Drugi svetski rat - opsta istorija

[namenski]

Lepa je bila, ali besmislena... Jos uvek ni ne mogu da se dogovore sta je bila... krstas ili krstarica...

Nije bila bsemislena: koliko se secam planirana je i gradjena kao odgovor na najavljenu i nikad napravljenu klasu japanskih krstasa, lozenje na dzepne bojne brodove i Francuze sa Denkerkom i Strasburom da ne pominjem.

Bila je cist luksuz cak i da sam u pravu za Japance, zapoceta 1943, bila je bas beskorisna, ali 'ajde, morali su i admirali da dodju na svoje, ima se-moze se, jbg.

Kao 'ubica krstarica' imala je smisla, bog ubio avione 

[katodik]

Pa, besmislena je upravo zbog cinjenice da je gradjena za pretnju koja nikad nije realizovana (japanski B65), a i tu pretnju bi avioni potoplili mnogo pre nego sto dodje u domet topova... 

 

Cak i kao PVO pratnja je bila besmislena. Maltene isti broj PVO topova kao duplo manji Baltimore... a isti trosak kao mnogo veca Iowa...

[namenski]

Pa, besmislena je upravo zbog cinjenice da je gradjena za pretnju koja nikad nije realizovana (japanski B65), a i tu pretnju bi avioni potoplili mnogo pre nego sto dodje u domet topova... 

 

Cak i kao PVO pratnja je bila besmislena. Maltene isti broj PVO topova kao duplo manji Baltimore... a isti trosak kao mnogo veca Iowa...

OK, ali donekle ima opravdanja, u ratu nema besmislene pretnje.

Pretnja je pretnja i na nju se odgovara onoliko koliko se moze ili ceni da treba: cinjenica je da su ih pravili takoreci iz besa, moglo im se.

Pomenuo sam je samo kao dizajn, takticki neuspeo, cak i tehnicki ako cemo bas mak na konac, ali i kao jedan od poslednjih trzaja, labudovu pesmu velikih povrsinskih brodova koji su vec dobrano pre pocetka gradnje ove klase vec poceli da izumiru.

Bojni brod je postao PVO pratnja i zastita nosaca, prakticno bespomocan u sukobu sa avionom.

Ipak, kao dizajn, ideja, demonstracija moci i njen simbol, bojni brod je bio i ostao artefakt nad artefaktima koji je uoci WW1 uveo svet u trku u naoruzanju u njenom modernom znacenju.

Cak i sa pripadajucom formulom: da na novu klasu BB moras da odgovoris svojom konstrukcijom sposobnom da savlada komada 2 te nove klase i tako u spiralu...

Pola metra i vise celika na trupu i kupolama, skoro isto toliko u kalibru topova...

[namenski]

 

 

Aj kad vec serem(o), da se prisetimo i jedne zaboravljene mornarice koja je skoro u celini i celosti umrla od stida.

Ali prvoklasne po konstrukcijama.

Razaraci klase Le Fantasque, ponegde oznacavane i kao Le Malin, komada 6, sredina tridesetih, konstruktorski ekstrem sa odnosom duzine prema sirini preko 10:1.

Jedan od njih, Le Terrible, najbrzi ratni brod sveta, sve do posleratnog dostizanja granice snova u brzini za brodove, 50 cvorova, sto mu dodje nesto preko 90 km/h.

Dakle, Le Terrible, isteravsi oko 100,000 KS iz svojih kotlova i parnih turbina postize prosek od 45.25 cvorova u trajanju od 1 sat.

Tesko je zamisliti, a vredi pokusati, brod duzine nekih 130 metara i 2,800 tona istisnine, kako juri brzinom od preko 80 km/h.

Tokom probne voznje u trajanju od 8 sati odrzava prosek od 43 cvora.

Naoruzani jace od bilo koje postojece savremene klase razaraca, ukljucujuci i poslovicno kvalitetne japanske, ovi brodovi su bili prvoklasne naprave, vredne i upotrebljive u tolikoj meri da su oni koji su u zamesateljstvima francuske mornarice tokom WW2 zapali Saveznicima bili promptno preklasifikovani u lake krstarice.

Onako kurioziteta radi, evo i ubrzanja: 27 cvorova za 8 minuta, 30 za 12 minuta, 33 za 18 minuta, 36 za 28 minuta i 39 za 46 minuta.

Kotlovi su bili Penhoet, parne turbine Parsons ili Rateau, snage nominalno oko 90,000 KS.

Ni kod babe nema dzabe, pa je brzina morala da bude placena malim radijusom ali sasvim dovoljnim za osnovnu namenu ovih brodova: izaci na kraj sa italijanskom ratnom mornaricom u Sredozemlju gde radijus nije bio najpresudniji.

