namenski Posted December 18, 2020 Posted December 18, 2020 (edited) 22 hours ago, chandra said: Ne znam sta se zbiva, nije bas da sam se pretrg'o prateci, od tebe sam, ovde, cuo: takozvani relevantni izvori zacudo ne talasaju: kvar je na propulziji, srecom ne na pogonu tako da verujem da (barem za sada) opasnosti sa te strane nema. Da ima, vec bi ga neko nadleteo, izmerio radijaciju, digao dzevu, koliko frke, toliko politike radi... Ruse inace oce, skloni su, ovakvoj vrsti pizdarija, zanima me, pored ostalog, sta je trebalo da radi ovoliki brod na njihovoj anktarktickoj stanici, da je snabde preveliki je, prirodno okruzenje mu nije Antarktik, sto mu samo ime kaze, ali 'ajde, ko ce Ruse razumeti... Inace, za srce si me ujeo podesanjem na ovu sortu brodova: LASH, Lighter Aboard SHip, jedne od brodskih ideja koje su ubili kontejneri, brodova nosaca barži. Ideja je bila: Standardizovane barže koje ce ovakvi specijalni brodovi da utovare, natovarene cim se vec hoce, prevezu gde treba, a tamo ih sacekaju guraci, formiraju sastav i odu dalje. Ideja dusu dala za zemlje u kojima ima ušća velikih reka kojima barže mogu u unutrasnjost... Pride, operacija utovara i istovara nije podrazumevala modernu, pa ni bilo kakvu luku, dovoljno bi bilo samo se malo skloniti... Amerikanci, cuveni brodar Lykes Lines su zapoceli stvar, izgradili prve: Pojavilo se i nekoliko podvarijanti, Sea Bee, BACAT, a samu ideju je jedva docekao pokojni CCCP sa svojom ogromnom mrezom reka i kanala, usca ogromnih sibirskih reka da ne pominjemo. Naravno, pocele su i svadje: Amerikanci su promptno optuzili Sovjete da LASH brodove grade imajuci u vidu pre svega vojne potrebe buduci da su, naime, dusu dali da se skoro bez ikakvih izmena bave desantima, iskrcavanjima, trazili da se sovjetski LASH brodovi broje u raznim pregovorima, dok su, naravno, za svoje tvrdili da su strogo mirnodopski. Apsurd je, a mozda i nije, sto su Amerikanci svoje LASH brodove posle komercijalne smrti upisali u ratnu mornaricu i drze ih u 24 satnoj pripravnosti, cak i danas... Brzi, cak do 23 cvora, dusu su dali da se njima preveze sta treba i gde treba i to brzo... A tuzna prica koja se zavrsava ovim Севморпуть-em pocela je ogromnim sovjetskim naporom da izgrade mornaricu, kako ratnu, tako trgovacku, tako i ribarsku... Sam brod je, mada krpljen pre nekih mozda 10-ak godina, zaplovio 1988. godine i trebalo je da predstavlja krunu tih napora: prethodni, pokretani konvencionalnim pogonima, gradjeni su ponajvise u Finskoj, neki u Istocnoj Nemackoj i spadaju u brodogradjevna remek dela. Ne samo LASH, nego sve vrste specijalnih brodova - lepotana, predvidjenih za najteze uslove, ledolomce, brodove za spasavanje, naucnoistrazivacke brodove. Ove poslednje u ogromnim kolicinama, stotinama: jednog je kupila i pokojna SFRJ, zvao se Andrija Mohorovičić, ime je zadrzao, namenu ne: danas je skolski brod hrvatske ratne mornarice. Neki su preziveli, ali jedva, kao na primer onaj Kameronov koriscen oko Titanika, a neke si devedesetih, pre nego su iseceni ili se rasuli ko zna gde po svetu, mogao da vidis u po nekoj od sredozemnih luka natovarene tovarom - drvene gradje. Verovatno najsofisticiranije naucnoistrazivacke brodove ikada, racunajuci i danas, ako se bas hoce i kvantitativno ozbiljne brodove