Lepša strana navijanja

[MiddleClass]

ko je ovaj lik? :D

Mentalni bolesnik...

[Ajant23]

Zbog takvih kao ti, Rijeka i jeste zapad za Beograd...

[Hella]

ko je ovaj lik? :D

neki hrvat u dresu partizana, čudna mi čuda.

[kud u maglu Simoviću]

cenim da je pravo mesto, sad da li je dozvoljeno ne znam. preporučujem poručniku vasiću i mekejbu :)O decentriranju navijačkih identiteta: ima li romantike u navijanjuIvana GačanovićInstitut za etnologiju i antropologijuFilozofskog fakulteta u Beogradu

O decentriranju navijačkih identiteta: ima li romantike u navijanju?1Apstrakt: U ovom radu ću predstaviti jednu grupu navijača Partizana (u daljem tekstu Grobari) koja svojim načinom izraža- vanja naklonosti ka klubu značajno odstupa od uobičajenih pred- stava o navijačkim subkulturama u našem društvu. U pitanju je grupa od pet do šest ljudi koji su pokrenuli Fejsbuk stranicu, a po- tom i fanzin Grobarski trash romantizam (u daljem tekstu GTR). Pažnja je usmerena na nekoliko aspekata koje smatram važnim za analizu ovakvog načina društvenog grupisanja – korpus identifi- kacionih markera koji se koristi pri stvaranju demarkacionih linija između svoje (navijači Partizana, u daljem tekstu Grobari/Partiza- novci) i sebi suprotstavljenje grupe (navijači Crvene zvezde, u daljem tekstu Cigani/Zvezdaši) ali i način (delimičnog) izdvaja- nja iz sopstvene grupe. Takođe, važan aspekt koji se u slučaju na- vijačkih grupa svakako mora istaći, jeste reverzibilan proces me- đudejstva između kreiranja ličnog identiteta i navijačkih praksi.Ključne reči: navijači; sportske subkulture/kontrakulture; sport i umetnost; navijačko kulturno nasleđe.1 Rezultat rada na projektuunije: prilagođavanje i primena u Republici Srbiji" (177017)"Identitetske politike EvropskeMinistarstva prosvete i nauke Republike Srbije.174 Ivana GačanovićIstraživanje koje sam za svrhu ove analize sprovela sa- stoji se od intervjua sa idejnim nosiocem GTR-a (I. L.) i njegovim prijateljem (M. C.), takođe navijačem Partiza- na2. Većina informacija koje u tekstu iznosim su one koje sam dobila od svojih informanata; sistematizacijom datih podataka u nekoliko tematskih celina, kao i njihovom in- terpretacijom kroz neke od antropoloških teorijsko-meto- doloških koncepcija, rekonstruisala sam priču ove male navijačke (pod)grupe, kao relevantnog dela domaće navi- jačke populacije. S obzirom da fenomen GTR poprima sve veći broj simpatizera, koji nisu obavezno "vatreni" na- vijači Partizana, smataram da uticaj koji vrše i namere i vrednosti koje propagiraju zavređuju antropološku pažnju, naročito zarad problematizacije danas često postavljenog znaka jednakosti između navijača i huligana.Sledeći Jingerovo shvatanje, smatram da je smisao an- tropološkog i sociološkog bavljenja subkulturnim grupa- ma – kao što je, na primer, opisivanje normativnih kvali- teta nekog zanimanja ili hobija, uočavanje kontrasta izme- đu različitih socijalnih slojeva/klasa ili naglašavanje moći kontrole u kodeksima ponašanja u bandama, zapravo pod- vlačenje antropoloških/socioloških aspekata datih fenome-2 Želela bih ovde da se zahvalim svojim ispitanicima na veo- ma iscrpnom i kvalitetnom razgovoru. Nažalost, u radu sam mo- rala da istaknem samo neke delove našeg razgovora, dok sam neke veoma interesantne podatke morala da izostavim, naročito zbog toga što bi to zahtevalo dalju analizu, za koju prostor koji je namenjen za ovaj rad nije ni približno dovoljan.O decentriranju navijačkih identiteta 175na koji se obično previđaju (Yinger 1960, 625). Dakle, u društvenim naukama je uobičajeno analitičko sredstvo za pristupanje istraživanju navijačkih grupa koncept subkul- ture. Ovaj pojam se, još od vremena svog nastanka (četr- desetih godina prošlog veka), toliko difuzno koristi u sportskim etnografijama da je, prema nekim autorima, iz- gubio mnogo od svoje eksplanatorne moći (Wheaton 2007, 286). Međutim, kada se više približimo jednoj ta- kvoj "subkulturi" (u ovom slučaju grobarskoj), uviđa se velika raznorodnost i iscepkanost njenih članova, koji se dalje dele, a kontradiktornosti njihovog ponašanja i uvere- nja ponekad eskaliraju čak i u međusobnim sukobima sa tragičnim posledicama. Ta činjenica dovodi u pitanje kon- cepciju subkulture koja, između ostalog, podrazumeva ho- mogenizujuće tendencije njenih pripadnika. Oni aspekti sportskih subkultura koji, pak, nisu dovoljno razmatrani u društvenim naukama, jesu oni koji se odnose na mapiranje razlika (kao što su rasne, polne/rodne, etničke i sl.), zahte- ve za autentičnošću grupa, mogućnosti da se na njih odgo- vori, procese isključivanja iz određenih navijačkih redova kao i određene (političke/ekonomske) okolnosti koje stoje na putu pravom navijačkom užitku (v. rad koji u tom smi- slu predstavlja izuzetak, i koji se bavi upravo problemati- zovanjem datih aspekata sportskih subkultura: Wheaton 2007). Ipak, u ovom radu neću ići putem postmoderne de- konstruktivističke kritike, koja se naziva i post-subkultur- nom teorijom, prema kojoj se odriče svaka mogućnost predstavljanja subkulturnih grupa kao nekakvih postojećih