Pitanje za pravnika

[BWA]

12 minutes ago, Tolaa said:

Ne može u ovom slučaju davalac izdržavanja da plaća smeštaj u domu, pošto ima niska primanja. Primalac izdržavanja bi sam plaćao smeštaj od svoje penzije. 
 

Da li nešto menja to što se u ugovoru o izdržavanju radi o dve osobe, mužu i ženi, muž je preminuo pre 5 godina, tj. o njemu je davalac izdržavanja brinuo do smrti? U zapisniku sa njegove ostavinske  rasprave stoji da sinovi nisu morali biti prisutni (i nisu bili) pošto nije imao drugu imovinu osim stana koji je predmet ugovora o izdržavanju, tako da je na ostavinskoj bila prisutna samo njegova supruga, tj. drugi primalac izdržavanja.

Ugovor je potpisan pre 10-ak godina, i davalac izdržavanja bi izgleda mogao da ostane bez ikakve naknade za izdržavanje dvoje ljudi prvih 5 godina, i nakon toga jednog od njih dvoje još 5 godina. 

Davalac izdržavanja ima pravo na restituciju, odnosno vracanje naknade  date na ime izdržavanja od momenta zaključenja ugovora  do raskida.

[Uskebasi]

Uh, ovo se bas komplikuje. Sud je svakako morao da pozove i sinove na raspravu (verovatno i jeste).

 

Kreativno resenje bi bilo da raskinu ugovor, da se primalac izdrzavanja obaveze da vrati iznos u visini vrednosti stana, pa da na ya obeybedjenje potrazivanja upise hipoteku na stan.

[Krošek]

davalac ima pravo na naknadu samo ako je druga strana skrivila raskid. ako su sinovi upoznati sa stanjem stvari, oni ce reci da je to sve prividno, i da davalac nema pravo da mu se ista vrati jer su se prosto okolnosti objektivno promenile

[Tolaa]

1 hour ago, Krošek said:

davalac ima pravo na naknadu samo ako je druga strana skrivila raskid. ako su sinovi upoznati sa stanjem stvari, oni ce reci da je to sve prividno, i da davalac nema pravo da mu se ista vrati jer su se prosto okolnosti objektivno promenile

Mislim da ovo nije tačno, našla sam ovo na sajtu neke advokatske kancelarije:

 

“Ako sud izrekne raskid ugovora, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena dobra i usluge. Ovo predstavlja uobičajenu posledicu raskida bilo kog ugovora, a koja se sastoji u tome da svaka strana ugovornica vraća ono što je primila. Kako je kod ugovora o doživotnom izdržavanju, do momenta raskida jedine benefite imao primalac izdržavanja, to je dužan da vrati primljeno. Međutim, ako je do raskida ugovora došlo usled krivice jednog ugovornika, drugi ugovornik ima pravo na pravičnu naknadu.”

 

Pošto u ovom slučaju do raskida ugovora ne dolazi krivicom davaoca izdržavanja, ali ni primaoca, onda je primalac dužan da vrati ono što je primio. 

[BWA]

Da.

S tim što strana koja je kriva za neispunjenje ugovora i inače ne može tražiti raskid ugovora sudskim putem.

[Krošek]

34 minutes ago, Tolaa said:

Mislim da ovo nije tačno, našla sam ovo na sajtu neke advokatske kancelarije:

 

“Ako sud izrekne raskid ugovora, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena dobra i usluge. Ovo predstavlja uobičajenu posledicu raskida bilo kog ugovora, a koja se sastoji u tome da svaka strana ugovornica vraća ono što je primila. Kako je kod ugovora o doživotnom izdržavanju, do momenta raskida jedine benefite imao primalac izdržavanja, to je dužan da vrati primljeno. Međutim, ako je do raskida ugovora došlo usled krivice jednog ugovornika, drugi ugovornik ima pravo na pravičnu naknadu.”

 

Pošto u ovom slučaju do raskida ugovora ne dolazi krivicom davaoca izdržavanja, ali ni primaoca, onda je primalac dužan da vrati ono što je primio. 

 

ako se promene okolnosti tako da je manje ili vise objektivno nemoguce da odnos izmedju primaoca funkcionise (ne zbog narusenih odnosa sto je posebno predvidjeno), onda davalac nema pravo na naknadu.

 

naravno da ako je npr primalac postao tesko dementan i treba da ide u odgovarajuci smestaj, i davalac zato ne moze da nastavi da vrsi svoje obaveze u duzem periodu, davalac nece imati pravo na recimo desetine hiljada evra nekakve naknade. ne funkcionise to tako. mada ima mesta nekakvim srednjim resenjima, ali u globalu ne ide se na to da se imovina primaoca optereti bilo cime ako on nije skrivio raskid. 

