Vas odnos prema domovini ...

[ObiW]

19 minutes ago, adam said:

da smo svi u sengen zoni i koristimo evro i meni bi bilo svejedno. 

 

Mi ne pricamo o istim stvarima. Ti pricas o emocionalnim stvarima (osecas Jugoslaviju kao svoju zemlju, Srbiju ne), ja pricam o prakticnim stvarima (cekanje na granici, menjacnica). I da nema granice ti bi opet pricao o emotivnom bolu kada vidis natpis pored puta "dobrodosli u Bosnu", jer toga nije bilo ranije. Ili kada upalis teve I vidis vremensku prognozu samo za Bosnu, ali ne i za Srbiju i Hrvatsku. Itd, itsl.     

[trustno1]

2 hours ago, adam said:

mogu da se odselim negde gde vec imam nekog bliskog pa bi to bilo dovoljno za pocetak i olaksalo bi mi sirenje kruga prijatelja. 

 

Mislim da je emotivno jako teško preseliti se negde gde nemaš apsolutno nikoga. Kad si mlad, nije. Mislim da kada imaš porodicu i decu to postaje neuporedivo teže nego ranije.

 

ObiW, ti si navodio neke anegdotske primere zašto je Srbija sranje a Amerika super. Ali ja bih rekla da su to samo anegdotski primeri. Priznajem radije Radoyeve komentare o sistemskim problemima: zdravstvo, sudstvo itd. Meni se u Americi desilo barem nekoliko kretenskih stvari, tipa, lekari su me prevarili, ukrali su mi kreditnu karticu, i još puno toga. Kad bih se oslonila na te primere, mogla bih da kažem da je u Americi užasno, kao što sada i hoću da kažem. Zanimljivo mi je što si rekao da je život u Srbiji avantura a u Americi miran. Veruj mi, posle Kanade, Amerika mi je kao neki potpuni haos!   U Kanadi, kad imaš pare na računu, to je nešto s čim možeš da računaš, neće ti tek tako nestati te pare s računa. U Americi, danas imaš 10,000, sutra stižu neki računi, sad imaš -5,000 i tako u krug. U Kanadi, odeš kod lekara, oni ti kažu, ovo će vas koštati 20$. U Americi, bog otac ne zna koliko će nešto da te košta. Odeš na redovnu kontrolu za trudnoću, imaš osiguranje, stigne ti račun na 8,000$ za vadjenje krvi. Onda zoveš tu laboratoriju i oni kažu, a, ok, mi smo pokušali, platite 200$. Pa jbt, da li je to normalno?  Svakog dana bezbrojni pokušaji prevare preko telefona. Život u Americi je toliko naporan i stresan da sam ja i dalje u šoku. Postoji osećaj satisfakcije što si se izborio sa svim tim čudima, ali da li je normalno da u 21. veku u najbogatijoj zemlji na svetu život bude takva svakodnevna borba? Da li je normalno da je borba i uspeh to što si uspeo da platiš vrtić? Ja mislim da nije. Radoye je u pravu da američki san ne postoji danas. Odnosno, postoji onaj deo u kome ti rintaš i ubijaš se a rezultati - kitica. U Americi ti je dobro ako imaš dovoljno para. Ali, zar ti nije dobro i u Srbiji ako imaš dovoljno para? To je moje pitanje. Radoye misli da ni tada nije dobro, ali ja nisam sigurna.

 

