NINova

[le petit nicolas]

ŽIRI VEČERNjIH NOVOSTI ODLUČIO Nagradu "Meša Selimović" dele Negrišorac i Vladušić

 

 

Istovremeno, članovi žirija su i iz različitih sredina i gradova: Beograda, Novog Sada, Niša, Smedereva, Kruševca, Kragujevca, Mladenovca, Banjaluke, Bijeljine, Novog Pazara, Zrenjanina, Sombora, Subotice, Vršca, Jagodine,Kosovske Mitrovice i Mokrina

 

eto, ipak je naš čovek dobio neku nagradu. i nije tamo neka, nego takoreći vox populi serbica, s banjalukom i kosmitrovicom. sredine i gradovi su različiti, a države - samo privremeno.

još da pokupi nagradu za najčitaniju, i eto nama Književnika.

 

čestitke mom drugu draganu kojeg nisam čitao (jer poeziju i inače ne čitam).

drug dragan zvani ivan  :P .

 

poz

[Turnbull]

 

eto, ipak je naš čovek dobio neku nagradu. i nije tamo neka, nego takoreći vox populi serbica, s banjalukom i kosmitrovicom. sredine i gradovi su različiti, a države - samo privremeno.

još da pokupi nagradu za najčitaniju, i eto nama Književnika.

 

drug dragan zvani ivan  :P .

 

poz

 

 

Pa nije moglo da prođe bez nagrade, siroma Slobica već počeo da hvata zalet za plač, kao onaj pingvin iz crtanog filma. Morali nešto da mu daju, da ne počne da pravi led.

 

A i ja pokušavam da shvatim kakav je to drug Dragan, kad je nagradu dobio gospodin Ivan.

Edited February 18, 2014 by Syme

[koksy]

 

 

A i ja pokušavam da shvatim kakav je to drug Dragan, kad je nagradu dobio gospodin Ivan.

 

 

pa Ivan Negrišorac mu je "duhovno" ime (umetnički pseudonim). svetnovno se zove Dragan Stanić.

Edited February 18, 2014 by koksy

[Turnbull]

Ne zajebavaj!

 

Kakav kemp!

[le petit nicolas]

ooo, o. u.

 

e, syme, druže bezbožniče, trebalo je da se setimo čim smo videli "čtenije".

koksy, izvinjenje.

 

siroma meša. što baš njega da mu daju  :( .

nešto mislim, desi ti se da umreš i onda svaka fukara s tobom radi šta hoće. prosto poželiš da ni ne umreš.

 

poz

Edited February 18, 2014 by le petit nicolas

[Turnbull]

U, jako. Vojno-pesnički kompleks. Ili što bi rek'o Čolović, štasmos i kosmos.

 

 

* Da li nam kao naciji nedostaje strateška pamet?

- Vrlo često nam nedostaje upravo ta pamet. Kada za 15 godina bude završena, Srpska enciklopedija biće jedina knjiga koja će između korica pohraniti celokupnu srpsku istoriju, od izdvajanja srpstva iz slovenskih plemena, pa do današnjih dana. To je knjiga za pretke i potomke. Sadržaće 18 tomova na oko 13.000 stranica. Bez obzira na taj značaj, Ministarstvo nauke nam je pre tri godine uskratilo sredstva. Sada imamo precizne ugovore sa resornim ministarstvom jer mi ne možemo izneti ovakav posao bez podrške države.

 

* Da li se i odsustvo brige za srpski jezik i pismo može podvesti pod nedostatak strateške pameti?

- Nedopustiva je indolencija s kojom se mi odnosimo prema tim vrednostima. To je pitanje samopoštovanja. Jer, ako vi ne poštujete sopstveni jezik, kulturu i identitet, neće ni drugi vas poštovati. Ako se razdrobe jezik i elementarno samopoštovanje, onda je lako razdrobiti i ostale delove naciona. Nije dovoljno da ćirilicu imamo na rodnom listu i grobnom mestu. Svoje osnovno pismo trebalo bi da koristimo svuda. A latinicu ćemo već naučiti kroz obrazovni sistem i kroz sveprisutni engleski jezik.

