stednja

[Zabalujev]

Kod nas država može sve, jer - može joj se.

[dare...]

Kod nas država može sve, jer - može joj se.

Članak: "Bankarski Raj" o povlašćenom položaju banaka u Zemlji Srbiji.

Bankarski raj15. april 2009. | Piše: Nebojša Katić | Izvor: PolitikaAko je vlada, pritisnuta Međunarodnim monetarnim fondom, smogla hrabrosti da smanjuje plate i otpušta zaposlene morala bi skupiti hrabrost i da konačno dirne u bankarske profite. Banke u Srbije godinama naplaćaju najveće kamatne marže, a da pri tome plaćaju najniži efektivni porez na dobit u Evropi. Takva kamatna politika je ogroman teret za građane i privredu. Istovremeno, porez na dobit bankarskog sektora zanemariv je doprinos budžetu Srbije.Dok su kamatne stope svetskih valuta u stalnom padu i nalaze se na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, u Srbiji je trend suprotan. Kada svetske kamatne stope padaju, srpske banke podižu svoje marže i time nadoknađuju pad baznih (libor, euribor) stopa. Domaći dužnik je uvek na gubitku.Kamatne stope u Srbiji su u proseku bar dvostruko veće od onih u Hrvatskoj ili Mađarskoj, na primer. Prema poslednjim raspoloživim podacima, prosečna kamatna stopa dostigla je nivo od spektakularnih 21 odsto godišnje. Prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite stanovništvu porasla je na besramnih 57 odsto.S druge strane, nominalna stopa poreza na profit je 10 odsto i jedna je od najnižih u Evropi. U Srbiji, zemlji finansijskih čuda, banke ne plaćaju ni to. Efektivni porez, onaj koji zaista stigne do budžeta Srbije, znatno je niži od 10 odsto. Koristeći besmislene poreske pogodnosti mnoge banke, pogotovo one najveće, godinama nisu plaćale porez.Upravo se u poreskoj sferi najjasnije sagledava ludost sistema, ali i sistem u toj ludosti. Ilustracije radi, banke u Hrvatskoj plaćaju porez po stopi od 20 odsto. Slična je situacija i u ostalim zemljama u okruženju.Ovakve pogodnosti za bankarski sektor moguće su samo uz podršku srpskih ekonomskih vlasti i uz ?intelektualnu? podršku stručne javnosti koja ne vidi apsurde finansijskog sistema ili se bar pravi da ih ne vidi. To dirljivo razumevanje za interese bankarskog sektora ima dugu predistoriju.Srbija se neobjašnjivo lako odlučila da ugasi domaće banke i da bankarski sistem prepusti strancima. To nije bilo dovoljno, pa je i odličan (državni) platni promet, kao i prihod od njega, galantno prenet na banke. Bankama je zatim omogućeno da gotovo sve kreditne operacije obavljaju (efektivno) u stranoj valuti. Time je obesmišljeno postojanja dinara, a svi valutni i kamatni rizici prevaljeni su isključivo na privredu i građane.Kada je privreda potonula pod teretom dugova, vlada je priskočila u pomoć i na budžet prevalila deo privatnog kamatnog tereta. Začuđujuće je da država pri tome nije zahtevala sniženje kamatnih stopa. Naprotiv, ona budžetskim novcem pomaže da kamatne stope ostanu na visokom nivou.Ove mere će se vratiti Srbiji kao bumerang. Budžet je u deficitu, pa će svaki dinar ili evro koji država danas plati bankama za subvenciju kamata, podršku ?puntu? i sično, građani i privreda sutra vraćati kroz rast poreza. Ako porezi ne budu rasli, budžetska izdvajanja za školstvo, zdravstvo, socijalna davanja, za investicije u infrastrukturu dodatno će se smanjivati.I Narodna banka Srbije svojom monetarnom politikom obilato pomaže bankarski sektor. Eksplozivni priliv špekulativnog bankarskog kapitala je doveo do viška novca u opticaju i do permanentnog inflatornog pritiska. Monetarni instrumenti za neutralisanje tog viška novca mogu špekulativni kapital kazniti, ali i nagraditi. Podizanjem stope obavezne rezerve, na primer, špekulativni kapital se kažnjava, a njegov priliv destimuliše.Opredeljenje NBS bilo je drugačije, pa je izabran instrument kojim se špekulanti nagrađuju. Kroz takozvane repo-operacije viškovi novca se povlače iz sistema, ali na tako povučen nekorisni novac NBS plaća ogromnu kamatu. U poslednjih godinu dana ta kamata se kretala između 16 i 19 odsto (efektivno), pa su banke kapital radosno unosile u Srbiju.Na gusarskoj finansijskoj sceni tranzicionih zemalja, repo-operacije su preskup mehanizam za neutralisanje špekulativnog kapitala. Cenu će u krajnjoj instanci ponovo platiti budžet, dakle građani i privreda Srbije.Nužna reforma srpskog poreskog i monetarnog sistema zahteva vreme, ali se neke mere već sada mogu preduzeti. Ako je vlada, pritisnuta MMF-om, smogla hrabrosti da smanjuje plate i otpušta zaposlene, morala bi skupiti hrabrost i da konačno dirne u bankarske profite.Uvođenje dodatnog poreza za banke, od na primer 10 odsto, uz ukidanje bilo kakvih poreskih povlastica bankarskom sektoru morale bi biti prve mere za pomoć praznom budžetu. Dodatna, razumna mera bila bi limitiranje kamatne stope koje banke mogu naplaćivati klijentima. Država mora zaštititi svoje građane i privredu ? ne od tržišta i njegovih zakona već od antitržišne samovolje domaćih monopola i kartela.

