Pitanje za pravnika

[Ayatollah]

Шта мисле колеге правници и други. Да ли је рачун кој би стамбена зграда издала власнику стана на име обавезног доприноса за текуће одржавање веродостојна исправа која би била погодна за извршење? 

 

Ja mislim da jeste, ukoliko ispuni uslove iz člana 18 stav 2 tačka 3 i stav 3 ZIO: Ovo stoga što stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica u poslovima koji se tiču održavanja zgrade, pa bi trebala da može da izdaje račune. Međutim, da bi mogao da računaš sa nekim konačnim uspehom u tom postupku (pod pretpostavkom da dužnik prigovori i da mu taj prigovor prođe), bile bi ti potrebne barem još dve stvari - da imaš odluku Skupštine zgrade o visini naknade, i da zgrada vodi knjige. Ako bi se zakomplikovalo, verovatno bi mogli da budu potrebne i dodatne stvari - program održavanja zgrade, ovlašćenje za pokretanje postupka, itd. 

 

Ja sam o ovome već raspravljao sa mojom majkom, koja je predsednik Skupštine zgrade, i redovno kuka kako niko neće da daje za održavanje zgrade. Moj predlog je bio da pripretimo drugima tužbama, ali ona neće da se zamera sa komšijama.

[Hamlet Strašni]

Ideja je da opština uradi modele svega što treba i podeli predsednicima skupština zgrada uz malu obuku o tome. Problem bi nastao kod eventualne parnice jer bi tu morao da se plaća i advokat i tako to. Pričam često sa predsednicima skupština zgrada, neki ne žele da se zameraju komšijama a neki nemaju problem sa tim, pogotvo sa onima koji neće iz inata da daju pare. 

[Uskebasi]

Ne moze biti verodostojna isprava, jer zgrada ne moze da izda racun za usluge koje je neko drugi izvrsio, a sama zgrada ugovorila. Jedino bi firma koja odrzava zgradu mogla da koristi racun kao verodostojnu ispravu protiv zgrade. Zgrada bi eventualno mogla preko platnog naloga da izdejstvuje izvrsnu ispravu protiv stanara, u kom postupku bi racun bio osnov za izdavanje platnog naloga.

Edited May 21, 2015 by Uskebasi

[Ayatollah]

Ne moze biti verodostojna isprava, jer zgrada ne moze da izda racun za usluge koje je neko drugi izvrsio, a sama zgrada ugovorila. Jedino bi firma koja odrzava zgradu mogla da koristi racun kao verodostojnu ispravu protiv zgrade. Zgrada bi eventualno mogla preko platnog naloga da izdejstvuje izvrsnu ispravu protiv stanara, u kom postupku bi racun bio osnov za izdavanje platnog naloga.

 

Ne vidim zbog čega Zgrada ne bi mogla da fakturiše pojedinačnim vlasnicima stanova, ukoliko bi Skupština zgrade donela odluku da se naplaćuje dodatna naknada za održavanje van onog koje obavlja lice sa kojim je zaključen Ugovor (Infostan, Vojno stambeno, itd.). Šta sprečava vlasnike stanova da odluče da izdvajaju po npr. 100 evra mesečno za održavanje zgrade, ako oni to hoće, pa da od toga instaliraju CCTV ili plate domara i slično.

 

Čak i za ovu redovnu naknadu je upitno da li se može naplaćivati primarno od pojedinih vlasnika stanova, kao što se to radi. Zakon kaže da je primarni dužnik zgrada, a da su vlasnici tek supsidijarni, pa bi lice koje održava zgradu prvo moralo da se obrati zgradi sa zahtevom za plaćanje. Tek ako to ne uspe, on bi mogao da pozove vlasnike stanova da plate srazmerni deo obaveze.

[Tribun_Populi]

Ne moze biti verodostojna isprava, jer zgrada ne moze da izda racun za usluge koje je neko drugi izvrsio, a sama zgrada ugovorila.

 

Što ne bi? Po toj logici ni izvođač građevinskih radova ne bi mogao da izda račun za ono što je on ugovorio, a podizvođač izvršio (i njemu fakturisao).

...

Inače, Hamlet, ideja mi se mnogo sviđa, pogotovu sa opštinskom podrškom tome. Ta oblast je žešće loše uređena i to zakonom od pre 23 godine, i mora neka dopuna/podrška od strane opštine da bi uopšte cela stvar funkcionisala.