* Kako vam zvuči „argument“ da s ćirilicom ne možemo u Evropu?

- To je Cvijić davno definisao kao „rajinski mentalitet“. Onaj ko misli da će u neku širu zajednicu ući tako što će se prilagoditi ili još gore, podrediti drugome, neće nikada biti poštovan u toj zajednici. U bilo koju zajednicu, Evrope ili sveta, treba da ulazimo sa punom samosvešću o identitetu koji smo kroz istoriju odnegovali.

 

Edited February 18, 2014 by Syme

[Turnbull]

Ima još! Ko o čemu, srpski pesnici o nacionalnom interesu^tm.
 

 

Kada smo i zašto izgubili nacionalno samopoštovanje i veru u sopstvene vrednosti i tradiciju?

■ Kada su Srbi u 19. veku počeli da obnavljaju svoju državu morali su da slamaju mnoge otpore, pre svega turske, ali i austrijsko-nemačke. Kako tada, tako i danas mi tražimo formulu svog opstanka. Danas imamo i dodatnu otežavajuću okolnost — američki uticaj na Evropu i Balkan. U dugotrajnim pritiscima kojima smo bili izloženi mi kao da zaboravljamo da jesmo stari evropski narod sa snažnim kreativnim duhom, koji smo tokom istorije ispoljili. Za razliku od Srbije, ostale države koje su nastale na zgarištu Jugoslavije nemaju takve probleme sa velikim silama. One, štaviše, imaju veću ili manju podršku velikih sila.

Šta nam je činiti?

■ U takvim okolnostima treba da vrlo jasno definišemo naš nacionalni interes, od kojeg nećemo odstupati ni po koju cenu, kao što moramo znati šta jeste nekakav prostor za mogući razgovor. Pritom, moramo neprestano tragati za realnim i održivim sistemom ciljeva i vrednosti. Kada je u pitanju kultura, naš primarni cilj mora biti izgradnja i očuvanje celovitosti srpskog duhovnog prostora bez obzira na to što je naš narod rasut u nekoliko država.

Jeste li vi među onim Srbima koji oslonac vide u uzdignutoj Rusiji?

■ Nije reč ni o kakvoj nekritičkoj rusofiliji, ali "Milosrdni anđeo" ne bi mogao da se 1999. godine tako nemilosrdno obruši na nas da u to vreme Rusija nije bila toliko slaba da ništa ozbiljnije nije ni mogla da učini. Tu su se stvari u međuvremenu promenile, Rusija se vraća svojim temeljima i naći će načina da se sporazume sa Evropom. U tom kontekstu mi treba da zasnujemo svoju stratešku poziciju i obezbedimo za sebe povoljniji tretman.

Kako objašnjavate posprdan, nipodaštavajući odnos nekih savremenih intelektualaca prema srpskim kulturnim vrednostima?

■ Nama je neophodno da suštinski prevladamo fragmentarnost i deformisanost slike koju o sebi negujemo. Da izgradimo nacionalnu i kulturnu samosvest, koja će jasno sagledati sve one vrednosti koje je naš narod postigao tokom viševekovnog trajanja. Kada to uspemo, lakše ćemo se otvoriti prema razvojnim procesima u budućnosti jer ćemo znati da imamo dobro i zdravo stablo na koje možemo postavljati nove kaleme.

Imamo li povoda za kompleks niže vrednosti u poređenju sa drugim narodima?

■ Nemamo. Mi smo rame uz rame sa drugim evropskim narodima, a razlikuje nas samo to što u jednom dužem periodu nismo imali svoju državu, pa smo zaostajali u razvoju. U tom vakuumu izgubili smo negde samopoštovanje, koje nam manjka i danas. To što danas ne umemo dovoljno vešto da pravimo veš-mašine ili automobile nije razlog za defetizam nego za nova pregnuća. Treba da vidimo šta najbolje radimo i šta drugi kod nas cene, pa da se na to koncentrišemo.

