Sta citate?

[Profesionalac]

Veliko hvala ekipi ( @Moća je 100%, mislim da su još maheem i duda )  koja je ovde pominjala Ciganin ali najljepši i Kristiana Novaka uopšte.

 

 

[Ian Mancunian]

Kristian Novak bi već morao da nas obraduje novim delom, sada već predugo čekamo

 

Meanwhile, Ognjen Spahić, i delo "Pod oba sunca". Za sada ide okej, na trećini knjige, Crna gora, uloga u raspadu SFRJ, lična drama.

[makaronee]

Искусство лежать - руководство по горизонтальному образу жизни / Бернд Бруннер, 2016.

Bernd Brunner, 2012.

 

To, sto se ne moze raditi u postelji, ne moze se treba raditi uopste.

Ludwig WittgG. Marx

[le petit nicolas]

dingovo leglo - b. vongar, alias sreten bozic.

prica o aboridzinima, izmedju publicistike, putopisa i istorije.

nista novo o bezocnosti belog coveka.

zanimljiv je pisac. cudan svat. ignorisan i pomalo proganjan po australiji, dela mu objavljuju simon de bovoar i sartr, prevode ih hajnrih i gospodja bel... otisao 1950-ih iz juge, ne zna se obrazovanje, al  kazu bio radnik. cudan svat.

 

poz

Edited February 11, 2023 by le petit nicolas

[đorđe geprat]

boravim u stanu, i kopam po policama sa knjigama. kupljena u maju'89, ostala nepročitana zbirka prića alfreda anderša "oko sveta na nemački način" . o nemcima i nemačkoj od početka prošlog veka do njegove sredine. vrlo zanimljivo.

 

isto, iskopah "brod u boci" arsena. čitam "staru curu" i "laku noć muzičari", u glavi mi odzvanja dedićev glas. i šerbedžijin čitajući "nedaj se ines".

Edited February 12, 2023 by djordje geprat

[John Coltrane]

Čitam Lauševića, prvu, pa drugu, pa treću knjigu. Ide samo od sebe. Drago mi je što nisam čitao kad je izašla.

Deluje apsurdno ceo njegov život.

[le petit nicolas]

On 11.2.2023. at 20:20, le petit nicolas said:

dingovo leglo - b. vongar, alias sreten bozic.

prica o aboridzinima, izmedju publicistike, putopisa i istorije.

ispostavilo se da je ovo autobiografija. bolja prva polovina koja je pripovedacka. 

u drugoj uglavnom juri izdavace i pripoveda o porodicnim i licnim stradanjima u "marsalovoj jugoslaviji". tu ima nedoslednosti.

 

poz

Edited February 14, 2023 by le petit nicolas

[Indy]

Nedavno sam konačno iščitao Kiša (što na srpskom, što na engleskom). Naravno, sad mi je omiljeni pisac...

 

Počelo je sve čitanjem o mojoj najvećoj fascinaciji (istoriji 19. veka) što me je odvelo do Protokola sionskih mudraca, a to me je pak odvelo do Umberta Eka (The Prague Cemetery). Eko je bio fascinantan, premda mu to nije najjača knjiga, kažu. Odatle sam otišao na Enciklopediju mrtvih (jedna od najtežih knjiga koju sam pročitao u životu - teška u smislu potresna), a i Peščanik (za koji mislim da je najbolje što ikad pročitah). I drugo štošta.

 

Ustanovio sam da mi se beletristika u kojoj se prepliće prepričavanje ekčual istorije sa fikcijom zaista dopada. Slično tome je i alternativna istorija, kao što je The Difference Engine (Gibson/Sterling) o kojoj sam ranije čini mi se ovde pisao. Ta mi je bila jako blizu i nedavno pročitanoj Neverwhere od Neil Gaimana (premda je to oficijelno Fantasy).

 

Pretposlednje što sam čitao je u stvari takođe alternativna istorija, ali (bliske) budućnosti. The Ministry for the Future (Kim Stanley Robinson). Knjiga mi je bila fascinantna, premda mi se u delovima stil činio pomalo mesnat, ako tako mogu da se izrazim (mada može da se učini da mnogi pišu mesnato posle čitanja puno Danila Kiša).

 

Edited February 14, 2023 by Indy

[ljuttko]

1 hour ago, Indy said:

 (mada može da se učini da mnogi pišu mesnato posle čitanja puno Danila Kiša).

 

Nikad nije puno čitanja Danila Kiša  Ne znam gde sam tačno i čije sećanje čitala o tome kako je  imao po sobi na štriku razapetom okačene papire sa desetinama verzija rečenica za priče pa ih je danima okretao merio i slagao dok ne nadje najbolju. Ja  se s vremena na vreme uvek vraćam i listam iako ima rečenica iz njegovih knjiga koje u po noćii znam napamet.  I uvek se, sad u eri stalnog nekog fajta i nadgornjavanja po svim mogućim društvenm mrežama uhvatim Časa anatomije  kao najboljeg ikad odgovora na prozivke i polemike gde je dela onih koji su ga opanjkavai iseckao na froncle. Ako mi je za nekoga od stvaralaca žao što je toliko rano umro, za njega na prvom mestu

[Indy]

9 hours ago, ljuttko said:

Ako mi je za nekoga od stvaralaca žao što je toliko rano umro, za njega na prvom mestu

+1, on i Kafka

[makaronee]

От колыбели до колыбели / Михаэль Браунгарт, Уильям МакДонах,  2020.

