Starenje, tamo negde daleko

[расејан]

znaci, ako je nesto retardirano to su te americke ulizane fore: gde vidite sebe za 5 godina. isto kao i podrazumevajuci optimizam, beli zubi na svakoj fotografiji,

Ти бели зуби су више доказ страха. Страха да се буде виђен са слабије урађеним зубима (дакле нема лову да плати најновији трт мрт третман и тисућу $ за свако вађење живца), и још већи страх од декинтитиса који следи након сваке озбиљније посете денталном дилеру.То је више присила да се изгледа оптимистично, курчевито и пуно елана, упркос дугу у висини бар вишемесечне бруто зараде, ако не и вишегодишње, неизвесности запослења, и страха од било какве скупље болести (нарочито кад се има осигурање - ем кошта, ем никад не знаш да ли ће да нађу разлог да не плате ово или оно).

prenaglasena euforija u svakom razgovoru i kurcevitost. ko misli da to gde sebe vidi za 5 godina ima ikakve veze sa tim gde ce biti za 5 godina, blago receno, nema pojma o zivotu (jer misli da je sve u njegovim rukama - jos jedan kretenizam).

Они држе своју ствар у својим рукама једино по питању секса. Што рече неко у неком филму, "шеснаест опција уз хамбургер су зато да би људи, који ни о чему битном у сопственим животима не могу самостално да одлучују, имали илузију да ипак о нечему одлучују".

[rajka]

meni nikako nije jasno zasto si ti otisao u tu ameriku kad ti se toliko ne svidja? :( meni bi bilo uzasno da tolike godine zivim medju ljudima koje prezirem.

[расејан]

meni nikako nije jasno zasto si ti otisao u tu ameriku kad ti se toliko ne svidja? :( meni bi bilo uzasno da tolike godine zivim medju ljudima koje prezirem.

Не знам одакле си извукла презир. Велим само да су моје тамошње комшије најебале, и да им уопште не завидим. Сад кад погледам, мени је тамо било боље него њима - нисам морао да се такмичим ни са каквим Џонсовима, нисам морао да одржавам никакав имиџ, могао сам да возим стару королу, да живим у полуцрначком крају, деца су ми редовно упадала у друштво из отменијег краја, био сам у дуговима нешто мало и кратко и исплатио сам их брзо, и нисам уопште ишао код зубара ни код лекара. И могао сам да одем кад ми је дојадило.Они ништа од тог луксуза немају, и дође ми их жао.

[pt 2.0]

znaci, ako je nesto retardirano to su te americke ulizane fore: gde vidite sebe za 5 godina. isto kao i podrazumevajuci optimizam, beli zubi na svakoj fotografiji, prenaglasena euforija u svakom razgovoru i kurcevitost. ko misli da to gde sebe vidi za 5 godina ima ikakve veze sa tim gde ce biti za 5 godina, blago receno, nema pojma o zivotu (jer misli da je sve u njegovim rukama - jos jedan kretenizam).

oooo, daaaa.secam se kada sam 1. put cula za to. kuma iselila u holandiju, poslovni intervju, gde vidite sebe za pet, ne znam, ah, vi, istocnoevropljani, nikada nemate viziju sebe u buducnosti.a godina bila nulta. ili mozda prva.i sta si im rekla na to? nista, kaze ona.pa ja bih im pomenula da je zivot u istocnoj evropi znacajno uzbudljiviji no u zapadnoj te decenije, i da je svaki man with a firm plan mogao da postane u najboljem slucaju clinical case da se drzao planova ko pijan plota.prvo sto su nas devedesete naucile - odreci se zelja, planova i prezivi. a i zivot je takav ceo. mozda na islandu nije.bez optimizma se ne moze, mislim. samo sto mene nervira taj forsirani, iskezeni, u-vidu-maske-skrojen pozitivizam. Edited July 30, 2011 by PointTaken

