The Boss

[Hella]

bubnjar nema pojma

[Sludge Factory]

Free MP3 Download of Bruce's performance of "Purple Rain" from this show 

[Super Trooper]

Meni poslali kartu iz Rima. Stigla za dva dana. Al kosta sacuvaj boze - ko pola karte.

[Kayser]

Ja sam kliknuo da podizem na dan koncerta

 

Valjda ce biti ok

[Ravanelli]

Kako cete do Rima? Koliko vidim avion je 200€. Ja bih vodio sebe i zenu na neki koncert sa turneje, ali je skoro sve rasprodato

[Super Trooper]

Ja sam kliknuo da podizem na dan koncerta

 

Valjda ce biti ok

Bice ok. Pametno.

[Super Trooper]

Kako cete do Rima? Koliko vidim avion je 200€. Ja bih vodio sebe i zenu na neki koncert sa turneje, ali je skoro sve rasprodato

Ja nasao za 140 eur povratnu, to je najjeftinije. Al sve zajedno, cela akcija... Skupo, sacuvaj boze.

[Kayser]

Ja sam uklopio sa letovanjem, pa cu nekim vozom iz Cinque Terre.

 

edit: u stvari - letovanje sam uklopio sa koncertom :)

Edited May 5, 2016 by Kayser

[Frank Pembleton]

Ajde kad ne mogu da idem, bar posle napišite kako je bilo...

Čisto da se lakše roknem...

 

 

....shit has hit the fan...

[Frank Pembleton]

Slucajno nabasah u Politici

 

Балада као претња

Композиција „Дух Тома Џада” представља суштину певања Бруса Спрингстина о социјалним проблемима и неправдама којима је изложен „мали човек”
Постоје теме које су вечите и које истински уметници у свом стваралаштву, једноставно, не могу да пренебрегну. То су пре свега социјални проблеми, космичка удаљеност између богатих и сиромашних, беда, ратови, криминал, бруталност полиције, безуспешна потрага за било каквим послом, лутања без краја и циља... Рок музичари се никада нису либили да загребу по том блату, покушају да схвате његову суштину и (музичким речником) засучу рукаве да би од свега сачинили нешто што ће бити опомена, пре свега њиховој генерацији, али и онима који су се у њему одавно заглибили. Без наде да ће им будућност бити боља...

У композицији „Дух Тома Џада”, цитирајући проповедникове речи, Брус Спрингстин пева: „Где год су полицајци који некога туку, где год тек рођена беба плаче од глади, где ваздух мирише на борбу, крв и мржњу, погледај ме мајко, тамо ћеш ме наћи. Тамо где постоји човек који се бори за свој став, за пристојан посао, за руку помоћи... Где год се неко бори за слободу, погледај им у очи мајко, видећеш – мене...”

Брус Спрингстин (рођен 23. септембра 1949) је амерички музичар, певач, композитор и хуманитарни активиста, и са таквим референцама његове песме имају посебну тежину и искреност. Инспирацију за композицију „Дух Тома Џада” нашао је, између осталог, у „Балади о Тому Џаду” коју је много година раније написао чувени кантри певач Вуди Гатри (1912–1967). Овај је, опет, идеју за песму добио гледајући истоимени филм, тачније, адаптацију романа Џона Штајнбека од стране, ништа мање познатог, редитеља Џона Форда. Ма колико све поменуто изгледало компликовано, у суштини је логично повезано, а управо та повезаност омогућила је Спрингстину да се (шест деценија касније) идентификује са социјалним покретом у Америци тридесетих година прошлог века и да подигне свој глас у име сиромашних, оних који живе на маргини друштва, практично одбачени, и којима је намењена животна улога вечитих пролазника, не само поред среће и благостања, већ и поред живота достојног човека.

Вреди поменути и да је након слушања Гатријеве „Баладе о Тому Џаду”, Џон Штајнбек аутору упутио писмо следеће садржине: „Дођавола с тобом! У дванаест строфа сместио си све оно за шта је мени била потребна цела књига!”

Како у својој песми каже Вуди Гатри: „Проповедник Кејси је срео Тома Џада на једном старом мосту и рекао му: ‘Дуго сам говорио у божије име. Проповедао сам о богатима и сиромашнима, о томе да радници морају да се удруже јер без тога нећемо имати никакве шансе. Никада...’”

