Pitanje za pravnika

[Hamlet Strašni]

To je već 3-4 godine tako

[napadaj]

Da da, ja sam još 2016. ili 2017. radio preko toga za klijente, nisam tačno siguran kada je počelo.

[Moća]

Imam jedno pitanje iz porodičnog prava. Naime tužilac je podneo tužbu radi utvrđivanja očinstva tj. da se utvrdi da je on otac deteta. On zna da je otac deteta i on je to dete kad se rodilo izveo iz bolnice i kupovao stvari itd. Ali je detetu kao otac upisan muž majke tj. tužilac je sa majkom bio u vanbračnoj vezi. Posle 4 godine od ođenja deteta tužilac je podneo tužbu. Čl.252. st.4. Porodičnog zakona propisuje prekluzivni rok za podnošenje tužbe za utvrđivanje očinstva: "Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta." Što bi značilo da je ovo moje čisto tj protekao je rok ali ja u sudskoj praksi nalazim samo primere vezane za DNK test ali ne i za ovu situaciju koju sam opisao. Da li neko zna za primer u sudskoj praksi koji je vezan za ovu moju situaciju? 

[Uskebasi]

Šta on kaže u tužbi, kada je saznao za očinstvo? 

[halloween]

Procesno, to je tužba za osporavanje ocinstva. Ne moze se zahtevati isti stepen izvesnosti saznanja za muza majke i onog koji smatra da je otac deteta, s obzirom da obojica mogu podneti tužbu.

Sentence u prilogu.

 

Mozda je nekom cudno sto ovako besplatno i anonimno pomazemo jedni drugima, ali makar meni je vrlo korisno jer ostajem u formi i kad nisam direktno u materiji. Zbog toga, zahvaljujem svima koji postavljaju pitanja.

 

 

 

 

Tužba radi osporavanja očinstva

 

Sentenca:

Rokovi za podizanje tužbi propisani Porodičnim zakonom primenjuju se na sve slučajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama tog zakona, pa se stoga i tužba radi osporavanja očinstva može podneti u objektivnom roku od 10 godina od rođenja deteta.

Iz obrazloženja:

"Prvostepenom presudom, utvrđeno je da tuženi G.S. nije otac maloletnog F.S. rođenog 1.2.1999. godine u B, kojeg je rodila tužena T.A, utvrđeno je da je tužilac M.I. prirodni otac maloletnog F.S. i naloženo matičaru opštine da u matičnu knjigu rođenih upiše tužioca M.I. kao oca maloletnog F.S. i izvrši brisanje tuženog G.S. kao njegovog oca.

Drugostepenim rešenjem, ukinuta je navedena prvostepena presuda a tužba tužioca radi utvrđenja i osporavanja očinstva odbačena.

Protiv drugostepene odluke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju za koju je Vrhovni sud našao da je osnovana.

Pobijanom drugostepenom odlukom odbačena je tužba tužioca za utvrđenje i osporavanje očinstva tuženog maloletnog F.S. rođenog 1.2.1999. godine, s obzirom da je tužba za osporavanje očinstva tuženog G.S. koji je 14.2.2002. godine upisan kao otac maloletnog F.S. podneta 29.9.2003. godine, po isteku roka propisanog članom 105. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima.

Drugostepeni sud je ocenjujući blagovremenost ove tužbe, po nalaženju Vrhovnog suda, pogrešno primenio materijalno pravo jer blagovremenost tužbe nije ocenio prema odredbama člana 252. stav 4. u vezi člana 361. Porodičnog zakona (dalje: Zakon) čija primena je počela pre donošenja odluke o žalbi.

Naime, članom 357. Zakona je propisano da se njegove odredbe primenjuju na porodične odnose koji su nastali do dana početka primene Zakona (1.7.2005. godine), osim ako tim zakonom nije drukčije određeno, te da se sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima nastavlja prema odredbama Zakona, osim ako je do dana početka primene Zakona doneta prvostepena odluka. Ako je do dana početka primene Zakona doneta prvostepena odluka u takvom postupku, postupak će se nastaviti prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. To znači da se u ovakvom slučaju Zakon o braku i porodičnim odnosima primenjuje i u žalbenom postupku, osim u pogledu rokova za podizanje tužbi, budući da je član 361. Zakona propisao da se rokovi za podizanje tužbe propisani ovim zakonom primenjuju na sve slučajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama tog zakona.

Prema odredbi člana 105. Zakona o braku i porodičnim odnosima koji se primenjivao do 1.7.2005. godine bilo je propisano da lice koje se smatra ocem deteta rođenog van braka može osporiti očinstvo drugom licu koje je to dete priznalo za svoje pod uslovom da istom tužbom traži da se utvrdi njegovo očinstvo i da se tužba može podneti u roku od jedne godine od upisa osporavanog očinstva u matičnu knjigu rođenih. Odredbom član 252. stav 4. Zakona propisano je da muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od deset godina od rođenja deteta. Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se, u smislu člana 45. stav 4. Zakona, muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravosnažnom sudskom presudom.

Tužilac je tužbu za utvrđivanje očinstva maloletnog F. upisanog u matičnu knjigu rođenih kao F.A. rođenog 1.2.1999. godine od majke T.A. podneo 26.3.2001. godine. Trećetuženi G.S. je 14.2.2002. godine upisan u matičnu knjigu rođenih kao otac maloletnog F, a kao prezime maloletnog deteta umesto A. upisano je S. Tužbu za utvrđivanje očinstva tužilac je preinačio 29.9.2003. godine postavljanjem zahteva i za osporavanje očinstva trećetuženom G.S. koji je maloletno dete naknadno priznao.

Kako se po odredbama Zakona tužba za osporavanje očinstva iz člana 252. stav 4. Zakona može podneti u objektivnom roku od deset godina od rođenja deteta, a tužilac je rođen 1999. godine, objektivni rok za podnošenje ovakve tužbe nije istekao do početka primene Zakona, zbog čega se na ocenu blagovremenosti tužbe za osporavanje očinstva u ovoj parnici ne primenjuju odredbe člana 105. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima već odredbe člana 252. stav 4. u vezi člana 361. Zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 394. stav 1. i člana 395. stav 2. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku ukinuo samo drugostepenu odluku i odlučio kao u izreci."

