Umro Bris Taton, Francuz pretučen u Beogradu od huligana

[Аврам Гојић]

Posle dugog razmisljanja o tome kako da ti odgovorim na argumente koji jesu nesporni - kao sto je onaj da je vojska u ovom trenutku nuzno zlo koga se necemo osloboditi lepim altruistickim zeljama - dosao sam do sledecih zakljucaka.Posao vojske nije da ubija. Posao vojske je da odvraca druge vojske od pomisli na ubijanje. Oko ove misli nastalo je jedno celo eticko ustrojstvo koje je izrodilo obicaje kao sto su uzimanje i razmena zarobljenika, a odnos prema nenaoruzanom neprijatelju je ono sto razdvaja kriminalca od vojnika i oficira. Videli smo i u Srebrenici kako izgleda kada vojnik postane zlocinac. Smrt u bici, sa druge strane, pa i u onim odvratnim slucajevima kada se namerno gadjaju civili, ipak nije posledica uzivanja u cinu ubijanja, vec naopake i zlocinacke, al ipak racionalne odluke u kojoj se moze i ne mora uzivati i zato je na skali zla to - za zericu manje zlo od smrtne kazne.Smrtna kazna je, sa druge strane, posledica zelje za tudjom smrcu. Nista vise od toga. Ne postoje nikakvi dokazi, nigde, da smrtna kazna doprinosi smanjenju stope zlocina. Jedino sto se smrtnom kaznom dobija jeste zadovoljenje strasti. Dhammapada ovako sumira ono sto osecam o tome: "Svi drscu pred batinom, svima je zivot drag. Usporedjujuci sebe sa drugima, ne ubijaj niti potici ubistvo". (Dhammapada X/129, prevod Cedomil Veljacic). Uspostavljanjem mehanizma za ubijanje koji nema nijednu drugu namenu, drzava ne doprinosi smanjenju patnje svojih gradjana, zato sto ce oni biti jednako ubijani od ruke zlocinaca kao i pre. Mozda i vise, zato sto drustvo u kome je, pod bilo kojim okolnostima, pozeljno ubijanje, radja misao u svojim gradjanima da je zivot nesto sto je njihovo da uzmu: ako to rade preko posrednika, zasto to ne bi cinili i sami? Zato rasudjujem, na osnovu ove dve stvari, da smrtna kazna samo doprinosi uvecanju patnje umesto sto je umanjuje, i zato sam protiv nje. Mozda je to kabinetska postavka, ali takva je i ona koja se zalaze za smrtnu kaznu, zato sto ni za moju ni za tvoju tezu ne postoji empirijski dokaz i ova rasprava govori o toliko konacnim stvarima da moze biti samo nacelna.Kada je u pitanju misljenje o popravljanju ljudi, tu se sa tobom ne mogu sporiti zato sto ti ne verujes da se okoreli zlocinci mogu menjati, dok ja verujem. Moj temelj za ovo verovanje lezi u cinjenici da ne verujem u postojan ego: okolnosti koje su zlocinca dovele do zlocina nisu neko metafizicko zlo, nego teret kauzalnog nasledja koji se u trenutku zlocina obrusio i na zlocinca i na zrtvu. Verujem da je moguce, u jednom mudrom penalno/rehabilitacionom sistemu, doci do takve kombinacije kazne i terapije koja ce, pod odredjenim uslovima, ukloniti taj teret bar sa pocinioca, kada je za zrtvu vec kasno. I to bi bio veliki trijumf: dva coveka su unistena, ali je jedan od njih ipak vracen u zivot. Smrtna kazna ovu mogucnost trijumfa ukida i zato je njeno postojanje za mene tuzno.@gazza:bas uopste ne mislim na pravoslavnu kulturu smrti, vec na ono sto cesto vidjam: olakom isticanju zelje za tudjom smrcu, i olakom radovanju pri smrti onoga koga nismo voleli. To nema bas nikakve veze sa pravoslavljem, a i inace mislim da je pravoslavlje gotovo potpuno nebitan faktor u razvoju licnosti kod nas.I da, zalazem se za drakonske kazne: ali imam problem sa smrtnom kaznom, i to za mene nije uslovno pitanje kao kod nekih vedeta druge Srbije koje su svojevremeno nakon presude Legiji ridale da "eto nismo u EU, sta fali da uvedemo opet smrtnu kaznu, tako cemo spreciti da ga Kostunica pusti iz zatvora". Edited December 9, 2009 by vasudeva418

