Ljudske posade u međuplanetarnim misijama - za i protiv

[Nevertheless]

Imali bi vece plate? A na sta bi oni trosili te platetine na Marsu? U opisu koji si citirao se navodi da bi isprva bilo poslato samo cetvoro ljudi.U slucaju Australije i Amerika bilo je moguce da stotine ljudi zajedno krenu i nasele se tamo kao i da imaju kontakt sa drugim ljudima - urodjenicima. Ovde imamo slucaj da covek ima kontakt veliki deo svog zivota samo sa tri coveka. Da ne pominjemo floru i faunu.U Americi i Australiji je cak i za prve koloniste bilo moguce da se obogate i zatim plate povratak nazad ako hoce. Istovremeno za masu kolonista kvalitet zivota je zaista i bio unapredjen na novoj lokaciji (besplatno zemljiste, pomoc pri izgradnji kuce, vise hrane, besplatni resursi - pasnjaci, sume, vode, rude (kopaci zlata) itd.).Koja bi to mogla biti licna korist za nekoga da bi dobrovoljno otisao kao prvi kolonista. Kakvo istrazivanje, oni bi morali da se zestoko izbore za prezivljavanje tamo kao prvi kolonisti, samo cetiri coveka bi morala da izgrade zgrade, preradjivac vazduha, staklenike za poljoprivedu, sistem za isisavanje vode, a zatim da svakodnevno to odrzavaju i rade.

plate im dati kada se vrate ili ostaviti njihovoj deci ili porodici, niko nece rizikovati svoj zivot za dzabe. oni ce imati vezu sa Zemljom samo ce ista da kasni nekih pola sata do sat znaci nece biti uopste izolovani. teraformiranje ako je moguce morace da se radi pomociu masina i robota a ne asovom i lopatom sto je nemoguce naravno. i ako uspe mora biti nova planeta slobodna za sve bar koliko je i ova. da bi se prisvajao Svemir, treba biti bash megaloman :Dne razumem zasto ste vi toliko protiv ideje da se ti ljudi nekada vrate, jbt pa nisu oni prognani sa Zemlje nego idu u nova istrazivanja. Edited July 2, 2011 by Nevertheless

[noskich]

ne razumem zasto ste vi toliko protiv ideje da se ti ljudi nekada vrate, jbt pa nisu oni prognani sa Zemlje nego idu u nova istrazivanja.

Naprotiv, ja sam protiv ideje da im se u startu onemoguci povratak.

[bigvlada]

U opisu koji si citirao se navodi da bi isprva bilo poslato samo cetvoro ljudi. U slucaju Australije i Amerika bilo je moguce da stotine ljudi zajedno krenu i nasele se tamo kao i da imaju kontakt sa drugim ljudima - urodjenicima. Ovde imamo slucaj da covek ima kontakt veliki deo svog zivota samo sa tri coveka. Da ne pominjemo floru i faunu.

Ako bi se potrudio da iščitaš napisano, video bi koliko se ljudi šalje GODIŠNJE. I koliko se ta cifra povećava svake godine. I u poslednjem postu sam rekao da je 200 ljudi minimum za samooodrživu koloniju, kako si iz toga zaključio da će oni najveći deo života provesti u društvu samo tri osobe?

U Americi i Australiji je cak i za prve koloniste bilo moguce da se obogate i zatim plate povratak nazad ako hoce.

KOliko se sećam, tada je tek druga ili treća generacija kolonista imala dovoljno novca da plati put nazad. Ovde se barata hemijskim raketama u prvih par decenija naseljavanja marsa. Vrati se pa pogledaj koliko vremena je potrebno da se dostigne milion stanovnika. Na avijaciji sam napravio poređenje o vremenima potrebnim da neka tehnologija sazri. Prvi nuklearni reaktor je proradio 1942, 20-25 godina kasnije je tehnologija dovoljno napredovala da reaktori budu dovoljno mali da mogu da se ugrađuju u avione. 2040 je godina kada će biti puštena u rad prva komercijalna fuziona elektrana, tako da možemo da očekujemo avione i kosmičke brodove sa fuzionim reaktorima oko 2060-2065. Pisao sam i o drugim tehnologijama, npr. vasimr motorima koji bi trebalo da drastično smanje vreme putovanja između zemlje i marsa. Logično je pretpostaviti da će biti kako kargo tako i putničkih brodova, samo će cena karata biti stravično skupa. Tako da da, kolonisti će imati izbor, potrošiti ušteđevinu na povratak na zemlju ili investiranje na Marsu.

