Beograd

[Frank Pembleton]

Može i ovde:

https://www.anti.media/kultura/vesti/bulevar-vladana-batica/?fbclid=IwAR21PchaQ2pdlZzBe4G-B7l2UKdzp9omHKJtItJX4P_xNQ8zaoH-uwZ8wTM

.... Shiit has hit the fan!

[Tsai]

5 hours ago, francuski sobar said:

Dodo bih da su i pomenuti Bora Đorđević, Nebojša Krstić, Momo Kapor, Milovan Ilić Minimaks, Aleksandar Tijanić, Mirjana Bobić Mojsilović, Oliver Mandić... svi do jednog bili nosioci beogradskog duha, pa i svako u nekom svom periodu i segmentu i u najpozitivnijem mogućem značenju.

 

Izgleda da je i duh sam od sebe kvarljiva roba.

 

 

Sve same gromade... nedostaje Prele, lafčina al nezgodan kad popije 

[harper lee]

13 hours ago, Frank Pembleton said:

Može i ovde:

https://www.anti.media/kultura/vesti/bulevar-vladana-batica/?fbclid=IwAR21PchaQ2pdlZzBe4G-B7l2UKdzp9omHKJtItJX4P_xNQ8zaoH-uwZ8wTM

.... Shiit has hit the fan!
 

 

Niko bolje od Basare ne ume da napise panegirik samom sebi folirajuci se da ga pise nekom drugom.

[Tsai]

Kad smo kod Basare, presho je iz Danasa u Kurir od 1.januara. Transfer decenije

[Frank Pembleton]

Kineska PowerChina i francuski Alstom 22. januara potpisuju sporazum o gradnji BG metroa

https://www.ekapija.com/infrastructure/3131287/kineska-powerchina-i-francuski-alstom-22-januara-potpisuju-sporazum-o-gradnji-bg

.... Shiit has hit the fan!

[Lezilebovich]

Dobro su uočili da negde ima još mesta koje se može dobro prodati

 

 

preuzeto sa https://www.facebook.com/savskinasip

[pacey defender]

stigneš li da izađeš?

[gospa buba]

lele.

sent from bubamoto

[pbg12345]

Objasnio

[pt 2.0]

Ćirjakoviću, vi ste? 

[harper lee]

42 minutes ago, pt 2.0 said:

Ćirjakoviću, vi ste? 

 

Vrlo verovatno. Kad vidis tekst u kojem pise auto-sovinizam bez znaka navoda ili je kreten ponosan na tu besmislicu koju je sam izmislio ili je neka nepismena budala. Ovaj teoreticar je, koliko vidim, pismen, tako da ostaje samo Cirjakovic licno.

[namenski]

6 hours ago, autobiografija said:

...

Ako pokušamo da uđemo u Dežulovićev um, on verovatno misli da  je svojim izjavama o Beogradu kao o bljatnjavoj turskoj kasabi, selendri, bugarskom govnjavom selu.... ubio jednim udarcem ne jednu nego barem tri muve.

...

Čitava stvar otkriva i da Dežulović živi u virtuelnom svetu i pažljivo iščitava i prepričava sve što na društvenim mrežama o njemu pišu... U trenutku kad je shvatio da ga niko više ne jebe ni dva posto, najednom je privukao pažnju njemu sličnih lajavaca i pljuvača koje pokušava da poistoveti sa Beogradom i u čijem besnom pljuvanju on zapravo uživa do te mere da prepričava šta su mu napisali. Pa ako je Beograd po njemu boratovski primitivna sredina koja ne ume hladnokrvno da istrpi kritiku, zašto Dežulović nije hladnokrvan nego pokazuje da je opasno poremećeni egomanijak. Da nije egomanijak ne bi se ni raspravljao sa Vesićem, niti bi obraćao pažnju na ono što o njemu pišu.

 

[namenski]

On 4.1.2021. at 18:21, francuski sobar said:

Dodo bih da su i pomenuti Bora Đorđević, Nebojša Krstić, Momo Kapor, Milovan Ilić Minimaks, Aleksandar Tijanić, Mirjana Bobić Mojsilović, Oliver Mandić... svi do jednog bili nosioci beogradskog duha, pa i svako u nekom svom periodu i segmentu i u najpozitivnijem mogućem značenju.

 

Izgleda da je i duh sam od sebe kvarljiva roba.