[rajka]

oooo, daaaa.secam se kada sam 1. put cula za to. kuma iselila u holandiju, poslovni intervju, gde vidite sebe za pet, ne znam, ah, vi, istocnoevropljani, nikada nemate viziju sebe u buducnosti.a godina bila nulta. ili mozda prva.i sta si im rekla na to? nista, kaze ona.pa ja bih im pomenula da je zivot u istocnoj evropi znacajno uzbudljiviji no u zapadnoj te decenije, i da je svaki man with a firm plan mogao da postane u najboljem slucaju clinical case da se drzao planova ko pijan plota.prvo sto su nas devedesete naucile - odreci se zelja, planova i prezivi. a i zivot je takav ceo. mozda na islandu nije.bez optimizma se ne moze, mislim. samo sto mene nervira taj forsirani, iskezeni, u-vidu-maske-skrojen pozitivizam.

ja sam poslednji put cula to pre jedno dve nedelje na intervjuu za posao (ili sto bi reko erejzer, na pregovorima ), zamislite, u beogradu, a pitanje postavili neki srbi :)a sad ozbiljno: to pitanje sluzi da neko vidi gde zelis da ides u karijeri, u ovom trenutku, danas, a ne da bi se dao odgovor na pitanje gde ces stvarno biti. Edited July 30, 2011 by rajka

[rajka]

Не знам одакле си извукла презир. Велим само да су моје тамошње комшије најебале, и да им уопште не завидим. Сад кад погледам, мени је тамо било боље него њима - нисам морао да се такмичим ни са каквим Џонсовима, нисам морао да одржавам никакав имиџ, могао сам да возим стару королу, да живим у полуцрначком крају, деца су ми редовно упадала у друштво из отменијег краја, био сам у дуговима нешто мало и кратко и исплатио сам их брзо, и нисам уопште ишао код зубара ни код лекара. И могао сам да одем кад ми је дојадило.Они ништа од тог луксуза немају, и дође ми их жао.

iz tona tvojih postova. ne samo ovaj, nego i neki pre.ako oni sami sebe ne zale, nema potrebe ni ti da ih zalis. niti im otvaras oci, da bi uvideli kako su za zaljenje.

[pt 2.0]

ja sam poslednji put cula to pre jedno dve nedelje na intervjuu za posao (ili sto bi reko erejzer, na pregovorima ), zamislite, u beogradu, a pitanje postavili neki srbi

nije do nacije, no do pitanja. ako me razumes.o tome koliko nakazno i nedosledno su domaci poslodavci "usvojili" dobru praksu (zapravo njene kozmeticke segmente) inostranog poslovanja mogla bih jako opsirno da pisem, ali ovo nije tema za to.

[rajka]

nije do nacije, no do pitanja. ako me razumes.o tome koliko nakazno i nedosledno su domaci poslodavci "usvojili" dobru praksu (zapravo njene kozmeticke segmente) inostranog poslovanja mogla bih jako opsirno da pisem, ali ovo nije tema za to.

ne znam za 'domace poslodavce' u opstem slucaju, ali ovi su imali dobar razlog da to pitaju.

[Shan Jan]

iz tona tvojih postova. ne samo ovaj, nego i neki pre.ako oni sami sebe ne zale, nema potrebe ni ti da ih zalis. niti im otvaras oci, da bi uvideli kako su za zaljenje.

Ja sam nekako alergican na zaduzivanja al iz iskustava moje familije u Kanadi rekao bih da je to tamo nesto normalno. Ne normalno u smislu da mozes, vec da trebas. Moja sestra se zaduzila po karticama nekoliko hiljada dolara da kupi nove tasnice i cipele iako vec ima 30 pari cipela , ujak ima kucu na kredit koju otplacuje i razmislja se da na ime te kuce uzme jos jednu na kredit, eto da se radi, vrti para Valjda iz perspektive tog ususkanog, 5godisnjoBuducnastog zapada je to normalno, iz perspektive nas koji smo potekli pretekli iz Srbije je suludo.

[расејан]

iz tona tvojih postova. ne samo ovaj, nego i neki pre.ako oni sami sebe ne zale, nema potrebe ni ti da ih zalis. niti im otvaras oci, da bi uvideli kako su za zaljenje.

Опет, нисам рекао да их сажаљевам, него ми их дође жао. А од њих сам покупио навику да примећујем тзв. слона у сред собе, тј ствар која је свима испред носа али се праве да је не примећују. Нарочито то око пара, кредитних картица, камата итд - и не да смо налазили сродне душе, него су се неки почешали по глави... "како то да моји имају 300.000 дуга за кућу и још 30.000 по картицама а одувек су овде и у збиру зарађују више, а ови немају дугова... ко је ту луд?". Тј нисмо то никоме турали под нос, него тек ако нас неко пита.