Edited June 11, 2020 by Krošek

[BWA]

Tako je.

Visina naknade se dokazuje u postupku, ali nema šanse da dostigne ni približnu vrijednost tih nekretnina koje su predmet ugovora.

 

U principu, to su neki prosjecni mjesečni/godišnji troškovi davaoca izdržavanja puta broj mjeseci/godina trajanja ugovora.

Edited June 11, 2020 by BWA

[Tolaa]

Kao što sam napisala, davalac i primalac su u odličnim odnosima, primalac želi da ide u dom delom što mu je potrebna stručna nega, a delom i što ne želi da bude na teretu davaocu. Primalac bi hteo da obezbedi da stan ostane davaocu i pored odlaska u dom. 
 

Takodje, u slučaju o kom pričam je situacija takva da davalac u poslednjih 5 godina nije mogao da ima drugo zaposlenje zbog toga što je izdržavanje primaoca u dužim vremenskim periodima zahtevalo i da se uz njega bude 24 sata dnevno, a nikad manje od 6 sati dnevno. 

[Uskebasi]

46 minutes ago, BWA said:

Tako je.

Visina naknade se dokazuje u postupku, ali nema šanse da dostigne ni približnu vrijednost tih nekretnina koje su predmet ugovora.

 

U principu, to su neki prosjecni mjesečni/godišnji troškovi davaoca izdržavanja puta broj mjeseci/godina trajanja ugovora.

Pa ideja je da se stranke saglase i da primalac izdrzavanja prizna tuzbeni zahtev. Teorijski mogu da raskinu ovaj ugovor i da zakljuce i fiktivni ugovor o pozajmici, pa da to fiktivno potrazivanje obezbede hipotekom. Sve to teorijski.

 

Ne treba prevideti cenjenicu da naslednici imaju pravo da traze raskid ugovora nakon smrti primaoca izdrzavanja, ukoliko davalac izdrzavanja nije ispunjavao svoje obaveze (sto je ovde fakticki i nastalo).

Edited June 11, 2020 by Uskebasi

[BWA]

To sa priznanjem zahtjeva jeste dobra ideja, ali ne znam da li bi sud donio presudu na osnovu priznanja  (ili kako je to već regulisano u Švedskoj) ako je  zahtjev za isplatu naknade nesrazmjerno viši od vrijednosti stana.

[Tolaa]

U pitanju je jedan naslednik koji je problematičan (sin primaoca). Mi ostali naslednici tražimo rešenje kako da davalac ne ostane bez onoga za šta radi već 10 godina. Stan možda vredi oko 25 000 evra trenutno, ne mnogo više. 
 

Čak i u domu bi primaoca posećivao najčešće davalac, nosio lekove i ostale potrepštine, pošto svi naslednici žive u inostranstvu. 
 

Radi se o Srbiji, ne o Švedskoj. 

[BWA]

Ako je ta vrijednost stana, a izdržavanje traje 10 godina, onda je ovaj Uskebasijev prijedlog dobar.

[Ayatollah]

Ovde se sada već javlja više pitanja od kojih zavisi kako bi se ova situacija mogla razrešiti:

 

Prvo, obzirom da su inicijalno bila dva primaoca izdržavanja, prvo pitanje je da li je taj stan njihova zajednička svojina stečena u braku, ili je posebna imovina jednog od primalaca izdržavanja (npr. nasledstvo od njegovih/njenih roditelja).

 

Ako je stan zajednička svojina primalaca stečena u braku, onda je svako od njih imao pravo na određeno sticanje po osnovu bračne tekovine, pa je obzirom da je jedan od primalaca umro i da je u trenutku smrti postojao ugovor o doživotnom izdržavanju, tj. nije bilo nasleđivanja, sasvim je moguće da je primalac izdržavanja već stekao pravo na srazmernom delu stana koji bi pripao pokojnom primaocu izdržavanja po osnovu bračne tekovine, odnosno učešće u zajedničkoj svojini. Za pretpostaviti je da u tom slučaju drugi primalac i davalac izdržavanja nisu nakon smrti prvog primaoca izdržavanja uradili ništa kako bi se odredili njihovi susvojinski delovi na stanu, ali bi se možda moglo razmotriti da li bi se već sada mogla upisati zajednička svojina primaoca i davaoca izdržavanja na stanu na osnovu izvoda iz MKU za prvog primaoca i samog Ugovora. Alternativno, davalac izdržavanja bi već sada mogao da tuži primaoca izdržavanja (pod uslovom da je ovaj uopšte pasivno legitimisan, videti kasnije napomene) i traži da sud utvrdi postojanje prava njegove susvojine ili zajedničke svojine na stanu, na osnovu koje presude bi se davalac mogao upisati. Za neki bolji savet od ovog bi bilo potrebno da se upozna sa detaljima slučaja i uradi njegova ozbiljna analiza.