entiteta; ukratko – subkulture se tu posmatraju kao izmiš-176 Ivana Gačanovićljena sredstva klasifikacije koje su izmislili teoretičari subkultura (v. Redhead 1997). Pošto sam sama pristalica starog antropološkog uverenja da znanje ipak treba da na- staje kroz dijalog sa ljudima koje "proučavamo", Grobare ću posmatrati kao svojevrsnu subkulturu, jer ih i sami nji- hovi članovi u određenoj meri tako posmatraju, ali kroz kritičku dekonstruktivističku perspektivu, kojom namera- vam da ukažem na to da je takva subkultura unutar sebe same izdiferencirana i da je proces stvaranja navijačkog identiteta višedimenzionalan prosec. Analiza izjava mojih ispitanika navela me je da, na kraju krajeva, njihovu gru- pu/pokret okarakterišem kao neku vrstu subkulturne kon- trakulture.GTROvim prerađenim stihom iz pesme Lorda Bajrona na- stao je GTR. Četiri godine unazad I. L. je razmišljao o to- me da napravi grobarski fanzin koji bi imao veze i sa kul- turom3. U tom periodu, ipak, nije bila "pogodna klima" za3 Sama ideja navijačkih fanzina potiče iz Engleske. Ni kod nas ova ideja nije nova; poznat je i među navijačima veoma poštovan partizanovski fanzin The PUP, čijih je 17 brojeva izaš- lo u periodu od 2000. do 2006. godine. "Utisak je da je taj duh PUP-a preživeo i našao svoje mesto u današnjim fanzinima Par- tizanovih navijača, pre svega u fanzinu GTR" (izvor: http://crnoShe walks in beauty like the night,a ja živim za Partizan i fight.O decentriranju navijačkih identiteta 177tako nešto, jer je Alkatraz (navijačka grupa) tada držao ja- ku vlast među navijačkim redovima: "Suština je, kada imaš jaku, jedinstvenu tribinu, sve moraš ljude da pitaš" (I. L.). Trenutak u kome se razvija GTR, prvo kao stranica na Fejsbuku, a ubrzo potom i u obliku štampanog fanzina, jeste trenutak razjedinjenosti južne tribine. Podeljenost tri- bine, u kojoj se izdvajaju dve glavne grupe (Alkatraz i Za- branjeni), dakle, podrazumeva nepostojanje jakog centra, i samim tim veću slobodu izražavanja na tribini, što je, ve- rovatno, doprinelo "procvatu grobarske subkulture", koju čine fanzini, grafiti, pank/rok bend Grupa JNA i sl.4Postojeći grobarski fanzini se po sadržini razlikuju, pri čemu bi se slobodno moglo reći da je GTR najspecifičniji po svom stilu. Kao što je već rečeno, GTR nastaje navede- nim stihovima, koje je I. L. postavio kao status na svom Fejsbuk nalogu, i potpisao ih sa "Grobarski trash romanti- zam". Kasnije mu je jedan prijatelj predložio da naprave posebnu stranicu pod tim nazivom, što su i učinili, a odziv i pozitivni komentari5 su I. L. dali podstreka da ostvari svoju pređašnju zamisao o fanzinu. Početna zamisao je bi- la da se vrše "umetničke intervencije" u pesmama i slika--bela-nostalgija.blogspot.com/2013/04/partizanovi-fanzini-pup. html). Pored GTR-a, danas postoji još tri grobarska fanzina: 04. X 1945; Partizan iznad svega i Jusuf Mehmedovski.4 Izvor: http://zabranjeni.or...hp?topic=296.30.5 Nakon 250 "lajkova" stranice GTR na Fejsbuku, o njima je izašao i prvi članak u novinama: http://www.b92.net/sport/ fudbal/vesti.php?yyyy=2012&mm=09&dd=24&nav_id=645698.178 Ivana Gačanovićma iz perioda romantizma, mada su kasnije prešli na obra- de slika, pesama i raznih drugih dela iz umetnosti i knji- ževnosti uopšte. Umetničke intervencije, kako I.L. ozna- čava ove radove, podrazumevaju ili umetanje raznih lič- nosti, maskota, događaja, navijačkih rekvizita, crno-belih šalova itd. u poznata likovna dela, ili menjanje tekstova pesama i provlačenje grobarske tematike kroz njih, kao i pisanje različitih tekstova sarkastičnog i duhovitog sadrža- ja, sa referencama na različite ličnosti i događaje poveza- ne sa Partizanom ili Zvezdom, kao i sa istorijom i savre- menom politikom. Tako nam GTR "otkriva" kako su i Ka- zimir Maljevič, Čarls Bukovski, Frank Sinatra, Sergej Je- senjin, Vladislav Petković Dis, Brana Petrović, Šarl Bo- dler, i mnogi drugi u stvari Grobari i da svu svoju umet- nost i delo posvećuju Partizanu. Postupak obrade slika (ali i pesama) bi mogao da se okarakteriše kao brikolerski, što prema Levi-Strosu, tvorcu ovog termina, znači da se autor koristi sredstvima zaobilaznim u odnosu na sredstva koji- ma se služi čovek od zanata, i koji, za razliku od zanatlije i inženjera, nije projektno orijentisan, već delove prikuplja i čuva po principu "uvek može da posluži", pa je "njegova radnja retrospektivna", jer se obraća postojećoj skupini alatki i materijala s kojom mora "da zapodene neku vrstu razgovora pre nego načini izbor" (Levi-Stros 1978, 57- 59). Slično kućnom majstoru, [avangardni aproprijacioni- sta] pozicionira se s onu stranu profesionalno definisanih tehnika rada, što znači da prenamena tehnika rada odgo- vara prenameni funkcije predmeta, odnosno "neispravnom uzimanju" stvari putem neformalnih praksi kalemljenja iO decentriranju navijačkih identiteta 179reciklaže (Sretenović 2012, 112). Takođe, bilo u obliku fanzina ili Fejsbuk stranice, GTR može da se posmatra i kao kreativna ili umetnička (kako njeni kreatori insistira- ju) (p)readaptacija odnosa prema sportskom