 

 

 

Nista za dzabe: uski a dugi, ovi brodovi su morali da se poprilicno ljuljaju, ali su ipak bili toliko dobro pogodjeni da im niko ne osporava dobre pomoracke osobine.

 

I jos jedan od velikih inzenjera, Auguste Camille Edmond Rateau, izmedju ostalog i predsednik Association française de normalisation, AFNOR, glava firme Société pour l’exploitation des appareils Rateau poznate po izuzetno pouzdanim pogonskim sistemima, ali i covek koji je izmislio takozvani turbo kompresor za motore sa unutrasnjim sagorevanjem, ono T koje je danas skoro pa obavezno na automobilima svih klasa.

Edited July 29, 2014 by namenski

[katodik]

Pa, znas kako se kaze: generali i admirali se uvek spremaju za prethodni rat. Krajem 30-tih nikome jos nije bilo jasno da je bojnom brodu polako odzvonilo. Cak ni Japanci koji su prvi usavrsili doktrinu upotrebe vise flotnih nosaca zajedno ih nisu posmatrali kao glavno oruzje, vise kao pomocno, sredstvo za ometanje koje treba da smanji prednost americke bojne linije dok plovi ka Filipinima.

 

A Alaska cak nije ni bila BB, a kostala je maltene isto kao BB. Vise je simbol moci jedne industrije koja je mogla sebi da dopusti i ovakve potpuno nepotrebne brodove...

[apostata]

[Prospero]

Što bi rekao Vučić - "moramo da menjamo svest naših građana!"

[Filipenko]

Divna slika. 60 godina je dakle dovoljno da se svest potpuno obrne u odnosu na ono šta su smatrali savremenici (a njih je, podsetimo, oslobodila SŠA-Britanjska armija, i uprkos tome tri puta više njih je shvatalo da je doprinos Sovjetskog Saveza najznačajniji).

[namenski]

Ja ne vidim ovde nista sto bi bilo sporno: istorija se ponovo cita i iscitava i naravno da prava, cista, destilovana istina izlazi na videlo.

Sraz 2 totalitarizma nije isto sto i plemenita borba da se svetu vrati demokratija, a da se uvede tamo gde je nije bilo.

Osim toga, poznato je da su sve zemlje, ukljucujuci i Jugoslaviju bile okupirane od strane SSSR, dok su zemlje u koje su pobednicki, zasipane cvecem, umarsirale angloamericke armije ponegde pracene vaskrslom francuskom armijom, bile - oslobodjene .

Ko ne vidi tu razliku, trebalo bi dobro da se zamisli.

Dalje: poznato je da je Sovjetski Savez uspesno vodio rat zahvaljujuci pre svega americkoj i britanskoj pomoci u materijalu i parama.

Sto se tice prica o holokaustu, naravno da nije slucajno sto su skoro svi takozvani logori smrti bili u podrucjima koje je oslobodila okupirala Crvena armija cime se otvorio prostor za svakojake propagandne manipulacije i nicim dokazane price o zlodelima Nemaca, narocito Werhmacht-a i Waffen SS jedinica, za koje je poznato da su se borile za svoju zemlju i ciji su pripadnici bili najbolji vojnici na svetu cija je jedina ideja vodilja, koju su izgovarali poslednjim dahom bila odbraniti Evropu od boljsevicko jevrejskih hordi.

Koliko daleko je ta zavera isla i koliko je Zapad bio slep na boljsevicko-jevrejsku zaveru dokazuje i cinjenica da je, sve zarad promocije holokausta, precutana smrt miliona sovjetskih ratnih zarobljenika koji su umrli ne zato sto su ih uzorni Evropljani i branioci evropskih vrednosti, mislim Nemci, tretirali kao niza bica, nego zato sto Staljin nije potpisao Zenevsku konvenciju.

Istina uvek izadje na videlo, dokazuje i ova Apostatina tabela: mozes lagati neke ljude neko vreme, ali ne mozes lagati sve ljude sve vreme, tako nekako: osim toga, dovoljno je pogledati samo filmove kao sto su Spasavanje redova Rajana ili Memphis Belle i uveriti se ko se zaista hvatao za gusu sa Nemcima i kako je i koliko tesko to bilo.

Mladje generacije imaju vise srece: njima na raspolaganju stoje i takvi filmovi kao sto je Inglorious Bastards iz kojih se lepo vidi da to - mislim na srediti Nemce - i nije bilo tako tesko kao sto tvrdi sovjetska propaganda.