Koja bi to mogla biti licna korist za nekoga da bi dobrovoljno otisao kao prvi kolonista. Kakvo istrazivanje, oni bi morali da se zestoko izbore za prezivljavanje tamo kao prvi kolonisti, samo cetiri coveka bi morala da izgrade zgrade, preradjivac vazduha, staklenike za poljoprivedu, sistem za isisavanje vode, a zatim da svakodnevno to odrzavaju i rade.

Odakle ti ova ideja da će četiri čoveka sama graditi sve? btw. za sve ovo što si naveo je dovoljno par sati. Ti kulturno prelaziš preko činjenica koje ti se ne uklapaju u viziju kako bi život na Marsu trebalo da izgleda. Više puta je spomenuto da npr. aparatura za izdvajanje kiseonika (i pravljenje metana npr.) nije veća od dvokrilnog ormana. I tamo su nekretnine i rude besplatne. Testirane su mašine koje bi od tamošnjeg zemljišta pravile (i pekle) cigle. Već sada imaš robote koji su sposobni da sami izgrade celu kuću. Zar je tako teško zamisliti par komada koji bi napravili zgrade sa dva ili tri sprata, sa terasama, baštama, iznad njih kupole i svodove (takođe od cigala) i preko svega toga tri metra zemlje kao zaštita od kosmičkih zraka? Potpuna izolacija bi mogla da se izvede prskanjem tankog sloja plastike po zidovima. Pisao sam i o tome da čak i ako bi gradili na otvorenom i stavili plastičnu kupolu, vazduh bi iz neke potencijalne probušene kupole istekao tek posle dve nedelje, više nego dovoljno za opravku.

Naprotiv, ja sam protiv ideje da im se u startu onemoguci povratak.

Ovo jednostavno nije tačno. Drugo je pitanje koliko bi povratak koštao. Još jedna činjenica preko koje prelaziš je da je tokom istorije preko 99% kolonista krenulo sa namerom da se ne vrati. Elem, nađi ovu knjigu, pročitaj je pa se vrati da nastavimo. http://en.wikipedia.org/wiki/The_Case_for_Mars

[noskich]

Ako bi se potrudio da iščitaš napisano, video bi koliko se ljudi šalje GODIŠNJE. I koliko se ta cifra povećava svake godine. I u poslednjem postu sam rekao da je 200 ljudi minimum za samooodrživu koloniju, kako si iz toga zaključio da će oni najveći deo života provesti u društvu samo tri osobe?KOliko se sećam, tada je tek druga ili treća generacija kolonista imala dovoljno novca da plati put nazad. Ovde se barata hemijskim raketama u prvih par decenija naseljavanja marsa. Vrati se pa pogledaj koliko vremena je potrebno da se dostigne milion stanovnika. Na avijaciji sam napravio poređenje o vremenima potrebnim da neka tehnologija sazri. Prvi nuklearni reaktor je proradio 1942, 20-25 godina kasnije je tehnologija dovoljno napredovala da reaktori budu dovoljno mali da mogu da se ugrađuju u avione. 2040 je godina kada će biti puštena u rad prva komercijalna fuziona elektrana, tako da možemo da očekujemo avione i kosmičke brodove sa fuzionim reaktorima oko 2060-2065. Pisao sam i o drugim tehnologijama, npr. vasimr motorima koji bi trebalo da drastično smanje vreme putovanja između zemlje i marsa. Logično je pretpostaviti da će biti kako kargo tako i putničkih brodova, samo će cena karata biti stravično skupa. Tako da da, kolonisti će imati izbor, potrošiti ušteđevinu na povratak na zemlju ili investiranje na Marsu. Odakle ti ova ideja da će četiri čoveka sama graditi sve? btw. za sve ovo što si naveo je dovoljno par sati. Ti kulturno prelaziš preko činjenica koje ti se ne uklapaju u viziju kako bi život na Marsu trebalo da izgleda. Više puta je spomenuto da npr. aparatura za izdvajanje kiseonika (i pravljenje metana npr.) nije veća od dvokrilnog ormana. I tamo su nekretnine i rude besplatne. Testirane su mašine koje bi od tamošnjeg zemljišta pravile (i pekle) cigle. Već sada imaš robote koji su sposobni da sami izgrade celu kuću. Zar je tako teško zamisliti par komada koji bi napravili zgrade sa dva ili tri sprata, sa terasama, baštama, iznad njih kupole i svodove (takođe od cigala) i preko svega toga tri metra zemlje kao zaštita od kosmičkih zraka? Potpuna izolacija bi mogla da se izvede prskanjem tankog sloja plastike po zidovima. Pisao sam i o tome da čak i ako bi gradili na otvorenom i stavili plastičnu kupolu, vazduh bi iz neke potencijalne probušene kupole istekao tek posle dve nedelje, više nego dovoljno za opravku. Ovo jednostavno nije tačno. Drugo je pitanje koliko bi povratak koštao. Još jedna činjenica preko koje prelaziš je da je tokom istorije preko 99% kolonista krenulo sa namerom da se ne vrati. Elem, nađi ovu knjigu, pročitaj je pa se vrati da nastavimo. http://en.wikipedia.org/wiki/The_Case_for_Mars

