Strana vina

[Zverilla]

Još da odgovorim na ovaj link. Taj isti vinar je mogao možda namerno, a možda i slučajno da napravi grešku i dovede sudije u zabludu, mada sam ovaj tekst jako šturo opisuje celu situaciju ali evo moje pretpostavke.

Naime vino je "živ" organizam te je uobičajno da nakon fermentacije isto vino u dva različita tanka ima blago drugačije karakteristike na koje utiče gomila elemenata da ne širim priču. Znači uzorak tog vina iz jednog i iz drugog tanka nije isti, pa ako je dotični vinar odneo bocu iz jednog i bocu iz drugog tanka može lako da dovede sudije u zabludu. Ok neko će reći, a šta ako je prethodno celokupnu količinu sjedinio pa onda flaširao, onda organoleptičke karakteristike moraju biti iste. Slažem se ali samo ako je celokupnu količinu istovremeno flaširao, ako nije opet dolazi do razlike. Ima tu mnogo faktora koje utiču na vino pa prema tome da bi se ovo dokazalo mora da se uradi mnogo ozbiljan eksperiment.

 

Sledeći moj post će biti o čokoladi svečano se zaklinjem :D !!!

 

ne moras nista da nagadjas sta je uradio "vinar"

u tekstu imas link na izvorni naucni rad i autori su pazili da se ne desi nista od tvojih pretpostavljenih scenarija

+ u nezavisnoj studiji su potvrdili da je boja zaista bezukusna

 

(i ovo bi stvarno moglo da se prebaci na vino :) )

[banatjanin]

moglo bi da se prabaci na vino

 

Zverila, to su stare dileme, i nema revolucionarnih i konačnih dokaza, upravo suprotno. pogotovo je budalasto tumačenje ovakvih istraživanja kao krunskog dokaza da je sve isto: banatski rizling sa korton - šarlemanjom, a navipov rojal sa jankovim starim zavetom, te da su svi koje se usude da ukažu na razlike samo snobovi koji barataju sa nekoliko žagonskih floskula. glupavo i zlonamerno.

na kraju, ako ti neko kaže da ti je u čaši crveno vino i ako ono izgleda kao crveno, naravno da ga nećeš opisati drugačije nego belo, jer već imaš ugrađenu predrasusdu o onome šta bi ono moglo ili trebalo da bude. halo efekat se to zove i koristi u psihologiji onoliko.

 

a pošto se već zanimaš, zanimaj se do kraja. evo smislenih rasprava na temu:

 

Džejmi Gud: http://www.wineanorak.com/wineblog/uncategorized/is-everything-we-know-about-wine-wrong

 

a evo ga i tekst sličan onome što si ti naveo, samo u Telegrafu: http://www.telegraph.co.uk/culture/tvandradio/10783463/Is-everything-we-know-about-wine-wrong.html

 

a tu je i Tim Atkin: http://www.timatkin.com/articles?996

 

za dalje, guglaj jebiga.

u međuvremenu: da li je tebi svako vino isto? isto miriše, jednako je trpko, jednako kiselo, jednako prijatno?

Edited August 22, 2014 by banatjanin

[Zverilla]

ne govorim ja ovde o tome da je nemoguce napraviti razliku izmedju vina koje je sranje i vina koje je dobro.

 

ono sto jeste sporno su "eksperti" koji tvrde da mogu da prepoznaju i analiziraju svaku finesu u vinu, te da objektivno sude o njegovom kvalitetu

npr. prvi opis koji mi je pao pod gugl, cenim napisano od nekog vinskog eksperta prefinjenih cula:

 

Tamno crvena boja sa purpurnim odsjajem. Izražajne arome kupine i borovnica, sa toplim tonovima pečenih suvih šljiva i diskretnim notama nane. Prednjonepčani ukus je izrazito voćni, osvežavajući. Tanini su glatki, a završnica ukusa je veoma energična i podseća na zrele višnje

 

a onda neko uradi objektivan test, gde poveca grupa eksperata padne na najgrubljem mogucem testu - pozitivno ocene belo vino koje se pravi da je crveno. 

uz svu tu prefinjenost njihovog nepca i analiticnost njihovog mozga, covek bi ocekivao da bez problema ustanove da belo vino nema karakteristike koje se ocekuju od crvenog vina, osim boje, te da takvo ofarbano vino ocene katastrofalno lose. sto se naravno nije desilo.

 

a ako su psihologija i halo efekti toliko bitni, kako ti kazes, onda ne govorimo o ekspertima, vec o ovcama koje svako moze da vuce za nos,

da li etiketom (kao u onom testu gde isto vino ide u 2 flase pa dobije totalno drugacije ocene), da li farbom (kao ovde), da li necim trecim

 

i naravno da mi nije svako vino isto. 

ja samo ne nalazim u njemu tople tonove pečenih suvih šljiva i ostala muda sto se prodaju za bubrege.

Edited August 22, 2014 by Zverilla

[banatjanin]

vidiš, ja nalazim mirise suvih šljiva u vinima ponekad, ne opisujem ih kao tople istina, toplo vino može da bude u grlu, često  kad ima malo više alkohola.

 

u vinima se zaista nalaze jedinjenja koja podsećaju ili su identićna jedinjenjima koja se nalaze u drugom voću ili drugim materijama. recimo, jabučna kiselina miriše - pogodi - na jabuku, dok mlečna priziva puter i jogurt. isto tako, recimo organsko jedinjenje vanilin (molekulska formula: C₈H₈O) nalazi se u plodovima vanile, ali isto tako koncentriše se i u određenim tipovima hrastovine kad ona bude izložena visokim temperaturama. kad u bure napravljeno na taj način (barik) ubaciš vino, u njemu se često nakon toga prepoznaje miris vanile.

