Hard n' heavy department

[Filozof manijak]

Nešto novo iz pustinje

 

 

 

[I*m with the pilots]

 

 

https://slovopres.com/earth-primitive-and-deadly-southern-lord/

[ @beyoncé ]

 

Quote

Tvorci drone metala se na svom osmom studijskom albumu superiorno vraćaju drugoj polovini svog žanrovskog čeda, ubacujući usput i vokale, nakon gotovo dve decenije pauze

 

Marko Nikolić

Spiritus movens grupe Dylan Carlson odlučio se da na Primitive and Deadly ode opet u rikverc i na delu se podseti zašto je bendu dao ime po prvom nazivu utemeljivača heavy metala… da da, govorimo o Black Sabbath. Njegova životna pratilja i bubnjarka grupe Adrienne Davis je povodom nekoliko prethodnih albuma, koje je krasio znatno ambijentalniji i rustičniji zvuk, nedavno za Tiny Mix Tapes izjavila da je „folk muzika mesto gde metalci odlaze da umru“.

Izgleda da Carlson još ne namerava da ode na večni počinak. Umesto toga, još jednom je okrenuo novi list i uspeo da ostane veran sebi. Ako je prvi deo opusa grupe (od brutalnog debija Earth 2: Special Low-Frequency Version do 1996. i sjajnog pročišćenja zvuka na albumu Pentastar: In The Style of Demons) predstavljao bučno i beskompromisno oslanjanje na štake Melvins i Black Sabbath na putu do transcendencije, a drugi (od Hex; Or Printing in the Infernal Method iz 2005) pokušaje dosezanja tišine i večnog spokoja uplivom u country, jazz i mikrokozmu ozbiljne muzike, taman kada je počelo da se čini da će Earth u svojim minimalističkim težnjama doći do obrade legendarne Cageove 4’33“ kao završne tačke u procesu permanentne audio-destilacije,  na red je stigao treći deo koji počinje sa ovom pločom, majstorskom sintezom prva dva koja zvučno više baštini prvu fazu a smirujući, zreli efekat na slušaoca temelji na drugom odeljku.

Između prve dve faze zjapi višegodišnja rupa u kojoj se Carlson nekoliko godina odvikavao od heroina i jedno vreme svirao klavir u prenesenom značenju. Kao mladac je bio učesnik na živoj sceni države Vašington, živeći u njenoj prestonici Olimpiji, nedaleko od Sijetla. Bio je cimer sa frontmenom Screaming Trees Markom Laneganom (zajedno su na gajbi slušali sjajne Australijance The New Christs) i drugovao sa Kurtom Cobainom, koji se pojavljivao kao gost na ranim živim albumima Eartha. Nekadašnji roudi Melvinsa upravo je od Carlsona dobio pušku kojom je presudio sam sebi. U skladu sa muzikom koju svira, Carlsonova karijera je tekla mnogo sporije, i i dalje traje.

Već uvodna, epska tema Torn by the Fox of the Crescent Moon utvrđuju bazičnu fizičku zakonitost da je ono što je teško nužno sporo, a gruvajuća furuna stenolikih rifova tepih je za visoke tonove koji evociraju uspomene na ambijentalnije delove legendarne Seasons in the Abyss grupe Slayer. U truckanju je moć, poručuje Carlson ovom temom čiji je kontrapunkt bluzersko hard rock rasplinjavanje u drugom i poslednjem instrumentalu s ove ploče, indikativnog naslova Even Hell Has It’s Heroes. Ostatak albuma (ukupno tri kompozicije) čine pesme s vokalima – u dve je uskočio stari cimer Lanegan, dok u središnjem komadu From The Zodiacal Light briljira Rabia Shaheen Qazi iz grupe Rose Windows, koja nastavlja nisku bisera fenomenalnih ženskih vokala u psihodeličnoj hevi muzici širom sveta – od Isobel Sollenberger iz živih legendi Bardo Pond preko mlađanih Rosalie Cunningham (Purson) i Elin Larsson (Blues Pills) do Faride Lemouchi iz holandske grupe Devil’s Blood, koja je početkom ove godine prestala sa radom nakon smrti njenog brata, gitariste Selima.

Uprkos lako prepoznatljivoj monolitnosti zvuka, razvučenosti pesama i njihovom anti-pop trajanju (najkraća prelazi prag od osam minuta), preslušavanje Primitive and Deadlyja (uzgred, prilično veran naslov) prolazi za tili čas, ostavljajući za sobom moćan trag uverenja da konstantna evolucija i očuvanje ličnog umetničkog integriteta ne moraju nužno biti plod trulog kompromisa, kao da i dalje postoji pregršt muzičara sa vizijom koji svakog sekunda znaju šta rade, prepuštajući se svojim instinktima opstanka zarad nalaženja spokoja u trajnom i vanvremenskom. Upravo u tom poštenju (prema sebi i publici) se i krije eliksir žilave vitalnosti metal muzike kao plodnog žanra koji efikasno briše sve veštački nametnute granice među ljudima.

 

[Nikodije]

nude mi se karte za five finger death punch, veceras na tasu. cuo sam za njih kao sto sam cuo za madagaskar, i sad nemam pojma da li da prihvatim ili ne, da li da upoznam repertoar ili odem na slepo. tjah, uvek neki problemi

 

kakva gejcina sacuvaj boze

 

 

Edited July 2, 2022 by Nikodije

[James Marshall]

Zvuči kao špica za neku jadnu seriju. 