Znaci cetvoro ljudi stize godisnje, 200 ljudi je minimum za samoodrzivu koloniju, prosta matematika: prvi kolonisti moraju da docekaju 50 godina da kolonija postane samoodrziva. Ako prezive to jest.Ja bih pre rekao da povratak kolonista prevashodno nije bilo pitanje novca vec izbora.Krivicno osudjeni kojima je umanjena kazna, proganjane manjine svih vrsta (religijske, etnicke itd.), puka sirotinja koja nije imala cak ni dovoljno hrane (setimo se krompirove zlatice u Irskoj i pomora koji je izazvala), ljudi niskog porekla koji hoce da se izbave iz feudalnog jarma... svima njima je definitivno bilo bolje u kolonijama i cisto sumnjam da je mnogo njih pozelelo opet da se vrati u prenaseljene metropole.S druge strane, ovi hipoteticki kolonisti na Marsu stvarno ne vidim kakve bi to pogodnosti licno dobili preseljenjem tamo. Jedino sto mi pada na pamet su osudjenici na smrt kojima je data jedina mogucnost da zive tamo.Pa eto, tih prvih cetvoro kolonista ce morati nekako da prezive za godinu dana dok ne dodje jos cetvoro pa bi valjda trebalo da oni sami sve to izgrade. Ili opet nisam razumeo kako bi to trebalo da izgleda?Rado bih citao knjigu kada bih imao vremena za to, nazalost nemam mnogo. Postovanje na forumima uglavnom odradim na poslu kao relaksaciju. Edited July 4, 2011 by noskich

[bigvlada]

Znaci cetvoro ljudi stize godisnje, 200 ljudi je minimum za samoodrzivu koloniju, prosta matematika: prvi kolonisti moraju da docekaju 50 godina da kolonija postane samoodrziva. Ako prezive to jest.

Na početku idu po 4 godišnje,kasnije šalju 24. Tokom godina se broj kolonista povećava kako prirodnim priraštajem tako i imigracijom.

S druge strane, ovi hipoteticki kolonisti na Marsu stvarno ne vidim kakve bi to pogodnosti licno dobili preseljenjem tamo. Jedino sto mi pada na pamet su osudjenici na smrt kojima je data jedina mogucnost da zive tamo.

Da li je stvarno toliko teško zamisliti da na trećem kamenu od sunca postoje osobe kojima je profesionalni izazov da žive i rade tamо?

Pa eto, tih prvih cetvoro kolonista ce morati nekako da prezive za godinu dana dok ne dodje jos cetvoro pa bi valjda trebalo da oni sami sve to izgrade. Ili opet nisam razumeo kako bi to trebalo da izgleda?