klubu, gde posvećeni fanovi praktikuju sopstvenu (re)produkciju do- življaja navijanja, kroz različite priče, fanzine, slike i elektronske obrade; ...sve one prakse fanova u kojima se likovi, slike, metafore i značenja "originalnog" teksta ne gube potpuno, već iznova osnažuju i/ili otvaraju za tran- sformacije na produktivne i uzbudljive načine6. Naravno, radovima GTR-a ne možemo pripisati vrednost umetničke originalnosti ili ih svrstati među avangardne aproprijacio- niste na primer, s obzirom da je njihova "umetnost" pre svega tehnički svedena na fotošop montaže. Svakako, iz- vesno je da se njihova dela ne stvaraju sa tim ciljem, mada ih, opet, mnogi njihovi simpatizeri nazivaju "navijačkom avangardom". Ono što je takođe veoma izvesno, jeste da GTR ima određenu misiju projektovanja sopstvenih vred- nosti – kako estetskih, tako i moralnih – na navijačku i ši- ru publiku.Odrednica u nazivu ove grupe – trash – relativno je ja- sna. I. L. objašnjava kako je stavio tu reč u naziv svog "po- kreta" da bi mogao bez stega da se bavi umetnošću i bez osude od strane umetnika. Međutim, romantizam kao od- rednicu bismo mogli prodiskutovati. S obzirom da je GTR6 Formulacija u ovoj rečenici je prilagođena verzija objaš- njenja u kome Kolin Milbarn (Colin MIlburn) piše o praksama fanova serije Ratovi zvezda (navedeno u: Krstić 2012, 90).180 Ivana Gačanovićjedna spontana tvorevina, nije bilo striktnog plana u kom pravcu se rad ove grupe može kretati. Ali okrenutost ka kulturi, umetnosti i književnosti i ka političkoj i navijačkoj satiri se može uzeti kao njihova prepoznatljiva karakteristi- ka. Pored toga, jedna od najprimetnijih osobina ovog nači- na izražavanja naklonosti ka klubu je prizivanje "starih do- brih" klupskih i navijačkih vremena, i u tom smislu bi se moglo reći da reč romantizam ima važnu značenjsku odred- nicu pri opisu ove grupe. Naime, s jedne strane, proces identifikacije i njenog simboličkog pothranjivanja se među navijačima koji veliku pažnju posvećuju negovanju što ja- snije predstave o sopstvenom (i rivalskom) klubu u velikoj meri sastoji od rasprava o istoriji sopstvenog i suparničkog kluba. S druge strane, imamo lamentiranje nad starom ško- lom navijanja, odnosno romantizovanje prošlosti. Taj senti- ment prema starinskim načinima ispoljavanja klupske na- klonosti, koji podrazumeva antagonizme, ali (u velikoj me- ri, ne potpuno) isključuje huliganstvo, koje je danas domi- nantan vid ispoljavanja pripadnosti prema svom, odnosno netrpeljivosti prema suparničkom taboru, jedno je od osnovnih obeležja ove grupe, i predstavlja prvu upadljivu suprotnost u odnosu na navijački "mejnstrim", ili samo na predstavu o njemu kao takvom.77 Najupečatljiviji primer njihovog "načina" jeste odlazak na utakmicu poslednjeg kola prvenstva Srbije u fudbalu u sezoni2012/2013., sa transparentom "Knjigom protiv zvezdizma" i sadelima svetske književnosti u rukama (izvor:http://www.24sa-O decentriranju navijačkih identiteta 181 Pravci identifikacije – singularizacija sakolektivizacijomPripadanje nekoj navijačkoj grupi pretpostavlja osećaj zajedničkog identiteta, međutim, prema mojim sagovorni- cima, među Grobarima "ne postoji zajedništvo", odnosno grupna homogenost i to navode kao jednu od njihovih specifičnosti u odnosu na navijače Crvene zvezde. Svaka- ko, ne može se tu poreći postojanje nekog "ideala zajed- ničkog identiteta, kome svi teže". Ipak, odgovor mojih is- pitanika na pitanje koja je referenca tog identiteta, vrlo moguće, nije reprezentativan. Naime, prema I. L. to je en- gleski stil navijanja ("grlo, dlanovi, šalovi") koji je uvek bio svojstven navijačima Partizana, dok je zvezdaški stil prepoznatljivo italijanski (organizovane masovne koreo- grafije, pompeznost). Isticanje ovog elementa identifikaci- je je, dakle, više posledica ličnih (ili GTR) preferencija, a ne izražaj pogleda šire grupe. Sam I. L. je zahvaljujući na- vijanju za Partizan, kako kaže, postao anglofil, što znači da on iz navijačkih praksi crpi neke identifikacione ele- mente koji nisu njene najtransparentnije odlike. Jedna od linija okupljanja grupe ljudi organizovane oko GTR-a mo- že se reći da i jeste anglofilstvo.Proces navijačke identifikacije posmatra se obično kao jednosmeran – klub i njegove boje se smatraju centralnim izvorom identiteta (vatrenog) navijača, a odlazak na utak-ta.rs/vesti/aktuelno/vest/romanticni-grobari-vracaju-veru-u-na- vijanje/114811.phtml).182 Ivana Gačanovićmice, radnje koje se izvode tokom utakmice, kao i rutuali pre i posle mečeva, boje kluba i navijački rekviziti su tu ne samo da podupiru proces kreiranja i izražavanja ličnog i grupnog identiteta, već pomažu navijačima da svoje po- stojanje dignu na transcendentni nivo (v. Derbaix and Decrop 2011)8. Ali na ovom mestu možemo uočiti mo- gućnost reverzibilnosti navijačkih praksi, kada govorimo sa aspekta kreiranja ličnog i/ili grupnog identiteta. Funkci- ja grupe GTR može da se posmatra, kako I. L. navodi, kao prosvetiteljska. Tu se pre svega misli na to da, npr.: "Kli- nac koji ima fanzin, koji ide na Partizanovu utakmicu, sa 13/14 