Arhitektura

[Ryan Franco]

Pretpostavljam zbog filozofije izgradnje. Sve više će biti ovakvih projekata koji će biti štedljivi u materijalima koje koriste. 

[namenski]

И ово је добра архитектура због?

Reko neko da je dobra?

Citas li ti uopste ili samo onako kevces reda radi.

Mislim na Novartis.

 

One Afrike su nesto sasvim drugo, a ti blago meni vidi oko onih скоројевића gore koji podsecaju na liciderske ukrase na nekom provincijskom vasaru i nastavi da uzivas.

 

Dobra arhitektura, jbt 

 

Pretpostavljam zbog filozofije izgradnje. Sve više će biti ovakvih projekata koji će biti štedljivi u materijalima koje koriste.

 

 @McCabe: nisam se zezao kad sam je nazvao korporativno angazovanom.

U pitanju je pokusaj pranja korporativno farmaceutskog imidza, oni se cak nisu preterano trudili da je ucine sada toliko moderno ekoloskom i svasta nesto.

Transparentnost je kljucna rec, arhitektonski izrazeno i kao sto se na slikama vidi cak i bukvalna. Dobro je i da toalete nisu.... :D 

NASA je radila nesto, nemam pri ruci, oko uredjenja nekih svojih prostora u zalivu San Francisko i to zaista treba videti, mislim na primenu svega i svacega.

Edited July 5, 2014 by namenski

[ajgor]

Pretpostavljam zbog filozofije izgradnje. Sve više će biti ovakvih projekata koji će biti štedljivi u materijalima koje koriste. 

 

Valja samo sagledati vreme izgradnje, ovo je Sandoz zidao 1964, zato nedostaje ekipa iz Mad Men u hodnicima. Novartis kao konglomerat postoji tek dvadesetak godina, nastao u vreme kad je svako malo jedna ogromna farmaceutska pirana gutala drugu. 

[расејан]

Angazovana arhitektura, demonstracija doslovne transparentnosti u borbi za popravljanje korporativnog imidza farmaceuticara:

Weiss/Manfredi Architecture

Novartis Pharmaceuticals Corporation

Building 335, East Hangover, New Jersey

 

Исправио назив улице, да се слаже са фасадом.

 

Pretpostavljam zbog filozofije izgradnje. Sve više će biti ovakvih projekata koji će biti štedljivi u materijalima koje koriste. 

 

Дочим, наравно, трошак за хлађење ових стакленика није урачунат у отисак угљеног стопала.

[Ryan Franco]

E to si u pravu. :D

 

Jednom sam video norvešku zgradu sa fasadniom ciglom umotanu u stakleni omotač i dumao "okej zimi ali kako ovo potpomaže leti". 

 

Ne znam kakva su leta u Jerseyu. Ako su dosta kratka onda se verovatno isplati. 

[расејан]

Jednom sam video norvešku zgradu sa fasadniom ciglom umotanu u stakleni omotač i dumao "okej zimi ali kako ovo potpomaže leti". 

 

Ne znam kakva su leta u Jerseyu. Ako su dosta kratka onda se verovatno isplati. 

 

Хм, можда има везе са упадним углом светла? Лети је сунце високо, па се добар део светла одбија од вертикалног стакла, а зими кад је ниже треба да продире кроза њ. (Морао сам да убацим њ, јако смо га запоставили :љ) Што можда и није лош штос за Норвешку.

 

Ну Џојзи је одмах до Нујока (срп: Њујорк), и довољно близу океану те мислим да има исту климу као и цела источна обала, дакле лета спарна са 90% влаге, и то лето до бар пола октобра, јер океан неће тако брзо да се охлади. Зато касни и пролеће, прва дрва цветају крајем марта, последња чак у јуну, док наша дрва то спиче за три-четр недеље. Обрати пажњу на географску ширину: цео САД је у ствари јужније од нас, осим Аљаске.

[palman]

Arhimed je svoje odradio i utabao stazu za AI, kako u kičastoj, tako i u akademskoj arhitekturi.

 

http://gigaom.com/2012/05/09/smart-window-startup-sage-sold-off-to-french-glass-giant-saint-gobain/

 

Postulati akademske arhitekture se gube u lokalizovanim varijetetima, opasno hodajući po ivici dobrog ukusa koji je ustanovio beli čovek.

Da li je kič Letnja palata Bang Pa-In na Tajlandu ili katedrala Notre Dame, isto je što i razlika između dobro spremljenih pacova i jagnjetine.

Ni jedno ni drugo, bez obzira na ignorisanje azijskih dostignuća (čak i Vizantije) u tomovima evropskih istorija umetnosti i arhitekture.

[MancMellow]

Обрати пажњу на географску ширину: цео САД је у ствари јужније од нас, осим Аљаске.

