Arhitektura

[klimt]

Zašto Jugoslavija sve više nestaje, a kule sve više rastu?

https://www.gradnja.rs/zasto-jugoslavija-sve-vise-nestaje-a-kule-sve-vise-rastu/

 

Jesu li novobeogradski urbanizam i arhitektura prevaziđeni ili ne?

https://www.gradnja.rs/jesu-li-novobeogradski-urbanizam-i-arhitektura-prevazidjeni-ili-ne/

[Ras]

Koncert The Necks u Budimpešti odgledao sam u Mađarskoj kući muzike ( Magyar Zene Haza - House of Music Hungary) smeštenoj u Gradskom parku

Gradski park je poslednjih godina bio predmet obnove ali zbog ograničenog vremena koje sam imao na raspolaganju uspeo sam samo da vidim Kuću muzike i pre toga, uz sunce na zalasku se uspentram na zgradu Etnografskog muzeja:

 

 

 

Zgrada muzeja uslovno je pod zemljom, zapravo je zemlja zasečena i podignuta, a zgrada od par spratova i iz dva simetrična dela smeštana ispod ovog sloja odignute zemlje, koji je dostupan za posetioce.

 

Zakošene padine su iskorišćene da se naprave terase:

 

 

Do gore se stiže širokim centralnim stepeništem:

 

 

Alternativno, do gore se može ovim uskim putem koji se prostire duž ivica zgrade:

 

 

Put započinje kao kameni, a ako pogledate fotografiju u jednom trenutku, kada staza zapravo počinje da se uzdiže iznad zemlje podloga se menja u čeličnu rešetku kroz koju se može gledati ispod nogu. Obzirom da sam grabio gore gotovo trčeći da uhvatim poslednje svetlo pre mraka, po prvi put sam postao svestan praznine ispod sebe tamo negde gde stoji onaj čovek na fotografiji. U tom je trenutku proradio i moj strah od visine, a kako me je bilo sramota da se onesvešćujem pred nekinm klincima a i starcima koji su gore mirno sedeli, uživali u zalasku i kontemplirali progutao sam knedlu i nastavio gore sa snažnim osećajem nelagode. Sišao sam centralnim, čvrstim stepeništem.

 

Staza koja je oivičena ovim kamenim pločama zapravo se nalazi iznad praznine između čvrstog dela (desni niz) i perforiranog, ornamentisanog isturenog dela (levi niz ploča). Nakon pogleda na linkovane strane biće jasnije.

 

Pogled sa livade iz parka na maločas popeto krilo zgrade:

 

 

Kasnije u odlasku:

 

Ulaz ko u Bliskim susretima...

 

 

Ornamenti:

 

 

 

 

https://www.gradnja.rs/etnografski-muzej-budimpesta-ferencz-marcel-napur-architect/

 

 

[kralj]

I fotke su super. 

[Ras]

 

Ovo je render Gradskog parka.

 

Zgradu Etnografskog muzeja lako je prepoznati, po sredini duže strane parka, pored bulevara. Moj cilj to veče je Kuća muzike, kružna perforirana struktura na ovom renderu, desno od jezera, a do koje se od Etnografskog muzeja stiže okolnim stazama ili preko ove kružne livade, kako sam ja juče učinio.

 

Kroz ozelenele krošnje drveća zlatnim sjajem (ko je rekao Mišima?) svetluca njen pokrov.

 

Obzirom na izbor stubova tamne boje i malog prečnika koji nose perforiranu krovnu konstrukciju i staklene površine zgrada se gotovo stapa sa ambijentom, baš kao i ova Mađarica:

 

 

 

Na gornjoj se fotografiji, levo vidi amfiteatar namenjem događajima na otvorenom. Pogled otuda:

 

 

Odavde se već može naslutiti kako izgleda hol, prostran i funkcionalan, sa garderobom, kafeom, prodavnicom. Iz hola se kružnim stepeništem pristupa sadržajima na spratovima, eno gore na linku, da ne prepričavam, a ionako nisam stigao da ih obiđem.

Vratimo se perforiranoj krovnoj konstrukciji koja propušta drveće i svetlo i njenim zlatnim ornamentima:

 

 

 

 

https://www.gradnja.rs/kuca-madjarske-muzike-budimpesta-sou-fujimoto/

[Ras]

Unutrašnjošću sam se manje bavio i gotovo da je nisam fotografisao.

