Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[Indy]

18 hours ago, Moracikus said:

Rješenje je jednostavno. Neka nauče da rade nešto bolje plaćeno.  

 

Usput, odakle ti ideja da oni ne umeju da rade ništa bolje plaćeno? Poslova ima jedno deset puta manje od broja nezaposlenih, ne može se odgovarajući (ili bilo kakav) posao stvoriti čarobnim štapićem ni iz čega. Masa ljudi je prinuđena da radi ono što može da nađe, a ne ono što umeju (ili žele) da rade.

 

Sledeći put popričaj sa svojim uber šoferom, možda se iznenadiš šta oni sve umeju (osim da voze auto, za nikakve pare.)

[noskich]

Za srednju klasu sa strukom nema bolje od zemalja u razvoju koje su u usponu. Dobro placaju strane strucnjake, a troskovi zivota su relativno niski. Po pravilu nije nikakav problem produzavati boravisnu vizu. A ko nema struku moze da se provuce predavajuci engleski.  

 

Indy batali giljotinjanje: https://cloudfront.crimethinc.com/assets/articles/2018/05/11/the-russian-counterrevolution.pdf

[Peter Fan]

On ‎1‎.‎6‎.‎2018‎. at 6:53, teacher said:

pa to ide jedno sa drugim, kad to budemo shvatili, neke stvari će biti bolje, a neki ljudi će osetiti gilju...

btw, kad si pomenuo sfrj, u sfrj je srednja klasa mogla sebi da priušti kuću ili stan, vikendicu, kola, letovanje, zimovanje uz besplatno lečenje i školovanje. to je za mene i definicija srednja klase.

To nije bila srednja klasa. Ne kazem da takvih nije bilo, vec ih je bio relativno mali broj, pogotovo u manjim sredinama.

 

Glede pitanja gdje  je dobro za srednju klasu,  (jos) uvijek je dobro u zapadnoj Evropi, Japanu, J. Koreji, i u vecim dijelu Sj. Amerike. To znam iz prve ruke, a prema onome sto mogu procitati, cini mi se da slicno ili bolje na N. Zelandu i Australiji.  Uostalom, to i migracije pokazuju.  Jeste sve teze i nije kao sto je bilo prije 20-ak godina, ali je jos uvijek bolje nego u pocivsoj SFRJ iz 80-ih godina.

 

KV metalostrugar i zena mu prodavacica sa dvoje djece mogu i dan danas na americkom srednjem zapadu da zive bolje nego sto su ikada mogli u bivsoj Jugi. A vozac kamiona ili vodoinstalater sa malo preduzimackog talenta su u nekoj drugoj galaksiji u poredjenju sa nekim fiktivnim pandanom iz drustvene firme bilo kog razdoblja.

[peralozac]

14 hours ago, Indy said:

 

Stvarno, kada si i ti uspeo, onda može svako.

 

Moračikus po običaju dobija keca iz presentation skills, ali u njegovom nadobudnom komentaru čuči (poneka) istina. 

 

Prosečen emigrant "profesionalac" u Australiju dolazi iz nekog od mnogobrojnih Pizdistana ove planete, sa završenim fakultetom za koji niko nije čuo, radnim iskustvom za koje niko ne mari, ne poznajući nikog živog i sa par bednih novčića u džepu koje je u Pizdistanu sa ponosom zvao ušteđevina. Drugim rečima totalna nula. Jedino što (se nada da) ima je neko unovčivo znanje. U tom smislu, ako je totalna nula od Moračikusa uspela u Australiji onda potencijalno može da uspe i svaka druga nula i on s pravom zaključuje da ovde svi imaju jednake šanse za uspeh. E sad, što isti početni uslovi mogu da dovedu do različitih krajnjih ishoda i što je svaka emigrantska priča zaseban slučaj, to je nešto za šta naš Moračikus nema previše strpljenja, razumevanja, empatije, whatever...
 

6 hours ago, Indy said:

 

Usput, odakle ti ideja da oni ne umeju da rade ništa bolje plaćeno? Poslova ima jedno deset puta manje od broja nezaposlenih, ne može se odgovarajući (ili bilo kakav) posao stvoriti čarobnim štapićem ni iz čega. Masa ljudi je prinuđena da radi ono što može da nađe, a ne ono što umeju (ili žele) da rade.

