Ljudske posade u međuplanetarnim misijama - za i protiv

[bigvlada]

Prošetaj malo par strana niže, kada se opisuju komore tišine. Kao i postove o kolonizaciji marsa, objašnjen je postupak naseljavanja. Kiseonika ima koliko hoćeš u atmosferi marsa, treba ti aparatura veličine dvokrilnog ormana da bi ga izdvajao, imaš sličicu na prethodnim stranama. Pod nutrients se verovatno misli na hranljive materije iz tla, minerale koje mogu koristiti biljke.

[Nevertheless]

I da ne zaboravimo da za tako nesto trebaju OGROMNA muda, ko razmislja kako ce spavati ili nesto tako neka se drzi svoje dnevne sobe a opasnosti neka vezba na video igricama ili neka gleda neke bas opasne filmove

[noskich]

I da ne zaboravimo da za tako nesto trebaju OGROMNA muda, ko razmislja kako ce spavati ili nesto tako neka se drzi svoje dnevne sobe a opasnosti neka vezba na video igricama ili neka gleda neke bas opasne filmove

Ne bih rekao da je to samo pitanje hrabrosti i odlucnosti.Naprotiv, pretpostavljam da ma koliko neko bio hrabar i obucen, pa cak i marinac ili specijalac; neki oblik psiholoskog poremecaja je nuzan za svakoga ko bi ucestvovao na ovakvoj misiji (dopustam izuzetak duhovno veoma razvijenih ljudi, moguce monaha koji su vecinu zivota vec proveli u izolaciji). Kljucna rec je odsustvo stimulansa iz spoljasnjeg okruzenja.Ako zatvorimo coveka u mali prostor u kome je izlozen vrlo ogranicenom spektru pojavnih oblika, mirisa, ukusa i zvuka to definitivno utice na njegovu psihu. A ovo je upravo okruzenje u kojem bi ti ljudi trebalo da zive do kraja zivota. Edited June 28, 2011 by noskich

[Nevertheless]

ja sam mislio da oni prave kolonije tamo i da evolucija odradi svoje sto se tice prilagodjavanja na uslove sredine, nesto kao ljudi pre par miliona godina. ako oni tamo budu izolovano levitirali i dostizali nirvanu ne vidim svrhu da idu tamo.no posto od toga nema nista, mene vise interesuje zasto se ne posalju hiljade robota da tamo vide ima li kakvih resursa ili jok? ne znam od cega se sastoje te druge planete? nije valjda samo kamenje jebeno, ako je i kamenje mozda ima zlata ili uranijuma ili sta drugo korisno? nista nas ne moze pokrenuti da istrazujemo svemir osim dobre stare pohlepe koja nas jos nikad nije izdala, njoj(zi) hvala.edit: citao sam da NASA planira da pozove u pomoc Boing i Lockheed Martin (tj. da im da deo novca) da zajedno naprave letelicu, ocigledno je da bez privatnog sektora i inicijative nema pravih proboja u nauci.

Edited June 28, 2011 by Nevertheless

[noskich]

ja sam mislio da oni prave kolonije tamo i da evolucija odradi svoje sto se tice prilagodjavanja na uslove sredine, nesto kao ljudi pre par miliona godina. ako oni tamo budu izolovano levitirali i dostizali nirvanu ne vidim svrhu da idu tamo.no posto od toga nema nista, mene vise interesuje zasto se ne posalju hiljade robota da tamo vide ima li kakvih resursa ili jok? ne znam od cega se sastoje te druge planete? nije valjda samo kamenje jebeno, ako je i kamenje mozda ima zlata ili uranijuma ili sta drugo korisno? nista nas ne moze pokrenuti da istrazujemo svemir osim dobre stare pohlepe koja nas jos nikad nije izdala, njoj(zi) hvala.edit: citao sam da NASA planira da pozove u pomoc Boing i Lockheed Martin (tj. da im da deo novca) da zajedno naprave letelicu, ocigledno je da bez privatnog sektora i inicijative nema pravih proboja u nauci.