[Hamlet Strašni]

Zakon

 

IV TROŠKOVI ODRŽAVANJA

Član 24

Troškove održavanja stambene zgrade snose vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade srazmerno učešću površine svojih stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade u površini svih stanova i drugih posebnih delova u zgradi, prema stvarno učinjenim troškovima.

Na ime troškova održavanja za radove tekućeg održavanja, vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade plaćaju mesečno za tekući mesec iznos u visini i u rokovima koje odredi skupština zgrade, na račun zgrade.

Vlasnici poslovnih prostorija, odnosno vlasnici stanova u kojima se obavlja poslovna delatnost, plaćaju uvećane troškove za održavanje stambene zgrade, u zavisnosti od vrste i uticaja delatnosti kojom se bave na uvećanje troškova za održavanje.

Opština utvrđuje kriterijume i način na koji će vlasnici poslovnih prostorija, odnosno vlasnici stanova u kojima se obavlja poslovna delatnost, plaćati troškove za održavanje stambene zgrade.

Najviši iznos troškova iz stava 3. ovog člana za vlasnike poslovnih prostorija ne može biti viši od četvorostrukog iznosa troškova utvrđenih u skladu sa ovim zakonom, a za vlasnike stanova u kojima se obavlja poslovna delatnost, od dvostrukog iznosa tih troškova.

Član 25

Za obaveze koje preuzme stambena zgrada u vezi sa održavanjem, odgovaraju supsidijarno vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade u skladu sa kriterijumima plaćanja troškova održavanja utvrđenim ovim zakonom.

 

uredba

 

 

Član 14

Skupština zgrade donosi odluku, odnosno program održavanja zgrade, usvaja godišnji izveštaj o realizaciji programa održavanja zgrade, određuje uslove i način održavanja reda u zgradi, odlučuje o reosiguranju zgrade, naknadi za rad organa upravljanja zgradom i drugim poslovima u vezi održavanja i upravljanja zgradom u skladu sa zakonom i ovom uredbom.

Skupština zgrade donosi odluke većinom glasova svih članova skupštine, tako da svakom vlasniku stana i drugog posebnog dela zgrade pripada po jedan glas.

Odluke skupštine zgrade obavezuju sve vlasnike stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Sednicu skupštine zgrade saziva i vodi predsednik skupštine zgrade.

Na sednici skupštine zgrade vodi se zapisnik koji potpisuje zapisničar i predsednik skupštine zgrade.

Član 15

Predsednik skupštine zgrade zastupa stambenu zgradu u pravnim poslovima sa trećim licima, pred organima uprave i pravosudnim organima u vezi sa održavanjem zgrade.

U okviru ovlašćenja iz stava 1 ovog člana predsednik skupštine zgrade naročito obavlja sledeće poslove; izvršava odluke skupštine zgrade, predlaže godišnji program održavanja zgrade i stara se o njegovoj realizaciji; podnosi izveštaj skupštini o realizaciji programa održavanja; i o ostvarenim i utrošenim sredstvima za održavanje; zaključuje ugovore u ime zgrade, izmiruje obaveze u ime i za račun zgrade, prima uplate u korist zgrade; podnosi tužbe u ime zgrade protiv vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade koji ne izvršavaju svoje obaveze, vrši i druge poslove za koje ga ovlasti skupština zgrade.

Predsednik skupštine zgrade ovlašćen je da bez prethodne odluke skupštine zgrade, preduzima potrebne mere za izvršavanje radova koji se smatraju hitnim intervencijama u smislu ove uredbe.

Član 16

O prihodima, rashodima i utrošku sredstava na ime održavanja stambene zgrade vodi se evidencija.

U evidenciji iz stava 1 ovog člana iskazuju se podaci o ostvarenim rashodima za održavanje zgrade i o gotovinskim uplatama i isplatama u gotovu i preko žiro-računa stambene zgrade, po osnovu održavanja stambene zgrade.

O prihodima i rashodima iz stava 1 ovog člana, skupština zgrade usvaja izveštaj jedanput godišnje i u isti imaju pravo uvida svi vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade

 

 

Meni se čini da su ovo jasni odgovori na uskebašijeve primedbe. 

[Tribun_Populi]

Pa da, upravo to i ja čitam, pogotovu ovo:

 

 

Na ime troškova održavanja za radove tekućeg održavanja, vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade plaćaju mesečno za tekući mesec iznos u visini i u rokovima koje odredi skupština zgrade, na račun zgrade.