 

Sledeći put popričaj sa svojim uber šoferom, možda se iznenadiš šta oni sve umeju (osim da voze auto, za nikakve pare.)

 

Ovo se sve slažem, samo imam jedan komentar. To što neko ume (i želi) nešto da radi ne znači ništa dok ne ubedi poslodavca u to svoje umeće. Čest problem je da emigrant sebe suviše ozbiljno shvata i očekuje da nastavi tamo gde je stao u Pizdistanu. Neće da shvati da je totalna nula kao što sam je opisao iznad i da mora da krene da gradi karijeru praktično od početka i to po novim pravilima. Mnogi imaju problem sa ovim i onda imamo doktore nauka koji taksiraju i kukaju kako eto imaju znanje, ali...

 

Jedan primer iz prve ruke. Stručnjak iz Srbije je došao u Australiju po scenariju totalna nula iznad. U Srbiji je radio na menadžerskoj poziciji. CV mu je prštao i vrištao, ali nije bilo teorije da ubode menadžerski posao kao prvi posao u Australiji. Jednostavno, nije imao lokalnog iskustva i ćao zdravo. To je bila raskrsnica gde je pomenuti stručnjak mogao da počne da mrzi Australiju, pljuje sistem, počne da krivi sve i svakoga i možda završi kao nezadovoljni taksista. Međutim, dečko je prepravio CV da ne vrišti previše, počeo da se prijavljuje za "obične" inženjerske pozicije i brzo je zabo posao dva nivoa niže od onoga što je radio u Srbiji. Posle godinu dana CV je bio bogatiji za lokalno iskustvo i odjednom su svi ozbiljno prihvatili njegovu karijeru iz Srbije. Sledeći posao je bio menadžerski.

[MilenaS]

Za srednju klasu sa strukom je samo Australija, Novi Zeland, nemačka, skandinavija. i normalni svet gde se živi od strukee

[Moracikus]

On 3.6.2018. at 9:39, Indy said:

 

Usput, odakle ti ideja da oni ne umeju da rade ništa bolje plaćeno? Poslova ima jedno deset puta manje od broja nezaposlenih, ne može se odgovarajući (ili bilo kakav) posao stvoriti čarobnim štapićem ni iz čega. Masa ljudi je prinuđena da radi ono što može da nađe, a ne ono što umeju (ili žele) da rade.

 

Sledeći put popričaj sa svojim uber šoferom, možda se iznenadiš šta oni sve umeju (osim da voze auto, za nikakve pare.)

To što znaju očigledno nije na cijeni u suprotnom bi bili bolje plaćeni. Ne koristim usluge prevoza i nisam pričao sa konkretnim vozačima ali sam vidio svakakvih radnika u svome biznisu. Ima dobrih i loših. Oni dobri napreduju a loši dobijaju metlu. Nema tu mnogo filozofije.

On 3.6.2018. at 1:05, Indy said:

 

Stvarno, kada si i ti uspeo, onda može svako.

Pa nije baš tako. Treba dosta sreće, vjere u sebe i što je najvažnije pozitivnog pristupa stvarima. Kad bi svi uspjevali ta riječ ne bi ni postojala.

Dolazak u AU iz nekog Pizdistana može biti jedno odlično resetovanje dje sa puno elana i neke nove energije čovjek zaista može ostvariti sebe.

A kukanje Pizdinstanaca u AU mi najviše smeta to mora da priznam. Noskiša mi je nekako simbol te pojave koja iako manjinska nije baš tako rijetka.

[darling]

el ima neko dobar recept za kiseljenje kupusa u australiji i novom zelandu? treba mi za drugaricu. 

[Ras]

18 minutes ago, darling said:

el ima neko dobar recept za kiseljenje kupusa u australiji i novom zelandu? treba mi za drugaricu. 

 

darling, skini hidžab/burku, privući ćeš više pažnje

[darling]

?

[Ras]

neuspeli pokušaj šaljenja

srećno s kupusom

[I*m with the pilots]

Nema druge opcije do kuce od pola miliona? Stan od 100 kvadrata sigurno ne kosta toliko u manjim mestima ili u predgradjima na 20 minuta metroom od centra. Pricam o Hessenu, ima i mnogo jeftinijih mesta za zivot.   