Mislim da srozavas diskusiju na nizi nivo bespotrebno. Evolucija ce svakako odraditi svoj posao, ali za to treba vreme, a mi ovde pricamo o zivotima par ljudi, potencijalno prvih kolonista na Marsu. Prosetaj se centrom grada 15 minuta ili kroz sumu pola sata. Za to vreme ces iskusiti vise oblika, boja, formi, mirisa, zvukova, mozda i ukusa nego ti ljudi tamo za godinu dana.Nikada do sada nijedan covek nije proveo duze vreme udaljen od Zemlje (mesec i orbitu ne racunam). Koji bi psiholoski efekti toga bili mi ne znamo. I mislim da je ovo krucijalno pitanje koje se ne sme zanemariti. U ovakav projekat bi se ulozile godine i milijarde dolara, a ako se ljudski aspekt zanemari svasta bi se moglo desiti cime bi ceo poduhvat bio protracen.

[Nevertheless]

pa ima i ljudi koji zive u pustinjama ceo zivot pa opet nisu skrenuli. ovi bi verovatno imali i radio vezu sa zemljom, i mogli bi da ponesu odavde nekih filmova i muzike a i valjda ce ih biti vise pa ce moci malo da se zezaju. jeste strah od nepoznatog to potpuno razumem, ali neko ce morati jednom da proba. ipak ce oni uci u legendu i u istoriju. a i uvek mogu da se vrate.mozda ce prvih nekoliko misisja da propadne ali ce na njihovim greskama da uce drugi. ne razumem stvarno zasto neko ne pokusa vec jednom. 50 miliona KM je do Marsa sto uopste nije nemoguce za danasnju tehnologiju.

[Time Crisis]

mozda ce prvih nekoliko misisja da propadne ali ce na njihovim greskama da uce drugi. ne razumem stvarno zasto neko ne pokusa vec jednom. 50 miliona KM je do Marsa sto uopste nije nemoguce za danasnju tehnologiju.

Ma da, propalo par misija, poginulo par ljudi, šta sad, šta čekaju više, što ne kreću.

[misko1]

Ma da, propalo par misija, poginulo par ljudi, šta sad, šta čekaju više, što ne kreću.

Pa ljudi ginu i ginuli su i u rudnicima pa ne mislis valjda da ce se taj posao ukinuti?to nije posao za seka - perse, sve bi bilo na dobrovoljnoj bazi, ima ljudi koji vole opasnost i izazove, ima onih koji vole da sede uz TV i gledaju serije. ovi drugi nam sigurno nece probiti nove granice.i plus nije propalo par misija, propala je samo jedna, ali je zato jedna na Mesec uspela i bezbroj onih koje su isle na svemirske stanice. tako da su velike sanse da misija uspe, mnogo vece nego da propadne. 50ak miliona KM stvarno nije neko rastojanje za danasnji nivo tehnoloskog razvoja. ko zna cega tamo sve ima, jedino sto nas sprecava je nas urodjeni strah od nepoznatog i kukavicluk da isprobamo nesto novo. ako ne uspe mogu jednostavno da se vrate i to je to. Edited June 30, 2011 by misko1

[расејан]

Pa ljudi ginu i ginuli su i u rudnicima pa ne mislis valjda da ce se taj posao ukinuti?

Финансирање рудника не зависи од слике у јавности; у Наси зависи итекакао. Лова стиже из Вашингтона, а политичари је одобравају сразмерно престижу који то може да донесе земљи. Кад се шатл срушио над Палестином (у Тексасу), колико је оно година требало док није неки поново полетео?А да не спомињемо да се од летења на Месец одустало делом и због тога што је постало досадно ТВ публици.

[noskich]

ako ne uspe mogu jednostavno da se vrate i to je to.

Preporucio bih ti da pre ucestvovanja u diskusiji procitas sve detalje. Najznacajnija karakeristika predloga o misiji je upravo i bilo to da se kolonisti NECE vratiti. Ta cinjenica sa sobom i povlaci eticke dileme.