[yolo]

mislim da ja razzova upotreba reci uspavljivanje bilo simbolicke prirode. svako ko je za smrtnu kaznu sto se mene tice mora da to dokaze i da licno uspava onoga kome je to namenio.

[April]

Pričam o ovim sadistima koji su vrlo dobro svesni šta rade, koji to rade uporno i dosledno i koji u ovom društvu i sistemu nemaju čega da se boje, jer su na vrhu prehrambenog lanca očigledno.

Kako je ovo tacno i precizno...i mislim da tvoja ideja o fizickom odstranjivanju kao odbrani drustva od metastaze pada bas tu. Svaki sudija ce ti reci nesto tako - oni se ne plase visine kazne, oni se plase da budu uhvaceni. Problem je u zloupotrebi procedure, koja ukljucuje povrsno napisan zakon, nepostojanje podzakonskih akata, kao i potpunu anahronost drustvenih sankcija za ucinjena dela.U Maleziji se zna - za ovo gubis samo shaku, a za ovo obe. Za pisanje sprejom po automobilu su prilicno blagi, 25 udaraca bejzbol palicom, makar americki predsednik dosao po tebe licno. Mozete se zgrazati nad serijatskim pravom, ali u Maleziji nema kriminala. Edited December 9, 2009 by April

[harper lee]

vrlo netacno, utemeljeno u umetnickoj apstrakciji, literaturi.... navijacka zajednica nema mnogo veze sa pravoslavnom kulturom smrti, ako je to ono na sta ciljas. nije kasno da posetis sever i jug i malo osmotris. sumnjam da si to do sada cinio izbliza.razz je u pravu. drakonske kazne su jedino resenje. to je problem sa slucajem misic, sto ako prodje 10 godina onda moze da se nastavi tako u smeru efikasne naplate. naravno da nece svi platiti, ali oni koji budu placali, placace za sve - i to je ono sto im se ne svidja. i sto pada sistem dosadasnje zastite - klubovi-advokati-sudije. zato je sudjenje misicu politicko sudjenje - i to treba da bude. i zato bi bilo jako dobro da izvrsna presuda bude visa od prvostepene, sem ako vec tom prilikom nije izrecena maksimalna kazna (nemam vremena da to trazim sada). iz politickih razloga, zbog klubova, advokata i sudija - pa tek onda navijaca koji bi bez prethodnih bili daleko manje vazna soc.grupa.

Jeste maksimalna. Koliko ja znam 10 godina je maksimum za ubistvo u pokusaju.Meni se ne dopada ideja po kojoj jedan placa za sve a onda se time ostalima uteruje strah u kosti, jer najcesce nije funkcionalna. Vasudeva je u jednoj stvari debelo u pravu, istrazivanja pokazuju da stopa kriminaliteta kad su u pitanju teska krivicna dela ne opada u zavisnosti od toga da li negde postoji ili ne postoji smrtna kazna. Naprotiv. Za mene je to kljucni razlog zasto sam protiv smrtne kazne.Vise mi se dopada ideja po kojoj placa svako za sebe, onoliko koliko zakon nalaze, maksimalno u ovakvim situacijama kad se drustvo nadje ledjima uza zid i kad mora da resava jedan ogroman akutni problem. Drzava ne sme da ohrabruje hijerarhiju huligana i deljenje na "kaznjive" i "nekaznjive", sto je isprovociran zakljucak u situaciji kad 40 ljudi ucestvuje u krivicnom delu a bude kaznjen samo jedan, narocito kad se zna da "navijacke" vodje u istom trenutku imaju brdo krivicnih prijava koje nisu procesuirane, a neke nikad i nece biti. Doslo je vreme (odavno je doslo, ali to je druga prica) da se privodi masovno i kontinuirano, a optuzuje i osudjuje pedantno i rutinski. Vazno je poslati poruku da nema oprostivih i neoprostivih prekrsajnih i krivicnih dela na stadionima ili gde se vec ta dela obavljaju i da je jedina razlika tezina dela i duzina kazne koja mora da se plati. To je verovatno jedini nacin da se izoluju kriminalne grupe od podrske gomile klinaca na tribinama kojima imponuju svojom nedodirljivoscu i time sto mogu da rade sta god hoce. A dok se ne izoluju problem ce uporno opstajati. Sve i da uhapse i zatvore ove njuske koje su se pojavile u "Insajderu", u ovakvoj klimi ce te njuske biti zamenjene drugim njuskama i manje-vise ce sve ostati isto. Naravno, ne bi bilo zgoreg ni da se DB-u "objasni" da su stadioni lose mesto za regrutaciju tastera i odrazavanje veza sa podzemljem i da bi trebalo da se vrate uobicajenim kanalima.