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 185/2006 od 2.2.2006. godine)

 

 

 

Protek objektivnog roka

 

Sentenca:

Tužba za osporavanje očinstva podneta po proteku deset godina od rođenja deteta je neblagovremena.

Iz obrazloženja:

"Tužilac je podneo tužbu radi osporavanja očinstva deteta koje je rođeno 7.11.1972. godine. Istu tužbu tužilac je podneo prema tuženima u kom postupku je doneta pravnosnažna presuda 28.2.1974. godine kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu tužioca.

Prema članu 252. stav 3. Porodičnog zakona muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Kako je tužilac podneo tužbu po isteku objektivnog roka, to je pravilno u smislu citirane zakonske odredbe tužba odbačena. Nižestepeni sudovi su ovako podnetu tužbu odbacili iz još jednog razloga - presuđene stvari (tužilac je protiv tuženih vodio parnicu radi osporavanja očinstva koja je pravnosnažno okončana odbijanjem tako postavljenog zahteva). U svakom slučaju, tužba tužioca je nedopuštena i za njeno odbacivanje dovoljan je jedan razlog. Okolnost što su se nižestepeni sudovi pozvali na dva razloga za nedopuštenost tužbe, osim na jedan, kako se to u reviziji ukazuje, ne predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava ni povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku."

(Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 81/2012 od 8.2.2012. godine)

 

 

 

Subjektivni rok za pokretanje postupka u kome se osporava očinstvo računa se od momenta saznanja tužioca da nije biološki otac deteta, s tim da saznanje ne znači potpunu sigurnost u postojanje navedene činjenice, već je dovoljno da postoji razuman stepen izvesnosti koji opravdava uverenje tužioca da nije otac deteta.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je zaključio prvostepeni sud u konkretnom slučaju da je tužba neblagovremena. Razloge koje je o tome naveo prvostepeni sud prihvata i ovaj sud. Tužilac u svojoj žalbi dovodi u sumnju napred izneti zaključak prvostepenog suda tvrdeći da tužilac nije mogao imati saznanje da nije otac deteta u vreme kako je to naveo prvostepeni sud, već da se tada moglo govoriti samo o sumnji, a to nije dovoljno da bi se na osnovu toga zaključilo da tužba nije blagovremena. Pri tome tužilac osporava i da je bio upoznat sa rezultatima analize koju je dostavio Biološki fakultet u oktobru mesecu 2008. godine tvrdeći da mu te podatke tužena B. nije dala. Međutim, prvostepeni sud s pravom nije prihvatio takvu tvrdnju tužioca, jer je iz izvedenih dokaza, iskaza parničnih stranaka i posebno dopisa biološkog fakulteta proizašao zaključak da je upravo tužilac poslao uzorke na analizu, da su ti uzorci od strane Biološkog fakulteta dostavljeni na adresu ovde tužioca. To znači da je ostalo da se oceni da li se rezultati te analize u konkretnom slučaju mogu smatrati kao momenat saznanja tužioca da nije otac deteta. Pri tome treba poći od odredbe čl. 252 st.3 Porodičnog zakona u kojoj stoji da muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Dakle Zakon ne govori o saznanju činjenice da tužilac nije otac deteta kako to navodi žalba, a kako to i prvostepeni sud navodi na strani tri ožalbene presude, već zakon govori o saznanju da tužilac nije otac. Dakle u pitanju je očigledno manji stepen izvesnosti jer zakon ne govori o činjenici, a činjenica je ono iz čega nešto nedvosmisleno proizlazi. To dalje znači da bi se kao početak roka u konkretnom slučaju mogao uzeti i momenat obaveštenja koje je tužiocu dala tužena B. da on nije otac deteta. Ako je to obaveštenje potkrepljeno i nalazom Biološkog fakulteta onda se u svakom slučaju taj momenat mora uzeti kao onaj od koga počinje subjektivni rok od godinu dana. Ako bi se drugačije shvatilo onda bi praktično subjektivan rok iz stava 3 člana 252 Porodičnog zakona postao besmislen, odnosno ako bi se taj momenat saznanja vezivao za činjenicu da neko nije otac deteta, a ta činjenica se praktično utvrđuje tek pravnosnažnom presudom, onda bi očigledno subjektivan rok bio izlišan. Drugim rečima, pravilno je prvostepeni sud zaključio da se u ovom slučaju rok za podnošenje tužbe mora računati od momenta kada je tužiocu dostavljen prvi nalaz Biološkog fakulteta a to je oktobar mesec 2008. godine što znači da je očigledno zakonski subjektivni rok za podnošenje tužbe istekao. Svi navodi žalbe koji drugačije smatraju otuda se ne mogu prihvatiti..."

 

(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž2 350/2012 od 6.9.2012. godine)

 

 

 

OSPORAVANJE OČINSTVA

Kada je upisano bračno očinstvo, objektivni rok od 10 godina, koji se računa od rođenja deteta, ne može biti produžen, bez obzira na momenat saznanja da je biološko očinstvo isključeno.

 

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je u postupku prethodnog ispitivanja tužbe a na osnovu priložene dokumentacije utvrdio da je presudom Okružnog suda u Beogradu poslovni broj P 356/69 od 22.05.1969. godine, koja je postala pravnosnažna 24.06.1969. godine, razveden je brak između tužioca i tužene A. M., rođene R. i tada mlt. kćerka M.M., rođena 09.08.1968. godine, poverena na brigu, staranje i vaspitanje majci a otac obavezan da doprinosi izdržavanju mlt. kćerke počev od 01.02.1969. godine pa sve dok za to bude zakonskih uslova, te da je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu na osnovu nalaza genetičkih analiza utvrđivanja očinstva od 08.03.2007. godine utvrdio da se tužilac isključuje kao mogući biološki otac tužene M.Ć.