Nuspojave Drugog svetskog rata, kao sto je nacizam, na primer, dobijaju svoje pravo mesto, konacno: anomalija koja se nije smela dogoditi u sred Evrope, a insistiranje tamo nekih agitpropovaca da je i borba protiv nacizma bila itekako znacajan element koji je mnoge naveo da se bore i zrtvuju zivote belodano pokazuje da se radi samo o primitivnoj ideoloskoj propagandi.

Razrusen i satrt skoro ceo evropski deo SSSR, sa milionima mrtvih je nebitan: doslo je vreme da se do u tancine ispitaju zlocini PKKA tokom osvajackog napredovanja na zapad, ka Berlinu i da se konacno i pre svega utvrde cinjenice oko egzodusa Nemaca sa istoka Evrope koji su se - ni krivi ni duzni - bavili sportom koji su sami uveli u Evropu i to u sirokim razmerama - bezati sa i za svojom vojskom.

 

Kome ni to nije dovoljno, neka mu je za nauk: Rusi su silovali Nemice, a Zukov je bio jedna obicna pijandura.

[čekmeže]

Zna li se na kakvom je uzorku rađeno ispitivanje?

[namenski]

Zna li se na kakvom je uzorku rađeno ispitivanje?

Ono iz 46 na Francuzima zarazenim komunistickom propagandom, buduci da svako zna sta je i koliko znacila i brojala KPF neposredno posle rata, a narocito tokom rata kad bez nje ne bi bilo pomena vrednog otpora Nemcima u Francuskoj, a poslednja 2 na svesnim i demokratski orijentisanim mladim Evropljanima.

Koji su, kako se iz tabele i vidi, iz godine u godinu sve bolje informisani.

[kapetanm]

Ajde nemojmo se i ovde ideoloski zatrpavati.

Ankete ko ankete. Slom Nemacke 45 je jedno a pobeda nad Nemackom kao ishod celog rata je drugo. 

Ko je koliki doprinos dao trebalo bi gledati od 39 - par godina Velika Britanija je na ledjima jedina nosila teret borbe protiv Nemacke i Japana u prekomorskim zemljama a to je period kad su ovi bili najsnazniji i u usponu. I nije izgubila. SSSR je nemackoj vojsci unistio brojnost, materijal i ono sto je najvaznije duh i moral. Amerika i njeni reursi su puno doprineli u samoj zavrsnoj fazi u Evropi, ali morali su praviti balans u interesima - za njih je najvaznija bitka tokom celog rata bila ona protiv Japana, za vlast na Pacifiku.

I konacni uspeh je dosao zahvaljujuci sadejstvu svih tih cinilaca

[namenski]

Amerika i njeni reursi su puno doprineli u samoj zavrsnoj fazi u Evropi, ali morali su praviti balans u interesima - za njih je najvaznija bitka tokom celog rata bila ona protiv Japana, za vlast na Pacifiku.

Ovde moram da te ispravim: za Amerikance nije najvaznija bila bitka protiv Japana.

Ako ista, strateska odluka Amerike da se prvo ima okrenuti Nemackoj kao glavnom protivniku, je izistinski velika i znacajna odluka, primer genijalne primene takozvanog principa ekonomije snaga, pogledati pod Salamina/Temistokle, kojim se kao strateski princip uzima potreba da se - ukoliko je neprijatelj podeljen na nejednaka dela - prvo napada i obracunava se sa jacim.

To sto je americko politicko vodjstvo imalo da balansira izmedju pritisaka mornarice da se veca paznja posveti Pacifiku i sto je uspesno to radilo i istrajalo u sprovodjenju politike poznate kao Nemacka pod 1, spada u velike zasluge Amerike.

To sto je zadovoljilo i jedne i druge, Amerika ima da zahvali svojoj industrijskoj moci i naporu nevidjenom u istoriji.

I to joj niko ne osporava.

 

 

I konacni uspeh je dosao zahvaljujuci sadejstvu svih tih cinilaca

 

Naravno: ali je cinilac u to doba poznat kao SSSR bio ipak ucinkovitiji glede konacne pobede nad Nemackom.

Problem je samo u tome sto se to, pa onako malo i sto i ti izmedju ostalog primecujes, ideologizuje i to sa pogresne strane.

I nepotrebno, a bice da ima i malo zadnje namere.

 

 

 

[zmanic]

... 60 godina je dakle dovoljno da se svest potpuno obrne u odnosu na ono šta su smatrali savremenici....

 

Poznata je teorija da je potrebo da prođu "dve prosečne generacije" za potpuni preokret prevladavajuće ideologije.

[kapetanm]

Kad rece generacije pade mi na pamet da li bi danas u nekom velikim lomovima bilo tako velike mobilisuce motivacije, kakva je u tom ratu bila s obe strane