Pitanje za pravnika

[Uskebasi]

Opet si propustio da odgovoris na konkretno pitanje. Sta sprecava druge da izdavanjem racuna preskoce parnicni postupak? Imas nekoliko primera koje sam naveo.

[Tribun_Populi]

Opet si propustio da odgovoris na konkretno pitanje. Sta sprecava druge da izdavanjem racuna preskoce parnicni postupak? Imas nekoliko primera koje sam naveo.

 

Što se tiče tvoja dva primera, kod regresne tužbe osiguravajućeg društva u principu ne sprečava ništa. Zašto se to ne radi, nije mi poznato, znam da dostavljaju poziv/opomenu, pa ako dužnik plati - platio je, ili se poravnaju ako može. Ako uđu u spor, onda ih ništa ne sprečava da idu na platni nalog, recimo. Samo što se tu radi o poprilično spornim situacijama (uglavnom oko visine isplaćene odštete), pa se zato verovatno i ne ide na izdavanje računa.

 

Što se tiče drugog (fizičkih lica), od kad fizička lica izdaju račune?

[Uskebasi]

Sta ih briga sto je sporna situacija, u najgorem slucaju ce nastaviti postupak u parnici, a u najboljem slucaju nece biti prigovora. Prilicno dobra situacija.

Gde je propisano da zgrada (pravno lice koje se ne bavi privrednom delatnoscu, ni prometom roba i usluga) moze da izdaje racun, a fizicko lice ne moze (cak i da zanemarimo preduzetnike). No ako ti je lakse u primeru fizicko lice zameni sa pravnim licem (recimo zgradom). Neko razbije staklo na ulaznim vratima u zgradu i zgrada mu posalje racun, pa odmah na izvrsenje.

[Tribun_Populi]

Neko razbije staklo na ulaznim vratima u zgradu i zgrada mu posalje racun, pa odmah na izvrsenje.

 

Jel joj ulazi u okvire redovne delatnosti/pravne sposobnosti? Ne, pa i ne može da izda račun za to. Fizičko lice može da izda račun - ako se bavi privrednom delatnošću tj. prometom roba i pružanjem usluga, ima PIB itd. Npr. advokat, javni beležnik itd; ali ne može svako - jer ne vodi knjige.

[Uskebasi]

Dobro, da prekinemo ovo tvoje glupiranje. Neko razbije izlog na staklorezackoj radnji, moze li ta radnja da naplati stetu izdavanjem racuna direktno u izvrsnom postupku?

[Tribun_Populi]

Dobro, da prekinemo ovo tvoje glupiranje.

 

Da prekinemo.

[Ayatollah]

Dobro, da prekinemo ovo tvoje glupiranje. Neko razbije izlog na staklorezackoj radnji, moze li ta radnja da naplati stetu izdavanjem racuna direktno u izvrsnom postupku?

 

Po Međunarodnim računovodstvenim standardima i našem Zakonu o računovodstvu, računovodstvene isprave, pa samim tim i računi, se mogu izdavati samo na osnovu dokumentovanih poslovnih promena. Drugim rečima, račun ne može biti izdat ako nema osnovu u nekom ugovoru ili opštem aktu, i ako njegovi bitni elementi (iznos, dospeće, itd.) nisu određeni ili odredivi. Izdati račun bez ovakvih pretpostavki ne bi priznao ni jedan revizor na planeti, ni da ga ti izdaš, ni da ti ga neko drugi izda.

 

U primerima koje si naveo račun ne može biti izdat, jer nedostaju elementi za njegovo izdavanje - kod lomljenja stakla osnov je delikt, a kod osiguranog slučaja regres nije određen ili odrediv. Zgrada može da izda račun, jer bi iznos obaveze bio unapred određen, bio bi evidentan njen osnov i znalo bi se kada dospeva.

[Tribun_Populi]

Pošao i ja to da pišem, ali nepoznavanje računovodstvenih pravila + neutemeljena arogancija mi naizgled učiniše trud uzaludnim. Danke.

[Uskebasi]

Koja dokumentovana poslovna promena je evidentirana u poslovanju zgrade i stanara zgrade?

[Ayatollah]

Koja dokumentovana poslovna promena je evidentirana u poslovanju zgrade i stanara zgrade?

 

Protek vremena. Zgrada donosi opšti akt kojim reguliše mesečno plaćanje određene novčane obaveze, određenog dana u mesecu, odredivim vlasnicima stanova. Na osnovu ovog opšteg akta se svakog određenog dana u mesecu izdaje račun koji se dostavlja dužniku, i istovremeno evidentira na potražnoj strani u poslovnim knjigama. Kada dužnik izvrši uplatu duga, banka dostavlja izvod o promenama na stanju računa (ako ide bezgotovinski) ili se izda priznanica (ako ide gotovinski), i na osnovu toga se vrši knjiženje na dugovnoj strani.