Recimo da mora da se kupi kuca od pola miliona, jer nista drugo nije dostojno zivota. Krediti u Nemackoj su vrlo povoljni i modu da se uzmu bez depozita, tako da rata za tu kucu ne bi prelazila 2k mesecno. Prosecna plata u Hessenu je bila preko 50k godisnje pre 5 godina, u Frankfurtu preko 55k, sto je nakon poreza oko 2.5k. Dve takve plate plus decji dodaci (mislim da su oko 200 evra mesecno po detetu do punoletstva) daju u zbiru bar 5k.

 

Sa tim novcem moze da se plati i rata za kucu od pola miliona i rata za auto (200 evra za manji auto, 500 evra za skup auto) ako bas mora da se vozi (u Nemackoj ne mora) i da se ode na odmor dva put godisnje.

 

Za vikendicu postoje besplatne varijante u Nemackoj. Ne znam tacno kakvi su uslovi, ali znam ljude koji su to imali u relativnoj blizini grada.

 

Upadam kao padobranac. 

Hesen nije skup? Kako gde. Mesta na _sat_ metroom od FFM su povoljna, ostalo u oblasti Rajna-Majna je u principu dranje, a zbog toga što je potražnja velika, a što je opet dobrim delom zbog finih kredita, cene rastu. (Ilustracija potražnje: za bilo šta što je u normalnom stanju moraš da se odlučis iste večeri i das ponudu, razmišljajući koliko preko početne cene da ponudis a da nije neukusno). I Brexit ima svoj udeo u tome, u jednoj banci nam je čovek rekao da se očekuje novo poskupljenje nekretnina.

 

Novogradnja je barem 5,5K evra po kvadratu a bliže 6K, parking mesto ili garaža u rasponu od 20 do 45K (isti porez i sve živo se plaća i na to), u lepim nobles gradovima na 30min metroom od FFM tipa Kronberg, Königstein, Oberursel, Bad Homburg...

 

Auto je veoma potreban zavisno od toga gde si, jer RMV nije dobro resen za sve relacije. Dobro je samo ako si pored velikog grada i ideš baš u taj grad da radiš. Glavni problem je zvezdast sistem šina oko FFM i što covek mora npr. da ide prvo do centra FFM pa onda dalje. Tako bi nama do WI umesto 30-45min voznje trebalo (u najboljoj vezi) 1h35min vozovima. (Al dobro, sami hoćemo da se ne selimo tamo, za sad). Uopšte je npr. potez WI-FFM lose pokriven zbog samog stanja u WI, ne znam da li je gore ljudima da ujutru mile sat vremena na autoputu ili da budu barem toliko u gradskom prevozu.

 

Just sayin'.

 

 

 

[Peter Fan]

Malo da se osvrnem™ na temu uzimanja kredita sa par opstih mjesta, ali koju masa ljudi previdja uslijed iracionalnog straha.

 

Ako si nov u nekoj sredini, imas nestalan posao, normalno je zazirati od kredita. Medjutim, stanovanje se mora placati, pa onda ako je izbor izmedju otplacivanja svog ili tudjeg kredita (kroz placanja kirije), onda bolje otplacivati svoj.

 

Izuzetaka uvijek ima (neko kome posao nije vezan za jednu lokaciju, mladji ljudi koji nisu zasnovali familije, itd.). Medjutim, godine prodju, i dok se okrenses nekretnina ili otplacena, ili imas veoma dobar equity. A ako si iznamljivao stan, nemas nista. Cak i kad su cijene stanova relativno vishe u odnosu na rentanje, dugorocno je kupovina skoro uvijek bolja.*

 

E sad, tajming igra ulogu i ako ljudi udju sa namjerom da ispekulisu nesto na brzaka, to je vec druga stvar. Ali kredit je kao poluga. Ako ga koristis pametno i za investicije, a ne za odrzavanje nerealnog zivotnog standarda, onda je poluga koja multiplicira snagu. Ne zovu ga dzaba u finansijskom zargonu "leverage".

 

* disclaimer da me nebi sad finansijski cistunci ispravljali: zavisi od likvidnosti trzista nekretnina, kamatne stope, ucesca, oportunitetskog troska za razliku izmedju rente i rate za kredit, dispariteta izmedju troskova i rente, i sl.