Ali, hoću da kažem, čak i da imaš zaista dovoljno para, u Americi, u Kanadi, u Tunguziji... Ostaje to da ako si proveo 25 godina života na jednom mestu, kao što sam ja, šta je sa tim ljudima koje si ostavio? Čujete se preko Whatsappa? Sjajno. Ne kažem ja da je Srbija raj a Amerika pakao (mada, nekad mi se tako čini ), nego kažem da sam ja odrasla u Srbiji, Zemunu, tu i tu. Da, srušili su ovu zgradu, onu zgradu, zatvorili omiljenu pekaru, bla bla... Baš me briga. Moji najbolji prijatelji, moja familija, svi su oni tamo. Tamo mi je sahranjen tata. Da sam odrasla u Francuskoj, prijatelji bi mi bili u Francuskoj, ali su u Srbiji. Sad nakon toliko godina imam utisak kao da sam napustila svoje prijatelje. Njihovi životi teku bez mene, moj bez njih. Da, mi se čujemo. Ali neće mene zvati da im pričuvam dete, da idemo zajedno na izlet za vikend... I pitam se, šta ću ja na izletu sa nekim koga sam upoznala pre mesec dana umesto s mojim najbližim prijateljima? Ta osoba od pre mesec dana je divna, naravno, mogli bismo biti super prijatelji. Kad bismo proveli godine zajedno. Ali čak i da provedemo, čini mi se da nije u redu ići po svetu i sejati prijatelje. To mi izgleda kao da imaš dva muža. Šta je sa tvojim prvobitnim prijateljima? I zato se pitam, je l bi mi u Srbiji bilo toliko loše da moram da napustim sve svoje prijatelje i familiju i živim život bez njih? Meni se čini da nije toliko loše, tj, da meni ne bi bilo toliko loše. A onda, svi redom toliko pljuju Srbiju da ne mogu da se ne pitam, čekaj, hoću li ja uništiti svojoj deci život ako ih odvedem u Srbiju? Sad kad imam taj izbor, da li ću biti odgovorna ako ih odvedem tamo i to ih uništi?

[trustno1]

2 hours ago, dragance said:

Odgovor: Jedenje govana i jebanje ljudi u mozak.

 

Hvala!

[Radoye]

28 minutes ago, trustno1 said:

hoću li ja uništiti svojoj deci život ako ih odvedem u Srbiju?

 

Hoces.

[trustno1]

4 minutes ago, Radoye said:

 

Hoces.

 

Radoye, meni je s tobom zadovoljstvo razgovarati. Cenim taj odgovor. (da ne bude zabune, ovo je bez sarkazma, ozbiljno). 

 

Edit: i dalje se smejem.

Edited July 17, 2020 by trustno1

[Radoye]

Jbg to je moje misljenje, na osnovu mojih licnih i iskustava meni bliskih osoba. Naravno misljenje je kao dupe, svako ga ima, i ne smatram da sam apsolutno uvek i u svemu u pravu i da je svako ko se ne slaze sa mnom budala. Ali ako si vec pitala forum za misljenje, dao sam ti najiskreniji i najneuvijeniji odgovor koji sam mogao. Ja zaista verujem da je gajiti decu u Srbiji onakvoj kakva je ona danas zlocin prema toj deci.

 

Ako treba u detalje zasto tako mislim, procitati unazad moje pisanije na ovoj temi. Nemam nista dalje da dodam na to.

[jms_uk]

1 hour ago, trustno1 said:

Šta je sa tvojim prvobitnim prijateljima?

 

Kojim? Onim iz jaslica, vrtica, osnovne skole, srednje skole, sa vanskolskih aktivnosti, sa faksa etc etc.?

[ObiW]

1 hour ago, trustno1 said:

 

ObiW, ti si navodio neke anegdotske primere zašto je Srbija sranje a Amerika super. Ali ja bih rekla da su to samo anegdotski primeri. Priznajem radije Radoyeve komentare o sistemskim problemima: zdravstvo, sudstvo itd. Meni se u Americi desilo barem nekoliko kretenskih stvari, tipa, lekari su me prevarili, ukrali su mi kreditnu karticu, i još puno toga. Kad bih se oslonila na te primere, mogla bih da kažem da je u Americi užasno, kao što sada i hoću da kažem. Zanimljivo mi je što si rekao da je život u Srbiji avantura a u Americi miran. Veruj mi, posle Kanade, Amerika mi je kao neki potpuni haos!   U Kanadi, kad imaš pare na računu, to je nešto s čim možeš da računaš, neće ti tek tako nestati te pare s računa. U Americi, danas imaš 10,000, sutra stižu neki računi, sad imaš -5,000 i tako u krug. U Kanadi, odeš kod lekara, oni ti kažu, ovo će vas koštati 20$. U Americi, bog otac ne zna koliko će nešto da te košta. Odeš na redovnu kontrolu za trudnoću, imaš osiguranje, stigne ti račun na 8,000$ za vadjenje krvi. Onda zoveš tu laboratoriju i oni kažu, a, ok, mi smo pokušali, platite 200$. Pa jbt, da li je to normalno?  Svakog dana bezbrojni pokušaji prevare preko telefona. Život u Americi je toliko naporan i stresan da sam ja i dalje u šoku. Postoji osećaj satisfakcije što si se izborio sa svim tim čudima, ali da li je normalno da u 21. veku u najbogatijoj zemlji na svetu život bude takva svakodnevna borba? Da li je normalno da je borba i uspeh to što si uspeo da platiš vrtić?