duzine dobrano preko 100 metara... Tako da sve u svemu, Севморпуть i desavanja oko njega, em pokazuju stepen zapustenosti, ali donekle i sliku propasti po ko zna koji put zapocetog pokusaja Rusije/CCCP da se dokopaju mora, postanu globalna pomorska sila... Jebiga, kad te nece, bas te nece... Edit: Sevmorput je, za razliku od ostalih specijalacatm koje sam pominjao cisto ruska prica - od projektovanja do gradnje. Pa se vidi da je dizajn malo grublji, ruski... Brodovi gradjeni u Finskoj, zao mi je sto nemam pri ruci fotografije su kudikamo, pa - skandinavskiji po dizajnu.... Edited December 18, 2020 by namenski
אַף אֶחָד Posted December 18, 2020 Posted December 18, 2020 Quote Pride, operacija utovara i istovara nije podrazumevala modernu, pa ni bilo kakvu luku, dovoljno bi bilo samo se malo skloniti... Iskreno, nisam nikad ranije cuo za LASH. Ali ovo quotovano bi moglo da objasni zasto su ga slali na Antarktik - nema luka. Doduse nema ni reka, ni bilo cega drugog. Nova Vostok baza koju prevozi je ogromna. Rasklopljena je u prefabrikovane delove od po 60 tona. A treba je transportovati dobrih 1500 kilometara inland nekakvim sankama-gusenicarom. Sacekace sledecu sezonu, propustili su prozor sada. Kapiram da Sevmorput ne predstavlja direktnu opasnost, ali tako obogaljenom trebace mu vecnost da se vrati u Rusiju i da ne bude drugih problema. Cini mi se da sam video da je pao na 4 ili 5 cvorova sa ostecenom elisom. A ono, ide zima, oluje... Na Morovicicu su se, ako se ne varam, nekad izvodile i vezbe iz astronomske navigacije studenata beogradskog univerziteta. Negde ranih 80-tih i to mozda samo par godina.
namenski Posted December 18, 2020 Posted December 18, 2020 (edited) 40 minutes ago, chandra said: Iskreno, nisam nikad ranije cuo za LASH. Ali ovo quotovano bi moglo da objasni zasto su ga slali na Antarktik - nema luka. Doduse nema ni reka, ni bilo cega drugog. Nova Vostok baza koju prevozi je ogromna. Rasklopljena je u prefabrikovane delove od po 60 tona. A treba je transportovati dobrih 1500 kilometara inland nekakvim sankama-gusenicarom. Sacekace sledecu sezonu, propustili su prozor sada. Kapiram da Sevmorput ne predstavlja direktnu opasnost, ali tako obogaljenom trebace mu vecnost da se vrati u Rusiju i da ne bude drugih problema. Cini mi se da sam video da je pao na 4 ili 5 cvorova sa ostecenom elisom. A ono, ide zima, oluje... Na Morovicicu su se, ako se ne varam, nekad izvodile i vezbe iz astronomske navigacije studenata beogradskog univerziteta. Negde ranih 80-tih i to mozda samo par godina. Moguce, nije mi palo na pamet, a podataka nema(m) da je vozio neku tesku opremu, elemente za dogradnju, taj rad, jedino bi to, mozda, objasnilo angazovanje ovolike bele ladje. Pritom, ona odavno nije u originalnoj nameni, one velike dizalice na boku sluze za manipulaciju upravo teskim teretima, mada su verovatno sacuvali i nesto barža kapaciteta. Barže, opet, zbog svojih relativno malih dimenzija, nisu bas zgodne za kabaste terete, tako da bice da je mesano... A sad malo spekulacije, matematike: ako cikne skroz, bude morao da se zaustavi, morace da ga se tegli, a sva je prilika da ga niko usputan nece da primi, cak ni u slucaju - ne daj boze - teze havarije. U najgore doba za plovidbu, Rusi imaju 2 puta: Gibraltar pa u Crno