godina, može da vidi Bodlera, Poa... i on će početi možda da se interesuje za to. Znači, on preko Partizana može da upozna... kao što sam ja, preko Partizana, preko tribine, postao anglofil" (I. L.). Navijačke prakse, dakle, podrazumevaju određene vidove participacije, ali ona ipak ne mora isključivo da se odnosi na odlazak na svaku utak- micu svog kluba. Ona može da se izražava i putem odre- đene vrste kreativnih aktivnosti (fanzini, grafiti, osmišlja-8 Primer koji sam dobila od svojih ispitanika vezano za navi- jačke rekvizite, odnosno simbole kluba, koji ima veoma važnu ulogu grupne solidarnosti je navijačka zastava: "U navijačkom svetu svako nosi svoju zastavu. Ako ti padne zastava, to je naj- veća bruka. Prestaneš da ideš na utakmice ako ti padne zastava. To je neko normalno rivalstvo. Znači, nosi zastavu, stani, pobij se kad neko hoće da ti uzme. A onda su oni [Zvezdaši] skapirali to, stavili su u svoju organizaciju da zastavu nosi 10 najjačih ljudi sa pištoljima, za slučaj ako ih neko napadne da mogu da... oni tako funkcionišu na primer 15 godina..." (I.L.).O decentriranju navijačkih identiteta 183vanje transparenata, pisanje i izvođenje navijačkih pesama i sl.), koje se, kako mnogi primeri iz okruženja ispitanika pokazuju, i same razvijaju upravo zahvaljujući ljubavi prema klubu. Dakle, kada govorimo o procesu navijačke identifikacije ne smemo zanemarivati element lične navi- jačke kreativnosti i mogućnosti da se iz "prostog" navija- nja za određeni klub mogu izvući i neke sekundarne iden- tifikacione reference, koje mogu usmeravati dalji proces identifikacije pojedinca i njegovo usložnjavanje. Ovaj proces u navijačkom svetu možemo označiti kao proces singularizacije: navijač može da izražava svoju ličnost čak i unutar jedne navijačke grupe, dodajući lični pečat svom odnosu sa društvenim okruženjem. Takvo isticanje, u bilo kom obliku, objašnjava se ljudskom potrebom za opipljivom podrškom, u cilju stabilizovanja značenja svog dubinskog sopstva (Debraix and Decrop 2011, 286-7). Ovakve primere smatram važnim jer govore suprotno če- stim stereotipizacijama predstava o navijačima, koje se od 1960-ih godina masovno plasiraju u medijima širom evropskih zemalja, a prema kojima se fokus stavlja skoro isključivo na negativne predstave o navijačima kao bezlič- nim huliganima i nasilnicima.9I po pitanju individualnosti navijača s jedne i kolektivi- zma, s druge strane, moji ispitanici povlače razliku izme-9 Videti jedno od najopsežnijih istraživanja među fudbal- skim navijačima širom Evrope, u kome se pokazuje da navijač- ke prakse mogu i te kako da imaju pozitivne strane (The Social Issues Research Centre 2008).184 Ivana Gačanovićđu Grobara i Cigana. Prema njihovim rečima: "Ključna razlika je što su oni kolektivistička tribina mnogo više ne- go mi, oni šta se dogovore, ti glavni kad se nađu, to je ta- ko... Mi se na dve godine delimo na različite tribine – ima ih dve. I pola te jedne je podeljeno... Naravno, oni imaju određenu prednost što su tako organizovani... Ali u celom zbiru... Ne, to kod nas uopšte nije cilj" (M. C.). Dalje, zvezdaški kolektivizam se objašnjava na sledeći način: "Znaju se oni svi, dogovaraju se, svaka grupa ima svoje, oni se dogovore, onda samo proglase i svi slušaju. A svi slušaju zbog toga da bi ta grupa bila jaka. Znači, ima ih mnogo više nego nas, jer se mi tako osipamo, delimo, i to ih čini jačim" (M. C.). Takođe, ova kolektivistička snaga se očitava i u pogledu čuvanja svoje zastave: "Sad je pala zastava drugoj najjačoj grupi na jugu, ovima iz Obrenov- ca. Njih dvadeset je nosilo zastavu, i sačekali ih – ono, njih sto. Zastave se ciljaju. Ali oni su to potpuno isključili iz tih navijačkih okvira. Kod njih je sve centralizovano. Imaš kao neku piramidu. A kod nas da ti neko kaže daj zastavu da je nosi neko, to nema šanse" (I. L.). Na pitanje kako objašnjavaju tu "dezorganizovanost" Grobara, ispita- nici odgovaraju da kod njih, kada bi se situacija gledala sa stanovišta vrste političkih organizacija, vlada anarhija (anarhija, koja teži despotiji) – "Kada neko uspostavi vlast na 4 meseca, i onda to traje mesec dana, i onda pukne" (M. C). Vizija koju I. L. smatra idealnom po pitanju ure- đenosti svog navijačkog tabora je prosvećeni apsolutizam, a Grobare vidi kao libertarijance (iako smatra da oni toga nisu svesni): "Ogledalo toga je što stoji nacistička zastavaO decentriranju navijačkih identiteta 185 kod jednog lika u rukama, a pored njega stoji zastava Gvi-neje Bisao... Mislim, ono, ima mesta za sve".Nasleđeni i smišljeni faktori razdoraKada govore o nizovima suprotnosti, kao izvorištimaličnih, tj. grupnih identifikacija, posebno se ističe još jedan faktor, a on se odnosi na predstave o istoriji kao identifika- cionoj referenci. Ispitanici tvrde kako Grobari, bez obzira na sve manjkavosti koje po njima karakterišu istoriju Parti- zana, nikada ne spore svoju prošlost, posebno onaj njen deo koji se odnosi na osnivače kluba i njegovu vezu sa komuni- stičkim poretkom bivše SFRJ. S druge strane, tvrde kako Cigani stalno prepravljaju sopstvenu