Odredbom člana 279. stav 2. ZPP-a određeno je da će sud po prethodnom ispitivanju tužbe doneti rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. Odredbom člana 252. stav 3. Porodičnog zakona određeno je da muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od saznanja da on nije otac deteta a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Obzirom da je tužena M.Ć. rođena 09.08.1968. godine a da je tužilac tužbu za osporavanje svog očinstva nad istom podneo 21.07.2007. godine, dakle po isteku roka od 10 godina od rođenja deteta, tužene M.Ć., pravilno je prvostepeni sud ustanovio da je tužba tužioca za osporavanje očinstva neblagovremena i kao takvu je odbacio primenom člana 279. tačka 2. ZPP-a.

Neosnovani su navodi žalbe kojima se ističe da je tužilac tužbu podneo u zakonskom roku od jedne godine od dana saznanja da nije prirodni otac prvotužene, saglasno odredbama člana 54. i člana 56. stav 1. i stav 2. Porodičnog zakona, ističući da u vreme začeća tužene M.Ć. nije bio u kontaktu sa drugotuženom niti je među tim strankama postojala zajednica života zbog prirode posla tužioca koji je bio pilot i instruktor letenja a kako je tužena M.Ć. začeta za vreme formalnog trajanja braka tužioca i drugotužene to je tužilac, po rođenju prvotužene, priznao očinstvo prvotužene dana 27.08.1968. godine pred nadležnim matičarem Opštine Novi Sad, u zabludi, a tek dana 08.03.2007. godine je saznao da nije prirodni otac prvotužene i da je bez osnova stanovište prvostepenog suda da tužbu treba odbaciti na osnovu člana 252. stav 3. Porodičnog zakona obzirom da tužilac nije muž majke deteta a u vreme rođenja prvotužene nije postojala ustanova kod koje su se mogle izvršiti genetičke analize. Prema odredbi člana 45. stav 1. Porodičnog zakona ocem deteta rođenog u braku smatra se muž majke deteta. Dakle, zakonska je pretpostavka da je otac deteta rođenog u braku lice koje je u tom momentu muž majke. Takvo očinstvo se pretpostavlja a ne priznaje se, pa se isto može samo osporavati ali ne i tražiti poništaj. Pogrešno tužilac u žalbi navodi da je pred matičarem priznao očinstvo, u zabludi, obzirom da prijava činjenice rođenja deteta u braku od strane muža majke deteta ne predstavlja priznanje očinstva. Pravo na priznanje očinstva ima lice čije se očinstvo ne pretpostavlja po zakonu, a u konkretnom slučaju, tužilac je u vreme rođenja tužene M.Ć. bio muž njene majke, pa se isti prema zakonu smatra ocem deteta i takvo očinstvo može samo osporavati i to u zakonom predviđenom roku, propisanom odredbom člana 252. stav 3. Porodičnog zakona, iako on sada više nije muž majke deteta, obzirom da je to bio u vreme rođenja deteta. Prema navedenoj odredbi tužbu radi osporavanja deteta muž majke može podneti najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta, a kako je tužilac tužbu podneo nakon isteka ovog roka (tridesetdevet godina nakon rođenja deteta) tužba je neblagovremena i pravilno ju je prvostepeni sud kao takvu odbacio.

(Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Gž 594/08 od 06.02.2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev 2883/08 od 23.10.2008. godine)

 

 

 

BLAGOVREMENOST TUŽBE ZA OSPORAVANJE OČINSTVA

(Čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona)

Subjektivni rok od godinu dana za podnošenje tužbe za osporavanje očinstva od strane muža, majke deteta računa se od saznanja za okolnosti na osnovu kojih se može stvoriti osnovana sumnja da muž majke nije otac deteta.

Iz obrazloženja:

U braku između tužioca i tužene 2005. godine rođena je maloletna kćerka. Tokom trajanja braka 2008. godine došlo je do poremećaja odnosa bračnih drugova, pa je kasnije jednom prilikom tužena saopštila tužiocu da on nije otac deteta. Zbog toga su se njih dvoje dogovorili da zajedno izvrše analizu DNK preko Biološkog fakulteta u Beogradu, a na okolnost utvrđivanja očinstva, ali da to obave anonimno slanjem materijala. Biološki fakultet je prihvatio da obavi takvu analizu pa je dostavio epruvete za uzimanje uzoraka od oca, majke i deteta i stranke su to zajednički pripremile i poslale. Na bazi tako dostavljenih uzoraka Biološki fakultet se 15.10.2010. godine izjasnio da se isključuje biološko očinstvo oca deteta. Međutim, i pored toga stranke su nastavile zajednički život da bi pri ponovnom poremećaju bračnih odnosa u novembru mesecu 2011. godine došlo i do prekida zajednice života. Tada su se bračni drugovi ponovo dogovorili da izvrše analizu očinstva kod Biološkog fakulteta u Beogradu, ali da to sada urade tako što će tamo neposredno otići sa detetom i tako su i uradili. No, nakon nove analize Biološki fakultet je 14.11.2011. godine dao zaključak da tužilac nije biološki otac deteta. Tek posle toga, i to 24.11.2011. godine, tužilac podnosi tužbu za osporavanje očinstva, a prvostepeni sud je odbacuje našavši da je podneta po isteku subjektivnog roka iz čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona. U žalbi na tu presudu tužilac osporava ovu činjenicu tvrdeći da se subjektivni rok iz čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona računa tek od saznanja za činjenicu da on nije otac deteta, a do te činjenice on je došao tek nakon novog veštačenja preko Biološkog fakulteta.