Da li je to dovoljno u vreme kada ala globalizacije guta i veće i samosvesnije nacije od naše?

■ Proces globalizacije, pod novim imenom i pod novim istorijskim okolnostima, prikriva stare procese izgradnje velikih imperija. Takvi procesi podrazumevaju koliko realizaciju političko-ekonomskih interesa velikih sila toliko i razbijanje malih naroda. Mi zato ne bismo smeli da srljamo u globalizaciju, nego da izgradimo promišljenu strategiju, koja će se suočiti sa prednostima i manjkavostima tog procesa. Ukoliko ne budemo imali jasno definisane svoje nacionalne interese i ako ne budemo umeli da ih racionalno i realno zaštitimo, izaći ćemo iz ovih procesa kao veliki gubitnici.

Kako u svemu tome sačuvati nacionalni identitet?

■ Ako budemo imali dovoljno vere u sopstvene kreativne potencijale, koje treba da negujemo sa punom pažnjom, sačuvaćemo se. U tom smislu, podsticaji nam dolaze od velikih stvaralaca, i to ne samo od književnika i umetnika. Iako nismo dovoljno u prošlosti, pa ni danas, podsticali vrhunski naučni rad, iz našeg naroda potekli su blistavi umovi poput Tesle, Milankovića i Pupina. Velike stvaralačke rezultate moramo prepoznati i u našem jeziku i pismu. Na srpskom je stvoren jedan od najrespektabilnijih korpusa usmene književnosti, kakvi su ostvarili samo najstariji, veliki narodi. Naše pismo ćirilica je sa Vukovom reformom postiglo najvišu meru savršenstva u realizaciji načela "piši kao što govoriš". Zato moramo da negujemo i ukupno duhovno, svetosavsko nasleđe.

 

[le petit nicolas]

nagrada je pravedno podeljena među strateški pametnima, nema šta.

 

nego, naš je usud večni što pregnuća ima mnogo, a poslenika pisane reči vazda nedovoljno, pa jedan pisac mora sve: i na oltar lepe reči žrtve u besanim noćima da prinosi, i blaga što nam stari ostaviše da pazi i štiti, i narodna posla neumorno da gleda.

 

al, ne žali se on. opet, bolje i to nego veš mašine da pravi  . 

 

pitanje za upućene: el se ova enciklopedija u brzini izlaženja takmiči s akademijinim rečnikom sj? o, kukavno srpstvo, vavek  nedovršeno!  :( 

 

poz

[Turnbull]

nagrada je pravedno podeljena među strateški pametnima, nema šta.

 

nego, naš je usud večni što pregnuća ima mnogo, a poslenika pisane reči vazda nedovoljno, pa jedan pisac mora sve: i na oltar lepe reči žrtve u besanim noćima da prinosi, i blaga što nam stari ostaviše da pazi i štiti, i narodna posla neumorno da gleda.

 

al, ne žali se on. opet, bolje i to nego veš mašine da pravi  . 

 

pitanje za upućene: el se ova enciklopedija u brzini izlaženja takmiči s akademijinim rečnikom sj? o, kukavno srpstvo, vavek  nedovršeno!  :( 

 

poz

 

 

Ajde što su strateški pametni, nego što su strateški raspoređeni!

 

Иван Негришорац (право име: Драган Станић; Трстеник, Србија, 1956), песник. Предаје теорију књижевности и креативно писање на Филозофском факултету у Новом Саду. Живи са породицом у Новом Саду.

 

Slobodan Vladušić (1973, Subotica), pisac i esejista, docent na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

 

 

 

A gle ovo.