more, tako izbegavaju zloglasni Biskajski zaliv i Severno more, dok bi im, ako uspeju da odrze brzinu od kao sto kazes 5 kt po mom rucnom kalkulatoru do Sevastopolja trebalo nekih 26 dana. Ili na sever, najbiza domaca luka, Kalinjingrad, bliza im je od Sevastopolja, ne bas nesto znacajno, ali bi mogli da je se dohvate za 21 - 22 dana... Racunao sam grubo od Kanara... Ovi zvanicni ne daju za sada ni podatke ni poziciju, ali ne oglasavaju ni situacijutm, Rusi tesko da ce da prizovu pomoc osim ako bas zagusti. Gde pratis, daj neki link i ima li vesti, nagovestaja da su poslali nesto u pomoc, tegljace, taj rad? Edited December 18, 2020 by namenski
namenski Posted December 27, 2020 Posted December 27, 2020 @chandra idi bre tek danas sam postig'o da pretrcim relevantnetm biltene, vezao si me u cvor sa ovim Севморпут-om, narocito da onih 5 čvorova koje si deklarisao. Gura uspesno i uveliko, pregurao je Biskaj, do sada valjda i danske moreuze, i to sa 10 pa i vise čvorova, tako da ga se u Lenjingradutm ocekuje vec negde oko Nove godine... Atomske panike nije bilo, ponajpre bice iz politickih razloga - nekome to u ovom trenutku nije odgovaralo - a i zbog toga sto bi se i na najmanju radijaciju digla kuka i motika. Problem je bio u propulziji kao sto si rekao, a ne u pogonu: ti sovjetskitm brodskitm reaktori su se poslednjih vise od 50 godina pokazali kao poprilicno pouzdani i provereni na poprilicno zahtevnih, najzahtevnijih civilnih konstrukcija kao sto su pre svega ledolomci kod koji se inace - cak i kada je pokojni CCCP u pitanju - nije gledalo niti gleda na cenu, troskove... Sve u svemu, bice da se sve dobro svrsilo, a oni na Antarktiku neka se strpe.... 1
namenski Posted December 27, 2020 Posted December 27, 2020 (edited) Kada smo kod ledolomaca, nagradno pitanje Dakle @maheem @Radoye @foto i svi ostali eventualno zainteresovani, naravno, dakle zasto se na ledolomcima, cak i danas, cak i najmodernijim dupe krma pravi ovako: @ @ @ Edited December 27, 2020 by namenski 2
maheem Posted December 27, 2020 Posted December 27, 2020 Fender? Da nos drugog broda uđe bolje u dupe ledolomcu 1
namenski Posted December 27, 2020 Posted December 27, 2020 18 minutes ago, maheem said: Fender? Da nos drugog broda uđe bolje u dupe ledolomcu Bravo! I sram da te bude... Taktika koja se danas doduse sve redje primenjuje, al' za ne daj boze i kad zagusti, brod/brodovi koje ledolomac sprovodi kroz led - a svi teretnjaci gradjeni za sluzbu na Arktiku imaju tako izvedenu bulju - mogu da se naredjaju i pripomognu... Ili to, ili razni drugi postupci od kojih se ne stide ni najveci i najjaci: Zalet na led, pa besomucno prepumpavanje iz tankova na pramcu u tankove na krmi ne bi li se ljuljanjemtm slomio led i nastavilo dalje... Neki, noviji, na pramcu imaju i poseban propeler koji isisava vodu ispod leda, ne bi li pospešio pucanje... A Finci su se dosetili i kazu da pomaze, narocito tamo gde je led sezonski i ne toliko strasan, dakle Botnijski zaliv, Baltik, ali ga koriste i ovi ozbiljni mehuranju vode okolo... Ma svasta ce ljudi da izmisle... 2