[Аврам Гојић]

Kako je ovo tacno i precizno...i mislim da tvoja ideja o fizickom odstranjivanju kao odbrani drustva od metastaze pada bas tu. Svaki sudija ce ti reci nesto tako - oni se ne plase visine kazne, oni se plase da budu uhvaceni. Problem je u zloupotrebi procedure, koja ukljucuje povrsno napisan zakon, nepostojanje podzakonskih akata, kao i potpunu anahronost drustvenih sankcija za ucinjena dela.U Maleziji se zna - za ovo gubis samo shaku, a za ovo obe. Za pisanje sprejom po automobilu su prilicno blagi, 25 udaraca bejzbol palicom, makar americki predsednik dosao po tebe licno. Mozete se zgrazati nad serijatskim pravom, ali u Maleziji nema kriminala.

Ima. Secenje saka je kriminal. Ali nebitno: u Maleziji imate vecu sansu da vas ubiju nego u Australiji ili Velikoj Britaniji. Kada je silovanje u pitanju, nisu u svetskom vrhu, ali je njihov zakon poznat po blagosti prema silovateljima: ako grupno silujete zrtvu i potom je spalite, ocekujte oko 5 godina zatvora. Ne znam odakle ti podatak da u Maleziji nema kriminala, ali je apsolutno netacan.

[April]

Ima. Secenje saka je kriminal. Ali nebitno: u Maleziji imate vecu sansu da vas ubiju nego u Australiji ili Velikoj Britaniji. Kada je silovanje u pitanju, nisu u svetskom vrhu, ali je njihov zakon poznat po blagosti prema silovateljima: ako grupno silujete zrtvu i potom je spalite, ocekujte oko 5 godina zatvora. Ne znam odakle ti podatak da u Maleziji nema kriminala, ali je apsolutno netacan.

Ok, ima kriminala. Razlika je samo u tome sto tamo ne moras da zakljucavas kola.Silovanje je inace zalosna posledica njihovog vrednosnog sistema(isto je npr. u Libiji), po kom je zena ta koja izaziva silovatelje, pa i ne zasluzuje vecu zastitu, ali to je problem verskog karaktera, a ne pravosudnog sistema.Ne mislis valjda da zagovaram amputaciju ruku - samo primecujem anahronost i neefikasnost zapadnih sankcija koje direktno iniciraju porast teskog kriminala.

[nautilus]

Jeste maksimalna. Koliko ja znam 10 godina je maksimum za ubistvo u pokusaju.