[pt 2.0]

ne znam za 'domace poslodavce' u opstem slucaju, ali ovi su imali dobar razlog da to pitaju.

poludeo mi racunar, pa nisam stigla da dodam edit.naravno da ljudi ovde znaju cemu sluzi pitanje gde vidite sebe za 5 godina na poslovnom intervjuu, pobogu . ali i tu je glupo, sem ako ne idemo na tipske i poluiskrene pozeljne odgovore.pet godina je ceo jedan fakultet. hocu da kazem - moze da se nauci dosta toga i promeni dosta toga.projekti se menjaju, moze firma ili odeljenje da se promeni toliko da do neprepoznavanja postanu izmenjena tvoja zaduzenja.interesantno, ali u firmi moje kume bas se to i dogodilo u prve 3-4 godine.da mi u srbiji na intervjuu postave pitanje gde cu biti za 5 godina, prvo sto bih rekla bilo bi: a gde ce vasa firma biti za 5 godina?

[rajka]

da mi u srbiji na intervjuu postave pitanje gde cu biti za 5 godina, prvo sto bih rekla bilo bi: a gde ce vasa firma biti za 5 godina?

e, u slucaju koji opisujem, su mi prvo oni nasiroko opisali gde oni idu, i gde ocekuju da firma bude za pet godina, tako da je i pitanje sasvim imalo smisla, zapravo gde vidim sebe u sklopu toga.opet, tacno se secam jednog intervjua u inostranstvu, gde je manje vise sve bilo ispricano, i onda vidim kako sedi i razmislja sta bi jos mogao da pita, tockici se vrte i onda opali ovo pitanje, koje je u datom kontekstu bilo suvisno. dakle, samo pitanje nije uopste "retardirano" kao sto je napisao onaj sto je prvi pomenuo ovde, nego kontekst u kome je pitano moze da bude nesuvisao, a moze da bude i sasvim razumno i potrebno pitanje. ja ga licno ne bih postavljala, ako nije potrebno. Edited July 30, 2011 by rajka

[henrik larsson]

Ja tačno znam gde ću biti za 9,5 godina, kao i moja firma, koju nemam.

[Venom]

u chemu je fora sa tom sobom? mislim, sta nam ona govori?

Ona nam govori isto ono sto nam govori svaki njegov post: da je u pitanju blago mentalno neuravnotezeni kompleksas, spektakularno nesvestan da sve sto poseduje i vrednuje apsolutno nikog ne impresionira, kao i da su sve informacije koje nam tako nadahnuto i vazno prenosi u vecini slucajeva prilicno opste poznate. Zamisli jbt, on ima laptop, dodatni monitor i stampac. Da ga je neko pitao da li ima skener na tom stampacu, verovatno bi samouvereno saopstio da je to u Japanu standard vec godinama, nesvestan toga, da ga podjebavaju. Klasicna slika i prilika zatucanog ostrvljanina, odsecenog od ostatka sveta.

[ndjordjevic]

Ja sam nekako alergican na zaduzivanja al iz iskustava moje familije u Kanadi rekao bih da je to tamo nesto normalno. Ne normalno u smislu da mozes, vec da trebas. Moja sestra se zaduzila po karticama nekoliko hiljada dolara da kupi nove tasnice i cipele iako vec ima 30 pari cipela , ujak ima kucu na kredit koju otplacuje i razmislja se da na ime te kuce uzme jos jednu na kredit, eto da se radi, vrti para Valjda iz perspektive tog ususkanog, 5godisnjoBuducnastog zapada je to normalno, iz perspektive nas koji smo potekli pretekli iz Srbije je suludo.

problem i jeste sto je njima kredit postao novac umesto novca i svi sa svima trguju kreditima, a ne novcem. najveci deo vrednosti je neka ocekivana, pretpostavljena vrednost koja raste i raste i sve je dalje od stvarnosti i mogucnosti. ovih dana bas gledamo jednu epizodu iz te serije.