namenski Posted December 28, 2020 Posted December 28, 2020 Lowcosters u neka davna vremena. Dok aviona za iz Amerike u Evropu i kontra prakticno nije bilo, leteli su Konkordi i ostali плавотракаши, gradjeni uglavnom za potrebe visokobudzetne klijentele, a jos cesce za potrebe drzavnog prestiza... Poput ikona kao sto su bile nekadasnje kraljice: Ili, pocetkom 60-ih godina 20. veka, u vec dobrano izgubljenoj bici sa avionima, poslednjih trzaja: Za, tako, otprilike do 7 dana, 1 je dogurao i do rekordnih 4 i nesto jace dana: tesko je danas, u vremena aviona i brojanja sati putovanja, zamisliti obicno, a kamoli hitno putovanje koje traje nedelju dana. Nije bilo tesko svajcarskom Italijanu po imenu Nicolo Rizzi da osnuje kompaniju Arosa Line, zvanicno Compañía Internacional Transportadora, i doseti se da prevoz ponudi manje platezno sposobnoj ili spremnoj klijenteli, poput - pre svega studenata i razne druge omladine koja je tih posleratnih - radi se o pocetku 50-ih - krenula da putuje buduci da su polako prestajala svakojaka ogranicenja koja je za sobom ostavio WW2. Velika Britanija, jedna od zemalja pobednica, je svoje poslednje тачкице za snabdevanje ukinula 1954. godine... Rizzi ne pazario, a sta bi drugo, vojne viskove, predratne putnicke brodove koji su tokom rata bili mobilisani, a posle rata zastareli, neke izgradjene cak i za Prvi svetski rat i ponudio jeftin prevoz. Za, tako, 10-ak, mozda koji dan vise... Omladina k'o omladina: zadovoljavala se smestajem u visekrevetnim kabinama, jednim tusem po hodniku, zadovoljavala se i - danas bi se reklo - druzenjem... A sta bi pa drugo radila 10 i vise dana... Sve dok tamo negde pocetkom, sredinom 70-ih Emmanuelle nije smislila sta je smislila na nekih cirka 10,000 metara iznad tog istog okeana... U modu je usla i razmena studenata, potreba da se voze i prevezu.... Bilo je, doduse, i nekih drugih, drugacijih putnika, ondasnjih izbeglica koje su vlade - kako to vlade vec rade - gledale da prevezu za sto manje pare: Rizzi je prosirivao svoj vozni park, modernizovao ga, naravno polovnom robom: Ali - bez obzira na uspeh koncepcije - puk'o je, kao sto je morao da pukne, negde pocetkom 60-ih, kada je brzina konacno dobila bitku. U jednom svetu koji je sve vise zurio. A sve manje znao kuda ide.
Redoran Posted February 27, 2021 Posted February 27, 2021 Praštajte ako je neko već postavio, čini mi se da nije... Polovinom januara je u zalivu kod grada Sinopa (otprilike tačno na polovini turske obale Crnog Mora) potonulo plovilo solidne dužine, 114 metara. Na žalost, bilo je i nastradalih. Snimak sa komandnog mosta je jeziv: Naknadno se ispostavilo da je snimak napravljen u samom zalivu, gde je ova mučena barža pokušala da se sakrije od lošeg vremena i velikih talasa, ali uzalud. Barža? :blink: Da, ovo je bilo napravljeno za rečnu plovidbu i možda neka mirna mora u šta se Crno More svakako ne ubraja. 46 godina stara i kao što donji snimak kaže, sa 28 falinki prijavljenih u tri različite lučke uprave samo u 2020. godini. U vlasništvu neke ukrajinske fantomske firme. Evo i snimka sa obale, trenutak potonuća:
namenski Posted February 28, 2021 Posted February 28, 2021 (edited) Pod #1 ovo nije barža, inace poprilicno jezicki problematican izraz, ali koji bez izuzetka znaci plovilo bez sopstvenog pogona, dakle vučeno ili tegljeno, nego je (bio) ozbiljan brod za kabotažu/obalsku plovidbu i plovidbu Mediteranom (u koji spada i Karadeniz)... Ozbiljan utoliko sto mu je nosivost (DWT) negde oko 3.500 tona, a tonaza (GRT) negde oko 2.500 tona i koje je, BTW u trenutku potonuca bilo natovareno sa nekoh 3.000 tona uree... Jeste doduse malo neobicnog, 'spljostenog' dizajna kada je nadgradje, ona 'kucica' na krmi u kojoj su smestene nastambe i most u pitanju: to je posledica zahteva - na stranu sto je brod gradjen u Slovackoj za CCCP - da moze da plovi i unitrasnjim plovnim putevima, pre svega ogromnim sovjetskim rekama: o kolikim se serijama i - shodno tome - proverenim i pouzdanim konstrukcijama radilo govori, recimo, i cinjenica da je prvo ime broda bilo Волгобалт 189, i da je, naravno od stupanja u sluzbu do sredine 90-ih uredno klasifikovan u sovjetskom registru brodova, Регистр СССР, firmi od pedigrea, ruskom pandanu Lloyd-a, DNV, GL, ABS, koja je, opet primera radi, prva u svetu klasifikovala brodove sa atomskim pogonom, na stranu sto je bila i ostala, danas pod nazivom Российский морской регистр судоходства svetski #1 sto se tice brodova namenjenih plovidbi Arktikom i ledolomaca. Sve posle toga je bilo - kapitalizam i slobodno trziste, zajedno sa divljackom tranzicijom i privatizacijom: brod vlasnistvo ukrajinske firme, koji vije zastavu Palaua, sa sve prethodnim saobracajnimtm izdavanim u Pnom Penu, na Malti, itd, itd..., promenama imena kao sto su A R V I N (2019, Cambodza), ARVIN (2012, Malta), MVARVIN (2009, Malta), A_R_V_I_N (2008, Malta)... Ono nezamislivo sto se do pre svega par decenija moglo videti da plovi zabacenim lukama Filipina, Indonezije, Jugoistocne Azije, lukama Juzne Amerike u kojima je neosvetljeni drveni mol bio jedina infrastruktura, preselilo se na prag Evrope koja je ponosno jos pre 30-ak godina brodovima starijim od 15 godina zabranila da primirisu u njene luke... A svetskoj sirotinji, dzemogladiji se, pored Pampersa i polovnih automobila, vracaju i - mrtvački brodovi, Deadships, izraz za koji su mnogi pocetkom 90'ih bili spremno da potpisu da ce da ostane samo u knjigama. Nece. Edited February 28, 2021 by namenski
namenski Posted March 1, 2021 Posted March 1, 2021 (edited) Onako, uz rec, a na temu dugovecnosti brodova. Doduse, iz vremena kada su luke bile luke, dakle mesta gde je prstalo od zivota, psovalo se na mnostvu jezika, moglo da se sedne sa ljudima, poprica, pije, popije, napije i pobije, a ne redovi uredno poredjanih kutija nalik na Lego kockice... Ali, strahote kao ova gore na stranu, i kada su se stvari, pa i brodovi pravili - da traju: Privatnatm kolekcija i 1 lepotan: Kong Gudrod, ovo o u Gudrod ono norvesko, precrtano. Pravljen u Trondhjems M/V, Trondheim, za Det Nordenfjeldke Dampskibsselskab, u sluzbu stupio in septembra 1910. Spadao bi u takozvane putnicko teretne brodove, onako, nekih 70-ak metara u duzinu, parobrod, na ugalj naravno, kasnije konverzija na lozenje mazutom, 1,091 GRT, 648 NRT, 1,000 DWT... Prvobitno sluzbovao na liniji Hamburg - Kirkenes, da bi 1929. poceo da radi na cuvenoj i zahtevnoj Hurtigrute, mrezi brodskih linija uzduz norveske obale, u ta vremena, uz mnostvo drugih prakticno jedina veza naselja rasutih po raznim fjordovima, sto bi se u skoli reklo, duz obale razudjene da razudjenija ne moze biti. Prodat 1936. firmi Pärnu Laeva, Pärnu, dobio ime Estonia, a da koje bi drugo u mladoj i nedugovecnoj drzavi... Avgusta 1940. prodat firmi Staatlische