 

takvih jedinjenja u vinima ima mnogo. po poreklu (po načinu odakle dospevaju u vina) mirisi u vinima dele se na primarne (one koji dolaze iz grožđa), sekundarne (one koje u vino dospevaju tokom postupka proizvodnje - mirisi iz drveta, ili od ležanja na talogu kvasca (miris hleba, biskvita..))  i konačno tercijarne . koji nastaju odležavanjem, odnosno evolucijom i raspadanjem postojećih jedinjanja u vinu tokom vremena i delimično uz malu pomoć kiseonika.

osim mirisa, prema vinima se odeđujemo i na osnovi kiseline i balansa sa drugim komponentama, da pojednostavim: napravi limunadu u dve čaše u istoj razmeri voda - limunov sok . zatim u jednu dodaj dve kašike šećera. kad ih budeš probao, ona bez šećera činiće ti se kiselija od one druge iako sadrže istu količinu limunske kiseline. tako stvari otprilike funkcionišu i u vinima.

 

isto tako, u vinima ima i mana, pa su miris gume i trulog luka ili vegete tu zbog merkaptana, miris oho lepka je tu zbog etila acetata, miriš štale zbog bretanomicisa...

 

i tako dalje...

 

sad,pristajem na to i slažem se da u tom prostoru oko vina pliva gomila - ako ne i većina - poluobrzovanih budala, nadobudnih a priučenih konobara ili snobova opšte prakse koje posle završenog kursa od par nedelja ili tri proputovane zemlje i dve posete vinarijama, te i probanih par destina vina počinju da glume Džensis Robinson ili Roberta Parkera lično. Toga u Srbiji ima posebno puno. Recimo, poznajem osobu koja se posle završenog poljoprivrednog fakulteta predstavlja kao enolog, ne zna razliku između sulfata i sulfita, a redovno piše novinske kolumne na temu vina.

To ipak ne znači da je svaka degustacija bezvezarija, kao i da se svaki degustator ili ocenjivač prevarant.

 

i još: ipak pročitaj tekstove sa linkova, zanimljvi su i ne navode vodu na samo jednu stranu :-)

Edited August 22, 2014 by banatjanin

[kenta]

Bernar Pivo - "Rečnik zaljubljenika u vino", izvanredna knjiga, preporuka svim vinopijama i ljubiteljima alkohola. Fenomen vina, Bordo-Burgundija, Božole, alkoholisanje, šampanjac, pijanstvo... 

Edited September 17, 2014 by kenta

[banatjanin]

odlično štivo!

istina, kriminalno loš prevod.

Bernar Pivo je ozbiljna faca

[kenta]

odlično štivo!

istina, kriminalno loš prevod.

Bernar Pivo je ozbiljna faca

Mislim da si ipak preoštar, pogotovo za srpske standarde. Istina, ima dosta diskutabilnih prevodilačkih rešenja, ali realno ovo je dosta zahtevno štivo za prevod.

Da ne bude zabune, ovo je izdanje Službenog glasnika a zapamtio sam da se prevodilac zove Milojko :)  

[banatjanin]

negde u knjizi stoji (mislim da je odrednica porto ili tako nešto) prevod termina Douro kao specijalne vrste čamca (proveriću tačno). jebote, a takvih primera gomila

drugo, gubljenje oko toga šta je sorta a šta je ime vina , zatim nerazumevanje izraza Chateau, Domaine itd, odnosno prevođenje istih u imenima vina i tako...

slažem se da je to teško za prevođenje, ali kad prevedeš knjigu iz ekonomije, daš ekonomisti na redakturu

isto je bilo neophodno u ovom slučaju, tip je možda dobar prevodilac, ali  jednostavno nema pojma o vinu i to je posledica

 

inače, cela ta SG (iz predljušićevskog perioda) serija Rečnika zaljubljenika u nešto je odlična

(što me opet podseti da je naslov predmetne knjige na srpskom: "Rečnik zaljubljenika vina" . Valjda je logičnije: "Rečnik zaljubljenika U vina". Možeš da budeš ljubitelja nečega, a zaljubljenik u nešto )

 

ali, opet, sve se slažemo, knjiga je odlična

Edited September 18, 2014 by banatjanin

[Gresnik]

ima li knjige da se kupi u SG?

[banatjanin]

trebalo bi

[pacey defender]

Šta su u Beogradu najbolje kupovine među crvenim vinima do recimo 600 kinti?

[yolo]

Šta su u Beogradu najbolje kupovine među crvenim vinima do recimo 600 kinti?

 

evo kad se niko ne javlja, mogu ja. u radnji ne znam sta da ti preporucim, ali ako se javis proizvodjacima direktno i spreman si da kupis karton vina (6 boca) onda mozes naci nesto pristojno. moja zena pije aleksicev kardaš koji je 650 dinara tako, isporučen na vrata. to je relativno standardan kaberne sovinjon, dosta jak i potentan ali u okviru aroma i ukusa tipicnih za tu sortu. recimo da je u rangu kvaliteta slicnih juznoamerickih vina sa cenom oko 1000 din.

 

ja pijem ivanovićev prokupac koji je mislim 700 ili 750 din ako središ dostavu.

Edited September 23, 2014 by gazza1

[nautilus]

Moldavski šardone iz onih podruma dugačkih 20 kilometara. Brat nabavio flašu od nekog distributera, valjda je u klasi 10 evra. Lagano, pitko, odlično. Nisam neki poznavalac, ali ovo je baš bilo super.

[pacey defender]

Hvala, Gazo. Prvo cu isprobati vino, pa ako odgovara porucicu kontingent. 

[yolo]

tako je, kupi flasu u radnji pa ako ti se dopadne, naruci karton, ustedeces 25%