Samo SF

[Arkadija]

Prevela je Vanja Smoje-Glavaški. Ne sećam se da sam je sretala kao prevodioca u SF delima, meni deluje korektno, mada sam uočila nekoliko propusta koji idu na dušu lektorima i korektorima.

Inače,navikla sam na nelinearno vremenski sled pripovedanja, tako da sada samo uživam.

Vidim da je glavna zamerka knjizi  to što ima previše naučnog rečnika i kvantne fizike. Meni to nikako ne smeta, jer mi je fizika uvek bila potpuna misterija, pa pisac može da piše o čemu god hoće, ja to doživljavam kao fikciju

[Arkadija]

Pročitala Oblast otkrovenja.

Sve u svemu, jako zanimljiva vizija kako će se naša civilizacija razvijati.

 

Negde na oko 150 strana do kraja postaje konfuzno (uopšte nisam uspela da ispratim kako, gde i ko se šetka po brodu ), onda se se pripovedanje vraća u normalu.

 

Da li se samo meni čini da Ultre liče na Borgove, bolje i lepše dizajnirane, ali Borgove. Naravno, bez kolektive svesti  :D

[Aineko]

Da, Ultre lice na Borgove

 

(Samo da prosetam novi nik )

[Indy]

Svasta, (ai)neko ukro esteli avatar.

[Agni]

Citam neke zbirke pripovedaka od Egana. Taj cova ima fantasticne ideje, ali ponekad toliko preteruje sa naucnim zargonom da ga je tesko pratiti (meni barem, napr kad prica o matematici ili kad opisuje "kvantni fudbal").

 

(Samo da prosetam novi nik )

 

Kako se to menja?

[Aineko]

Moras mnogo da volis Charlija Strossa

[расејан]

---забуните завесу, спустио сам се---

Edited February 24, 2014 by расејан

[porucnik vasic]

Је ли ико читао Дејвида Вебера и вреди ли ишта.

[kim_philby]

Moras mnogo da volis Charlija Strossa

 

 

ne znam. mene stross uvek negde usput izgubi (osim u laundry files univerzumu). iako je daleko bolji od morgana i izmislio je githyankije.

[Indy]

ponovo sam pokusala da citam Foundation i ovaj put jedva izgurala dve knjige. koliko mi se svidjaju Asimovi pop-science radovi i kratke price, toliko mi se ne svidjjau njegove novele. ne znam zasto, nekako mi je u njima sve...nezrelo (za razliku od Klarka iz istog perioda SFa, koji mi se svidja). ovo nije razlog nesvidjanja vec zanimljivo zapazanje: mozda ja odavno nisam procitala nista od starog SFa, ali brate, u Foundation nema 1 (slovima: jedan) zenski lik . ne postoje zene politicari, vojnici, space traderi... u Foundation and the Empire ima ona Bayta ali je njena uloga tu potpuno 'zenska', ona je tu zbog svog 'zenskog' saosecanja. a i tu se zna ko upravlja brodom a ko postavlja sto za veceru i uredjuje kabinu kao dnevnu sobu.

Sad počeo kolekciju priča Bicenntenial Man, i kaže na str. 6:

 

Judy-Lean (del Rey) suggested I write a story about a female robot. Well, of course, my robots are sexually neutral, but they all have masculine names and I treat them all as males. The turnabout suggestion was good.

...

On February 8, 1969, in line with the suggestion, I began FEMININE INTUITION.

 

 

Dakle, vidiš da je čova na vreme uhvatio priključak sa vremenom. ^_^

[расејан]