istoriju i izvrću njene činjenice – "Oni sada furaju fazon ’reakcija’ – da su oni sve vreme bili kontra komunizmu, i slične gluposti... Oni svojidentitet grade na svojoj istorijii zato hoće da je promene. Predstavljaju se kao neka predratna elita, a u stvari nemaju veze s tim" (M. C.). Kada je o kulturnom, urbanom ili ne- kom drugom nasleđu reč, ispitanici ne smatraju da je ovaj element previše važan kao odrednica jedne ili druge grupe, s obzirom na to da njih čine najrazličitiji profili ljudi iz na- šeg društva. Međutim, na temu građanskog nasleđa, ipak, postoje opsežne debate među Zvezdašima i Partizanovci- ma. I. L. kaže: "Seljak – šta je seljak? Navijači Partizana sami sebe zovu stoka. Mene više nervira lažno građanstvo, nego seljaštvo" (I. L.). Za plasiranje te slike o Crvenoj zve- zdi kao nosiocu građanskog nasleđa, kako saopštava GTR,186 Ivana Gačanovićzaslužan je Bogdan Tirnanić.10 U GTR-u je objavljen i tekst na tu temu, gde se, između ostalog, kaže: "Kod Bogdana Tirnanića na primer – pripadnost navijačkom taboru Crve- ne zvezde se izvodi do (inače nepostojećeg) metafizičkog značaja. Ovaj, priznajemo, prilično dobar beogradski hroni- čar ali i ideolog lažnog beogradskog duha kod Zvezdinih navijača okupljenih oko Kulturno Umetničkog Društva ’Delije sever’, tvrdi da je navijanje za Crvenu zvezdu bio direktan prkos komunizmu, i simbol, kako kaže – reakcije. Beogradska manguparija, kako Tirnanić naziva momke iz kako naglašava Sava male, Dorćola, koje je okupljalo to što navijaju za Crvenu zvezdu se kešala o tramvaj, držala ciga- rete sa palcem i kažiprstom i prkosila dok su za Partizan navijali isključivo sinovi generala, krezubi Albanci i dođoši koji su naselili Novi Beograd. Bogdan Tirnanić omalovaža- va nečije prekodrinsko poreklo (ili novobeogradsko stano- vište), a zaboravlja da su bivša, gore pomenuta beogradska predgrađa, redom naseljena radnicima iz Crne Trave i Bele Palanke, to jest, iz mnogo većih rupetina od onih preko- drinskih.11"Povezano sa ovim nameće se pitanje pozivanja na naci- onalnu pripadnost i njenu važnost za identitet navijačke grupe – zvezdaške ili partizanovske. I na ovom mestu moji10 Tekst na koji se aludira v. u Tirnanić (1983, 17-21 ). Deo teksta dostupan je i na adresi: http://crvenazvezdafk.com/sr/vesti/ najvaznije/2882/Bogdan+Tirnani%C4%87+o+Zvezdi.html11 Videti na adresi: https://www.facebook.com/Grobarskit rashromantizam/posts/457810620983668.O decentriranju navijačkih identiteta 187ispitanici povlače liniju razdvajanja između Grobara i Ciga- na. Među Grobarima svakako ima dosta srpskih nacionali- sta, kao i među Ciganima, ali oni, kako navodi M. C., "to ne unose u epicentar priče". Kao posebnu stavku u njiho- vom ponašanju i mišljenju I. L. ističe: "Zvezdaši imaju tezu da je Zvezda jedan od četiri stubova srpstva. Znači stvarno, oni su najgore zlo koje postoji u ovom društvu i sve najgore protiv čega se ja borim oni predstavljaju. Ne proglase oni sami sebe za stub srpstva, nego dođe Matija Bećković, koji je član SANU, i kaže Zvezda, crkva, list Politika i vojska su 4 stuba srpstva." Tu tezu, kako kaže M. C., oni uzimaju kao realnu, i ne dovode je upitanje: "Oni su bili bolji klub, i on-da je Partizan (pošto su se ranije igrači dovodili na otimači- nu, znači ko se koga domogne) preko vojske dovodio dosta igrača u klub i pravio mrežu širom zemlje, jer je kao klub imao tu moć, i onda je kod nas bilo više ljudi sa Kosova, iz Hrvatske, Bosne, Makedonije, nego kod njih. Sledeći taj princip da dovode igrače kad odu u vojsku. I oni su sa tih 10% više Srba koji im igraju u timu istripovali da su veći Srbi, ne znam. Ali oni generalno prihvataju tu tezu kako su oni srpski klub (i zbog toga što je Tuđman bio predsednik Partizana, što je provaljeno 1991. godine, pre toga niko nije to pominjao)... Mislim, nebitno, to su sve stvari koje se ono, nagomilavaju, nagomilavaju... tačno ima scena kad je Tito umro, igrali su Zvezda – Hajduk, i onda je spiker javio da je umro Tito, i onda su igrači Zvezde počeli da se valjaju po stadionu, da plaču, i ne samo Zvezde, svi su plakali... posle toga ti gledaš iste igrače kako pričaju da su oni, ne znam ni ja, veliki Srbi". Dakle: "To preterivanje, srpstvo...188 Ivana Gačanovićto je njihov identitet, to su oni. Oni su svi takvi. Taj njihov model, koji su ustanovili, oni su takvi sada svi – 'Krstim sepored crkve kada prolazim'" (M.C.).Ono što I. L. sam želi da doda na datu temu je sledeće:"Ali sa druge strane, romantizam se poklapa sa grobar- stvom u tom smislu buđenja neke prave nacionalne svesti, što isto ja mislim – da su Grobari istinske patriote i nacio- nalisti za razliku od Zvezdaša. Npr, imaš taj nacionalizam pekićevskog tipa i Basare, s jedne strane, a s druge strane imaš Dobricu Ćosića". Ova analogija između klubova i pi- saca je, inače, manir koji se u GTR, izgleda, dosta potenci-ra. Na sledeći način I. L. objašnjava "otelotvorenje" i "esen- ciju" različitosti između Partizana i Zvezde: "S jedne strane imaš Ivu Andrića koji je dobio Nobelovu nagradu, to ti je neka titula, a on je bio veliki ološ od čoveka (možda je bio dobar pisac)12; a sa druge strane imaš Pekića, koji je, ono, tipičan predstavnik Grobara, koji udara glavom o zid, i zbog toga ide u zatvor i bolji je pisac od Andrića, iako je ovaj ve- ći pisac. To je neka paralela za Partizan i Zvezdu – Zvezda ima tu titulu, ali je Partizan bolji. To ti je ceo taj kompleks veličine. Oni su svoj stadion nazvali Marakana, zato što jetad Marakana bio najveći stadion na svetu" (I.L.).