Ne, većinu stvari će izgraditi roboti, ono prvo četvoro će deo dana provoditi nadgledajući ih i popravljajući. Ne treba ti robot od par stotina miliona dolara jer će banalne probleme tipa zaglavio se u pesku ili ima mnogo prašine na solarnim panelima čovek moći da reši za par minuta. Većinu grubih građevinskih radova će obaviti bageri, slični ovima kakve koristi građevinska industrija, samo verovatno izgrađeni od lakših materijala. npr. Elektromehanički zavod u Iževsku već decenijama razvija guseničare koji bi se koristili na mesecu i Marsu. Na takvu mašinu staviš najjednostavniji model daljinskog upravljanja i gledaš kako kopa. Idealno mesto za bazu bi bilo blizu severne ledene kape (ona je od vode, na jugu je zamrznuti co2) ili na mestu gde bi bilo moguće korišćenje geotermalne energije (da, Mars nije toliko mrtav i hladan koliko se mislilo) za zagrevanje, kao izvor vode i energije (parni generator na Marsu, da :)). Pored baze imaš mini čeličanu koja bi u prvo vreme pravila kako određene strukturne elemente baze tako i šine. Da, železnica će biti preovlađujući vid transporta od baze do baze ili od baze do nekog resursa. Manji roboti će moći da koriste solarnu energiju ali za veće bagere i železnicu rešenje je metan. Svi neophodni gasovi za sintezu metana se nalaze u atmosferi Marsa a aparatura je već testirana. Ima planova i za avione i helikoptere na metan, koji bi prvenstveno služili kao kartografske platforme, sa po par digitalnih kamera.

[dekss]

Teramo šalu, šegu i komiku, po narudžbini.

Ja sam ozbiljno pitao a ti se šališ ;)

Preporučujem ti da se ipak vratiš par strana nazad. Sve tehnologije koje su nam potrebne da preživimo kao vrsta na marsu (ne da dođemo do tamo) su izmišljene u periodu 3500 gpne - 1900gne. Naravno, to ne liči na Flaša Gordona pa nije zanimljivo.

Možda se i vratim...Pa što ne krenu da ih primenjuju konačno?100+ godina prodje, pa ništa. Odoše i na Mesec pa se "predomisliše". Izgleda da ipak nešto fali.

Zašto iko odlazi iz sela u grad? Australija je bila slična vukojebina u periodu 1600-1900 (kao i obe Amerike). Žele ljudi nov početak, a objašnjavao sam i činjenicu da bi tamo imali veće plate. Bolji uslovi za istraživanje (ili uslovi kakvi se ne mogu reprodukovati na zemlji), razvoj potpuno novih oblasti nauke i proizvodnje. Ima ljudi kojima je to profesionalni izazov.

Ima istine u tome. Ali čini mi se da treba malo više novca da se ode tamo, boravi, i vrati nazad nego što je bio slučaj sa Australijom.

Koliko milijardi ljudi na zemlji nikada nije videlo more u svom životu? Da li im je nešto falilo zbog toga? Zašto pretpostavljaš da je kućica na moru ideal za svakoga?

Nisao očekivao da ovo shvatiš bukvalno. Računao sam pametan si momak... Ok ne mora mora, može o jezero, reka, planina... Šta od toga ima na Marsu? Da li treba da pominjem temperature?Oprema koja bi bila potrebna da odvede dobrovoljce, avanturiste ... i pomaže im u preživljavanju bi bila, najblaže rečeno - skupa. Mene zanima jedna prosta stvar: ko će tim kolonizatorima kupiti tu opremu? Hoće li im je kupiti tata? ILi će je sami kupiti? Za keš ili kredit? Ili će im dati država? Koja? Ili će to biti zaposleni u nekoj kompaniji? Radno mesto: kolonizator? hmmmIli će biti - zatvorenici? (kad vec poredimo sa Autralijom...) To bi bio skup, ali efikasan zatvor ;)Shvataš polako da poredjenje sa Australijom nema mnogo smisla. U stvari poredjenje sa bilo kojom kolonizacijom u bilo koji deo sveta u bilo kom vremenskom razdoblju. Moje mišljenje je, zapravo, da nema mnogo smisla uopšte govoriti o bilo kakvoj kolonizaciji Marsa, ali ajde, ovo je forum, možemo da se zabavljamo...

Iznenadiće te činjenica da je jeftinije slati rude sa marsa ili asteroidnog pojasa do orbitalne stanice nego sa zemlje do orbitalne stanice. Zašto bi se rude slale na zemlju?