Довршио, напокон Речни свет Филипа Јозе Паора (Jose Farmer :)), и, шгјз, прескакао сам поприлично. Разјашњење на крају је мајсторско, али је цела ствар онако, поприлично развучена. Ко воли добро описану стимпанк макљажу, лепо може да види како су читави делови писани више као упутства за екранизацију (а прва књига јесте снимљена, и то чак двапут). Такође, ко мисли да се Фармер нешто много трудио да да пресек историје човечанства скупљеног у Југославију у малом с коца и конопца, јогбре, урадио је то како је умео. Јесте да у ужих двадесетак ликова има и једног уверљивог Кинеза из седмог века, једног питекантропа, двоје неандерталаца, а у другом ешалону једног руског црнца (са добрим и по свој прилици тачним објашњењем зашто се за њих не зна), те у почетку и неколико Тршћана... опет главнину чине ликови попут Хермана Геринга, Марка Твена, Сирана де Бержерака, Јована без земље, Алисе (комшинице Луиса Керола). Главна макљажа пред крај је типична холивудштина, Алисина чајанка где неко иза сцене преузме команду над свим оним андроидима рађеним по ликовима, и на крају ко је преживео - двоје Енглеза, један Амер и онај Кинез равнотеже ради.

 

Да би се Речни свет урадио како треба, ваљало би ангажовати међународни тим. Један Амер напросто не може да добаци. Свака част за замисао и врло маштовито смишљен свемир, а и за физичку уверљивост - све је то одрадио на врло високом нивоу.

 

Е, да, прескакао сам и којекакве личне историје ликова, јер су већином Енглези и Амери (чак и Џек Трбосек, за кога има занимљиву теорију, за коју и каже одакле је ископао).

[porucnik vasic]

Довршио, напокон Речни свет Филипа Јозе Паора (Jose Farmer :)), и, шгјз, прескакао сам поприлично. Разјашњење на крају је мајсторско, али је цела ствар онако, поприлично развучена. Ко воли добро описану стимпанк макљажу, лепо може да види како су читави делови писани више као упутства за екранизацију (а прва књига јесте снимљена, и то чак двапут). Такође, ко мисли да се Фармер нешто много трудио да да пресек историје човечанства скупљеног у Југославију у малом с коца и конопца, јогбре, урадио је то како је умео. Јесте да у ужих двадесетак ликова има и једног уверљивог Кинеза из седмог века, једног питекантропа, двоје неандерталаца, а у другом ешалону једног руског црнца (са добрим и по свој прилици тачним објашњењем зашто се за њих не зна), те у почетку и неколико Тршћана... опет главнину чине ликови попут Хермана Геринга, Марка Твена, Сирана де Бержерака, Јована без земље, Алисе (комшинице Луиса Керола). Главна макљажа пред крај је типична холивудштина, Алисина чајанка где неко иза сцене преузме команду над свим оним андроидима рађеним по ликовима, и на крају ко је преживео - двоје Енглеза, један Амер и онај Кинез равнотеже ради.

 

Да би се Речни свет урадио како треба, ваљало би ангажовати међународни тим. Један Амер напросто не може да добаци. Свака част за замисао и врло маштовито смишљен свемир, а и за физичку уверљивост - све је то одрадио на врло високом нивоу.

 

Е, да, прескакао сам и којекакве личне историје ликова, јер су већином Енглези и Амери (чак и Џек Трбосек, за кога има занимљиву теорију, за коју и каже одакле је ископао).

Вреди ли или не да се чита?

[расејан]

Вреди прочитати прву књигу, а онда види да ли ти се чита даље. У другој и трећој књизи се мало тога догађа што би било битно за расплет, осим што се главна екипа полако креће према циљу (и успут граде којешта и отимају итд). У четвртој се радња опет убрзава и долази до великог расплета. С тим што то није комплетан расплет, има још неколико обрта, великих журки, потрага за убицом и на крају завршни гранде финале обрт - у петој књизи.

 

Прве две сам читао баш давно и ту ме немој много држати за реч, ал' прву бих радо прочитао поново, само да видим колико је сам себе саплитао да закомпликује себи расплет. Прочитао бих је због те јединствене ситуације какву нико још није направио. Наслов "К својим расутим телима крените" је мало фигуративан... штогод даље да кажем морао бих да офирам радњу.

Edited March 30, 2014 by расејан

[Sestre Bronte]

kolilo se sećam to sam čitao u alefu, vredi izgubljenog vremena

[расејан]

Е, да, тамо, сад се сећам и где сам видео илустрацију :). Ал' тамо је изашао ваљда само први део (или је мој дилер престао да набавља па нисам видео шта има даље). Ово је сад за комплет од свих пет књига, а има и нека збирка бочних прича, то још нисам погледао.