Apelacioni sud je našao da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i da se subjektivni rok iz čl. 252 st. 3 Porodičnog zakona ne računa od saznanja za činjenicu da tužilac nije biološki otac deteta, već se on računa od saznanja za okolnosti koje dovode do osnovane sumnje da muž majke nije otac deteta. Dakle, zakon ima u vidu manji stepen izvesnosti i on ne govori o činjenici, što je i logično, jer se sama činjenica da muž majke nije biološki otac deteta može utvrditi isključivo pravosnažnom presudom. To znači da je u konkretnom slučaju bilo osnova da se zakonski rok iz čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona računa od momenta kada je tužilac dobio prvo veštačenje Biološkog fakulteta u kome je isključeno očinstvo, bez obzira što se radilo o anonimnom veštačenju. Drugačijim shvatanjem pomenute zakonske odredbe praktično bi subjektivni rok iz stava 3. člana 252. Porodičnog zakona postao besmislen, odnosno ako bi se taj momenat saznanja vezivao činjenicom da neko nije otac deteta, a ta činjenica se praktično utvrđuje tek pravnosnažnom presudom onda bi očigledno subjektivni rok bio izlišan. Zbog toga je Apelacioni sud prvostepenu odluku potvrdio.

(Rešenje Višeg suda u Užicu, P2.br.7/12 od 11.06.2012. godine i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2.br.350/12 od 06.09.2012. godine) (Vrhovni kasacioni sud je svojim rešenjem Rev.br.1172/2012 od 18.12.2012. godine, odbio neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv gore navedene odluke Apelacionog suda u Kragujevcu).

 

Edited October 8, 2019 by halloween

[Lawless]

Čini mi se da će se spor svesti na okolnosti konkretnog slučaja, jer je pitanje više činjenično nego pravno. Verovatno će tužilac u tvom slučaju isticati uvid u izvod iz MK rođenih kao trenutak saznanja da on nije upisan kao otac deteta, već je to muž majke.

 

S tim u vezi, duh Porodičnog zakona, procesnog i materijalnog, teži da stvar meritorno raspravi. Zato bih ja uvek prednost dao blagovremenosti tužbe, posebno kad objektivni rok svakako nije prošao. Ima u tom pogledu par lepih odluka ESLjP. 

 

Spoiler

stroga primena jednogodišnjeg roka zastarelosti za pokretanje takvog postupka može smatrati opravdanim ciljem obezbeđivanja pravne sigurnosti u pogledu priznate pripadnosti roditeljima i podrške, ali i opšteg interesa društva da se potvrdi stabilnost u građanskim odnosima i poreklo pojedinca (videti mutatis mutandis, Mizzi v. Malta, no. 26111/02, § 88, ECHR 2006-I (extracts); Rasmussen § 41, ili Shofman v. Russia, no. 74826/01, § 39, 24 novembar 2009.).

Dajući odgovor na poslednje pitanje (da li je mešanje u pravo aplikanta bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je uspostavljena pravična ravnoteža između različitih interesa) Sud je najpre naveo da je uvođenje opšte mere u obliku zakonskog rešenja osmišljenog za rešavanje određene vrste situacije moglo biti adekvatno sredstvo za osiguranje pravične ravnoteže. Međutim, za preterano strogo zakonsko ograničenje mogućnosti aplikanta da osporava očinstvo (u konkretnom slučaju u roku od godinu dana od dana rođenja deteta, a ne od trenutka kada je postao svestan da on možda nije otac deteta) ne može se reći da predstavlja proporcionalno uravnoteženje suprotstavljenih interesa. Iako se izbor zakonodavca da vremenski ograniči ovu mogućnost osporavanja očinstva ne može okarakterisati kao iracionalan ili proizvoljan, Sud je zaključio da se takav izbor ne može smatrati srazmernim, s obzirom na posebne interese o kojima se raspravlja i krutost kojom se delovalo u svim slučajevima. Konkretno, domaći sudovi su propustili da omoguće aplikantu, kao i drugim licima koja su se našla u istoj situaciji, van zakonskog roka, razmatranje njihovih navoda/tvrdnji u bilo kom postupku.

 

[Moća]

Šta on kaže u tužbi, kada je saznao za očinstvo? 

On je tuzbi naveo maravno da je saznao relativno skoro u okviru roka od godinu dana.
Prava situacija je sledeca(spanska serija sledi) tuzena je radila kao pomocnica kod deviznog penzionera koji je imao 80+ godina. Posto penzioner nije imao naslednike ni porodicu on je predlozio tuzenoj da nadje nekog da joj napravi dete pa ce je on ozeniti i ona ce dobiti i imovinu i penziju i moci ce da zivi normalno( tuzena je inace teska sirotinja). Tuzena pristaje na taj predlog i sa tuziocem napravi dogovor da joj napravi dete a da kasnije kada penzioner umre on dodje da zivi zajedno sa njima(tuzilac je takodje teska sirotinja bez stalnog zaposlenja). Kada se dete rodilo svi su znali cije je i tuzilac je znao i radio ono sve sto sam u predhodnom postu naveo. E kada je penzioner koji je u medjuvremenu ozenio tuzenu preminuo, tuzilac je dosao da zivi sa tuzenom i detetom. Medjutim posto se nisu slagali posle nekoliko meseci mozda i godinu dana tuzena izbaci tuzioca iz kuce. Tuzilac zeleci da se osveti podnosi ovu tuzbu gde mu je u stvari cilj da unisti tuzenu primoravsi je da vrati sve primljene penzije do presude sto ona naravno nema da vrati.
Eto sad znate pricu.

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

[Lawless]

A da li je tužilac svestan da on u tom slučaju postaje dužnik za sve godine za koje je majka samostalno izdržavala dete? I za ubuduće, naravno. 

[ultra plasticni]

Pa cekaj u MKR za dete pise da mu je otac taj penzos od 80 ljeta? Stvarno spanska serija. 

[Lawless]

Zakonska je pretpostavka da je otac deteta osoba sa kojom je majka u braku, i on se u matičnu knjigu uvek upisuje kao otac, uz mogućnost onoga koji smatra da je otac da tužbom ospori očinstvo uz utvrđenje sopstvenog. 