I naravno jedan od mnogobrojnih komentara.... (Moguće i da je ciljan ali neka...)

23. hvala g. Katicu sto prica o ovome. Veoma je realno i istinito i ono sto je konstatovao i ono sto je rekao da treba uraditi. Banke nas stvarno deru, a pritom ka sluzbenik u jednoj od njih mogu vam reci da su i uslovi rada nesnosni i veoma teski, jer ljudi na celu moje banke konkretno iako ona ima austrijsko ime su domaci sarlatani koji su dosli do para pod Milosevicevim rezimom. nasi klijenti ulazu u banku i misle da je ona sa sediste u Austriji, ali to nije istrina, jedna od najvecih banaka na nasem trzistu je izdvojeno pravno lice i u slucaju da banka bankrotira centrala banke od koje imamo samo ime nece nista nadoknaditi stedisama, a drzava nema para da nadoknadi, jer ne moze da pokrije tekuci platni deficit sa inostranstvom, a kamoli stedne uloge. Garancije od 50 000 evra je samo deklarativna izjava Vlade na papiru, a za to para nema. Citava prica je naduvena prevara i sramota me je kada mi gradjani a posebno penzioneri dodju u moju filijalu a ja im pricam bogzna sta, a znam da ih deremo... Svi smo hteli Zapad 2000. godine, a dobili smo samo prefarbane mesetare koji stoje iza laznih banaka sa zapadnim imenom. Guverner to zna i on je deo njih. Sve je velika sarena laza. (goxy, 15. april 2009 15:33)

Edited April 15, 2009 by dare...

[čekmeže]

I, šta je rešenje? Državna regulacija privatnog sektora, prpisivanje max provizija, kamatnih stopa i ostalih nameta? Može, ali onda neće biti ni novca u ponudi.Citirani komenar je presmešan - mogu vam reci da su i uslovi rada nesnosni i veoma teski,. Ako ovaj radi u bankarstvu fuck me. Treba ga poslati mesec dana na njivu da kopa da vidi šta su uslovi rada.

[Tresko]

Članak: "Bankarski Raj" o povlašćenom položaju banaka u Zemlji Srbiji.