 

Eskalacija sukoba na relaciji pisac–Matica srpska desila se upravo na "mestu zločina", tačnije u redakciji "Letopisa Matice srpske" (književnog mesečnika koji izlazi od 1824. godine), čiji je član, između ostalih, i Milica Mićić Dimovska. Ivan Negrišorac, što je zapravo književni pseudonim sekretara Matice srpske Dragana Stanića, objavio je u ovom časopisu ogled o srpskom romanu u 2002. godini, u kojem je nasrazmerno veliki prostor u odnosu na druge romane posvetio upravo Mreni. U tekstu koji po retorici umnogome odskače od uobičajenih književnih ogleda, konstatovao je da roman Mrena ima odlike pravog "maligniteta" i da u njemu autorka izražava nezahvalnost instituciji iz koje je "otišla u penziju". Negrišorac insinuira da se Dimovska u kritiku institucije upušta po stranom nalogu, u želji da "domaćem institucionalnom ustrojstvu, ma kakva njegova priroda bila, porekne elementarnu valjanost" i osuđuje je da je htela u svom "paskvilantskom gnevu" prikazati Maticu srpsku ne samo kao "leglo moralno nedostojnih ljudi" već je htela ukazati da je u pitanju i "društveno zlo". Posle konstatacije da je u pitanju "roman sa neistinitom, odvratnom moralno-političkom tezom" i niza sličnih diskvalifikacija na račun romana, ali i na autorkin račun, Negrišorac dolazi do krajnjeg zaključka da je u pitanju knjiga "dostojna intelektualnog horizonta određenog šaputanja uz šoljicu kafe".

Posle objavljivanja ovog teksta, Milica Mićić Dimovska podnosi ostavku na članstvo u redakciji "Letopisa Matice srpske". "Ne znam da li se ikada desilo, osim možda u onom strašnom vremenu Informbiroa, da članovi jedne redakcije objave protiv svog kolege iz uredništva jedan tako užasan tekst", ističe se u pismu ostavke. Pored toga, Dimovska kaže da se Dragan Stanić u svom tekstu "služi već skoro zaboravljenim metodama partijskih sekretara i predsednika raznih nacionalno-ideoloških komisija pri aktivima SK-a u kulturnim institucijama petnaestak godina unazad". "Smatrajući da je ovakva moralno-politička prozivka nedostojna ugleda "LMS-a", dajem neopozivu ostavku na članstvo u redakciji", završava pismo ostavke Milica Mićić Dimovska.

 

 

 

Pa divno!

Edited February 18, 2014 by Syme

[le petit nicolas]

šta se čudiš? ovdašnja pamet i služi tome da se dobro rasporediš. ona druga ionako više nije ovde.

 

služi već skoro zaboravljenim metodama partijskih sekretara i predsednika raznih nacionalno-ideoloških komisija pri aktivima SK-a u kulturnim institucijama...

da, to su ti poslenici. sekretari, referenti... siva odela.

 

a mmd je jedan pristojan pisac, tvrdim na osnovu poslednjih zanosa mss.

 

poz

[Turnbull]

Šta najviše tišti današnju srpsku kulturu i u čemu vidite izlaz. Da li su raskoli, osipanje i zaborav priča iz davnina naš najveći problem?

- Razaranje sopstvenog kulturnog bića i rastakanje celine jeste za svakoga ozbiljan problem, kako za pojedince tako i za čitave narode. Ne bih licitirao šta je najveći problem, dovoljno je da shvatimo da ovo o čemu govorimo jeste velik i ozbiljan problem koji često ne mogu, ni pojedinci ni narodi, da prežive. Odsecite nekome ruku ili nogu, on će nastaviti da živi, ali ne onako kako je živeo pre amputacije. Kad, međutim, dođete do trupa ili glave, tu života više nema! Pitanje je, dakle, kada, u kom trenutku treba započeti lečenje bolesti koja će nužno dovesti do amputacije? Nije li najbolje što pre se vratiti zdravome životu i pokrenuti sve ono što za održanje opstanka jeste od koristi?