Namuci se ti sa tom Amerikom onoliko. 

[trustno1]

13 minutes ago, Radoye said:

Ali ako si vec pitala forum za misljenje, dao sam ti najiskreniji i najneuvijeniji odgovor koji sam mogao. Ja zaista verujem da je gajiti decu u Srbiji onakvoj kakva je ona danas zlocin prema toj deci.

 

 

I ja to poštujem. Tako sam i doživela tvoje odgovore, a osim toga su mi bili najsuvisliji. Ja i dalje mislim da bi možda bilo ok u Srbiji ali mi je jako interesantno da čitam tvoja i druga mišljenja, zato sam i pitala.

 

Jako mi je bilo smešno da pročitam odgovor "hoćeš" posle moje tirade, ali taj odgovor ima smisla i potkrepljen je svime što si napisao prethodno.

 

[trustno1]

6 minutes ago, jms_uk said:

 

Kojim? Onim iz jaslica, vrtica, osnovne skole, srednje skole, sa vanskolskih aktivnosti, sa faksa etc etc.?

 

Svi ti navedeni.

 

Dakle, imaš prijatelje koji su ti prijatelji još iz vrtića, pa onda one sa faksa, svi su oni u Bgu i kad si tamo možete jedni drugima da budete deo života. S druge strane, imaš ljude 5000km odatle, koje si tek upoznao i treba da postanete prijatelji. Za koliko postaneš s nekim prijatelj? Nije baš za mesec, dva, ni godinu dana.

[trustno1]

2 minutes ago, ObiW said:

Namuci se ti sa tom Amerikom onoliko. 

 

Da! Ne bi verovao.

U poredjenju sa Kanadom je kao rad u rudniku, a i u poredjenju sa Srbijom. Za mene bar. Ali uopšte, Radoye je u pravu da trenutno ne postoji američki san. To je bilo pre 50 godina. Sad je jedan krug rintanja bez odgovarajućih rezultata.

 

Možda je nekom dobro, znam ljude kojima jeste, ali to su ljudi koji su elita. Išli su na Ivy league, rade vrhunske poslove... Sve ispod toga nisam baš sigurna da je uživancija. Možda ako ti se potrefe neke stvari, recimo, Radoyev brat koji je kupio kuću za 15k ili koliko.

[trustno1]

Da, i ti koje znam koji su rodjeni u Americi, išli na Harvard i Jejl, sad su hirurzi i menadžeri i investment bankama, oni su otišli u neke zabiti poput Kanzasa (jbt!), žene ne rade već su domaćice. Meni nekako potpuno nenormalno zvuči da završiš neki od najboljih svetskih fakulteta, da imaš poziv koji je jedan od najprestižnijih i najplaćenijih i da završiš kao domaćica, jer, jebiga, nemoguće je u Americi da dvoje ljudi radi i gaji decu. I svi oni su pod nenormalnim finansijskim pritiskom: treba zaraditi sve te silne pare i odškolovati decu. Zato su otišli u najjeftiniju zabit koju su našli, i rade kao mašine. On radi po 12h dnevno, ona vodi celu porodicu. Eto, to ti je život u Americi. Daleko od toga da treba život u Srbiji proglasiti za zlato, ali ne možemo da lažemo ovde i da pričamo kako je strava u Americi.