[Moća]

6 hours ago, halloween said:

Procesno, to je tužba za osporavanje ocinstva. Ne moze se zahtevati isti stepen izvesnosti saznanja za muza majke i onog koji smatra da je otac deteta, s obzirom da obojica mogu podneti tužbu.

Sentence u prilogu.

 

Mozda je nekom cudno sto ovako besplatno i anonimno pomazemo jedni drugima, ali makar meni je vrlo korisno jer ostajem u formi i kad nisam direktno u materiji. Zbog toga, zahvaljujem svima koji postavljaju pitanja.

 

 

 

  Reveal hidden contents

Tužba radi osporavanja očinstva

 

Sentenca:

Rokovi za podizanje tužbi propisani Porodičnim zakonom primenjuju se na sve slučajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama tog zakona, pa se stoga i tužba radi osporavanja očinstva može podneti u objektivnom roku od 10 godina od rođenja deteta.

Iz obrazloženja:

"Prvostepenom presudom, utvrđeno je da tuženi G.S. nije otac maloletnog F.S. rođenog 1.2.1999. godine u B, kojeg je rodila tužena T.A, utvrđeno je da je tužilac M.I. prirodni otac maloletnog F.S. i naloženo matičaru opštine da u matičnu knjigu rođenih upiše tužioca M.I. kao oca maloletnog F.S. i izvrši brisanje tuženog G.S. kao njegovog oca.

Drugostepenim rešenjem, ukinuta je navedena prvostepena presuda a tužba tužioca radi utvrđenja i osporavanja očinstva odbačena.

Protiv drugostepene odluke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju za koju je Vrhovni sud našao da je osnovana.

Pobijanom drugostepenom odlukom odbačena je tužba tužioca za utvrđenje i osporavanje očinstva tuženog maloletnog F.S. rođenog 1.2.1999. godine, s obzirom da je tužba za osporavanje očinstva tuženog G.S. koji je 14.2.2002. godine upisan kao otac maloletnog F.S. podneta 29.9.2003. godine, po isteku roka propisanog članom 105. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima.

Drugostepeni sud je ocenjujući blagovremenost ove tužbe, po nalaženju Vrhovnog suda, pogrešno primenio materijalno pravo jer blagovremenost tužbe nije ocenio prema odredbama člana 252. stav 4. u vezi člana 361. Porodičnog zakona (dalje: Zakon) čija primena je počela pre donošenja odluke o žalbi.

Naime, članom 357. Zakona je propisano da se njegove odredbe primenjuju na porodične odnose koji su nastali do dana početka primene Zakona (1.7.2005. godine), osim ako tim zakonom nije drukčije određeno, te da se sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima nastavlja prema odredbama Zakona, osim ako je do dana početka primene Zakona doneta prvostepena odluka. Ako je do dana početka primene Zakona doneta prvostepena odluka u takvom postupku, postupak će se nastaviti prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. To znači da se u ovakvom slučaju Zakon o braku i porodičnim odnosima primenjuje i u žalbenom postupku, osim u pogledu rokova za podizanje tužbi, budući da je član 361. Zakona propisao da se rokovi za podizanje tužbe propisani ovim zakonom primenjuju na sve slučajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama tog zakona.

Prema odredbi člana 105. Zakona o braku i porodičnim odnosima koji se primenjivao do 1.7.2005. godine bilo je propisano da lice koje se smatra ocem deteta rođenog van braka može osporiti očinstvo drugom licu koje je to dete priznalo za svoje pod uslovom da istom tužbom traži da se utvrdi njegovo očinstvo i da se tužba može podneti u roku od jedne godine od upisa osporavanog očinstva u matičnu knjigu rođenih. Odredbom član 252. stav 4. Zakona propisano je da muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od deset godina od rođenja deteta. Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se, u smislu člana 45. stav 4. Zakona, muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravosnažnom sudskom presudom.

Tužilac je tužbu za utvrđivanje očinstva maloletnog F. upisanog u matičnu knjigu rođenih kao F.A. rođenog 1.2.1999. godine od majke T.A. podneo 26.3.2001. godine. Trećetuženi G.S. je 14.2.2002. godine upisan u matičnu knjigu rođenih kao otac maloletnog F, a kao prezime maloletnog deteta umesto A. upisano je S. Tužbu za utvrđivanje očinstva tužilac je preinačio 29.9.2003. godine postavljanjem zahteva i za osporavanje očinstva trećetuženom G.S. koji je maloletno dete naknadno priznao.

Kako se po odredbama Zakona tužba za osporavanje očinstva iz člana 252. stav 4. Zakona može podneti u objektivnom roku od deset godina od rođenja deteta, a tužilac je rođen 1999. godine, objektivni rok za podnošenje ovakve tužbe nije istekao do početka primene Zakona, zbog čega se na ocenu blagovremenosti tužbe za osporavanje očinstva u ovoj parnici ne primenjuju odredbe člana 105. stav 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima već odredbe člana 252. stav 4. u vezi člana 361. Zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 394. stav 1. i člana 395. stav 2. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku ukinuo samo drugostepenu odluku i odlučio kao u izreci."

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 185/2006 od 2.2.2006. godine)

 

 

  Reveal hidden contents

Protek objektivnog roka

 

Sentenca:

Tužba za osporavanje očinstva podneta po proteku deset godina od rođenja deteta je neblagovremena.

Iz obrazloženja:

"Tužilac je podneo tužbu radi osporavanja očinstva deteta koje je rođeno 7.11.1972. godine. Istu tužbu tužilac je podneo prema tuženima u kom postupku je doneta pravnosnažna presuda 28.2.1974. godine kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu tužioca.

Prema članu 252. stav 3. Porodičnog zakona muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Kako je tužilac podneo tužbu po isteku objektivnog roka, to je pravilno u smislu citirane zakonske odredbe tužba odbačena. Nižestepeni sudovi su ovako podnetu tužbu odbacili iz još jednog razloga - presuđene stvari (tužilac je protiv tuženih vodio parnicu radi osporavanja očinstva koja je pravnosnažno okončana odbijanjem tako postavljenog zahteva). U svakom slučaju, tužba tužioca je nedopuštena i za njeno odbacivanje dovoljan je jedan razlog. Okolnost što su se nižestepeni sudovi pozvali na dva razloga za nedopuštenost tužbe, osim na jedan, kako se to u reviziji ukazuje, ne predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava ni povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku."

(Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 81/2012 od 8.2.2012. godine)

 

 

  Reveal hidden contents

Subjektivni rok za pokretanje postupka u kome se osporava očinstvo računa se od momenta saznanja tužioca da nije biološki otac deteta, s tim da saznanje ne znači potpunu sigurnost u postojanje navedene činjenice, već je dovoljno da postoji razuman stepen izvesnosti koji opravdava uverenje tužioca da nije otac deteta.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je zaključio prvostepeni sud u konkretnom slučaju da je tužba neblagovremena. Razloge koje je o tome naveo prvostepeni sud prihvata i ovaj sud. Tužilac u svojoj žalbi dovodi u sumnju napred izneti zaključak prvostepenog suda tvrdeći da tužilac nije mogao imati saznanje da nije otac deteta u vreme kako je to naveo prvostepeni sud, već da se tada moglo govoriti samo o sumnji, a to nije dovoljno da bi se na osnovu toga zaključilo da tužba nije blagovremena. Pri tome tužilac osporava i da je bio upoznat sa rezultatima analize koju je dostavio Biološki fakultet u oktobru mesecu 2008. godine tvrdeći da mu te podatke tužena B. nije dala. Međutim, prvostepeni sud s pravom nije prihvatio takvu tvrdnju tužioca, jer je iz izvedenih dokaza, iskaza parničnih stranaka i posebno dopisa biološkog fakulteta proizašao zaključak da je upravo tužilac poslao uzorke na analizu, da su ti uzorci od strane Biološkog fakulteta dostavljeni na adresu ovde tužioca. To znači da je ostalo da se oceni da li se rezultati te analize u konkretnom slučaju mogu smatrati kao momenat saznanja tužioca da nije otac deteta. Pri tome treba poći od odredbe čl. 252 st.3 Porodičnog zakona u kojoj stoji da muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Dakle Zakon ne govori o saznanju činjenice da tužilac nije otac deteta kako to navodi žalba, a kako to i prvostepeni sud navodi na strani tri ožalbene presude, već zakon govori o saznanju da tužilac nije otac. Dakle u pitanju je očigledno manji stepen izvesnosti jer zakon ne govori o činjenici, a činjenica je ono iz čega nešto nedvosmisleno proizlazi. To dalje znači da bi se kao početak roka u konkretnom slučaju mogao uzeti i momenat obaveštenja koje je tužiocu dala tužena B. da on nije otac deteta. Ako je to obaveštenje potkrepljeno i nalazom Biološkog fakulteta onda se u svakom slučaju taj momenat mora uzeti kao onaj od koga počinje subjektivni rok od godinu dana. Ako bi se drugačije shvatilo onda bi praktično subjektivan rok iz stava 3 člana 252 Porodičnog zakona postao besmislen, odnosno ako bi se taj momenat saznanja vezivao za činjenicu da neko nije otac deteta, a ta činjenica se praktično utvrđuje tek pravnosnažnom presudom, onda bi očigledno subjektivan rok bio izlišan. Drugim rečima, pravilno je prvostepeni sud zaključio da se u ovom slučaju rok za podnošenje tužbe mora računati od momenta kada je tužiocu dostavljen prvi nalaz Biološkog fakulteta a to je oktobar mesec 2008. godine što znači da je očigledno zakonski subjektivni rok za podnošenje tužbe istekao. Svi navodi žalbe koji drugačije smatraju otuda se ne mogu prihvatiti..."

 

(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž2 350/2012 od 6.9.2012. godine)

 

 

  Hide contents

OSPORAVANJE OČINSTVA

Kada je upisano bračno očinstvo, objektivni rok od 10 godina, koji se računa od rođenja deteta, ne može biti produžen, bez obzira na momenat saznanja da je biološko očinstvo isključeno.

 

Iz obrazloženja:

Prvostepeni sud je u postupku prethodnog ispitivanja tužbe a na osnovu priložene dokumentacije utvrdio da je presudom Okružnog suda u Beogradu poslovni broj P 356/69 od 22.05.1969. godine, koja je postala pravnosnažna 24.06.1969. godine, razveden je brak između tužioca i tužene A. M., rođene R. i tada mlt. kćerka M.M., rođena 09.08.1968. godine, poverena na brigu, staranje i vaspitanje majci a otac obavezan da doprinosi izdržavanju mlt. kćerke počev od 01.02.1969. godine pa sve dok za to bude zakonskih uslova, te da je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu na osnovu nalaza genetičkih analiza utvrđivanja očinstva od 08.03.2007. godine utvrdio da se tužilac isključuje kao mogući biološki otac tužene M.Ć.

Odredbom člana 279. stav 2. ZPP-a određeno je da će sud po prethodnom ispitivanju tužbe doneti rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je tužba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe. Odredbom člana 252. stav 3. Porodičnog zakona određeno je da muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od saznanja da on nije otac deteta a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. Obzirom da je tužena M.Ć. rođena 09.08.1968. godine a da je tužilac tužbu za osporavanje svog očinstva nad istom podneo 21.07.2007. godine, dakle po isteku roka od 10 godina od rođenja deteta, tužene M.Ć., pravilno je prvostepeni sud ustanovio da je tužba tužioca za osporavanje očinstva neblagovremena i kao takvu je odbacio primenom člana 279. tačka 2. ZPP-a.