 

Ako je stan posebna imovina jednog od primalaca izdržavanja, onda je drugi primalac potpuno nebitan u ovoj priči. Drugim rečima, ako je stan bio posebna imovina pokojnog primaoca, onda je svojina već prešla na davaoca izdržavanja, pa preostali primalac praktično već živi u tuđem stanu. Ako je stan bio posebna imovina živog primaoca, onda nema ni ove priče oko tekovine iz prethodnog pasusa, i javljaju se svi ovi problemi o kojima smo do sada pričali.

 

Drugo, nejasno je na koga je ovaj stan trenutno uknjižen. Ako je uknjižen samo na pokojnog primaoca izdržavanja, onda bi možda mogao biti podnet predlog za uknjižbu u korist davaoca izdržavanja već sada (naročito ako je to njegova posebna imovina), a da živi primalac izdržavanja eventualno da izjavu kod notara da je saglasan da se upiše pravo svojine davaoca na stanu, i to priloži uz zahtev za uknjižbu (pri čemu otpadaju bilo kakve varijante sa upisom hipoteke po osnovu nekih fiktivnih dugovanja). Ako je stan uknjižen samo na živog primaoca, onda priča zavisi od toga da li je stan zajednička ili posebna svojina primalaca izdržavanja. Ako je stan upisan na oboje, onda je skoro sigurno zajednička imovina, pa se vraćamo na priču oko tekovine. Ako stan nije nigde uknjižen, ili je uknjižen na nekog trećeg, onda su svi u ozbiljnim problemima.

 

Treće, moje razumevanje je da davalac izdržavanja nije bio zaposlen nigde tokom poslednjih 5 godina, jer je morao da brine o preostalom primaocu izdržavanja od 6 do 24 sata dnevno. Tu se već postavlja pitanje od čega je onda živeo davalac izdržavanja, obzirom da nije mogao da ostvaruje prihode, tj. da li je bio sposoban da samog sebe izdržava ili ga je neko drugi izdržavao. Ako je davaoca izdržavanja izdržavao neko treći ili davalac nije mogao samog sebe da izdržava, onda bi naslednik mogao u eventualnom sporu da tu činjenicu ističe sa uspehom jer, po pravilu, takvo lice ne može davati izdržavanje. Sad, za nešto više od ovoga bi bilo potrebno da se pročita i sam Ugovor, i vidi u čemu se tačno sastoji obaveza izdržavanja.  

 

Naravno, sve ovo gore napisano je samo preliminarno razmatranje na osnovu ograničenog znanja o činjenicama.  Za bilo šta detaljnije bilo bi neophodno informisati se o svim pojedinostima.

[Tolaa]

Hvala svima.

 

Stan je bio zajednička imovina primalaca stečena u braku, nisam sigurna na koga je uknjižen. 
 

Davalac izdržavanja je u ovih 5 godina obavljao razne poslove po nekoliko sati par dana nedeljno, što je, uz uštedjevinu, bilo dovoljno da se izdržava (s obzirom da živi u stanu svog sina, pa nema drugih izdataka osim hrane), ali da nije davao izdržavanje, za pretpostaviti je da bi imao full time posao, što je i bio slučaj do pre 5 godina. 
 

Radi se o bivšoj snaji koja izdržava bivšeg svekra i svekrvu, a s obzirom na to da su sva njihova deca živela u inostranstvu, ona im je bukvalno bila jedina porodica i preuzela je brigu o njima kao što bi o svojim roditeljima. Na predlog svekra i svekrve su potpisali ugovor, pošto su oni hteli da je obezbede, iako je ona brinula o njima i godinama pre ugovora. Svi njihovi naslednici su znali za taj ugovor i niko nije imao problem sa tim, ali sada je živ samo jedan sin, i imamo razloga da verujemo da će da pravi problem, ne dok mu je majka živa, ali kasnije. Ostali naslednici (unuci primaoca izdržavanja, tj. deca preminule dece) neće osporavati ugovor o izdržavanju ni u kom slučaju. 

[jms_uk]

10 hours ago, Tolaa said:

Hvala svima.

 

Stan je bio zajednička imovina primalaca stečena u braku, nisam sigurna na koga je uknjižen. 

 

Mozda moze da se vidi ovde

 

https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/PublicAccess.aspx