[I*m with the pilots]

Ne znam odakle je počela diskusija jer ne pratim temu toliko, htedoh samo da se osvrnem na stanje u Hesenu, konkretno u okolini FFM, jer sam u toku.
Uzimanje kredita je ništa problematično i najmanja stavka u čitavoj priči, a nista protiv njega nemam, ako su uslovi dobri i ako ima smisao.

Nisam razumela ovo za život sa Turcima?

Meni je kod novogradnje, pored cene, najveći problem raspored prostorija. Gotovo uvek je kujna unutar dnevne sobe, a dosta kvadrature ume da se izgubi na velikim hodnicima.
//Hit je bio stan od 100 kvadrata, kujna naravno u sobi, druga spavaća iliti dečija oko 15 kvadrata, a 20, ej, 20 kvadrata nosi ulazni hodnik. Cena stana je bila 600K, vrlo brzo je bio kupljen, uopšte je cela zgrada brzo nestala, a ni jedan stan nije delovao primamljivo.

[Venom]

2 hours ago, Peter Fan said:

Malo da se osvrnem™ na temu uzimanja kredita sa par opstih mjesta, ali koju masa ljudi previdja uslijed iracionalnog straha.

 

 Ako si nov u nekoj sredini, imas nestalan posao, normalno je zazirati od kredita. Medjutim, stanovanje se mora placati, pa onda ako je izbor izmedju otplacivanja svog ili tudjeg kredita (kroz placanja kirije), onda bolje otplacivati svoj.

 

Izuzetaka uvijek ima (neko kome posao nije vezan za jednu lokaciju, mladji ljudi koji nisu zasnovali familije, itd.). Medjutim, godine prodju, i dok se okrenses nekretnina ili otplacena, ili imas veoma dobar equity. A ako si iznamljivao stan, nemas nista. Cak i kad su cijene stanova relativno vishe u odnosu na rentanje, dugorocno je kupovina skoro uvijek bolja.*

 

E sad, tajming igra ulogu i ako ljudi udju sa namjerom da ispekulisu nesto na brzaka, to je vec druga stvar. Ali kredit je kao poluga. Ako ga koristis pametno i za investicije, a ne za odrzavanje nerealnog zivotnog standarda, onda je poluga koja multiplicira snagu. Ne zovu ga dzaba u finansijskom zargonu "leverage".

 

* disclaimer da me nebi sad finansijski cistunci ispravljali: zavisi od likvidnosti trzista nekretnina, kamatne stope, ucesca, oportunitetskog troska za razliku izmedju rente i rate za kredit, dispariteta izmedju troskova i rente, i sl.

 

Ako si iznajmljivao stan, nemas nista osim mogucnosti da se pokupis i odes u drugi stan, grad, drzavu... na drugi kontinent bez ikakvih posebnih vratolomija. Nista osim 0 obaveza prema objektu u kojem zivis u svakom smislu.

 

Dok sam bio mlad i glup, pitao sam se zasto su svi tako sigurni da nece imati previse briga zbog kredita u svajcarcima, pa mi ljudi objasnili da dugorocne prognoze kazu da... blablabla. Moji roditelji jos 2-3 godine moraju da placaju kredit u iznosu bar 50% vise nego sto bi placali kiriju (ako na momente ne i 100%) i kad zavrse s tim mogu da provedu penziju u kuci koja je verovatno 30 kvadrata veca od onog sto im stvarno treba. I jos su dobro prosli u celoj toj prici, jer im je kredit bio neophodan za samo oko 50% cene kuce. A nisu se ni obesili kao pretpostavljam mnogi. OK, mogu da prodaju... mozda. Mozda budu morali da renoviraju jer nekretnine propadaju? Mozda budu morali da uloze jos 10% vrednosti, jer je pukla cev i celo prizemlje vise nije ni za sta. Mozda se nakon 20 godina ispostavi da to sto je tad bilo na ceni u medjuvremenu ne vredi nista. Dok sam sluzio civilno, skupljali ljudi tamo za svog kolegu kojem je izgorela kuca... Ne znam sta je iracionalnije, sve ovo nabrojano, ili opljackana i unistena imovina po raznim ratistima. No dobro, to su donekle sve specificnosti Balkana. U razvijenim drustvima hvala bogu ne dolazi do takvih stvari kao sto su krah trzista nekretnina.