* Čitamo i da "Srbi pojmiti ne umeju u kakvom svetu sad žive"? A posebno su slikoviti Titov monolog o Srbima, i razmišljanje jednog gej aktiviste? Šta su posledice njihovih strategija?

- Svaki stih koji biste mogli navesti izgovorio je neki od junaka moje poeme. Svaki stav tih junaka već je imao nekakve pretke i prethodnike na koje se oni oslanjaju, a čitav galimatijas različitih ideja samo svedoči u kakvom, užasno zbunjujućem svetu mi živimo. Jedini način da se u svemu tome snađemo jeste da sagledamo koje ideje jesu istinski životodavne. A takve su pre svega one koje, plodonosno čuvajući spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, vode ka zdravlju i sprečavaju nepotrebne amputacije!

 

 

 

 

Hit!

[Turnbull]

Divno!

 

 

Култура ИНТЕРВЈУ: ИВАН НЕГРИШОРАЦ, песник Мешине реченице одзвањају у мени

Српски народ је од најстаријих времена о којима говоре историјски извори исказивао јасну опредељеност да ствара духовне вредности које превазилазе ниво чисто физичког постојања

Из личне фотодокументације

Иван Негришорац (1956), песник, романсијер, есејиста, драмски писац, добитник је награде „Меша Селимовић“ за књигу „Камена чтенија“, коју је објавио новосадски „Орфеус”. Предаје теорију књижевности и креативно писање поезије на Филозофском факултету у Новом Саду, председник је Матице српске и Уређивачког одбора „Српске енциклопедије“. Добитник је наших најзначајнијих књижевних награда. 

Коју сте реченицу Меше Селимовића усвојили као путоказ у свом књижевном раду?

Многе Мешине реченице су дуго одзвањале и још одзвањају у мени. Поводом књиге „Камена чтенија“ с разлогом бисмо се могли и морали сетити његовог објашњења муслиманског конвертитства. Он је користио реч отпадништво, јер није могао наћи никакву другу, тачнију реч од ове која је многим  муслиманима и протагонистима комунистичке идеологије изазивала мучнину, а која се данашњим протагонистима глобалистичке идеологије чини политички крајње некоректном. За све облике отпадништва може важити она Мешина алегоријска схема: „Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.“ У простору ове алегорије крију се страшни расколи и велике људске несреће. Било би добро да смо нешто научили од историје, па да избегнемо недаће!

Реч је о историјском роману-поеми, који прати судбину Срба од VII века до данашњих дана. Шта може да очекује народ који се стиди „онога што јесте”?

Не може да очекује много, чак ни то да ће опстати у будућности. Опстати могу само они народи који негују високо развијену самосвест, који су способни да се непрестано уздижу, а када падну имају храбрости и чврстине да се са тим отворено суоче. Тренутно највећи проблем за духовно-историјски опстанак српског народа садржан је у томе што се нашем народу намеће модел мишљења по којем управо оно што је разлог за понос (на пример, развијен етос слободе) приказује се као страшна срамота и објективни, праведни разлог за страдање.

Верно, без улепшавања, приказујете нашу историју, која је често била и крвава?

Она је била крвава и непрестано испуњена страшним дилемама и трагичким исходима због које смо ми сами плаћали највећу цену која се може платити. Такав трагизам би код сваког честитог човека изазвао пре свега осећање поштовања, а једино код силника, који од људи око себе хоће да направе најобичније крпе, овакав трагизам изазива бес и жељу да униште не само достојанство, него и физичко биће читавог народа.

С друге стране, умете да похвалите лепоту „Мирослављевог јеванђеља“, и рукописачку вештину дијака Григорија?

Српски народ је од најстаријих времена о којима говоре историјски извори исказивао јасну опредељеност да ствара духовне вредности које превазилазе ниво чисто физичког постојања. На тај начин је он своју стварност чинио духовном у мери која и нас данашње и те како обавезује.

Ваша књига је омаж Његошу – владару и песнику. Шта нам поручујете кроз четири плача Петра II Петровића Његоша?