Nije, za pokusaj se kaznjava kao i za djelo. Misic je optuzen za pokusaj teskog ubistva (policajac na sluzbenoj duznosti) i za to djelo je minimum 10 godina a maksimum je 40. Medjutim, za pokusaj postoji mogucnost ublazavanja kazne ispod minimuma sto se u praksi i najcesce desava.Al sam ga naucio!!!!trol off Edited December 9, 2009 by nautilus

[harper lee]

Nije, za pokusaj se kaznjava kao i za djelo. Misic je optuzen za pokusaj teskog ubistva (policajac na sluzbenoj duznosti) i za to djelo je minimum 10 godina a maksimum je 40. Medjutim, za pokusaj postoji mogucnost ublazavanja kazne ispod minimuma sto se u praksi i najcesce desava.Al sam ga naucio!!!!trol off

Hvala na ispravci. Ja se kao kroz maglu secam da je tada u obrazlozenju suda bilo neko objasnjenje zasto je izrecena maksimalna kazna, tako da ili sam sanjao obrazlozenje ili se radi o nekom drugom krivicnom delu za koje je ovaj bilmez kaznjen.

[April]

Jos nesto: mislim da bi o sankcionisanju tezih oblika nasilja mogli nauciti i iz slucaja Kovacevic. Prvo zatvor, onda i lova. Da Misic mora da plati Trajkovicu 900k, mardelj mu ne bi ni trebao.

[nautilus]

Jos nesto: mislim da bi o sankcionisanju tezih oblika nasilja mogli nauciti i iz slucaja Kovacevic. Prvo zatvor, onda i lova. Da Misic mora da plati Trajkovicu 900k, mardelj mu ne bi ni trebao.

U slucaju Kovacevica porodica (a ne drzava ili drzavni tuzilac) povredjenog mladica je trazila naknadu stete. Isto to moze i traziti i Trajkovic. Ne moze drzava umjesto njega.

[April]

U slucaju Kovacevica porodica (a ne drzava ili drzavni tuzilac) povredjenog mladica je trazila naknadu stete. Isto to moze i traziti i Trajkovic. Ne moze drzava umjesto njega.

Jedino sto ce Trajkovic sledecih 20 godina uzaludno placati advokate u beskonacnom parnicnom postupku, a tamo se sve dovrsi u roku od godinu dana.

[Razzmatazz]

Posao vojske nije da ubija. Posao vojske je da odvraca druge vojske od pomisli na ubijanje. Oko ove misli nastalo je jedno celo eticko ustrojstvo koje je izrodilo obicaje kao sto su uzimanje i razmena zarobljenika, a odnos prema nenaoruzanom neprijatelju je ono sto razdvaja kriminalca od vojnika i oficira. Videli smo i u Srebrenici kako izgleda kada vojnik postane zlocinac. Smrt u bici, sa druge strane, pa i u onim odvratnim slucajevima kada se namerno gadjaju civili, ipak nije posledica uzivanja u cinu ubijanja, vec naopake i zlocinacke, al ipak racionalne odluke u kojoj se moze i ne mora uzivati i zato je na skali zla to - za zericu manje zlo od smrtne kazne.