[bigvlada]

jedino sto nas sprecava je nas urodjeni strah od nepoznatog i kukavicluk da isprobamo nesto novo. ako ne uspe mogu jednostavno da se vrate i to je to.

A da ti malo pročitaš prethodne strane pa da se uveriš da ovo što si naveo nije razlog?

Najznacajnija karakeristika predloga o misiji je upravo i bilo to da se kolonisti NECE vratiti. Ta cinjenica sa sobom i povlaci eticke dileme.

Ovaj, poenta kod koncepta kolonije i kolonista u zadnjih par hiljada godina je upravo činjenica da se neće vratiti. Koje etičke dileme? Grci, Feničani, Kartaginjani, Rimljani, Englezi su osnivali kolonije gde je tek par individua iz trećeg ili četvrtog pokolenja imalo mogućnost da poseti maticu (trgovci). Mars kao mesto koje treba kolonizovati je civilizaciji 21. veka udaljen isto kao i Australija civilizaciji 18.veka. I o ovome sam pisao prepričavajući koncepte koi se tiču kolonizacije iz knjige the case for mars.

[dekss]

Ovaj, poenta kod koncepta kolonije i kolonista u zadnjih par hiljada godina je upravo činjenica da se neće vratiti. Koje etičke dileme? Grci, Feničani, Kartaginjani, Rimljani, Englezi su osnivali kolonije gde je tek par individua iz trećeg ili četvrtog pokolenja imalo mogućnost da poseti maticu (trgovci). Mars kao mesto koje treba kolonizovati je civilizaciji 21. veka udaljen isto kao i Australija civilizaciji 18.veka. I o ovome sam pisao prepričavajući koncepte koi se tiču kolonizacije iz knjige the case for mars.

Ja nisam čitao prethodne strane (možda poneki post), pa se izvinjavam ako se ponavljam.Porednjenje odnosa kolonizacije Marsa i Australije i civilizacija 21. i 18 veka i nije baš najbolje. Pretpostavljam da se poredjenje pre svega odnosilo na tehnologiju? To još može i da prodje. Ali postoje bitna razika.Australija je lepo mesto za život, sa klimom (zavisi od ukusa) možda i boljom od one u Engleskoj pa je motiv za njenu kolonizaciju itekako postojao. Kolonija u Australiji (ali i druge kolonije u novim svetovima) su mogle preživeti samostalno, što su kolonizatori znali pre polaska na put. A šta imamo na Marsu? Uslove za život surovije nego na bilo kom delu Zemlje. Zapravo Život na Marsu je trenutno nemoguć bez tehnologije. Pitanje je, zapravo, da li su uopšte moguće tehnološke fantazije koje bi omogućile život na Marsu. Postoji i jedno dodatno pitanje: Zašto bi bilo ko ko ima novca i tehnologiju da ode i postavi bazu na Marsu (a za to su potrebne ogromne količine novca i energije) otišao da živi u toj negostoljubivoj vukojebini? Da živi do kraja života. Da tamo uzgaja decu...hmmm???Možda bi tamo, eventualno, otišli nekakvi rudari zbog nekakve dobre zarade... Zaradili i vratili se na majčicu Zemlju da uživaju na Karibima, u kućici sa pogledom na more (hint: na Marsu nema mora). Dakle: otišli, zaradili veliku lovu (možda) i vratili se - to nije kolonizacija!Ali da se opet vratimo na novac. Trenutno nije isplativo poslati ljude na Mars, da tragaju za nekakvim rudama, da ih nadju, pa onda poslati druga da ih kopaju, pa poslati treće da ih dovezu... (da jeste, već bi se toga neko "setio", zar ne?). Kad će biti isplativo? Pa kad na Zemlji ponestane neke rude, pa se ljudi sete Marsa (sa ogomnim rezervama baš te rude )... A kad na Zemlji počne faliti neke rude (u principu na ivici smo za više njih već sad), faliće i drugih... pa će svi ti resursi koštati više, pa će put na Mars (i to ne jedan) koštati sve više (jer se za njega koriste resursi...)... Da pojednostavim: uvek će biti isplativije istraživati na Zemlji ili reciklirati upotrebljene materijale nego lomatati se do Marsa i tražiti ih tamo.Dakle, ne postoji motiv odlaska ma Mars zbog lepih pejsaža niti zbog potrage za brzim bogaćenjem. Pa koji onda postoji?Ili, jednostavno rečeno: momci da li se vi stvarno ložite na ta medjuplanetarna putovanja ili se samo šalite?