 

Grešaš Sobare, grešaš : ovi koje si nabrojao su - svi do jednoga i naravno ne jedini - ratni profiteri koji su na svoje dosli 90-ih...

[namenski]

Na stranu sto takozvani beogradski duh nikada nije ni postojao: izmislili su ga isti oni koji su izmislili vreli beogradski asfalt i tvrde momke sa istog: ispostavilo se - a ko je hteo da vidi, video je odmah - da je sve to - kurton, i to busan...

Duh je popinkio, postao ortopedsko pomagalo ili alibi, kako kome vise odgovara za one koji bi da na silu postanu Beogradjani, asfalt je pun rupa, kao sto je uvek i bio, a tvrdi momci su - najobicniji kriminalci, jajare, koji cak ni kao kriminalci nisu bili sposobni da uspeju bilo gde osim ovde...

Beograd je bio pre svega jedno drugo vreme i mesto: na takozvanim ovim prostorima nikada pre vidjena mesavina, koktel starog i novog, grad u kome si na Kelemegdanu mogao da sretnes 1 Iva Andrica kako se penzionerski seta, a na mostu u Brankovoj, inace Mostu kralja Aleksandra, De Nira ili Berta Lankastera kako setaju.

Sa sve Klint Istvudom.

I to sami, samcati, svako za sebe.

Beeograd je, dakle, bio - Grad.

U koji su, na stotine hiljada dolazili ljudi sa svih strana Zapadnobalkanije, donosili svoje navike i obicaje, ali ljudi koji su vec u sledecoj generaciji izradjali urbano potomstvo, jednu od u Evropi najkvalitenijih publika za film, muziku svake sorte, od roka do takozvane ozbiljne, urbane generacije i to njih nekoliko koje su stvorile vise od zametka prosvecene srednje klase, dobro informisane, platezno sposobne da sebi priusti da vidi nesto sveta, da fakultetski skoluje decu i koju su 90-te sa njihovim nacionalnim projektima sva je prilika skroz i nepovratno dokusurile.

Ali je bio i Grad u kome je iz letnjih basta poput Oraca, Orasca, Male astronomije, Zvezde, itd, itd, dopirao miris rostilja i to pravog, nista leskovacka ili sarajevska ambalaza.

Bio je i Grad u kome si, na samo 100-ak metara od nekoliko vrhunskih fakulteta, mogao da vidis i druzis se sa - Vukovcima.

Ali ne djacima.

Utoliko, a ima jos poprilicno toga, sere svako ko pricu o nekom tamo Beogradu svodi na zal za periodom od pre 90-ih: Beograd se jednostavno promenio, a o kvalitetu^tm te promene svako moze i treba da se izjasnjava po sopstvenim preferencijama^tm: od skorojevicke dubajizacije poput BNV do mnostva, recimo, restorana koji nude razlicite nacionalne kujne, sa svime sto moze da se spakuje izmedju.

Samo sto vise nije - Grad.

Sada je samo grad kakvih ima onoliko.

[Блок_64]

8 hours ago, autobiografija said:

 

 

Ako pokušamo da uđemo u Dežulovićev um, on verovatno misli da  je svojim izjavama o Beogradu kao o bljatnjavoj turskoj kasabi, selendri, bugarskom govnjavom selu.... ubio jednim udarcem ne jednu nego barem tri muve.

Najpre je dobro proučio mentalitet ovdašnje auto-šovinističke klike koja ima vrlo izražen kompleks inferiornosti prema Hrvatima i koja će jurišati svojim jezicima prema čmaru svakog Hrvata koji izasere najbljutavije gadosti o Srbiji da to fino poliže ili će kao mazohistički nastrojena jadnica tražiti od svog zlostavljača da je još više šamara. Ovaj sado-mazo odnos hrvatskog šoviniste i srpskog auto-šoviniste je nekako prirodan i oni se odlično slažu što je zapazio i sam Dežulović kada je u tekstu o Oliveru Dragojeviću primetio da je obožavanje Dragojevića u Beogradu veće što je čvršći njegov stav da nikad više ne kroči nogom u Beograd. Ne znam šta bi se desilo u civilizovanom svetu da neki pevač odbije nastup pred publikom neke nacionalnosti, rase...ili da neki novinar napiše hagiografiju o tom pevaču, ali u Hrvatskoj ništa jer Dežulović Olivera naziva "nacionalnom ljepotom Hrvatske" i pored njegove diskiminacije publike na nacionalnoj osnovi, angažmana u službi hrvatske desnice i pevanja na skupovima HDZ, podrške hrvatskim ratnim zločincima, pevanja o "topniku sa Širokog Brijega" u sred rata u Mostaru....Pa nije Oliver neki tamo Minimaks ili Kapor, pa da iza sebe ostavlja govnjav trag po turskoj kasabi... on je zaboga "nacionalna ljepota Hrvatske".