Uh, prvo, ako gledaš altruistički na to da država ne sme i ne može da oduzme život čoveku, onda nema tu malo manje ili malo više opravdanih razloga. Takođe mislim da uživanje u činu ubijanja takođe nema direktne veze sa time (dodaje začin, ali nije odlučujuća karakteristika), pošto smo do sada imali kao dve kategorije ljudi - oni koji toga nisu bili svesni (tj. ljudi za hospitalizaciju) i oni koji su to činili svesno, motivacija skroz na stranu. Neka teoretska pretpostavka vojnika je da je uračunljiv kad pritiska okidač, on biva treniran da prođe kroz stresne situacije kako bi i dalje ostao efikasni resurs.Što se tiče ovoga da posao vojske nije da ubija, nego za zaplašivanje druge strane, meni opet ne pije vodu. Prosto kao kad bi rekao da je vojska jedan od najvećih generatora naučnog napretka. I tu stao. Da, ona to jeste, ali moraš na to da dodaš da je taj njen naučni napredak usmeren u pravcu bolje, brže, temeljnije i efikasnije eliminacije ljudi u krajnjem slučaju. Tako i ovde - jedan nuklearni arsenal u svom svojem sjaju služi za plašenje i pokazivanje moći, ali to ne sprečava vojsku da se angažuje i ubija ljude u lokalizovanim sukobima, upotrebljavajući, između ostalog i taj osiromašeni uranijum, iako bi to trebalo da bude no-no i sredstvo zaplašivanja. Ne nosi pištolj sa sobom ako ne misliš da ga stvarno upotrebiš - isto je i sa vojskom; evo ti relativno svež primer Gruzije i Rusije. Mogla je Rusija svojim, ne baš zanemarljivim, vojnim potencijalom da se mršti koliko god je htela, ali igranje blefovima radi samo dok se ne spuste sve karte na sto.Nekako imam utisak da se, kao i u pretodnim postovima koncentrišeš skroz na teoriju i ono kako bi nešto trebalo da bude, šta je smisao nečega i slično. A ja baš obratno skrećem pažnju sa neke idealizovane predstave na stvarnu sliku na terenu. Nema vojske bez akcije i angažovanja odnosno ubijanja ljudi. Nisu svi ubijeni plaćeni vojnici, jer nema rata koji nije bio prljav (da čak i zanemarimo apsurdnost samog rata); uvek su stradali civili. Vojska sama definiše pojam "kolateralna šteta" i žonglira procentima. Pobednik definiše platformu i zapis. Svoje učesnike koji su bili umešane u prljave radnje retko kad procesuira, jer to kvari utisak cele operacije, a to niko ne voli. I tako vojnik koji je postao zločinac ostaje sigurno ušuškan.A glede ovog poslednjeg - kada bih se uopšte i upuštao u ocenu da li je vojni sukob malo više ili malo manje zlo od smrtne kazne, već sam nivo uništenja i broj poginulih po meni nekako vuku na to da je ratni sukob veće zlo.

Smrtna kazna je, sa druge strane, posledica zelje za tudjom smrcu. Nista vise od toga. Ne postoje nikakvi dokazi, nigde, da smrtna kazna doprinosi smanjenju stope zlocina. Jedino sto se smrtnom kaznom dobija jeste zadovoljenje strasti. Dhammapada ovako sumira ono sto osecam o tome: "Svi drscu pred batinom, svima je zivot drag. Usporedjujuci sebe sa drugima, ne ubijaj niti potici ubistvo". (Dhammapada X/129, prevod Cedomil Veljacic). Uspostavljanjem mehanizma za ubijanje koji nema nijednu drugu namenu, drzava ne doprinosi smanjenju patnje svojih gradjana, zato sto ce oni biti jednako ubijani od ruke zlocinaca kao i pre. Mozda i vise, zato sto drustvo u kome je, pod bilo kojim okolnostima, pozeljno ubijanje, radja misao u svojim gradjanima da je zivot nesto sto je njihovo da uzmu: ako to rade preko posrednika, zasto to ne bi cinili i sami? Zato rasudjujem, na osnovu ove dve stvari, da smrtna kazna samo doprinosi uvecanju patnje umesto sto je umanjuje, i zato sam protiv nje. Mozda je to kabinetska postavka, ali takva je i ona koja se zalaze za smrtnu kaznu, zato sto ni za moju ni za tvoju tezu ne postoji empirijski dokaz i ova rasprava govori o toliko konacnim stvarima da moze biti samo nacelna.