Hmmm. Zašto bi me iznenadila ta činjenica? Misliš da ne znam da je masa Marsa 10 manja od Zemljine? ...Pa ne znam zašto bi se slale na Zemlju? Zašto bi se slale na orbitalnu stanicu? Ko bi to slanje platio i zašto? Kad smo već kod plaćanja, Ko bi sve to lomatanje do Marsa (i nazad??) platio? I zašto? Ili, kad kažeš da je jeftinije..., što se onda ne instalira sve to na Marsu i iskoristi ta jeftinoća?

Sa površine marsa možeš slati šta god hoćeš uz zanemarljiv utrošak energije, bilo raketama, bilo orbitalnim liftovima, bilo elektromagnetnim topom. Lokalno izrađene letelice sa jonskim motorima (pouzdanim ali sporim) mogu u roku od par godina slati bilo rudu bilo metale (aluminijum za solarne panele) u zemljinu orbitu (plastiku i plastične materijale takođe).Ako ima[ dovoljno brodova, svakih mesec dana jedan brod sa rudama pristigne a drugi se pošalje nazad na mars. Postovao sam jedan prototip satelita kome je jedina svrha da topi aluminijumske šipke da bi napravi saćastu strukturu na koju idu solarne ploče.

E ovo si već video u "Flash Gordonu" ;)Verujem da super izgleda na animacijama? Što jedan tamo drugi vamo? Što ne deset tamo i deset vamo? I gde je to tamo/vamo? Mars i Zemlja ili orbitalna stanica? I opet: zašto na orbitalnu stanicu? I zašto na Mars, kad može Mesec - orbitalna stanica?Zašto naglašavaš "plastiku..." od čega će da prave plastiku? Od marsijanske nafte?

Da ali ne. Kako ćeš reciklirati npr. helijum? :) A marsovcima je lako postaviti satelit u višim slojevima jupiterove atmosfere koji će sisati helijum dok se ne rastope boje. Lakše je otvarati rudnik nego eksploatisati asteroid? Opet ću te uputiti na prethodne strane i potencijalnu zaradu od jednog prosečnog asteroida.

Pa nikako. Marsovcima je lako postaviti satelit u višim slojevima Jupiterove atmosferte...? Ček da prvo nastane vrsta marsovaca. da Cenima da je lakše otvarati rudnik nego eksploatisati asteroid. Imam dva prosta dokaza za to: - rudnike su imali i par hiljada godina BC sa tehnologijom nemerljivo slabijom nego što je imamo danas.- danas ima gomila rudnika širom sveta, a postoji 0 (nula) eksploatisanih asteroida. šta nam govri ovo drugo? da je potrebno nogo više energije i novca za eksploataciju asteroida nego za eksploataciju rudnika na planeti zemlji. Nešto mi govori da će se neko javiti sa genijalnom mišlje: kad resursi budu ponestajali i zbog toga im poraste cena, da će se isplativost eksploatacije asteroida povećati u odnosu na rudnike, pa da to sasečem u korenu (;)): Kako resursi počnu ponestajati i zbog toga poraste njihova cena... porašće i cena opreme koju treba koristiti da se dospe i eksploatiše asteroid (i da se dospe i eksloatiše Mars i Mesec...) pa se tako neće povećati isplativost eksploatacije asteroida, Marsa...

Solarne centrale se lakše i jeftinije grade kada se materijal ne šalje sa zemlje. A dao sam i jednu neuobičajenu primenu, stvaranje crnih rupa koje bi se koristile kao izvor energije za buduće brodove.

Ima smisla to, ali je ond apotrebno imati sav potreban materijal za izradu solarnih centrala na Marsu (ok i na asteroidima) tj pronaći ga, iskopati ga, obraditi ga, proizvesti potrebne delove... sve je to prava sitnica, a i cijena je prava sitnica - tata će da plati... i da da velike plate... A zemljani će da aplaudiraju svakom uspehu "naših" 200 marsijanskih čeda...

Tako su razmišljali i Ming carevi posle pomorskih istraživanja Džang He-a. Pa su bili u rupi od polovine petnaestog veka do Deng Sjaopinga.

Kako exctly su razmišljali Minga carevi? I kakve to ima veze sa ovim "slučajem"

Dakle da sačekamo od par stotina do par hiljada godina pa da onda krenemo? Za 300 godina ćemo biti inteligentniji?