** *Kako sami ispitanici kažu, navijanje za Partizan utiče velikim delom i na njihov lični i na kolektivni identitet.12 V. tekst na datu temu (GTR, br. 4: 12-14).O decentriranju navijačkih identiteta 189Prema tome, oni se automatski identifikuju sa bojama svog tima, dok se, istovremeno, boje glavnog protivnič- kog tima (Crvene zvezde) doživljavaju sa odlučnom od- bojnošću. Ova činjenica nas navodi na zaključak da je proces identifikacije sa određenim timom zasnovan na simboličkom sistemu hijerarhijski organizovanih binarnih opozicija, koji podrazumeva dve jedinice koje se među- sobno isključuju i koje služe tome da proizvode značenje kroz građenje suprotnosti. Iako objašnjavanje osnove pro- cesa navijačke identifikacije putem jednostavnih struktur- nih matrica (crno-belo : crveno-belo; jug : sever; mi : oni) može da zvuči kao trivijalan zaključak, na taj način ipak možemo bolje razumeti pravce razvijanja ostalih naklono- sti kod ove konkretne navijačke populacije. Pored starih vremena i umetnosti, I. L. kaže kako su osnovne teme GTR-a patnja i mazohizam. Patnja i mazohizam su, dakle, osećanja koja, prema mojim ispitanicima, karakterišu na- vijače Partizana. Ovaj detalj smatram da treba naglasiti: "GTR priziva dobra stara vremena, ali u stvari dobra loša stara vremena" (I.L.). Prema njima, dakle, Crvena zvezda predstavlja brend, jer su najčešći razlozi zbog kojih njeni navijači navijaju za nju to što je bila prvak Evrope, zbog kultova ličnosti pet zvezdinih zvezda, itd. (I. L.) Za navi- jače Partizana I. L. pak kaže: "A devedeset posto upućeni-jih Grobara će ti reći, Partizan je antibrend. Oni se lože na Čavu Dimitrijevića, koji je bio alkoholičar, na Sašu Ćurči- ća, na sve neke, ono, ili na neke luzere, ili avangardne li- kove, kao što je Petar Borota, golman Partizana, koji je bio slikar, Ivan Golac..." Upravo ovu razliku oni smaraju190 Ivana Gačanovićključnom: "Tu postoji neka razlika, drugost klasična" (M. C.). Period u kome su igrali ti veliki igrači kao što je Dra- gan Mance (uglavnom se misli na period 1980-ih godina) se uzima kao "zlatni period" ne samo za Partizan, nego za domaći fudbal uopšte. Međutim, prema ispitanicima, nije kvalitet fudbala bio tu presudan, nego upravo određeni pojedinci, koji su se svojom neobičnošću isticali u odnosu na fudbalere Crvene zvezde: "Kad čitaš Džajićev intervju, to je kao da čitaš, ne znam, nekog seljanina najgoreg mo- gućeg, a kad čitaš Mancea koji je na primer idol Grobara, to je potpuno druga priča" (M. C.). Identitet predstavnika GTR-a se, prema ovome, ne zasniva toliko na sportskim uspesima svog kluba, već se on crpi iz ličnosti pojedinaca, odnosno idola. Ili, kako I. L. kaže: "Pa, ne bismo o fudba-lu. Mnogo je to više od fudbala, stvarno".Po navedenom, modus navijačkog izražavanja GTR-a zasniva se pre svega na estetici i imaginaciji. S obzirom na to da je kvalitet domaćeg fudbala danas na nezavidnom nivou i da ga ne oličava neka preterana "estetika", nameće se pitanje na čemu se onda zasniva izvorište njihove lju- bavi prema klubu. Na to pitanje I. L. odgovara na sledeći način: "Mi smo stvorili paralelnu realnost. Ovim nado- mešćujem estetske nedostatke, ne samo u fudbalu, nego i u životu". U skladu s tim, informanti navode sledeći citat Duška Radovića, kao onaj koji najbolje opisuje njihovu naklonost ka Partizanu: Ja mnogo volim fudbal i za mene je fudbal važna stvar. Imam koga da volim, volim Parti- zan. Imam koga da mrzim... Imam svake nedelje bar jed- nom jedan veliki i uzbudljiv događaj. Mislim da je fudbalO decentriranju navijačkih identiteta 191 ili jedan oblik lažnog emocionalnog života ili vrlo važnadopuna našeg emocionalnog života13. Subkultura i/ili kontrakulturaVeć je u radu nagoveštavano da GTR, kao grupu, označavam kao navijačku subkulturu. Međutim, već na osnovu letimičnog pregleda izloženih informacija nameće se pitanje da li su oni zaista grobarska navijačka subkultu- ra, ili ih je ispravnije okarakterisati kao svojevrsnu kontra- kulturu – koja nije samo usmerena protiv svojih najvećih protivnika – Zvezdaša, već i protiv šireg društva, a veli- kim delom i na račun samih sebe. Ali, ko su to "oni"? Naj- češće se dešava da jedna navijačka grupa svoj identitet pre svega bazira na distinkciji MI – ONI, međutim, u slučaju GTR-a možemo primetiti da oni svojim fanzinom povlače određene crte razdvajanja i unutar svog šireg "tabora", tj. Grobara u načelu. Iako je već navedeno nekoliko primera koji govore ovome u prilog, navešću još jedan. Danas je KK Partizan značajno uspešniji u odnosu na FK Partizan u pogledu sportskih rezultata na međunarodnoj sceni. Me- đutim, I. L. kaže