[gone fishing]

uslov za uspešnu kolonizaciju marsa je njegovo prethodno teraformiranje, imate dobar dokumentarac ngc-a, tu je data osnovna ideja a realizacija je upitna jer sa mozgom iz 20 veka pokušavamo da rešimo probleme 23-eg :) Mars: Making the New Earth The notion of bringing Mars to life - transforming a cold, dry, uninhabitable desert into a living planet - is called terraforming, has been around for almost a century. Initially just a science fiction concept, it has become a subject of serious scientific investigation. Recent discoveries of rocks and minerals found by the Mars rovers show it must once have had warmer, habitable living conditions. Now, using photorealistic CGI visualizations, we'll make a science fiction dream of Mars - a world of trees, rivers and blue skies - a plausible future, bringing it to life after three and a half billion years in a deep freeze.

[bigvlada]

Pitanje je, zapravo, da li su uopšte moguće tehnološke fantazije koje bi omogućile život na Marsu.

Preporučujem ti da se ipak vratiš par strana nazad. Sve tehnologije koje su nam potrebne da preživimo kao vrsta na marsu (ne da dođemo do tamo) su izmišljene u periodu 3500 gpne - 1900gne. Naravno, to ne liči na Flaša Gordona pa nije zanimljivo.

Zašto bi bilo ko ko ima novca i tehnologiju da ode i postavi bazu na Marsu (a za to su potrebne ogromne količine novca i energije) otišao da živi u toj negostoljubivoj vukojebini? Da živi do kraja života. Da tamo uzgaja decu...hmmm???

Zašto iko odlazi iz sela u grad? Australija je bila slična vukojebina u periodu 1600-1900 (kao i obe Amerike). Žele ljudi nov početak, a objašnjavao sam i činjenicu da bi tamo imali veće plate. Bolji uslovi za istraživanje (ili uslovi kakvi se ne mogu reprodukovati na zemlji), razvoj potpuno novih oblasti nauke i proizvodnje. Ima ljudi kojima je to profesionalni izazov.

Možda bi tamo, eventualno, otišli nekakvi rudari zbog nekakve dobre zarade... Zaradili i vratili se na majčicu Zemlju da uživaju na Karibima, u kućici sa pogledom na more (hint: na Marsu nema mora).

Koliko milijardi ljudi na zemlji nikada nije videlo more u svom životu? Da li im je nešto falilo zbog toga? Zašto pretpostavljaš da je kućica na moru ideal za svakoga?Za početak je dovoljno 100 parova, 200 ljudi. Toliki je minimum koji bi sprečio genetske deformitete usled ukrštanja bliskih rođaka. Da li će more faliti ljudima koji se rode na marsu? Da li je fremenima falio okean?

Ali da se opet vratimo na novac. Trenutno nije isplativo poslati ljude na Mars, da tragaju za nekakvim rudama, da ih nadju, pa onda poslati druga da ih kopaju, pa poslati treće da ih dovezu... (da jeste, već bi se toga neko "setio", zar ne?).

Iznenadiće te činjenica da je jeftinije slati rude sa marsa ili asteroidnog pojasa do orbitalne stanice nego sa zemlje do orbitalne stanice. Zašto bi se rude slale na zemlju?

A kad na Zemlji počne faliti neke rude (u principu na ivici smo za više njih već sad), faliće i drugih... pa će svi ti resursi koštati više, pa će put na Mars (i to ne jedan) koštati sve više (jer se za njega koriste resursi...)...