Edited July 17, 2020 by trustno1

[adam]

2 hours ago, ObiW said:

 

Mi ne pricamo o istim stvarima. Ti pricas o emocionalnim stvarima (osecas Jugoslaviju kao svoju zemlju, Srbiju ne), ja pricam o prakticnim stvarima (cekanje na granici, menjacnica). I da nema granice ti bi opet pricao o emotivnom bolu kada vidis natpis pored puta "dobrodosli u Bosnu", jer toga nije bilo ranije. Ili kada upalis teve I vidis vremensku prognozu samo za Bosnu, ali ne i za Srbiju i Hrvatsku. Itd, itsl.     

Ma znam, nego okrenuh na laganije note. Potpuno kapiram. Imam tvojih slucajeva po familiji, prvi rodjeni stric koji nikad mrdno iz beograda i taman tako praktican i emotivno neostecen a bez trunke nacionalizma - samo stanje na terenu.

[ObiW]

 

36 minutes ago, trustno1 said:

 

Da! Ne bi verovao.

U poredjenju sa Kanadom je kao rad u rudniku, a i u poredjenju sa Srbijom. Za mene bar. Ali uopšte, Radoye je u pravu da trenutno ne postoji američki san. To je bilo pre 50 godina. Sad je jedan krug rintanja bez odgovarajućih rezultata.

 

Možda je nekom dobro, znam ljude kojima jeste, ali to su ljudi koji su elita. Išli su na Ivy league, rade vrhunske poslove... Sve ispod toga nisam baš sigurna da je uživancija. Možda ako ti se potrefe neke stvari, recimo, Radoyev brat koji je kupio kuću za 15k ili koliko.

 

Ne znam sta da kazem. Mene Amerika dobra, sto bi rekli po pasivnim krajevima. Ajvi Lig me nije video, a ni ja kucu od 15 hiljada. Ovi Srbi sa kojima se druzim, ne vidim da su se nesto osusili od rada i brige. Mada, niko od nas ne zivi po klasicnom americkom principu kupi kucu pa za 5-6 godina hajmo jos vecu.  

 

7 minutes ago, adam said:

Ma znam, nego okrenuh na laganije note. Potpuno kapiram. Imam tvojih slucajeva po familiji, prvi rodjeni stric koji nikad mrdno iz beograda i taman tako praktican i emotivno neostecen a bez trunke nacionalizma - samo stanje na terenu.

 

Sinovac, ti li si? 

[adam]

23 minutes ago, trustno1 said:

Da, i ti koje znam koji su rodjeni u Americi, išli na Harvard i Jejl, sad su hirurzi i menadžeri i investment bankama, oni su otišli u neke zabiti poput Kanzasa (jbt!), žene ne rade već su domaćice. Meni nekako potpuno nenormalno zvuči da završiš neki od najboljih svetskih fakulteta, da imaš poziv koji je jedan od najprestižnijih i najplaćenijih i da završiš kao domaćica, jer, jebiga, nemoguće je u Americi da dvoje ljudi radi i gaji decu. I svi oni su pod nenormalnim finansijskim pritiskom: treba zaraditi sve te silne pare i odškolovati decu. Zato su otišli u najjeftiniju zabit koju su našli, i rade kao mašine. On radi po 12h dnevno, ona vodi celu porodicu. Eto, to ti je život u Americi. Daleko od toga da treba život u Srbiji proglasiti za zlato, ali ne možemo da lažemo ovde i da pričamo kako je strava u Americi.

Sve je izbor. Ako je njima dobro, sve kul. Ima ljudi koji se obrazuju za sebe a ne da bi naplatili diplome. A i prijatelji se sticu uvek a ne samo u formativnim godinama. I moze se steci priajatelj za ceo zivot u sat vremena, pricam iz iskustva. I da, ja da toliko patim za kucom, verovatno bih se fokusirao na to da pokusam da sredim povratak koji ce biti zadovoljavajuci profesionalno i finansijski.