 

Po ovom principu funkcionišu praktično svi koji rade na mesečni paušal - od Privredne komore do advokata.

[Uskebasi]

Na osnovu ovog opšteg akta se svakog određenog dana u mesecu izdaje račun koji se dostavlja dužniku, i istovremeno evidentira na potražnoj strani u poslovnim knjigama.

Zasto bi se izdavao racun ako je opstim aktom propisano da su stanari obavezni da odredjenog dana uplate odredjeni iznos na racun zgrade? Za razliku od drugih slucajeva, ovde obaveza postoji i bez racuna i pretpostavljam da opstim aktom nigde nije predvidjeno da je zgrada duzna da izdaje racun. Ako zgrada ne izda/dostavi racun stanaru, onda ovaj nije obavezan da plati odrzavanje? Ne bih rekao.

 

Ovo je slicna situacija kao sa tv pretplatom, a to RTS nije uspeo da naplati na ovaj nacin.

[Tribun_Populi]

Zasto bi se izdavao racun ako je opstim aktom propisano da su stanari obavezni da odredjenog dana uplate odredjeni iznos na racun zgrade? Za razliku od drugih slucajeva, ovde obaveza postoji i bez racuna i pretpostavljam da opstim aktom nigde nije predvidjeno da je zgrada duzna da izdaje racun. Ako zgrada ne izda/dostavi racun stanaru, onda ovaj nije obavezan da plati odrzavanje? Ne bih rekao.

 

Ovo je slicna situacija kao sa tv pretplatom, a to RTS nije uspeo da naplati na ovaj nacin.

Brate, račun mora da se izda zato što se vode knjige, na osnovu računa se knjiži poslovna promena, a na kraju godine sastavlja poreski bilans i podnosi poreska prijava za godišnji porez na dobit pravnih lica (nezavisno od toga da li ima dobiti ili gubitka). Svaki obveznik PDP mora da vodi propisano knjigovodstvo, a ono se vodi shodno Zakonu o računovodstvu gde je računovodstvena isprava/osnov za knjiženje, kad su u pitanju potraživanja, račun odn. faktura.

 

Ako zgrada ne izda račun ne može da knjiži potraživanje. Ako ga ipak knjiži, čini poreski prekršaj pa predsednik skupštine kao odgovorno lice može da popase kaznu.

 

Tako da je opštim aktom države (zakonom) propisano da je svako pravno lice, pa i stambena zgrada, obavezno da izda račun. Da je drugačije, ni komunalna preduzeća ne bi izdavala račune, i u njihovom slučaju je obaveza plaćanja mesečne naknade (veoma često paušalno, npr. kod odnošenja smeća) propisana opštim aktom (opštinskom/gradskom odlukom).

Edited May 23, 2015 by Tribun_Populi

[Ayatollah]

Tribun je potpuno u pravu, svaki pojedinačni upis u knjige mora biti pokriven pojedinačnim dokumentom. Ne možeš da napraviš 50 upisa u poslovne knjige, a da za to osnov bude 1 ugovor ili 1 opšti akt, tih 50 upisa mora biti praćeno sa 50 dokumenata, i svaki od njih mora u sebi imati vrlo precizne elemente podobne za knjiženje (iznos, dospelost, itd.), a koji mogu biti predmet kasnije provere od strane revizora. U suprotnom bi mogao neometano da šamaraš po poslovnim knjigama bez ijednog traga, osim samog ugovora,a to teško da bi ko mogao da proveri.

 

Na Tribunov post bih hteo da dodam još jedan komentar, a radi se o stvari koju većina pravnika van privrede vrlo teško razume ili prihvata. Naime, prilikom vršenja knjiženja, knjigovođe uopšte ne ispituju da li je pravni osnov za knjiženje još uvek validan, da li je fakturisana obaveza ispravno konstituisana, niti da li bi se po tom pravnom osnovu mogla konstituisati još neka obaveza. Drugim rečima, to što je nešto fakturisano ne znači nužno da to obaveza stvarno i postoji, a to što nešto nije fakturisano, ne znači nužno da ta obaveza ne postoji - primera radi, knjigovođe gotovo nikada ne knjiže zakonsku zateznu kamatu na potraživanja u docnji, iako ona pripada po zakonu, a često knjiže knjižna zaduženja za koja se nije ispunio ugovorni osnov (npr. prodaja ih obavesti da su se ispunili uslovi, a nisu), ili drže zastarela potraživanja, itd. Ovakva praksa dovodi do toga da realno i knjigovodstveno stanje potraživanja skoro nikada nemaju veze jedno sa drugim, pa sam ja imao bizarne situacije da naplatim za kompaniju više nego što se vodi u knjigama, pa to napravi problem u knjigovodstvu.