 

troll on/ to još i ok, ali kad sam video da je Toronto južnije od Beograda... :D

[расејан]

troll on/ to još i ok, ali kad sam video da je Toronto južnije od Beograda... :D

 

Имам неку екипу Торонћана, па их повремено пођебавам са "ди сте, јужњаци". Ако сам посебно расположен, натукнем им да је Зрењанин некад био седиште Торонталске жупаније, по којој је и њихов град добио име :љ.

[porucnik vasic]

 

 

Dobra arhitektura, jbt 

 

 

Ајде сад без да вређаш пробај да ми разлучиш то што си у својој главици смислио. Кажеш да добра архитектуре не постоји?

[palman]

Nisam očekivao renesansnu ličnost ovde.

Nenamenski se podjednako dobro razume u sve moguće teme toliko da bih mu oprostio uvrede koje vidim da upućuje diskutantima (kevćeš i sl.) samo pod jednim uslovom.

Da mu se obustavi internet.

[porucnik vasic]

Nisam očekivao renesansnu ličnost ovde.

Nenamenski se podjednako dobro razume u sve moguće teme toliko da bih mu oprostio uvrede koje vidim da upućuje diskutantima (kevćeš i sl.) samo pod jednim uslovom.

Da mu se obustavi internet.

Нема га још на спорту. -_-

[palman]

Ekspert.

Oni obično završe na forumima.

[namenski]

Jebo te, koliko nepotrebne gadosti na jednom bezazlenom topiku i to samo oko poigravanja idejom da se u postovanim bljestecim arhitekturama Kine, ostataka Azije i raznoraznih Arabija, sa sve onim novim i lepsim St. Petersburgom/Petrogradom/Lenjingradom/St. Petersburgom ne vidi nista osim скоројевићштине ili, ako neko vise voli uobicajenog i tako ljudskog nouveau riche neukusa.

I da nikakve arhitekture tu nema.

Da je, recimo, oblakodersko stremljenje u visine, skyskraperovanje, imalo smisla kad je kapitalizam bio mlad i dinamican, kad je nezadrzivo stremio u visine, i da danas nema smisla pokusati ponoviti tako nesto jer ne znaci ama bas nista, ni kao ideja, ni kao arhitektura.

Da je ovo bila jedna arhitektura:

 

A da je ovo jedna sasvim druga, a ipak i u neku ruku ista arhitektura.

 

Da je arhitektura kao umetnost necu da kazem podlozna, ali – buduci poprilicno skupa – upotrebi pa naravno i zloupotrebi od strane svetovne ali i svake druge moci, i da uvek odrazava jedno shvatanje sveta i to onako kako trenutno najmocnija moc zeli da taj svet bude vidjen, saljuci poruku koju moc zeli da posalje.

 

Od:

 

Do:

 

 

 

Da, htela ili ne, arhitektura najcesce mora da bude reprezentativna, pa prema tome politizovana ili – jos gore – ideologizovana:

 

 

 

A da, cudno, ni demokratije ni totalitarzimi ne smeju previse da popuste uzde arhitekturi jer ona, kao i svaka umetnost uostalom, zna da za cas postane subverzivna.

 

 

 

A da je, na primer, ona Novartis zgrada, samo moguci arhitektonski izraz potrebe da se jedna u novija vremena poprilicno ozloglasena industrija prikaze i pokaze transparentnom i arhitektonski.

 

Bas kao sto i ona Afrika mozda moze da ukaze na neke puteve koje je arhitektura znala da otkrije i kada su joj sve vlasti ovog, a bogami i onog sveta, sedele na grbaci:

 

 

 

Ili sto covek bolje shvati manastire po Srbiji na primer, njihov znacaj i razloge sto su podizani tako gde su podizani i onako kako su podizani, kad pogleda neku od vec skoro sasvim nestalih malih seoskih crkava, bogomolja koje kao da su seljani podigli nekom bogu koji je samo malo otresitiji seljak, jedan od njih, s kojim se, eto, dobro s vremena na vreme posavetovati, onako polako i bez da te neko tera ili ti broji dolaske i nedolaske.

Bolje u svakom slucaju od novokomponovanih crkvi monstruma niklih po Srbiji poslednjih dvadesetak godina.

Jer i one su neka arhitektura.

[расејан]

Има код Станислава Лема на једном месту неког размишљања о разбијеној шољи за чај, од које је остала једна четвртина са дршком а она страна са кичастим мотивом отишла у парампарчад, и како ће кроз ен векова неки археолог то да нађе и како ће се то прогласити врхунцем наше уметности и опонашати до бесвести.

 

Било би занимљиво наћи шта је савремена (дакле тадашња) стручна јавност мислила о свим оним грдобама у време кад су грађене. Баш гледе тога Менхетна, например, а и практично свих здања која сам видео по Америци, све је то сиво и коцкасто и усмерено само на то да се што више стрпа на дати простор. Видео сам можда укупно десетак зграда које су се нечим истицале, имале некакав свој штимунг, и у којима сам се осећао лагодно (тј кад сам успевао да уђем :)).

 

Више сам опичено добре архитектуре видео овде него тамо.