Iznenađenje mi je bilo (još ranije dok sam samo čitao o ovom zdanju) da se izabere staklo kao dominantni materijal za glavni koncertni prostor. Ispostavilo se da ne smeta akustici prostora, mada sudim po koncertu amplifikovane muzike, a moji prijatelji su i ranije već bili ovde i takođe nemaju zamerke na akustiku.

Sam koncertni prostor je funkcionalan, dovoljno udoban, nevelik, tek za par stotina ljudi. Za naš su koncert poređane jednostavne drvene tapacirane stolice, redovi se blago uzdižu ka zadnjem kraju, postoji i mala galerija (balkon) na jednoj strani.

Oblik sale je nepravilan, najbliže opisu bio bi da je kružan.

 

No ono što ovaj prostor čini specifičnim su zidovi od stakla, koji sa tri strane okružuju posetioce. Izuzetak je zadnja strana, odakle se pristupa sali. Iza staklenog unutrašnjeg zida sa desne strane nazire se čvrsti zid iza kojeg se nalaze drugi sadržaji (prostor rezervisan za izvođače i službena lica, studiji, itd...). Leva i prednja strana (iza bine) okružene su spoljnim staklenim zidom. Između dva zida je zavesa koja se moće navući i prostor učiniti sakrivenim. Sinoć, to je bio slučaj sa levim zidom, dok je zid ispred gledaoca, a iza bine ostao proziran, sa otvorenim pogledom na park. U punoj lepoti ambijenta mogli smo da uživamo kada je podignut zaslon namenjen projektovanju video sadržaja.

 

 

Na plafonu su zlatni ukrasi, jednaki onima koje smo videli napolju. Na staklu siluete ptica i veverica:

 

 

Koncert je počeo u sumrak, kasnije u mraku na staklenoj površini odsjaj scenskog svetla. The Necks negde pred kraj prvog dela koncerta:

 

 

Edited April 18 by Ras

[kralj]

Hah, baš sam hteo da napišem da podseća na Serpentin paviljon Kazujo Sedžime, a ono Fudžimoto. 

 

Radio je i on jedan Serpentin sredinom prošle decenije, to je sve ista škola.

 

Mislim da smo skoro pisali o Fudžimotovoj instalaciji za konkurs povezivanja pristaništa sa Kalemegdanom.

[kralj]

Sjajno Rase! 

[Ras]

Maroje Mrduljaš (betonski spavač) za portal Gradnja: Maroje Mrduljaš za Gradnju: Još živimo u onome što je Jugoslavija izgradila (gradnja.rs)

[Shan Jan]

 

[Ras]

Quote

Forma današnjih crkava ili je iskopirana forma određene srednjovekovne crkve (Gračanica je često kopirana crkva) ili kombinacija arhitektonskih elemenata starih crkava. Dok na srednjovekovnim crkvama možemo da vidimo čistu umetnost u slaganju blokova, današnje crkve nemaju originalna rešenja ni u svojoj konstrukciji i materijalizaciji

 

Quote

Možda je previše optimistično očekivati da današnje srpsko crkveno graditeljstvo prati vreme u kojem se nalazi kada ni naša celokupna arhitektura i urbanizam često ne prate potrebe savremenog čoveka. Međutim, puko kopiranje prošlosti je pogrešan pristup u crkvenoj arhitekturi jer ponavljamo nešto što je neponovljivo i time nesvesno degradiramo naše kulturno nasleđe

 

Citati su iz intervjua arhitektinje Jovana Jovičić za portal Gradnja, koji su na tragu nedavne ovdašnje diskusije o arhitetkturi novoizgrađenih pravoslavnih crkava. Takođe predstavljen je rezultat njenog master rada, odnosno pokušaj modernizacije tradicionalnog stila: Crkva Puž: Ovaj hram Srpske pravoslavne crkve miri tradiciju i 21. vek (gradnja.rs)

 

U tekstu je za ilustraciju dobrog primera modernizacije navedena Crkva Rođenja Presvete Bogorodice izgrađena u Štipini kod Knjaževca.

 

 

Više fotografije te crkve ovde: Mitarh d.o.o. arhitektonski studio

   

 

[Stela]

Plava dvorana se otvara u septembru