Neosnovani su navodi žalbe kojima se ističe da je tužilac tužbu podneo u zakonskom roku od jedne godine od dana saznanja da nije prirodni otac prvotužene, saglasno odredbama člana 54. i člana 56. stav 1. i stav 2. Porodičnog zakona, ističući da u vreme začeća tužene M.Ć. nije bio u kontaktu sa drugotuženom niti je među tim strankama postojala zajednica života zbog prirode posla tužioca koji je bio pilot i instruktor letenja a kako je tužena M.Ć. začeta za vreme formalnog trajanja braka tužioca i drugotužene to je tužilac, po rođenju prvotužene, priznao očinstvo prvotužene dana 27.08.1968. godine pred nadležnim matičarem Opštine Novi Sad, u zabludi, a tek dana 08.03.2007. godine je saznao da nije prirodni otac prvotužene i da je bez osnova stanovište prvostepenog suda da tužbu treba odbaciti na osnovu člana 252. stav 3. Porodičnog zakona obzirom da tužilac nije muž majke deteta a u vreme rođenja prvotužene nije postojala ustanova kod koje su se mogle izvršiti genetičke analize. Prema odredbi člana 45. stav 1. Porodičnog zakona ocem deteta rođenog u braku smatra se muž majke deteta. Dakle, zakonska je pretpostavka da je otac deteta rođenog u braku lice koje je u tom momentu muž majke. Takvo očinstvo se pretpostavlja a ne priznaje se, pa se isto može samo osporavati ali ne i tražiti poništaj. Pogrešno tužilac u žalbi navodi da je pred matičarem priznao očinstvo, u zabludi, obzirom da prijava činjenice rođenja deteta u braku od strane muža majke deteta ne predstavlja priznanje očinstva. Pravo na priznanje očinstva ima lice čije se očinstvo ne pretpostavlja po zakonu, a u konkretnom slučaju, tužilac je u vreme rođenja tužene M.Ć. bio muž njene majke, pa se isti prema zakonu smatra ocem deteta i takvo očinstvo može samo osporavati i to u zakonom predviđenom roku, propisanom odredbom člana 252. stav 3. Porodičnog zakona, iako on sada više nije muž majke deteta, obzirom da je to bio u vreme rođenja deteta. Prema navedenoj odredbi tužbu radi osporavanja deteta muž majke može podneti najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta, a kako je tužilac tužbu podneo nakon isteka ovog roka (tridesetdevet godina nakon rođenja deteta) tužba je neblagovremena i pravilno ju je prvostepeni sud kao takvu odbacio.

(Rešenje Okružnog suda u Novom Sadu Gž 594/08 od 06.02.2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev 2883/08 od 23.10.2008. godine)

 

 

  Reveal hidden contents

BLAGOVREMENOST TUŽBE ZA OSPORAVANJE OČINSTVA

(Čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona)

Subjektivni rok od godinu dana za podnošenje tužbe za osporavanje očinstva od strane muža, majke deteta računa se od saznanja za okolnosti na osnovu kojih se može stvoriti osnovana sumnja da muž majke nije otac deteta.

Iz obrazloženja:

U braku između tužioca i tužene 2005. godine rođena je maloletna kćerka. Tokom trajanja braka 2008. godine došlo je do poremećaja odnosa bračnih drugova, pa je kasnije jednom prilikom tužena saopštila tužiocu da on nije otac deteta. Zbog toga su se njih dvoje dogovorili da zajedno izvrše analizu DNK preko Biološkog fakulteta u Beogradu, a na okolnost utvrđivanja očinstva, ali da to obave anonimno slanjem materijala. Biološki fakultet je prihvatio da obavi takvu analizu pa je dostavio epruvete za uzimanje uzoraka od oca, majke i deteta i stranke su to zajednički pripremile i poslale. Na bazi tako dostavljenih uzoraka Biološki fakultet se 15.10.2010. godine izjasnio da se isključuje biološko očinstvo oca deteta. Međutim, i pored toga stranke su nastavile zajednički život da bi pri ponovnom poremećaju bračnih odnosa u novembru mesecu 2011. godine došlo i do prekida zajednice života. Tada su se bračni drugovi ponovo dogovorili da izvrše analizu očinstva kod Biološkog fakulteta u Beogradu, ali da to sada urade tako što će tamo neposredno otići sa detetom i tako su i uradili. No, nakon nove analize Biološki fakultet je 14.11.2011. godine dao zaključak da tužilac nije biološki otac deteta. Tek posle toga, i to 24.11.2011. godine, tužilac podnosi tužbu za osporavanje očinstva, a prvostepeni sud je odbacuje našavši da je podneta po isteku subjektivnog roka iz čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona. U žalbi na tu presudu tužilac osporava ovu činjenicu tvrdeći da se subjektivni rok iz čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona računa tek od saznanja za činjenicu da on nije otac deteta, a do te činjenice on je došao tek nakon novog veštačenja preko Biološkog fakulteta.

Apelacioni sud je našao da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i da se subjektivni rok iz čl. 252 st. 3 Porodičnog zakona ne računa od saznanja za činjenicu da tužilac nije biološki otac deteta, već se on računa od saznanja za okolnosti koje dovode do osnovane sumnje da muž majke nije otac deteta. Dakle, zakon ima u vidu manji stepen izvesnosti i on ne govori o činjenici, što je i logično, jer se sama činjenica da muž majke nije biološki otac deteta može utvrditi isključivo pravosnažnom presudom. To znači da je u konkretnom slučaju bilo osnova da se zakonski rok iz čl. 252. st. 3. Porodičnog zakona računa od momenta kada je tužilac dobio prvo veštačenje Biološkog fakulteta u kome je isključeno očinstvo, bez obzira što se radilo o anonimnom veštačenju. Drugačijim shvatanjem pomenute zakonske odredbe praktično bi subjektivni rok iz stava 3. člana 252. Porodičnog zakona postao besmislen, odnosno ako bi se taj momenat saznanja vezivao činjenicom da neko nije otac deteta, a ta činjenica se praktično utvrđuje tek pravnosnažnom presudom onda bi očigledno subjektivni rok bio izlišan. Zbog toga je Apelacioni sud prvostepenu odluku potvrdio.

