, svašta zaluta i kod mene pa ću morat revidirat stavove. uglavnom prekrasna boja, bogat okus (kao malo trpak?) i 15% alkohola tako da je izgurao kroz ćakulu od 8 sati.

da ti kazem, ako pacijentura nastavi sa plenkovicem a ti upadnes u problem likvidnosti, lepo spakuj (neotvorene) boce u kutiju pa na bus za beograd, uredno placamo:)

[Teja]

Pre jedno 2,3 godine, našao sam u nekom časopisu, vojvođanska varijacija na temu Caffe&Bar, reklamu za ovu vinariju. Čak sam se osmelio da u Vinodomu tražim. Naravno, nisu čuli. Da ti nisi spomenula, ne bi se ni setio.Neko bi moro prvi da proba! Pa i da ga išpricerišeš, ša fali?www.vojvodinaonline.comKad smo kod špricera u Braničevskoj mi preporučili neku smederevku, pa i bez kisele da je piješ neće ništa da fali! 300 i nešto din.

Konacno otvorih ovo vino i posle prve cashe poce bitka na Marici izmedju mene i mog muza ko ce da mazne i poslednju kaplijcu. Fantastticno vino. Tnks za link. Sacu im napishem mail i da ih pohvalim toliko,usput cu ih pitam i gde mogu da pazarim 5-6 flasha. Edited March 29, 2008 by Teja

[vinska musica]

Kad smo kod vina, evo jedan prigodan intervju s dobrim poznavaocem tečne materije. Piše: Mirjana JurčićPRED BOGOM I VINOM SVI SU JEDNAKIVino priziva i odaziva blud, stvara želju, a kada se pretera koči izvršenje. O tome koliko ima istine u vinu i u ovoj šekspirovoj misli izrečenoj kroz usta Magbet, razgovarala sam sa čovekom koji je od posla napravio uživanje, sa stručnjakom za vina, profesorom Slobodanom Jovićem. Utemeljivač ozbiljne vinske kulture, profesor za Tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i predavač na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, otkrio mi je najveće istine o vinu, a svojim pričama zamalo izazvao stanje opijenosti, bez kapi popijenog vina. Poverio mi je tajnu dvoličnosti vina, pričao o venčanju vina i hrane, o vinskoj duši i njegovoj kreativnoj snazi. Opčinjenost vinom izrekao je svojim stihovima: Vino se ne pije zbog žeđi, već zbog sunčevih zraka zarobljenih u bobicama grozda, koje najčudesnije iskre iz vinske čaše, obasjavajući put do harmonije duše. Vinovu lozu smatra majkom vina, zemljište mu je otac, a klima mu je sudbina. Za razliku od drugih pića, civilizacijskih izmišljotina, vino ima poreklo i postanak.Na pitanje: Da bi neko bio enolog, jel' mora u ovoj meri da se divi vinu, dobila sam indirektan odgovor:Orson Vels je pred kraj života na pitanje da li za nečim žali, odgovorio: Da, što nisam na vreme otkrio vino. A otkrio ga je na snimanju filma Bitka na Neretvi, tako što ga je Pavle Vujisić vodao svuda i pojio vinom. Kada su ga pitali koji je glumac najbolji na svetu, rekao je, ne vredi da vam kažem, njegovo ime vam ništa ne znači. Mislio je na Pavla Vujisića.U čemu je sadržan duhovni aspekt uživanja u vinu?Vino je od postanka civilizacije najkultivisanije i najcivilizovanije sredstvo za uživanje.Blagodat prirode i najdraži dar koji je bog podario čoveku. Mnogi narodi su još pre antičkog perioda imali svoje bogove vina koji su ljude naučili veštini spravljanja vina, Oziris Egipćane, Amon Libijce, Bahus Rimljane, ali tek sa likom grčkog boga Dionisa, ono je dobilo punu afirmaciju i snažan simbolički naboj. Dionis je bio sin vrhovnog boga Zevsa i Semile, prvi vaspitači su mu bile nimfe. Posle otkrića vina krenuo je u svoju svetu misiju, preko Egipta, put Indije, da širi vinsku kulturu. Bio je praćen Satirima, šumskim božanstvima i Kentaurima i opremljen mehovima vina. Putešestvije je bilo praćeno plesom i igrom koje su često prerastale u prave orgije. Dionis je bio omiljen među ljudima. Sa pojavom Spasitelja, bogočoveka Isusa Hrista i Novog zaveta, vino postaje simbol krvi koje je Hrist prolio za spasenje ljudi i kao takvo nezamenljivo u svetoj tajni pričešća, Haristiji, i svetoj tajni braka. Voda je simbol prolaznosti, a vino simbol večnosti. Kaže se da je kreativnu snagu vina okusio svako ko je svoje pero zamakao u njega? Kada uveče posle čaše, dve vina napišemo nešto u stanju duhovne opijenosti, pa kada to ujutro pročitamo, upitamo se, ko je to tako pametno napisao? To je ta kreativna snaga vina. Osim boga, kulture i filozofije, vino je jedino piće koje ima dušu. O njoj je najlepše pisao šarl Bodler.Vino je neodvojivo od ljubavi, istina ili mit? Činjenica je da u čaši vina ima erotska iskra, ali bačva vina gasi svaki ljubavni požar. To je ta dvoličnost vina. Vino može da podigne do Olimpa, do besmrtnosti, može da te surva u pakao ništavila i bede, a ono i dalje ostaje božansko biće, a ti gledaj ko si.Pravi sponu između ljudi. Vino oslobađa, opušta, stvara atmosferu, radi za nas. Luj XVje osvojio srce madam Pompadur šampanjcem, a kad je strast počela da bledi dohvatio se mađarskog Tokajca i zagrejao vezu.Mogu li se porediti vino i žene? Vino može da bude jako, plameno, i žena može da bude žustra; ima rasplinutih, koja mnogo ne govore, tako i žena može da bude nezanimljiva, ima kiselih vina kao i žena, kojima sve smeta. Za vino bez etikete i žene sa ulice nikad se ne zna kome pripadaju. Vino se ukiseli u ispražnjenom buretu, a žena u praznom krevetu. žene bez stida i vino iz balona idu iz ruke u ruku. Dobro vino u čaši i žena u krevetu ne smeju dugo da čekaju jer vino se greje, a žena se hladi. Kako Vi birate vino i žene? Biram prvo okom, vizuelni doživljaj koji može da bude i pogrešan. Skockana žena koja ima držanje i ume da koketira odmah će pasti u oči. Lepu bocu sa lepom etiketom, biram. Kad ženu uhvatim za ruku, to je kao da skidam kapicu sa boce. Dok vino nalivam u čašu, to može da bude kao prvi poljubac. Kada vino stigne u usta, kad ga probam, može da bude oduševljenje ili razočarenje, ženom, kao i vinom. Ko ne zna sa vinom i ženama, taj će propasti u životu.Na osnovu vina koje žena bira, šta o njoj zaključujete? Ako celom rukom drži čašu i gleda pravo u oči, ta zna šta hoće. Ona koja hvata čašu za telo, odaje grubost, ako uhvati za nožicu, to je elegancija, nežnost. Ako nalije čašu kako treba, ima suptilnost i kulturu, ako čašu naliva do vrha, onda je iz pasivnih krajeva.Kakvu istinu nam vino otkriva? Ono ima psihogeno opuštajuće dejstvo. Uveče ga popijemo i u stanju smirenosti shvatimo da su mnogi problemi predimenzionirani. To nam omogućuje da sa više mudrosti, pameti i suvereniteta nastavimo sutra novi dan, da se uspešno nosimo sa hazardima života.Kako se slažu vino i hrana? Kaže se da se vino u obrok ugrađuje kao dijamant u prsten. Međusobno se oplemenjuju. Ali slaganje vina i hrane, sliči i našim brakovima. Može hrana da bude perfektna i vino da bude perfektno, ali da zajedno ne idu. Kao muž i žena. Može da bude harmonija, podnošenje, ili da ne idu nikako zajedno. De Rišelje je rekao da onaj ko ne pije vino uz obrok, lišava se velikog užitka. A onaj ko pije pogrešno, taj kvari užitak i sebi i drugima.Da li je i na Vašim predavanjima ovako veselo? Prvo im se zahvalim što su uopšte došli na prva dva časa, naročito zimi. Potom im objasnim da između vina i žene postoji sličnost, a i razlike: u početku nam prijaju, a kad se pretera završava se na isti način, u krevetu, često sa glavoboljom, s tim što od vina ona traje jedan dan, a sa ženama i mnogo duže. Vino sa godinama dobija na kvalitetu, a žene gube. Ovde se pobune studentkinje, a ja kažem, ima i PS: i vino gubi od kvaliteta ako nije u dobrim rukama. Na kraju im poklonim stih Halila Džubrana: Ti vino piješ ne bi li se opijo, a ja ga pijem, ne bih li se njime od ovog pijanstva otreznio.