Cradle to Cradle: Remaking the Way We Make Things / W. McDonough, M. Braungart, 2002.

 

Zasto ne ispitati mogucnost da umesto ogranicenja zagadjenja, covek prestane da zagadjuje uopste?

[slepa živana]

On 4. 1. 2023. at 17:40, Sundance Kid said:

nije uopšte nužno da čitaš po nekom redu.

 

inače, bio je neki ruski ili ukrajinski sajt pre nekoliko godina koji je imao neobjavljene selindžerove priče u originalu, mislim da ih ima 15-ak, šteta što to nije zvanično objavljeno jer je jebeno kulturno blago.

upravo sam završila s čitanjem nečeg što se zove "selindžer" iz 2014, autori salerno i šilds. radi se uglavnom o gomili kratkih izjava, delova intervjua, pisama ljudi koji su poznavali selindžera. ima i puno slika i kopija školskih svedočanstava, venčanih listova, vojnih evidencija...

knjiga ima preko 500 strana i puna je đubreta i stvari koje stvarno niko nije morao da zna, ali ima i nekih korisnih svedočanstava. na primer, izjave njegovih ratnih drugova, urednika i nekih običnih ljudi koji su ga nekad sreli, bibliografija...

 

autori na samom kraju tvrde da imaju potvrđene informacije iz više izvora, da su nakon smrti u njegovom sefu ostali sledeći rukopisi, kniga "porodica glas" koja sadrži već objavljene priče o glasovim i još 5 novih, priručnik za vedanta budizam, ljubavni roman iz II svetskog rata, i roman u vidu dnevničkih zapisa kontraobaveštajnog oficira u drugom ratu. kažu i da postoji prerađena priča "poslednji i najbolji petar pan" u kojoj se prvi put pojavljuje holden kolfild, i da će to biti objavljeno zajedno sa lovcem u žitu i još 6 neobjavljenih priča o kolfildima.

svoju zaostavštinu preneo je na udovicu i sina i tvrdi se da će oni to objavljivati od 2015. do 2020. gugl ne zna ništa o tome.

 

ovde piše da je 1974. selindžer poveo spor protiv nekog ko je piratski objavio zbirku priča u dva toma. to su priče koje je objavljivao pre i neposredno posle rata u kolijersu, eskvajeru, kosmopolitenu, nekim revijama... pre nego što se proslavio u njujorkeru. dakle, to su objavljene priče koje nikad nisu bile objavljene u knjizi. tokom dva meseca prodato je 250000 primeraka, tako da je moguće da su to rusi našli... one inače mogu da se pronađu po američkim bibliotekama i arhivama ovih časopisa u kojima su objavljene.

u to vreme selindžer se uveliko povukao iz javnosti, ali je novinarka njujork tajmsa koja je pratila ovaj sudski spor uspela da ga dobije na telefon i pošto je uspela da ga šarmira da razveže jezik, to je objavila kao intervju. evo dela:

Quote

Ne pokušavam da sakrijem nespretne mladalačke radove. Samo ih ne smatram vrednim objavljivanja. Napisao sam ih pre mnogo vremena i nikad nisam imao nameru da ih objavim u knjizi. Želelo sam da te priče umru savršeno prirodnom smrću. Neke pripovetke, moja imovina, ukradene su. To je nezakonit čin. Pretpostavimo da imate kaput koji vam se dopada, a neko vam uđe u plakar i ukrade ga - e tako se ja osećam. Prosto je neverovatno da organi za zaštitu zakona ne mogu nešto da urade po tom pitanju. Ja samo pokušavam da zaštitim ono privatnosti što mi je preostalo.

U neobjavljivanju ima čudesnog mira. Obajvljivanje je strašno remećenje moje privatnosti. Ja volim da pišem. Ali pišem samo za sebe i sopstveno zadovoljstvo. Plaćam za takav stav. Poznat sam kao čudan, ohol čovek. Ali samo pokušavam da zaštitim sebe i svoje delo. Preživeo sam štošta, pa ću verovatno preživeti i ovo.

 

ja sam nekad tokom života i od pojave interneta iskopala 3 priče, mladi, hepvort i okean pun kugli, ali svaku zasebno. probala sam da prevedem jednu ali to nije ni na šta ličilo. sad kad je uznapredovala veštačka inteligencija, valjda će moći da se ubace prevodi nikole kršića i da nam izađe odličan prevod ovoga što imamo, dok se sin i žena ne smiluju...