Estnische Schiffahrts-Gesellschaft, Tallinn. Kratkotrajno, posle sovjetskog upada u Estoniju, bio i boljsevik, da bi ga posle 22. juna 1941. zarobili Nemci i castili firmu Schmidt, Witte & Co.,Danzig, Od 1945. lezi u Hamburgu, da bi ga 1953. preuzela Landesbank & Giro-Zentrale Schleswg-Holstein, Kiel koja ga je rodala liku po imenu Carl Waap, Kiel. Dospeva u brodogradiliske Werft Nobiskrug, Rendsburg, Sulzer dizel motor proizveden 1942. koji se zatekao nekom skladistu u jos uvek poprilicno razbucanoj i neurednoj Nemackoj. Postaje Volker Waap, da bi odmah sledece, 1954. bio prodat nekom po imenu S. Stein iz Hamburga i prozvao se Mönkedam. 1956. ce da dobije nov motor, opet Sulzer. 1963. ga pazari Lübeck-Linie, Lübeck. Sada se zove Overbeck, i radi na linijama izmedju Nemacke i Svedske. 1967. kupuje ga Antwerpe Kustvaart, Antwerpen. Nazvace ga Boom. 1968. mu je vreme star je vec skoro 60 godina: vreme, dakle, da se seli sa severa, kome drugom nego braci Grcima u ruke. Levant, dakle. G. Tsortzis, K. Sykias and P. Bouldournis, Pirej. Zove se Eftychia, pa 1970. Phaedra Bice da je 1977. prodat Filipinima, Philippine Inter Island Lines. I bice da je radio do sredine 90-ih, mada ima abera da je ostao negde u Grckoj i prestao da plovi 1993. Bilo kako bilo, iz brodskih registara je nestao 1997. Sto uopste ne mora da znaci da i posle nestanka nije prestao da se sunja vodama Filipina, tamo gde je za luku dovoljan jedan trosni drveni mol i poprilicno nesigurna svetiljka, pre obican фењер... Edited March 1, 2021 by namenski 2
namenski Posted March 7, 2021 Posted March 7, 2021 Ajde de kada jedan Onasis pazari za par desetina, doduse ondasnjih, US$ ovu staru kuku napravljenu neke tamo 1943, i pretvori je u: Nazove je Christina O i na njoj ugoscava 1 Cercila, Gretu Garbo, Sinatru, Dzona Kenedija, pa posle i udovicu mu, kao sopstvenu snashu doduse, ali ko u: ovom plovilu koje se danas zove La Sultana prepozna bivsi sovjetski pravi pravcati brod za takozvanu elektronsku spijunazu, izgradjen pocetkom 60-ih u bratskoj Bugarskoj i koji je radio kao putnicki za socrealisticke turiste duz obale Krima i zvao se Ай Петри... Obe ladje su i danas zive i zdrave, uredno se motaju tamo gde se vec ovakve ladje motaju, La Sultana se moze i iznajmiti, moze je se i kupiti, tek tranzicioni i ne samo tranzicioni putevi su cudni: od danas vijuce panamske zastave, preko kambodzanske, vlasnistvo je tesko utvrditi - krije se - kako je i red - iza imena firmi registrovanih svuda po malo... Christina O se, doduse, posle smrti gazde malo mucila, propadala, bila poklanjana grckoj drzavi kao predsednicka jahta, ali su joj na kraju postovaoci lika i dela pokojnog Aristotela vratili stari sjaj... 1
namenski Posted March 7, 2021 Posted March 7, 2021 44 minutes ago, jms_uk said: Samo €12.5m traze... Malo. Sumnjivo malo: ne verujem da se radi o tehnickim nedostacima, to na megayacht trzistu naprosto ne prolazi... Javlja mi se da se radi o highly motivated seller-u , jos jednoj od novojezickih kovanica: umirem od smeha kada je vidim, ucesta u krizna vremena, narocito na trzistima skupih nekretnina, jahti i malih mlaznjaka... Na srpski bi se mozda najbolje dala prevesti kao: brate, frka mi je za lovu, puk'o sam....
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now