У свом времену Његош није имао никаквих дилема око основних питања о томе ко смо, шта смо, куда идемо! Зато је он утемељио наш опстанак на песнички узвишен и за потомке обавезујући начин. Данас, међутим, многи настоје да ућуткају не само Његоша и све чланове владарске породице Петровић, него хоће и да обаве страшну истрагу предака како би том истрагом елиминисали најодлучније противнике који нису дали, а и данас не дају, да се историја креира без икакве везе са прошлошћу. Ако то нису допустили у време Османлија, зашто би то допустили у време глобанлија? Када све то Његош данас види, шта му друго преостаје него да пева плачеве због нас оваквих какви смо? Али у његовим плачевима, не заборавимо, понављају се добро познати стихови: „Нека буде борба непрестана“! Његош нас, дакле, својим плачевима подиже много више него што би то могле да учине некакве данашње буднице!

Његошеви потомци више неће да буду Срби, већ црвени Хрвати: стварају нов језик, нову азбуку. Да ли је реч о неповратном процесу?

Његошеви потомци су у том погледу подељени. Они који би да се Његошу одупру, мораће да га сасвим ућуткају, па и да обаве истрагу свега онога што је вековима у Црној Гори постојало. Та група однарођених политичара, идеолога и квазинаучника мора своју делатност заснивати на силним мистификацијама и лажима, те на беспризорном насиљу. Оно што би сваки човек нормалне памети и елементарног достојанства морао учинити јесте да се свему овоме одлучно одупре: нећу пристати да ме лажу, нећу да будем пуки објекат насиља, нећу да ме одвоје од Његоша! Зато са свима онима који у Црној Гори мисле његошевски, треба да очувамо што приснију и ближу комуникацију, а пре свега треба да им помогнемо да преживе ужасно насиље којем су изложени!

Скендер-бег, најмлађи син војводе Ивана Црнојевића, постаје санџак-бег, али је свестан свог порекла. Нама су Срби католици и Срби муслимани постали највећи непријатељи?

Тај мој јунак изговара страшне речи: „Од својих се отпадих, а туђи постао нијесам!“ А кад га смрт позива, она га зове по рођеном имену, Станиша, а не по имену усвојеном присилом. Отпадништво само по себи не би морало да буде проблем, али постаје проблем када тај друштвени слој бива искоришћен за историјске обрачуне са народом из којег су потекли. А тај обрачун, бар овде на Балкану, периодично и неизбежно се јавља. Зато би свима онима који настоје да остваре нове облике отпадништва на време требало рећи шта ће све то у будућности морати да произведе! Креатори отпадништва кад-тад ће затражити најстрашнију цену за исказивање послушности!

Зоран Радисављевић

Edited March 4, 2014 by Syme

[le petit nicolas]

još jedna u zvezda u galaksiji rodoljubivih nagrada:

 

Фонд “ Први српски устанак “ у Аранђеловцу
Расписује
КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
„ ДАНКО ПОПОВИЋ “

 

zainteresovani neka posete https://www.facebook.com/muzej.prvisrpskiustanak.

 

 

prase sanja da postane svinja a pisac - nagrada. izgovorim, i ne zvuči mi loše: dodela nagrade "ivan negrišorac" za najboljeg čteca 2030.

 

 

poz

Edited March 5, 2014 by le petit nicolas

[Turnbull]

 

prase sanja da postane svinja a pisac - nagrada. izgovorim, i ne zvuči mi loše: dodela nagrade "ivan negrišorac" za najboljeg čteca 2030.

 

 

 

 

 

Otpadnici (muslimani, komunisti i globalisti) - STOP!

[le petit nicolas]

bez veze s temom, a opet, s vezom:

gledam ovog dobitnika, profesora teorije književnosti, i mislim se šta i kako taj predaje. pa se setim četvorosemestralnog seminara svete petrovića na svetskoj književnosti.

pad u had.

 

poz