Dakle, ti predlažeš da se krene sa teraformiranjem - koliko odmah? Dakle, da se planeta krajnje negostoljubiva za ljudski život učini - podnošljivom. Ok, podržavam te. Ali... Ajmo prvo da isprobamo da to ili slično primeniumo na ovu našu planetu. Može? Evo, ona je skoro idealna za život, trebaju samo kozmetičke promene ponegde. I da se ne kvari. Nismo sposobni ni da prestanemo da je kvarimo, a kamoli da je popravljamo. Ni jedan običan bezvezni i bezvredni Kjoto sporazum ne umeju da potpišu svi, a kamoli da smisle šta korisno i efikasno, a kamoli da to i primene. Ne umemo ni ovu idelanu za život planetu da sačuvamo ovakvu kakva je, a možemo da osposobimo negostoljubivi Mars za život.To je preko 10 lebova i 15 pogača traženje uštipka, bre. I opet, jel se vi stvarno ložite na medjuplanetarne letove ili se samo šalite?

[dekss]

... Na avijaciji sam napravio poređenje o vremenima potrebnim da neka tehnologija sazri. Prvi nuklearni reaktor je proradio 1942, 20-25 godina kasnije je tehnologija dovoljno napredovala da reaktori budu dovoljno mali da mogu da se ugrađuju u avione.

Ovo mi je promaklo. Koji model aviona u sebi ima ugrađen nuklerani reaktor??Ono što ja znam o nukleranim reaktorima kao pogonima su par činjenica:- koriste se samo u brodovima (zbog velučine pretpostavljam, sigurnosti, ... nije važno)- u civilnim brodovima ih praktično nema. Ako se ledolomci mogu ubrojati u civilne brodove (realno mogu) onda ih ima i to samo u ruskim (sovjetskim). ali obzirom da je u SSSR-u granica izmedju vojnog i civilnog pod znakom pitanja onda ne znam da li se zaista ovi ledolomci mogu ubrojati u civilne brodove. Čini mi se da postoji i jedan komercijalni teretni brod na nuklearni pogon (da'l beše isot ruski, ne znam), ali nisam sigruan da je još uvek u upotrebi- trenutno englezi i francuzi grade jedan nosač aviona i za pogon su izabrali dizel motore. Razmatrali su i nuklerani pogon, ali im je bio - skup!Dakle, nema potrebe da se gadjamo tehnološkim fantazijama. One lepo izgledaju u stripu, ali realan život je daleko komlikovanija stvar.

2040 je godina kada će biti puštena u rad prva komercijalna fuziona elektrana, tako da možemo da očekujemo avione i kosmičke brodove sa fuzionim reaktorima oko 2060-2065.

Neće. Znam da ćeš me pitati zta dokaz ove tvrdnje, a ja ću ti odgovoriti pitanjem, koji dokaz imaš ti za ovu tvrdnju? Plan ITER (ili nekog drugog) projekta? Plan nije isto što i siguran ishod. Ovde govorimo samo o veri (i neveri) da će se neka tehnologija razviti. Čak ni murov zakon neće važiti unedogled. Svet ima svoje granice. A ima ih i neuka i tehnologija. Kad svet dosegne granice rasta sve projekcije koje su uradjene na osnovu dogadjaja iz prethodnih 100-200 god neće važiti. A moje mišljenje je da smo na pragu dostizanja granica rasta.

...I tamo su nekretnine i rude besplatne.

wow, pa to će bito komunizam - najbolji od svih sistema. ;)gde se prijavljuje za TO?Ajde da pustim malo maštu na volju:Neko će poslati tamo gore silnu opremu (mislim i na madsu i na tehnologiju ugradjenu u tu opremu)... cena opreme će biti prava sitnica, cena radova koje će obaviti ta oprema (ali ima se može se), roboti (deo te opreme) će da izgrade kule i radove... Možda će da nadju i rudnike za sve potrebne sirovine. ako zafali neki retki metal, poslaće ga Kinezi (koji trenutno proizvode 99% rare earths, recimo. u neljudskim uskovima...) na mars za sitnu cenu... I onda dolaze kolonisti. Sve spremno, sve besplatno... Pa to će biti prava navala, zar ne. Imaš sve obezbedjeno... samo treba da se - obogatiš i iz trulog komunizma vraziš na Zemlju u truli ... šta ja znam šta će bti tada..I ko će sve to da plati i preda na besplatno korišćenje sa svrhom bogjaćenja nekome? Ko će biti kolonisti? Oće li radno mesto kolonista biti kazna ili prvilegija? Teško mogu da postavljam dalje (veoma bitna) pitanja dok ovo ne razjasnimo?