[Tribun_Populi]

Na Tribunov post bih hteo da dodam još jedan komentar, a radi se o stvari koju većina pravnika van privrede vrlo teško razume ili prihvata. Naime, prilikom vršenja knjiženja, knjigovođe uopšte ne ispituju da li je pravni osnov za knjiženje još uvek validan, da li je fakturisana obaveza ispravno konstituisana, niti da li bi se po tom pravnom osnovu mogla konstituisati još neka obaveza. Drugim rečima, to što je nešto fakturisano ne znači nužno da to obaveza stvarno i postoji, a to što nešto nije fakturisano, ne znači nužno da ta obaveza ne postoji - primera radi, knjigovođe gotovo nikada ne knjiže zakonsku zateznu kamatu na potraživanja u docnji, iako ona pripada po zakonu, a često knjiže knjižna zaduženja za koja se nije ispunio ugovorni osnov (npr. prodaja ih obavesti da su se ispunili uslovi, a nisu), ili drže zastarela potraživanja, itd. Ovakva praksa dovodi do toga da realno i knjigovodstveno stanje potraživanja skoro nikada nemaju veze jedno sa drugim, pa sam ja imao bizarne situacije da naplatim za kompaniju više nego što se vodi u knjigama, pa to napravi problem u knjigovodstvu.

+1

 

Uskebašijev motiv za celo protivljenje ovakvoj ideji je delimično OK, ruku na srce. On polazi od toga da skraćeni postupci za sudsku naplatu potraživanja (izvršenje na osnovu verodostojne isprave i platni nalog), kad su ove masovne komunalne (od opšteg ekonomskog interesa) usluge u pitanju, raspoloživim pravnim sredstvima prebacuju teret dokazivanja na potrošača tj. ekonomski slabiju i pravno neuku stranu, plus zbog kratkih rokova za prigovor prečesto dovode do toga da se naplate i neosnovana potraživanja. To stvarno jeste činjenica, i tu do izražaja dolazi to o čemu pišeš tj. ta rigidna računovodstvena praksa i logika, koja se može korigovati samo u sudskom postupku tj. parnici veštačenjem ili drugim dokazivanjem. Kad se uzme u obzir vrednost predmeta spora kod komunalnih predmeta (nekoliko hiljada dinara) i u jednačinu uvede da bi potrošač komunalnih usluga za zaštitu prava i interesa morao da plaća advokata (sa onakvom tarifom), ispada bukvalno da je onemogućen da zaštiti svoja prava i da mu se više isplati da dug plati, makar bio i neosnovan.

 

No, s druge strane stoji interes preduzeća koje pruža usluge da te usluge i naplati ili o roku ili prinudno i to što pre, a opšta boljka našeg pravnog sistema je spora naplata i loša zaštita poverilaca, što ovi skraćeni postupci nastoje da prevaziđu.

 

Tako da je nužno pomiriti oba interesa, a to može samo tako što će država ustanoviti adekvatan mehanizam pravne pomoći. Trenutno toga nema (nešto se kao radi na tome ali je ukočilo zbog raznoraznih sukobljenih materijalnih interesa).

[Tribun_Populi]

Ayatolah, postoji ozbiljan problem kad su zastarela potraživanja i njihov knjigovodstveni otpis u pitanju, a vezan je za njihov poreski tretman. Poreska uprava ne priznaje otpis kao validan rashod u poreskom bilansu ukoliko se ne dokumentuje da je pokušana prinudna naplata a koja iz nekog razloga nije uspela (bez obzira na zastarelost). Maltene moraš da utužiš dužnika iako znaš da postoji realna mogućnost da zbog prigovora zastarelosti izgubiš parnicu i da platiš sudske troškove/baciš pare, da bi mogao da otpišeš potraživanje i na kontu toga stvoriš rashod/umanjiš poresku osnovicu. To je razlog zašto knjigovođe i ne rade otpis, već ta potraživanja vuku po knjigama godinama.

 

Kad sve to nadovežeš na gornju priču, dobiješ situaciju da su JP/JKPovi sa uvođenjem izvršitelja od građana do sad naplatili gomilu zastarelih potraživanja, koja su inače godinama vukli bez realne mogućnosti naplate.