kako ne ide na košarkaške utakmice (što bi bilo očekivano od jednog vernog navijača – da bodri svoj klub i kada je uspešan, a ne samo kada je neuspešan), a da na fudbalske odlazi. Jedan od razloga zbog kojih ne ide na košarkaške utakmice je "Zato što je postalo fensi13 Citat preuzet sa:bSJ8xds.192 Ivana Gačanovićsada navijati za KK Partizan, jer ima uspeha. S obzirom na to da voli Partizan "generalno", kako kaže, košarku gleda kod kuće. Ali na fudbalske utakmice zato odlazi ne toliko zbog same igre, već upravo da gleda "ludake na tri- bini kojih imaš milion i onda kapiram da je lepak za buda- le i tako... Ne, ne, u pozitivnom smislu – čudake, nemam pojma...". Ovde bi se moglo zaključiti da moj ispitanik i nije preterano "veliki" navijač, i da ovakvim karakterisa- njem Grobara na tribinama sebe ograđuje u odnosu na njih, i ponaša se više kao njihov posmatrač, nego kao sau- česnik. Ipak, smatram da takav zaključak ne bi bio ispra- van. Ispravnije bi možda bilo zaključiti da se čitava GTR grupa, i svi oni koji se sa njom poistovećuju i podržavaju njihov rad, zapravo poistovećuje, navija i slavi antiheroje, dok istovremeno kontrira ustanovljenim vrednosnim nor- mama šire grupe (ili širih grupa). To je značenje već po- menutih samoopisa GTR-a, kao "patnje, mazohizma i žala za dobrim lošim starim vremenima".Za pripadnike i simpatizere GTR-a se, dakle, ne može reći da oni ne žele da dele identitet sa svojom grupom, mada M. C. kaže da tu "postoji delimičan osećaj zajedniš- tva i identifikacije sa ostalim Grobarima, ali do određene mere". Ipak, ono što ih povezuje sa svim ostalim Grobari- ma je pomenuta kontra. Evo jednog navoda koji govori u prilog tome: "Za Partizan si, u okolnostima Zvezdine sla- ve, mogao da navijaš samo ako te nešto posebno vezuje za taj klub. Počeli smo da navijamo za Partizan zato što nas je u to neko uputio, ali samo oni koji su nešto prepoznali u tome su i ostali... to te onda određuje kao čoveka. Terao siO decentriranju navijačkih identiteta 193kontru od malena, od kad imaš 5-6 godina, i onda čitav ži- vot..." (M. C.). Navešću i jedan ilustrativan primer, koji sam dobila od ispitnika: "Neki lik je negde napisao da je živeo u Knez Mihailovoj i da su svi u njegovom odeljenju navijali za Zvezdu, a jedini koji je navijao za Partizan se zvao Jusuf Mehmedovski i bio je sin nekog krezavog ge- nerala – i onda je Jusuf Mehmedovski kod nas postao he- roj"14. Vidimo iz ovog primera da se ne radi samo o (fik- tivnom ili realnom) liku koji je "sam protiv svih" (i pritom se ne ističe nikakvim posebnim "herojskim" osobinama), nego se (barem u fanzinu) predstavlja i kao Musliman, što je direktna kontra srpstvu i pravoslavlju koje, kako moji ispitanici kažu, propagiraju Zvezdaši. U razgovoru sa jed- nim od poznavalaca dela GTR-a, koji ne učestvuje u radu te grupe saznala sam da i on sam u tome vidi upravo "ne- ku vrstu anti kulture, protiv dominantne kulture" (M. S.). Prema njegovom mišljenju: "Nekako je tu veći akcenat na tome kao da se distancira grobarstvo od šovinizma i naci- onalizma koji je više sinonim sad postao za Zvezdu, nego bilo šta... i da se od Ace Lukasa prebaci na pank kulturu itd." (M.S.). Na osnovu svega iznetog, poslužiću se Jinge- rovom koncepcijom kontrakulture radi zaokruživanja pre- đašnje analize: "Predlažem upotrebu pojma kontrakultura u svakom slučaju u kome normativni sistem neke grupe sadrži, kao primarni element, temu konflikta sa vrednosti- ma totalnog društva, gde su personalne varijable direktno14 Kao što sam već navela, jedan od postojećih grobarskih fanzina nosi naziv Jusuf Mehmedovski.194 Ivana Gačanovićuključene u razvoj i održavanje grupnih vrednosti i gde god da se njene norme razumeju samo preko referiranja na odnos grupe sa okruženjem dominantne kulture" (Yin- ger 1960, 629). Iako sam na početku rada pretpostavila da GTR možemo okarakterisati kao jednu subkulturnu kon- trakulturu, nizovi opozicionih parova koje sam izdvojila u ovom tekstu, kao što su – centralizovanost tribine : anarhi- ja na tribini :: srpstvo : "pravi" nacionalizam :: Ivo Andrić : Borislav Pekić :: šovinizam : umetnost, kultura, otvore- nost :: kolektivizmam : singularizam :: brend : anti-brend, itd. – govore o tome da bi i takva karakterizacija bila po- grešna, ili barem nepotpuna. Najispravnije bi se verovatno moglo zaključiti da se radi o kontrakulturi, koja svojuidentifikacionu bazu ima u grobarskom taboru. Pritom se ne sme zaboraviti pomalo zbunjujuća činjenica da motiva- cije za navijanje (barem što se ove grupe tiče) nisu prete- žno podstaknute samim činom sportskog takmičenja, već imnogim drugim, "višim" motivima.Moji ispitanici ne poriču da jedan deo Grobara možeda se opiše kao "’er maks’, trenerke, jagnjetina, kisela vo- da, narodnjaci, štampani barjaci i zastave, pretnje, interes, mnogo sujete i ogovaranja", ali pripadništvo jednom ili drugom taboru očigledno nije samo to. Pre bi se moglo re- ći da je to i večita igra nadmudrivanja i borbe koja ne pod- razumeva isključivo huliganske metode i vrlo često zahte-va proniciljivost i posvećenost.