Ovaj tekst o Oliveru kroz Dežulovićevo identifikovanje sa Dragojevićem i preterivanje o popularnosti ovog lika koji je inače najpoznatiji po plagijatima italijanskih balada, otkriva i podsvesnu želju Dežulovića da bude obožavan u Beogradu jer i pored jada i čemera srpske auto-šovinističke klike, Beograd je ipak za Dežulovića teško osvojiva tvrđava. Otuda i želja da se dodvori anti-vučićevskoj opoziciji čije stavove pažljivo osluškuje i prenosi kao svoje. Kritika projekta "Beograd na vodi" može biti opravdana ako se ograničimo na eventualne finansijske malverzacije, pranje para ili demagogiju o najlepšim i naj, naj, naj.... u Evropi, svetu, univezumu... tržnim centrima, šetalištima, hotelima... no Dežulović ne piše o tome, već po svom običaju teatralno preteruje pišući besmislice. Daj Bože da u Beogradu vlada toliki arhitektonski sklad, pa da su građevine koje podiže Vesić u stanju da naruše taj sklad, ali na žalost nije tako jer sa ili bez "Beograda na vodi", Beograd je arhitektonska ruina od grada sa prljavim fasadama i masom komunalnih i ekoloških problema o kojima Dežulović zapravo nije rekao ništa jer njegovo besmisleno arogantno trućanje o "selendri" i "blatnjavoj turskoj kasabi" ne govori ništa o stvarnim problemima Beograda, već više o mentalnim problemima samog Dežulovića.

I sad imamo masu onih koji su shvatili da Dežulović poručuje kako je Beograd bio velegrad kao Pariz ili Njujork dok ga nije Vesić pretvorio u kasabu ("birajte između Vesićevog i Dežulovićevog Beograda"). Imamo i zaključke koji se svode na to da je nekakva "seljadija" iz "selendri" uništila Beograd, kao i to da su srpske izbeglice uništile "beogradski duh"  i tek kad to pročitaš shvatiš da je najgora  malograđanska trulež Beograda (koja je umislila da je ona sama "beogradski duh")  zapravo na Dežulovićevoj strani i to je taj Dežulovićev Beograd. Pa ta šizofrena klika čije zablude i jesu za sprdnju shvata Dežulovićeve reči kao pohvalu sebi samoj. Imao je Teofil Pančič jedan sjajan tekst o ovoj sorti, gde je predmet kritike bio to što su se oni okomili na unesrećenu srpsku izbegličku populaciju koja im "zauzima mesta" u autobusima, na fakultetima....i taj tekst je pravi obračun sa malograđanskom truleži Beograda. Dežulovićevo trućanje je zapravo dodvoravanje toj sorti.  Na žalost, Teofil ovog puta ne shvata poentu i pokušava Dežulovića da izvuče iz blata valjda misleći da je koristan kao pro-opozicioni lajavac sa britkim jezikom.

Čitava stvar otkriva i da Dežulović živi u virtuelnom svetu i pažljivo iščitava i prepričava sve što na društvenim mrežama o njemu pišu... U trenutku kad je shvatio da ga niko više ne jebe ni dva posto, najednom je privukao pažnju njemu sličnih lajavaca i pljuvača koje pokušava da poistoveti sa Beogradom i u čijem besnom pljuvanju on zapravo uživa do te mere da prepričava šta su mu napisali. Pa ako je Beograd po njemu boratovski primitivna sredina koja ne ume hladnokrvno da istrpi kritiku, zašto Dežulović nije hladnokrvan nego pokazuje da je opasno poremećeni egomanijak. Da nije egomanijak ne bi se ni raspravljao sa Vesićem, niti bi obraćao pažnju na ono što o njemu pišu.

 

Brate kako te nije mrzelo da pises ovoliko.