(Rešenje Višeg suda u Užicu, P2.br.7/12 od 11.06.2012. godine i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2.br.350/12 od 06.09.2012. godine) (Vrhovni kasacioni sud je svojim rešenjem Rev.br.1172/2012 od 18.12.2012. godine, odbio neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv gore navedene odluke Apelacionog suda u Kragujevcu).

 

@halloween sve ove odluke sam i ja bio nasao ali nijedna konkretno ne govori stavu 4 navedenog clana.

1 hour ago, Lawless said:

Čini mi se da će se spor svesti na okolnosti konkretnog slučaja, jer je pitanje više činjenično nego pravno. Verovatno će tužilac u tvom slučaju isticati uvid u izvod iz MK rođenih kao trenutak saznanja da on nije upisan kao otac deteta, već je to muž majke.

 

S tim u vezi, duh Porodičnog zakona, procesnog i materijalnog, teži da stvar meritorno raspravi. Zato bih ja uvek prednost dao blagovremenosti tužbe, posebno kad objektivni rok svakako nije prošao. Ima u tom pogledu par lepih odluka ESLjP. 

 

  Reveal hidden contents

stroga primena jednogodišnjeg roka zastarelosti za pokretanje takvog postupka može smatrati opravdanim ciljem obezbeđivanja pravne sigurnosti u pogledu priznate pripadnosti roditeljima i podrške, ali i opšteg interesa društva da se potvrdi stabilnost u građanskim odnosima i poreklo pojedinca (videti mutatis mutandis, Mizzi v. Malta, no. 26111/02, § 88, ECHR 2006-I (extracts); Rasmussen § 41, ili Shofman v. Russia, no. 74826/01, § 39, 24 novembar 2009.).

Dajući odgovor na poslednje pitanje (da li je mešanje u pravo aplikanta bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je uspostavljena pravična ravnoteža između različitih interesa) Sud je najpre naveo da je uvođenje opšte mere u obliku zakonskog rešenja osmišljenog za rešavanje određene vrste situacije moglo biti adekvatno sredstvo za osiguranje pravične ravnoteže. Međutim, za preterano strogo zakonsko ograničenje mogućnosti aplikanta da osporava očinstvo (u konkretnom slučaju u roku od godinu dana od dana rođenja deteta, a ne od trenutka kada je postao svestan da on možda nije otac deteta) ne može se reći da predstavlja proporcionalno uravnoteženje suprotstavljenih interesa. Iako se izbor zakonodavca da vremenski ograniči ovu mogućnost osporavanja očinstva ne može okarakterisati kao iracionalan ili proizvoljan, Sud je zaključio da se takav izbor ne može smatrati srazmernim, s obzirom na posebne interese o kojima se raspravlja i krutost kojom se delovalo u svim slučajevima. Konkretno, domaći sudovi su propustili da omoguće aplikantu, kao i drugim licima koja su se našla u istoj situaciji, van zakonskog roka, razmatranje njihovih navoda/tvrdnji u bilo kom postupku.

 

Ma tuzilac od pocetka zna da ce penzioner biti upisan kao otac pa to je i bio plan da posle njegove smrti zive od te penzije. Zbog toga kazem da od pocetka zna da je otac i da nece biti upisan kao otac. Zato mi jedina sansa taj clan 4.

1 hour ago, Lawless said:

A da li je tužilac svestan da on u tom slučaju postaje dužnik za sve godine za koje je majka samostalno izdržavala dete? I za ubuduće, naravno. 

S' obzirom da je meni ovo prvi takav slucaj ni ja to nisam znao.

[ToniAdams]

brt ne ide apostrof posle s

[halloween]

S' poštovanjem @ToniAdams

 

Moćo, pokušaj da osporiš blagovremenost tužbe svim tim činjeničnim navodima koje si naveo ( za protek subjektivnog roka od 1 godine),  i da njegovi motivi nisu radi ostvarenja prava na poštovanje porodičnog života, već lukrativni. Tužba za osporavanje/ utvrđivanje očinstva pre svega ima za cilj zaštitu interesa deteta  koji u određenim slučajevima prevazilazi interes trećih lica pa i roditelja, ovo tim pre što samo dete može, ako smatra da treba, podneti tužbu na osnovu čl. 252. st. 1. i čl. 251. st. 1. PZ bez vremenskog ograničenja.

Dobro je navesti i sudsku praksu ECHR, dobar @Lawless

 

 

Edited October 8, 2019 by halloween

[Moća]

28 minutes ago, ToniAdams said:

brt ne ide apostrof posle s

Izvinjavam se nece se ponoviti.

[Moća]

9 minutes ago, halloween said:

S' poštovanjem @ToniAdams

 

Moćo, pokušaj da osporiš blagovremenost tužbe svim tim činjeničnim navodima koje si naveo ( za protek subjektivnog roka od 1 godine),  i da njegovi motivi nisu radi ostvarenja prava na poštovanje porodičnog života, već lukrativni. Tužba za osporavanje/ utvrđivanje očinstva pre svega ima za cilj zaštitu interesa deteta  koji u određenim slučajevima prevazilazi interes treih lica pa i roditelja, ovo tim pre što samo dete može, ako smatra da treba, podneti tužbu na osnovu čl. 252. st. 1. i čl. 251. st. 1. PZ bez vremenskog ograničenja.

Dobro je navesti i sudsku praksu ECHR, dobar @Lawless

 

 

Problem je sto je ovde praksa jako siromasna(mislim na konkretno ovaj sud) pa mislim da ce biti problem. Ovde bi sud trebao ukoliko je moje stanovniste tacno da prekine postupak i odbaci tuzbu kao neblagovremenu a ne da vodi postupak do kraja.

@Lawless moze li ta odluka na Pm?

Takodje slazem se sa tobom da ovakvi problemi pomazu kako onome ko resenje trazi tako i onome sto mu resenje daje jer na taj nacin se prosiruje sopstvena praksa jer je mnogo lakse nauciti nesto novo kroz trazenje resenja konkretnog problema nego citajuci onako bez ikakvog cilja.