 

Da bi to uopšte moglo da se realizuje, nekakav račun mora da se ispostavi. Obzirom da to ne izlazi izvan okvira pravne i poslovne sposobnosti zgrade (u pravnim poslovima vezanim za održavanje i upravljanje), mislim da nema nikakve prepreke da se račun izda. Kad se izda i potpiše prijem, samim tim je verodostojna isprava podobna za prinudno izvršenje. Čak bi se mogla tu provući i nadležnost izvršitelja a ne suda (komunalne i slične usluge).

 

Po meni mnogo bolje rešenje nego kao do sada (svakom poseban račun), samo podrazumeva revnosno angažovanje predsednika skupštine zgrade (što je retkost) pa se u većini slučajeva to izbegava.

[Frank Pembleton]

Hamlete ako to uspete javi da date pelcer Ganguli.

To sa skupštinama stanara je oblast gde zaista ima prostora za poboljšanje. Mada naravno tu je i komponenta "lako ćemo"...

Šteta ljudi stvarno mogu da poboljšaju svoj život!

[Tribun_Populi]

Proverih još jednu stvar, zgrada je obavezna da vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu i Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, čak je i obveznik plaćanja tog poreza pod određenim uslovima.

 

Ergo, ne da može nego mora da izdaje račune.

[Uskebasi]

Nije sporno da zgrada moze da odredi visinu troskova mesecnog odrzavanja zgrade, niti je sporno da su vlasnici stanova duzni da tu naknadu plate. Ono sto je sporno je da li se to moze pokriti racunom kao verodostojnom ispravom u smislu ZIO. Po meni, ne moze. U cemu je smisao propisivanja vise verodostojinih isprava, kad se sve moze lepo pokriti racunom?

Zasto bi bilo ko isao u parnicu kad moze da ispostavi racun drugoj strani. Za pretrpljenu stetu ispostavis racun i ides direktno u izvrsni postupak. Za neisplacen prekovremeni rad ispostavis racun poslodavcu i ides odmah u izvrsenje. Za povredu autorskog prava ispostavis racun...

Nema te novcane obaveze koju ne bi mogao da pretvoris u racun.

[Tribun_Populi]

Nije sporno da zgrada moze da odredi visinu troskova mesecnog odrzavanja zgrade, niti je sporno da su vlasnici stanova duzni da tu naknadu plate. Ono sto je sporno je da li se to moze pokriti racunom kao verodostojnom ispravom u smislu ZIO. Po meni, ne moze. U cemu je smisao propisivanja vise verodostojinih isprava, kad se sve moze lepo pokriti racunom?

Zasto bi bilo ko isao u parnicu kad moze da ispostavi racun drugoj strani. Za pretrpljenu stetu ispostavis racun i ides direktno u izvrsni postupak. Za neisplacen prekovremeni rad ispostavis racun poslodavcu i ides odmah u izvrsenje. Za povredu autorskog prava ispostavis racun...

Nema te novcane obaveze koju ne bi mogao da pretvoris u racun.

 

Pa kako ćeš drugačije nekome naplatiti te troškove održavanja, pri čemu zakon kaže da su vlasnici stanova dužni da ih plate na račun zgrade, u situaciji u kojoj je zgrada dužna da vodi poslovne knjige - osim ako ne izdaš račun? Kako drugačije da knjižiš poslovnu promenu (dobavljače, kupce, uplate/isplate). A ako već izdaš račun, onda je logično i da je taj račun verodostojna isprava, ako je uredno potpisan od korisnika usluge/vlasnika stana. Ako nije, onda ćeš na parnicu/platni nalog.

 

S tim da, kažem, obzirom da ZIO predviđa isključivu nadležnost izvršitelja za komunalne i slične usluge, da su se pod sličnim uslugama provukli mobilni operateri, preduzeća koja pružaju stambene usluge (kod mene to radi zasebno JP, samo održavanje zgrade, bez objedinjene naplate), onda se svakako može provući i stambena zgrada kao poverilac usluga održavanja. Dinamika i funkcionisanje sistema.

 

A što kukaš za parnicama, valjda je svrha da se promet roba i usluga, pa samim tim i pravni promet, ubrza i naplata osigura?