[ragasto]

Uživo možda i bude nešto od njih, studijski snimci su krševi krševa. Isprano, bezlično, beživotno...no, pogledaj žive snimke pa odluči.

[Nikodije]

odlucio sam, idem  nesto sam se smorio danas, pa kad je vec za dz sta ima veze

[Ratamahatta]

Ovi su postali popularni taman negde kad sam prestao da pratim scenu, otišao drug danas na koncert

 

 

[Nikodije]

Solidna narodnjačka svirka za džuskanje, nije bilo loše.

[goofs]

FFDP važi za jak live bend, koncert je bio dobar (mada umeju oni to i mnogo bolje), publika je bila baš dobra, živa, pevali su ljudi, bilo rusvaja…jedino nas je bilo baš malo :( mislim da kad bi sve posetioce nagurao u onaj fan-pit, da se opet ne bi popunio taj sektor.

 

Tuzno mi je malo to, ovi se sad u zivotu nece vratiti u Beograd za novu svirku. Ok, ko njih šiša, ali ni neki drugi osrednji bendovi nece dolaziti, niti ce se lokalni organizatori uopste upustati u rizike organizacije.

[Ratamahatta]

Dolazice uvek Maks Kavalera, Mejdeni, Leprus i Toni Cetinski 

[Nikodije]

6 hours ago, goofs said:

FFDP važi za jak live bend, koncert je bio dobar (mada umeju oni to i mnogo bolje), publika je bila baš dobra, živa, pevali su ljudi, bilo rusvaja…jedino nas je bilo baš malo :( mislim da kad bi sve posetioce nagurao u onaj fan-pit, da se opet ne bi popunio taj sektor.

 

Tuzno mi je malo to, ovi se sad u zivotu nece vratiti u Beograd za novu svirku. Ok, ko njih šiša, ali ni neki drugi osrednji bendovi nece dolaziti, niti ce se lokalni organizatori uopste upustati u rizike organizacije.

 

A i od ovo ljudi što je bilo jedno pola karata je podeljeno čini mi se.

[Reaktor]

12 hours ago, Nikodije said:

Solidna narodnjačka svirka za džuskanje, nije bilo loše.

 

[Nikodije]

16 hours ago, goofs said:

 ali ni neki drugi osrednji bendovi nece dolaziti, niti ce se lokalni organizatori uopste upustati u rizike organizacije.

 

Samo da dodam. Ne samo da ne dolaze osrednji, nego nema više ni velikih. A nema ih jer država to više neće da sufinansira. Npr. za vreme Bote imao si Metallicu i AC/DC na polupraznom JNA (koncert AC/DC na JNA bio je najmanje posećen na celoj turneji) ,i  nema šanse da je to bilo ekonomski isplativo, ali država je to dotirala pa je Metallica došla par godina kasnije opet. Bila je masa metal koncerata u to vreme, 1 Megadeth je svirao u bašti SKC-a, Blind Guardian je dolazi tri puta i masa drugih, veliko je pitanje šta je od toga bilo isplativo. Sada više nema metal koncerata, tj jako ih je malo. Vučić nije zainteresovan to da finansira jer zna da ljudi koji to slušaju ne glasaju za njega. Dolaze samo ovi narodnjaci tipa Maiden, Whitesnake i tako neki koji i dalje imaju publiku i možda jesu isplativi.

[goofs]

Sve se slazem, s tim sto se ne secam da je AC/DC bio slabo posecen, meni nesto u glavi da je bilo prepuno. To i Metalika su cini mi se poslednji koncerti na JNA, ima 15 godina od tada.

SKC je nekada bio sveto mesto za te mid-koncerte, 1200 ljudi je savrsen kapacitet za Beograd, napuni se i svirka bude mocna. Od kad su njega izbacili iz upotrebe forsira se ili Dom Omladine koji je premali, ili onaj Ekspo na Nbgu koji je preveliki, nema toliko beogradske publike da bi bilo isplativo.

 

Metalika, Mejdeni i Ramstajn ce uvek imati pune koncerte u Beogradu, ali van toga...bas slabo.

 

Muse je jednom pravio koncert u Areni za celih 3500 ljudi, nikada se nisu vratili u Bg nakon toga. To je danas jedan od najvecih bendova na svetu.

[*edited by mod]

28 minutes ago, goofs said:

Sve se slazem, s tim sto se ne secam da je AC/DC bio slabo posecen, meni nesto u glavi da je bilo prepuno. To i Metalika su cini mi se poslednji koncerti na JNA, ima 15 godina od tada.

SKC je nekada bio sveto mesto za te mid-koncerte, 1200 ljudi je savrsen kapacitet za Beograd, napuni se i svirka bude mocna. Od kad su njega izbacili iz upotrebe forsira se ili Dom Omladine koji je premali, ili onaj Ekspo na Nbgu koji je preveliki, nema toliko beogradske publike da bi bilo isplativo.

 

Metalika, Mejdeni i Ramstajn ce uvek imati pune koncerte u Beogradu, ali van toga...bas slabo.

 

Muse je jednom pravio koncert u Areni za celih 3500 ljudi, nikada se nisu vratili u Bg nakon toga. To je danas jedan od najvecih bendova na svetu.

+1 za AC DC. Fino puno bilo i to na travi + tribine.