Testirane su mašine koje bi od tamošnjeg zemljišta pravile (i pekle) cigle. Već sada imaš robote koji su sposobni da sami izgrade celu kuću. Zar je tako teško zamisliti par komada koji bi napravili zgrade sa dva ili tri sprata, sa terasama, baštama, iznad njih kupole i svodove (takođe od cigala) i preko svega toga tri metra zemlje kao zaštita od kosmičkih zraka? Potpuna izolacija bi mogla da se izvede prskanjem tankog sloja plastike po zidovima. Pisao sam i o tome da čak i ako bi gradili na otvorenom i stavili plastičnu kupolu, vazduh bi iz neke potencijalne probušene kupole istekao tek posle dve nedelje, više nego dovoljno za opravku.

da opet pitam: plastiku će pretpostavljam praviti od marsijanske nafte?

[Yoyogi]

Gotovo je to izgleda sa svemirom i programima. Americki svemirski program je prakticno mrtav. Od sada, ako hoce da idu na neku svemirsku stanicu, moraju da stopiraju Ruse.Opet, ako se mora, moze jos uvek da se ode (sa Rusima) ali to je daleko od fantastike, filmova i vizija buducnosti.

[Antares]

Neće. Znam da ćeš me pitati zta dokaz ove tvrdnje, a ja ću ti odgovoriti pitanjem, koji dokaz imaš ti za ovu tvrdnju? Plan ITER (ili nekog drugog) projekta? Plan nije isto što i siguran ishod. Ovde govorimo samo o veri (i neveri) da će se neka tehnologija razviti. Čak ni murov zakon neće važiti unedogled. Svet ima svoje granice. A ima ih i neuka i tehnologija.

Ovaj deo je intresantan. Cini se da je vec neko vreme fuzija "na domak", tj. jos samo 20-30 godina i tu je.Ko i vestacka inteligencija. Od sezdesetih je ocekivanje da samo za 20 god. okolo setaju R2D2 ili Klarkov Hal. Koliko vidim trenutno je argument da ako i dalje vazi Murov zakon do 2035 stizemo do slozenosti ljudskog mozga i onda ce se AI nekako napraviti. Kako? Ma nekako ce se to napraviti... Moram da priznam profesionalni sukob interesa: meni su itekako u interesu robotske misije u spoljnom delu suncevog sistema (znaci Jupiter i tako dalje). Marsovski deo programa, znaci robotski - nista ljudske posade, jede ponajveci deo kolaca. NASA trenutno ima para za kvalitetnu misiju jedanput u deceniji. Ovde pricamo o toni masinerije, takozvana "flagship" misija. Sada je to Kasini. Sledeci na redu je Mars: MSL. Koji konstantno proklizava i arci vise para nego sto je projektovano. Pa se onda mozda 2030. tako kvalitetno vracamo prema Jupiteru ili Saturnu. Kuku, 2030. kad budem oko penzije... Postoje naravno manje misije, samo je to daleko manjeg obima, saljes po 100-njak kg, sa suzenim spektrom kako ciljeva tako i istrumenata. A koliko se nema para bilo kakve ljudske misije ce tek da jedu pare. Najmanje 10 puta vise nego svi ovi robotski projekti zajedno. Treba stvarno imati herca pa ne biti protiv ljudskih misija ako si naucnik koji se bavi nekom astrofizikom...Znaci da ponovim: NASA ima para za jednu jedinu veliku robotsku misiju u deceniji. I to tona skalamerije, koja kosta 4-5 milijardi (10^9$). Kad se to pogleda to su sitne pare u odnosu na druge zanimacije... No eto, vaznije je vaditi bankare iz bule i juriti talibane po planinama.A ove robotske misije su kikiriki za ljudsku misiju, koje su kikiriki prema kolonizaciji.Covecanstvo nikada nije bilo dalje od onih decackih snova o kolonizaciji svemira.Pa tacno neko cudo moze to da izvadi iz bule. Npr. da se nadju neki dokazi o postojanju zivota van zemlje ili neki cudesan pogon (ma moze i obican nuklearni, ne mora fuzija).