[Uskebasi]

A sta sprecava ostala fizicka i pravna lica da preskoce parnicni postupak i izdavanjem racuna odu direktno u izvrsni postupak? Zasto ne bi osiguravajuca kuca umesto regresnog zahteva u parnici jednostavno izdala racun i tako se regresirala za isplacenu odstetu?

A generalno sam protiv verodostojnih isprava i platnih naloga, jer po pravilu ljudi ne razumeju sta je to sto su dobili od suda, ne citaju upozorenja i pravnu pouku sa pecata i ne shvataju posledice ukoliko propuste da izjave prigovor.

Edited May 21, 2015 by Uskebasi

[Tribun_Populi]

A sta sprecava ostala fizicka i pravna lica da preskoce parnicni postupak i izdavanjem racuna odu direktno u izvrsni postupak? Zasto ne bi osiguravajuca kuca umesto regresnog zahteva u parnici jednostavno izdala racun i tako se regresirala za isplacenu odstetu?

A generalno sam protiv verodostojnih isprava i platnih naloga, jer po pravilu ljudi ne razumeju sta je to sto su dobili od suda, ne citaju upozorenja i pravnu pouku sa pecata i ne shvataju posledice ukoliko propuste da izjave prigovor.

 

Zato i ide numerus clausus kad se dozvoljavaju izvršenja na osnovu verodostojne isprave, da bi se pomirili interesi privrede (brza naplata) i građana (pravo na pravno sredstvo), dakle samo ono što je masovno i manje-više jednoobrazno. Uzmi u obzir da se u svemu tome radi o uslugama/potraživanjima koja zastarevaju za jednu godinu, pa bre nehumano bi bilo terati firme na parnicu. Ajd' to, nego što bi ne zagušilo, nego razvalilo sudove s glupostima.

 

Ja sam generalno protiv parničarskog mentaliteta koji je uopšte raširen u našem pravosuđu, ovde je parnica pravilo a ne izuzetak.

Edited May 21, 2015 by Tribun_Populi

[Uskebasi]

Numerus clausus znaci da su tacno odredjene verodostojne isprave, medju kojima je i racun pod koji se sirokim tumacenjem moze podvesti i naknada za odrzavanje zgrade i bilo koje drugo novcano potrazivanje. To svakako nije bila namera zakonodavca. Ja te pitam zasto onda ne bi moglo u onim drugim primerima koje sam naveo da se ide direktno u izvrsenje?

Edited May 21, 2015 by Uskebasi

[Tribun_Populi]

Numerus clausus znaci da su tacno odredjene verodostojne isprave, medju kojima je i racun pod koji se sirokim tumacenjem moze podvesti i naknada za odrzavanje zgrade i bilo koje drugo novcano potrazivanje. To svakako nije bila namera zakonodavca. Ja te pitam zasto onda ne bi moglo u onim drugim primerima koje sam naveo da se ide direktno u izvrsenje?

 

Mislim da malo pogrešno, a i primetio sam generalno poprilično usko, tumačiš nameru zakonodavca kad su ovi skraćeni postupci u pitanju. Elem, što se tiče namere, jedna ilustracija iz Zakona o parničnom postupku/odredaba o posebnom postupku za izdavanje platnog naloga:

 

 

Ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će, pod uslovom da je priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja, da izda nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog).

 

Kao verodostojne isprave smatraju se naročito:

 

1) javne isprave;

 

2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za overavanje;

 

3) menice i čekovi sa protestom i povratnim računom ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;

 

4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;

 

5) fakture;

 

6) isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.

 

Platni nalog izdaće sud iako tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.

 

Ako na osnovu verodostojne isprave može da se traži izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu da odbaci.

 

Član 456

 

Ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sud će da izda platni nalog protiv tuženog iako uz tužbu nisu priložene verodostojne isprave, a u tužbi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih može da se utvrdi istinitost tužbenih navoda.

 

Platni nalog iz stava 1. ovog člana može da se izda samo protiv glavnog dužnika.

 

 

Obzirom da je postupak za izdavanje platnog naloga manje-više isti kao i postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave (i u pogledu toga da se ne održava ročište, i u pogledu dostupnih pravnih sredstava protiv odluke suda), kod činjenice da se platni nalog može izdati za potraživanja do 2.000 evra i bez verodostojne isprave već samo na osnovu činjenja verovatnim navoda iz tužbe; reci mi koja je razlika i šta je bila namera zakonodavca?