Sa površine marsa možeš slati šta god hoćeš uz zanemarljiv utrošak energije, bilo raketama, bilo orbitalnim liftovima, bilo elektromagnetnim topom. Lokalno izrađene letelice sa jonskim motorima (pouzdanim ali sporim) mogu u roku od par godina slati bilo rudu bilo metale (aluminijum za solarne panele) u zemljinu orbitu (plastiku i plastične materijale takođe).Ako ima[ dovoljno brodova, svakih mesec dana jedan brod sa rudama pristigne a drugi se pošalje nazad na mars. Postovao sam jedan prototip satelita kome je jedina svrha da topi aluminijumske šipke da bi napravi saćastu strukturu na koju idu solarne ploče.

Da pojednostavim: uvek će biti isplativije istraživati na Zemlji ili reciklirati upotrebljene materijale nego lomatati se do Marsa i tražiti ih tamo.

Da ali ne. Kako ćeš reciklirati npr. helijum? :) A marsovcima je lako postaviti satelit u višim slojevima jupiterove atmosfere koji će sisati helijum dok se ne rastope boje. Lakše je otvarati rudnik nego eksploatisati asteroid? Opet ću te uputiti na prethodne strane i potencijalnu zaradu od jednog prosečnog asteroida. Solarne centrale se lakše i jeftinije grade kada se materijal ne šalje sa zemlje. A dao sam i jednu neuobičajenu primenu, stvaranje crnih rupa koje bi se koristile kao izvor energije za buduće brodove.

Dakle, ne postoji motiv odlaska ma Mars zbog lepih pejsaža niti zbog potrage za brzim bogaćenjem. Pa koji onda postoji?

Tako su razmišljali i Ming carevi posle pomorskih istraživanja Džang He-a. Pa su bili u rupi od polovine petnaestog veka do Deng Sjaopinga.

Ili, jednostavno rečeno: momci da li se vi stvarno ložite na ta medjuplanetarna putovanja ili se samo šalite?

Teramo šalu, šegu i komiku, po narudžbini.

uslov za uspešnu kolonizaciju marsa je njegovo prethodno teraformiranje, imate dobar dokumentarac ngc-a, tu je data osnovna ideja a realizacija je upitna jer sa mozgom iz 20 veka pokušavamo da rešimo probleme 23-eg

Dakle da sačekamo od par stotina do par hiljada godina pa da onda krenemo? Za 300 godina ćemo biti inteligentniji?

[noskich]

Zašto iko odlazi iz sela u grad? Australija je bila slična vukojebina u periodu 1600-1900 (kao i obe Amerike). Žele ljudi nov početak, a objašnjavao sam i činjenicu da bi tamo imali veće plate. Bolji uslovi za istraživanje (ili uslovi kakvi se ne mogu reprodukovati na zemlji), razvoj potpuno novih oblasti nauke i proizvodnje. Ima ljudi kojima je to profesionalni izazov.

Imali bi vece plate? A na sta bi oni trosili te platetine na Marsu? U opisu koji si citirao se navodi da bi isprva bilo poslato samo cetvoro ljudi.U slucaju Australije i Amerika bilo je moguce da stotine ljudi zajedno krenu i nasele se tamo kao i da imaju kontakt sa drugim ljudima - urodjenicima. Ovde imamo slucaj da covek ima kontakt veliki deo svog zivota samo sa tri coveka. Da ne pominjemo floru i faunu.U Americi i Australiji je cak i za prve koloniste bilo moguce da se obogate i zatim plate povratak nazad ako hoce. Istovremeno za masu kolonista kvalitet zivota je zaista i bio unapredjen na novoj lokaciji (besplatno zemljiste, pomoc pri izgradnji kuce, vise hrane, besplatni resursi - pasnjaci, sume, vode, rude (kopaci zlata) itd.).Koja bi to mogla biti licna korist za nekoga da bi dobrovoljno otisao kao prvi kolonista. Kakvo istrazivanje, oni bi morali da se zestoko izbore za prezivljavanje tamo kao prvi kolonisti, samo cetiri coveka bi morala da izgrade zgrade, preradjivac vazduha, staklenike za poljoprivedu, sistem za isisavanje vode, a zatim da svakodnevno to odrzavaju i rade. Edited July 2, 2011 by noskich