[dekss]

yoyogi, dobro nam došao (se vratio):)

[Time Crisis]

Zaista... ovde se izgleda najviše raspravlja da li kolonisti treba da se vrate, kakve će im biti plate i podsticaji da tamo žive itd, a slanje 100-200 ljudi sa ko zna koliko hiljada i hiljada tona svakakvog tereta se kao podrazumeva, prosto k'o pasulj... how yes no :)

[Antares]

Gotovo je to izgleda sa svemirom i programima. Americki svemirski program je prakticno mrtav. Od sada, ako hoce da idu na neku svemirsku stanicu, moraju da stopiraju Ruse.

A sad i ti. Robotske misije i ljudske posade su dva razlicita sveta. Potonji je problematican, evo jos jedan satl i gotovo. Pa ce da vide sta dalje i kada.Dok za prvi treba vise para, no i dalje radi, otprilike istom parom ko i u poslednjih 20-30 godina. Sad, sto je to ultrasporo... I pre cu da odem u penziju nego da docekam sledecu kvalitetnu misiji u mojoj oblasti... No daleko da je mrtav.

[Yoyogi]

yoyogi, dobro nam došao (se vratio):)

Da si ti meni ziv, zdrav i debeo.Ma prvo sam bio ljut na Marvina a onda sam selio ljudsku posadu sa jedne stanice na drugu, u novu kucu, pa nisam postovao. Kada se setim kako su 1982. gnevni putnici koji su cekali tramvaj na hladnoci 3 sata, Blok 70, pretukli zeleznicara (bio u uniformi) misleci da je radnik GSP-a, onda sam i ja u fantastici - zivim na stanici bessumnog Maglev voza, kao tramvaj je, bez ljudske posade, robot, lebdi nad sinama. Sam se vozi, staje, otvara/zatvara vrata. Jedina posada su sami putnici. Ide na 10 minuta.Ovako izgleda iz kabine, koje nema. Nema "majstora" koji vozi. Stara slika, tu smo bili i pre. Cerku sam ja nagaravio, nije dim iz lokomotive :) To je vise za vozove nego medjuplanetarne posade ali kada ovo bude bilo svugde ili bar tamo gde treba, apetiti ce se otvoriti.

[dekss]

Da si ti meni ziv, zdrav i debeo.Ma prvo sam bio ljut na Marvina a onda sam selio ljudsku posadu sa jedne stanice na drugu, u novu kucu, pa nisam postovao. Kada se setim kako su 1982. gnevni putnici koji su cekali tramvaj na hladnoci 3 sata, Blok 70, pretukli zeleznicara (bio u uniformi) misleci da je radnik GSP-a, onda sam i ja u fantastici - zivim na stanici bessumnog Maglev voza, kao tramvaj je, bez ljudske posade, robot, lebdi nad sinama. Sam se vozi, staje, otvara/zatvara vrata. Jedina posada su sami putnici. Ide na 10 minuta.Ovako izgleda iz kabine, koje nema. Nema "majstora" koji vozi. Stara slika, tu smo bili i pre. Cerku sam ja nagaravio, nije dim iz lokomotive :) To je vise za vozove nego medjuplanetarne posade ali kada ovo bude bilo svugde ili bar tamo gde treba, apetiti ce se otvoriti.

al me ubi u pojam s tim "debeo" :DTi znaš da sam ja antiprotivan, pa moram da ti kontriram: tvrdnja u zadnjoj rečenici je bzveze jer da je tačna japanci bi odavno odleteli na Mars, pa nisu, a ameri koji ni blizu nemaju ovo bili na Mesecu. I da dodam: bili, i sumnjam da će opet ikad.

[расејан]

I pre cu da odem u penziju nego da docekam sledecu kvalitetnu misiji u mojoj oblasti... No daleko da je mrtav.

Стварно, колико је далеко тај Антарес, и како тамо стојите са комшијометријом?