 

inače, u uvodu ove nazovi biogafije postoji napomena prevodioca, gorana skrobonje. on tu kaže da je koristio prevod naslova lovac u raži od dragoslava andrića jer ga smatra superiornijim od drugih prevoda. to ne mogu da razumem jer sam ubeđena da je andrić kriv što kod nas selindžer nema više fanova. za nikolu kršića sam dugo mislila da je neki sarajlija jer je njegov prvi prevod lovca objavila sarajevska svjetlost, ali sam pronašla nešto malo na netu da je bio zagrebački profa i to na vojnoj akademiji, što celoj misteriji daje još veću snagu ako se uzme u obzir selindžerov kontraobaveštajni rad i učešće u drugom svetskom ratu.

 

[Krampa]

Franz Kafka's Diaries

 

ko nije, dobro jesete

[Gojko & Stojko]

 

Жорж Перек - Живот упутство за употребу

 

Жорж Перек је био Улиповац, тј. трудио се да пише под вештачки конструисаним ограничењима, вероватно му је са те стране најпознатије дело La Disparition (на хрватски преведено као Испарио, а нпр. на енглески као A Void), написано без употребе слова е. И Живот упутство за употребу је написао поштујући гомилу ограничења, од структуре романа, преко кретања поглавља по мапи зграде која је представљена у роману (тј. један конкретан дан а са њим и скоро комплетна историја зграде), укључујући правила шта све мора да помене о свакој просторији зграде, и на крају посебна језичка правила у појединим поглављима која делују као изоловане слагалице. У уводу књиге је дао своје виђење појаве слагалице, а једна од прича која повезује највише становника зграде је о доконом пребогатом Енглезу Бартлбуту који је годинама путовао по свету у друштву једног помоћника и задржавао се по две недеље на једном месту где би насликао слику и слао назад мајстору у згради који би од тих слика направио по слагалицу. По свом повратку, Бартлбут је провео године решавајући те исте слагалице, опет две недеље по слагалици, да би их потом онај исти мајстор уклањао са подлоге и папир враћао на првобитну белину. Књигу је Перек написао 1978., пре појаве кућних рачунара и интернета и у њој је приказао завидно знање о тренутном стању великог броја људских вештина и уопште свему што може да стане у једну зграду и да покреће њене становнике, нешто као Алеф на париски начин. Мало је да кажем да је књига врхунско уживање, у рангу са можда само неколико тако раскошних књига које сам имао задовољство да прочитам (нпр. Кортасара и Болања које није поменуо у листи тридесет писаца које је у књизи цитирао уз мање или веће измене), ова посебно због свог превода у коме нема лоше прилагођеног енглеског који је у међувремену преплавио српски језик. Такође сам схватио где је Жан Пјер Жене нашао инспирацију за своје поставке Деликатесне радње и Амели Пулен. Мој примерак је ћирилично издање Платоа из 1997., превод Светлане Стојановић.

 

Share & Enjoy

 

[I*m with the pilots]

Knjiga poezije Radmile Petrović (1996, Užice), "Moja mama zna sta se desava u gradovima". Procitah dve pesme u nekom izdanju casopisa Liceulice i bas tih dana mi poznanica pokloni knjigu.

 

Dva minuta bez poezije

znam, mama,

dali ste sve od sebe

ali sa mnom je krenulo

kao kad se Šarulja telila

- naopako

 

a bila sam dobra u školi

uvek petice, đak generacije

 

a sad, kojim ćeš me travama lečiti

od topline njenih usana

 

za raspuste sa boravila na njivi

svi drugi na moru

sad znam da najtužnije leto

nije ono provedeno u malinama

 

deda je prodao tele

i kući nije dolazio dok ga nije propio

 

i ne samo toliku rakiju

propio je čitavo imanje

bezbrižnost tvoga detinjstva

baba je zbog njega prerano završila

 

neko će za to ispaštati

komšije su često govorile

 

mama, jesam li ja taj neko?

 

Spoiler

 

 

 

Doku-strip "Palačinke" (Palacinche) italijanske fotografkinje (?) koja je rekonstruisala izbeglički život svoje majke sa porodicom koji su 50-tih izbegli kao Italijani iz Rijeke. Ništa sad epohalno ali lepo, i lepo skrojeno sa dosta fotki, pogotovo tamo gde je uspela da nadje kako danas izgledaju ta mesta sa slika. Zapravo je sve i smisljeno kao jedno foto-putovanje a onda su crtezi i ta forma graf. novele posluzili da se ubaci majka sa naracijom. Drago mi je da je stajao na vidnom mestu u biblioteci. Ovo je prevod na nemacki, cini mi se da nema jos uvek na engleski, a ono sta mi je malo cudno je da ima nekoliko recenica i na nasem jeziku (kao na strani koju sam fotkala), koji su ostavljeni u originalu, i time nerazumljivi za sve citaoce. Verovatno zato sto (zakljucujem) ni ona sama ne zna hrvatski.

//Podsetilo me na (veoma fini) film "Fusi" Dagura Karija, koji se desava na Islandu i onda u nekom momentu glavni lik radi u pogonu za reciklazu/djubre i tamo naleti na neke nase, naravno da njihovi razgovori nisu bili prevedeni. Makar su bili dobri likovi!

 

 

 

Edited February 23, 2023 by I*m with the pilots