Naravno da je smrtna kazna posledica želje za tuđom smrću, čega bi drugog bilo? Ne mislim da postojanje smrtne kazne definiše društvo kao društvo u kojem je poželjno ubijanje; zvuči kao da se u toj državi neko zajebava sa snajperom na zvoniku i samo čeka kad će neko da joj naleti pred nišan, zadovoljno trljajući ruke. To je kazna, krajnja kazna na koju je društvo prisiljeno, naterano u najgorim mogućim slučajevima gde je očigledno da bilo kakva rehabilitacija nema smisla. To nije rutinska stvar o kojoj odlučuje sudija drugog opštinskog suda u okviru svog 9-17 radnog vremena dok srče kafu, između saobraćajog i sanitarnog prekršaja. Ozbiljnost i konotacija samog čina treba da je istaknuta i bude utisnuta u svest ljudi, da ni u kojem slučaju ne dolazi do takvog olakog shvatanja kod građana "da je život nešto što je njihovo da uzmu", kao da je reč o novčiću koji si našao na ulici. Onima koji imaju takva shvatanja i načela, istina, postojanje smrtne kazne ne utiče na opredeljenje da li zločin da počine ili ne. Međutim, cilj plašenja nije neki manijak kojem nema pomoći, nego vaskoliki puk. Njih treba pitati "da li ste odustali od pravljenja sranja zato što znate da postoje stvarno drakonske posledice za takva nedela". Koliko takav sistem utiče ne na osvedočene, nego na potencijalne ubice, koliko ih je to sprečilo da pređu na dark side. Mislim da istraživanja u oko fluktuacije stope zločina ne uzimaju uopšte takve stvari, a ne mogu ozbiljno ni da ih posmatram ukoliko posmatraju samo smrtnu kaznu kao izolovani faktor uticaja na tu stopu. Tu ima milion faktora, od slobodnog prometa vatrenog oružija do neke opšte statistike o kretanju zločina. U toj jednoj Americi, otkako su počele daleko strože kontrole i ostalo nakon 9/11 je stopa kriminala primetno pala, ako se ne varam.

Kada je u pitanju misljenje o popravljanju ljudi, tu se sa tobom ne mogu sporiti zato sto ti ne verujes da se okoreli zlocinci mogu menjati, dok ja verujem. Moj temelj za ovo verovanje lezi u cinjenici da ne verujem u postojan ego: okolnosti koje su zlocinca dovele do zlocina nisu neko metafizicko zlo, nego teret kauzalnog nasledja koji se u trenutku zlocina obrusio i na zlocinca i na zrtvu. Verujem da je moguce, u jednom mudrom penalno/rehabilitacionom sistemu, doci do takve kombinacije kazne i terapije koja ce, pod odredjenim uslovima, ukloniti taj teret bar sa pocinioca, kada je za zrtvu vec kasno. I to bi bio veliki trijumf: dva coveka su unistena, ali je jedan od njih ipak vracen u zivot. Smrtna kazna ovu mogucnost trijumfa ukida i zato je njeno postojanje za mene tuzno.

Moram opet da se vratim na svoj komentar "teorija vs praksa". Da, verujem i ja teoretski da se čovek u suštini može promeniti i ako se spasi jedan taj ubica od njih 1000, "spašen je ceo svet". A onda zbog realnih uslova na terenu dodam da se od tih ostalih 999 "nepokajanih" na ulici našlo njih 400 i od tih 400, 125 je ponovo ubilo jednu ili više osoba i u tom svetlu mi trijumf zbog rehabilitovanog bivšeg ubice deluje malo bljutavo u ustima. Verujem da određen broj zločinaca jeste to zbog okruženja, trulog društva, ekonomske situacije, traume u nekom trenutku svog života i verujem da se u teoriji to može nekako suspendovati. Ali šta se u međuvremenu promenilo u tom sistemu i okruženju? Nakon terapije koja bi mogla da bude uspešna, ti ljudi završavaju opet u tom istom sistemu, koji se u međuvremenu nije promenio. A oni su labilni očigledno i još pride brendirani. Šta imaš u planu za njih nakon terapije, ali ne nešto teoretski, nego realno izvodljivo u praksi?

[Аврам Гојић]

Izneo si nekoliko ozbiljnih primedbi, razmislicu o njima pa odgovaram.Objasnjenje: kada sam poredio zla, nisam kvantifikovao, vec sam govorio o licnoj motivaciji za nasilje, i licnoj odgovornosti jednog coveka za smrt drugog. Naravno da je ovako kako ti postavis tacno da je rat vece zlo od pojedinacnog ubistva, to ne sporim.

[reg]

Smrtna kazna je, sa druge strane, posledica zelje za tudjom smrcu. Nista vise od toga. Ne postoje nikakvi dokazi, nigde, da smrtna kazna doprinosi smanjenju stope zlocina.