[Peter Fan]

1 hour ago, Venom said:

... Ne znam sta je iracionalnije, sve ovo nabrojano, ili opljackana i unistena imovina po raznim ratistima. No dobro, to su donekle sve specificnosti Balkana. U razvijenim drustvima hvala bogu ne dolazi do takvih stvari kao sto su krah trzista nekretnina. 

Pa rekao sam da zavisi od dosta stvari I naveo likvidnost trzista kao prvu, kao I odnos cijena u odnosu na kirije.

 

NIsam u toku sa desavanjima u BG, ali mislim da je ovo jedan realan scenario:  mjesecna rata za stan od 75 kvm po cijeni od 1500 EUR/kvm, bez ucesca I sa kamatnom stopom od 5% I na 30 godina je oko 600 EUR. Ako je renta za takav isti stan 300 EUR mjesecno, za tih istih 30 godina troskovi za kamatu su isti ukupnoj placenoj kiriji. A onu razliku od 300 preostalih evra da stavljas u banku svaki mjesec opet bi ustedio otprilike isto kao kao sto ti je otislo na glavnicu od kredita. I to sve po konstantnoj  vrijednosti novca, I  podrazumijeva da je kamatna stopa neprimijenjiva. Ali, inflacija od 2% je gotovo garantovana, dok je fiksna kamatna stopa isto veomo lako ostvariva. Sto znaci da kirija nece dugo ostati na 300 evra, a rata hoce, sto sve opet znaci da u realnim uslovima te dvije krivulje nece ici paralelno, vec ce se prejseci na nekih 15-ak godina, +/-5 u korist kupovine,  u zavisnosti od konkretnog stanja na trzistu. A ako tome jos dodas rast cijena stana/kuce, onda je to jos I prije. To vrijedi I za ekstremene slucajeve depresiranog trzista kao sto je recimo japansko, a kamoli nekog "normalnog" gdje cijene nekretnina prate rast plata I inflacije. Cak I na "nenormalnom" americkom trzistu su se cijene vratile na nivo prije kraha, tako da onaj ko je kupio nesto 2006, I do danas drzi tu nekretninu, nije na gubitku.

 

Glede Balkana, mislim da I to govori u prilog mojoj tezi. Kuca mojih roditelja je zapaljena, ali zemlju nisu mogli da uzmu. Da su htjeli da se vrate, dobili bi nazad ih I onih 39 kvm po ukucanu. A da su placali kiriju, umjesto sto su kupili plac I sagradili kucu, mogli bi se samo obzirati. 

 

1 hour ago, Host said:

U principu si u pravu, uz caveat da je nemacko trziste nesto drugacije zbog ekstremne zastite koju uzivaju stanari. Svi stanovi u Nemackoj imaju kontrolisanu rentu koja moze da raste za neki minimalan iznos (tipa .5% procenata) koju odredjuje opstina. Vlasnik stana skoro da ne moze da izbaci stanare.

 

Drugi problem je sto su niske kamate napravile pritisak na cenu stanova. Medjutim, kamate su garantovane 10 godina, nakon cega se pravi nov ugovor. Nije tesko zamisliti scenario u kome se desi krah cena uz istovremeno drasticno povecanje kamata.

 

Da ne ulazim sad u dodatne troskove poput osiguranja, haraca za odrzavanje zgrada (vrlo skupo u Nemackoj - sto bolja zgrada vece dranje) isl.

 

Da, adjustable rate loans su zlo, I to je ruski rulet

 

Inace, cuo sam od prijatelja za te njemacke propise, ali I uprkos tome oni su uzeli stan na 40(!) godina, koji su za 10 otplatili. Sad sjede na ~400K equity. Da su placali kiriju, jos uvijek bi je placali I imali 0 EUR  equity. Sto se tice ostalih troskova, pa I renteri to placaju, a ako vlasnik ne moze da prebaci te troskove na stanare, pocece da zakida na drugim mjestima I doci de do manjka raspolizivih stanova, jer niko nece rentati a da mu se ne isplati. Zato u Hamburgu ima hrpa praznog stambenog prostora, a vjerujem da je isto I na drugim mjestima.