Гатри и Спрингстин су о Тому Џаду певали у различито време. Први почетком шездесетих година прошлог века, а други неких три и по деценије касније (1995). Потреба да се поново подсети на трагедију Америке из тридесетих година, дакле на период пре Другог светског рата, јасно указује на то да се у међувремену мало тога променило. И даље је званично најмоћнија економија света притиснута милионима оних који безуспешно покушавају да се домогну било каквог посла, било где на територији земље коју називају – домовином, на чији позив одлазе на ратишта широм света и у чије име губе животе у безумним акцијама, док њихове породице код куће таворе у беди, сиромаштву и криминалу.

Како је написао један Спрингстинов поштовалац: „‘Дух Тома Џада’ је једна од његових најбољих песама. Она представља саму суштину ауторовог певања о социјалним проблемима и неправдама којима је изложен ‘мали човек’. Ова композиција почиње као једноставна балада, нешто попут ламента, да би се претворила у прави рокерски крик, попут истинске претње.”



---------------------------

Дух Тома Џада

Човек се креће дуж железничких шина

Одлази некуда одакле нема повратка

Патролни мотоцикли шпартају преко превоја

Врућа чорба на логорској ватри испод моста

Линија склоништа пружа се иза угла

Добродошли у нови светски поредак

Породице спавају у аутомобилима на југозападу

Без запослења, без посла, мира или опуштања

Ноћу, аутопут оживи

Али нико никога не лаже куда се упутио

Седим овде уз логорску ватру

У потрази за духом Тома Џада

Он вади молитвеник из своје вреће за спавање

Проповедник седа и бира ослонац

Чекајући час када ће последњи бити први, а први – последњи

У картонској кутији испод подвожњака

Са картом у једном смеру ка обећаној земљи

У стомаку осећаш рупу, а у руци – револвер

Камен ти је јастук за под главу

А градски водовод – купатило

Ноћу, аутопут оживи...

А Том Џад је говорио: „Где год су полицајци који некога туку

Где год тек рођена беба плаче од глади

Где у ваздух мирише на борбу против крви и мржње

Погледај ме мајко, тамо ћеш ме наћи

Где постоји човек који се бори за свој став

Или за пристојан посао, или за руку помоћи

Где год се неко бори за слободу

Погледај им у очи мајко, видећеш – мене...

Ноћу, аутопут оживи...

 

[Ravanelli]

Idem u cirih 31. Jula. Dobio karte

[The Ghost]

Ah, blago tebi....pozdravi onog ortaka.

 

Ja ostadoh jutros do cetiri. Bio live prenos iz Lisabona...set lista skoro perfektna. Na bis This Hard Land, samo Bruce na akusticnoj gitari. Posle tri sata rokanja je tako otpevao tu stvar...kao da mu je poslednja u zivotu.

 

https://www.youtube.com/watch?v=AZx3uWfewd4

 

 

[Ravanelli]

E, pa idem bas sa njim na koncert u Cirih. Tamo zivi sada.

[Frank Pembleton]

Sinoć odgledao parče Milana preko periscopa, plače mi se što nisam tamo....

 

 

 

...shit has hit the fan...

[Ravanelli]

bio juče u cirihu. sasvim sigurno najbolji koncert na kom sam bio u životu.

pukao mu je glas totalno i vidno je bio umoran (mislim da je cirih bio polednji koncert u evropi pre nastavka turneje u USA) pa su se publika i e-street još više angažovali. krenulo je polako u prvom delu sa prove it all night, ties that bind, atlantic city, murder inc, hungry heart (prvi put čuo uživo i zvuči odlično). i onda od sredine kreće marry's place pa je onda  padala kiša koju je rasterana sa waitin for a sunny day!, divljanje nas par na badlands, because the night, born to run, dancing in the dark, 10t avenue, rising, jungleland, obrada shout isley brothersa...završetak naravno twist & shout i la bamba.

 

sa početka sam mislio da se više neću moći toliko cimati oko njegovih koncerata. i karta je po 100e i transport i smeštaj i par dana godišnjeg, njemu pukao glas, umoran, ispunjavaju se b-sides želje publike... i onda negde od marry's place kreće potpuna kafanska svirka. meni je pogotovo dobro došao badlands, na born to run izgubio glas, celo društvo đuskalo... najbolja stvar koju možeš da uradiš za sebe je gazdin koncert. ovo mi je bo četvrti i gledaću da odem makar na jedan na svakoj turneji dok god bude dolazio.

Edited August 1, 2016 by Ravanelli