To bi bila generalna prevencija. Razzmatazz je spominjao i specijalnu prevenciju: "nego da biva prevencija i sredstvo spasavanja eventualnog daljeg oduzimanja života miroljubivih građana." Naravno, ne moze se znati da li bi osoba koja je silovala pa spalila mladu devojku, nad kojom je izvrsena smrtna kazna, to ucinila opet, ali, ko veruje u "metafizicko Zlo" to mu nece predstavljati problem.

Verujem da je moguce, u jednom mudrom penalno/rehabilitacionom sistemu, doci do takve kombinacije kazne i terapije koja ce, pod odredjenim uslovima, ukloniti taj teret bar sa pocinioca, kada je za zrtvu vec kasno.

Mudar penalno-rehabilitacioni sistem? U Srbiji ga nema. Na ovom forumu, na onom mitingu ispred skupstine grada povodom nikad odrzane povorke od strane nekog retardiranog voditelja, od "normalnih" ljudi u svom okruzenju mozes cuti recenice poput "Neka, videce taj kad stigne u CZ, Mitrovicu, gdegod, ima da naguze posteno, hehehe..." Novi zlocin od strane drugog zlocinca se smatra sastavnim delom kazne. Mozemo da pricamo o drakonskim kaznama i pedantnom stavljalu svih huligana u zatvor, ali u stvarnosti, kazne za vecinu zatvorenika nisu srazmerne krivicnom delu, i zato, ne samo u Srbiji vec i u drugim zemljama [sa manje korumpiranim sudijama] izricu se blaze kazne [blize donjoj granici propisane kazne].

[cedo]

Naravno da je smrtna kazna posledica želje za tuđom smrću, čega bi drugog bilo? Ne mislim da postojanje smrtne kazne definiše društvo kao društvo u kojem je poželjno ubijanje; zvuči kao da se u toj državi neko zajebava sa snajperom na zvoniku i samo čeka kad će neko da joj naleti pred nišan, zadovoljno trljajući ruke. To je kazna, krajnja kazna na koju je društvo prisiljeno, naterano u najgorim mogućim slučajevima gde je očigledno da bilo kakva rehabilitacija nema smisla. To nije rutinska stvar o kojoj odlučuje sudija drugog opštinskog suda u okviru svog 9-17 radnog vremena dok srče kafu, između saobraćajog i sanitarnog prekršaja. Ozbiljnost i konotacija samog čina treba da je istaknuta i bude utisnuta u svest ljudi, da ni u kojem slučaju ne dolazi do takvog olakog shvatanja kod građana "da je život nešto što je njihovo da uzmu", kao da je reč o novčiću koji si našao na ulici. Onima koji imaju takva shvatanja i načela, istina, postojanje smrtne kazne ne utiče na opredeljenje da li zločin da počine ili ne. Međutim, cilj plašenja nije neki manijak kojem nema pomoći, nego vaskoliki puk. Njih treba pitati "da li ste odustali od pravljenja sranja zato što znate da postoje stvarno drakonske posledice za takva nedela". Koliko takav sistem utiče ne na osvedočene, nego na potencijalne ubice, koliko ih je to sprečilo da pređu na dark side. Mislim da istraživanja u oko fluktuacije stope zločina ne uzimaju uopšte takve stvari, a ne mogu ozbiljno ni da ih posmatram ukoliko posmatraju samo smrtnu kaznu kao izolovani faktor uticaja na tu stopu. Tu ima milion faktora, od slobodnog prometa vatrenog oružija do neke opšte statistike o kretanju zločina. U toj jednoj Americi, otkako su počele daleko strože kontrole i ostalo nakon 9/11 je stopa kriminala primetno pala, ako se ne varam.

Ne bih da se mesham u tvoju i Vasinu diskusiju te samo jedna digresija.Sve to je lepo, ali sve pada u vodu ako makar jedan nevin zavrshi svoj zhivot po takovom zakonu.Bolje da se x njih provuche, nego da jedan nevin strada, a da se ne mozhe ispraviti.Ima hiljadu i jedna stvar koja mozhe posluzhiti za odvracanje od kriminala. Smrtna kazna je kap u moru. Edited December 9, 2009 by cedo