[Cruella De Ville]

od tog jovica cu uskoro da pocnem da vristim u paranoji. gde god naidjem na nesto o vinu, eto ti ga on :ph34r:btw. zakovala se Aureliusom

Edited April 15, 2008 by Cruella De Ville

[Eidyia]

Plavac iz Dubrovačkih podruma. Suho crno. Pazareno u Todorića. ^_^ Odlično vino (a za tako smiješnu cijenu)."Vinska" mudrost; nakon Kujundžuše povratka nema.

[BoomBoom]

Dobio pre par dana ovu flasu. Zna li neko nesto o ovome? Da li je vredno otvaranja?

[Musharaf]

elem, uhvatio sam se u tempu za ovo...fonko, special limited edition (blahblah) šardone iz 2005. 400 kinti i nalepnica da su zmagali zlatnu medalju na mundus vini u njemačkoj. aj da probam...vino je zaista sasvim dobro, naročito ako se u obzir uzme cena od 5 jura. vuče na neke kajsije, čak možda i jagode na nosu, ali je na nepcima fino i suvo. kao i obično, fonkova vina (npr onaj merlot koji popih) su veoma alkoholisana. ovo ima 14 %...

[C žeton]

Ima li ko kakvih iskustava sa babić (sorta) vinom, sa primoštenskih terada (terasa)?U Primoštenu organizuju dane primoštenske pašticade, pa uz to i degustacije dobrih babića. Pašticada je neka govedina u vinu il' tako nešto. Ako neko zna šta više, može post.

A pašticada je nastala, rečeno je, kada je goveđe meso ispečeno za Napoleona slučajno upalo u vino!

Edited April 23, 2008 by C žeton