Edited January 5, 2014 by kud u maglu Simovicu

[MiddleClass]

Jebo vas GTR!

[Ryan Franco]

Dovoljno mi je što vidim da prilikom kucanja ovog teksta nisu korišćene discretionary hyphens pa su se sad crtice razletele kojekude kao kartoni na grobarskoj koreografiji.

[kud u maglu Simoviću]

org text je neki pdf koji sam kopirao moguće da se tu nešto sjebalo. bilo mi glupo da kačim svih sto i kusur strana

[mikelazzo]

[assück]

[Jimmy Kowalski]

[Bright Billy]

http://www.youtube.com/watch?v=_N-RnmbGqUE

[Otto Katz]

Najbolje je kad mu krivousti ljigavac na kvarno zabi koščati prst u nejaka prsa, a Matija se presamiti.

[djeneralche]

http://www.youtube.com/watch?v=_N-RnmbGqUE

Ovako zamisljam trenutak kad ustasa dohvati dete pa ga pita "a za koga ti navijas?", a dete odgovara "za Dinamo", a ustasa vadi noz i kaze "Dinamo iz Panceva?"

[copkillah]

Humani navijač Evertona istetovirao "YNWA"

"Vatreni" navijač Evertona Meti Bouman istetovirao slogan protivničkog Liverpula, s namerom da prikupi novac za operaciju četvorogodišnjeg dečaka.

[Aleksandar88]