Bankarski raj15. april 2009. | Piše: Nebojša Katić | Izvor: PolitikaAko je vlada, pritisnuta Međunarodnim monetarnim fondom, smogla hrabrosti da smanjuje plate i otpušta zaposlene morala bi skupiti hrabrost i da konačno dirne u bankarske profite. Banke u Srbije godinama naplaćaju najveće kamatne marže, a da pri tome plaćaju najniži efektivni porez na dobit u Evropi. Takva kamatna politika je ogroman teret za građane i privredu. Istovremeno, porez na dobit bankarskog sektora zanemariv je doprinos budžetu Srbije.Dok su kamatne stope svetskih valuta u stalnom padu i nalaze se na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, u Srbiji je trend suprotan. Kada svetske kamatne stope padaju, srpske banke podižu svoje marže i time nadoknađuju pad baznih (libor, euribor) stopa. Domaći dužnik je uvek na gubitku.Kamatne stope u Srbiji su u proseku bar dvostruko veće od onih u Hrvatskoj ili Mađarskoj, na primer. Prema poslednjim raspoloživim podacima, prosečna kamatna stopa dostigla je nivo od spektakularnih 21 odsto godišnje. Prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite stanovništvu porasla je na besramnih 57 odsto.S druge strane, nominalna stopa poreza na profit je 10 odsto i jedna je od najnižih u Evropi. U Srbiji, zemlji finansijskih čuda, banke ne plaćaju ni to. Efektivni porez, onaj koji zaista stigne do budžeta Srbije, znatno je niži od 10 odsto. Koristeći besmislene poreske pogodnosti mnoge banke, pogotovo one najveće, godinama nisu plaćale porez.Upravo se u poreskoj sferi najjasnije sagledava ludost sistema, ali i sistem u toj ludosti. Ilustracije radi, banke u Hrvatskoj plaćaju porez po stopi od 20 odsto. Slična je situacija i u ostalim zemljama u okruženju.Ovakve pogodnosti za bankarski sektor moguće su samo uz podršku srpskih ekonomskih vlasti i uz ?intelektualnu? podršku stručne javnosti koja ne vidi apsurde finansijskog sistema ili se bar pravi da ih ne vidi. To dirljivo razumevanje za interese bankarskog sektora ima dugu predistoriju.Srbija se neobjašnjivo lako odlučila da ugasi domaće banke i da bankarski sistem prepusti strancima. To nije bilo dovoljno, pa je i odličan (državni) platni promet, kao i prihod od njega, galantno prenet na banke. Bankama je zatim omogućeno da gotovo sve kreditne operacije obavljaju (efektivno) u stranoj valuti. Time je obesmišljeno postojanja dinara, a svi valutni i kamatni rizici prevaljeni su isključivo na privredu i građane.Kada je privreda potonula pod teretom dugova, vlada je priskočila u pomoć i na budžet prevalila deo privatnog kamatnog tereta. Začuđujuće je da država pri tome nije zahtevala sniženje kamatnih stopa. Naprotiv, ona budžetskim novcem pomaže da kamatne stope ostanu na visokom nivou.Ove mere će se vratiti Srbiji kao bumerang. Budžet je u deficitu, pa će svaki dinar ili evro koji država danas plati bankama za subvenciju kamata, podršku ?puntu? i sično, građani i privreda sutra vraćati kroz rast poreza. Ako porezi ne budu rasli, budžetska izdvajanja za školstvo, zdravstvo, socijalna davanja, za investicije u infrastrukturu dodatno će se smanjivati.I Narodna banka Srbije svojom monetarnom politikom obilato pomaže bankarski sektor. Eksplozivni priliv špekulativnog bankarskog kapitala je doveo do viška novca u opticaju i do permanentnog inflatornog pritiska. Monetarni instrumenti za neutralisanje tog viška novca mogu špekulativni kapital kazniti, ali i nagraditi. Podizanjem stope obavezne rezerve, na primer, špekulativni kapital se kažnjava, a njegov priliv destimuliše.Opredeljenje NBS bilo je drugačije, pa je izabran instrument kojim se špekulanti nagrađuju. Kroz takozvane repo-operacije viškovi novca se povlače iz sistema, ali na tako povučen nekorisni novac NBS plaća ogromnu kamatu. U poslednjih godinu dana ta kamata se kretala između 16 i 19 odsto (efektivno), pa su banke kapital radosno unosile u Srbiju.Na gusarskoj finansijskoj sceni tranzicionih zemalja, repo-operacije su preskup mehanizam za neutralisanje špekulativnog kapitala. Cenu će u krajnjoj instanci ponovo platiti budžet, dakle građani i privreda Srbije.Nužna reforma srpskog poreskog i monetarnog sistema zahteva vreme, ali se neke mere već sada mogu preduzeti. Ako je vlada, pritisnuta MMF-om, smogla hrabrosti da smanjuje plate i otpušta zaposlene, morala bi skupiti hrabrost i da konačno dirne u bankarske profite.Uvođenje dodatnog poreza za banke, od na primer 10 odsto, uz ukidanje bilo kakvih poreskih povlastica bankarskom sektoru morale bi biti prve mere za pomoć praznom budžetu. Dodatna, razumna mera bila bi limitiranje kamatne stope koje banke mogu naplaćivati klijentima. Država mora zaštititi svoje građane i privredu ? ne od tržišta i njegovih zakona već od antitržišne samovolje domaćih monopola i kartela.

I naravno jedan od mnogobrojnih komentara.... (Moguće i da je ciljan ali neka...)

Ccccc, gospodin "ekspert" kao i većina eksperata u Srbiji se bavi samo podacima koji mu odgovaraju za ono što je naumio da napiše.Da se malo dublje informisao o tome što piše, otkrio bi da čak i u razvijenim EU zemljama, efektivne kamatne stope (dobro zamaskirane netransparentnošću), ne zaostaju ništa za ovim srpskim, naročito kod kratkročnih pozajmica.Banke toliko deru gradjane u razvijenim EU zemljama, da im se isplati da plaćaju astronomske milionske kazne koje im lepi antitrast zbog netransparetnosti koštanja kredita.Ali, naravno domaći "eksperti", koji nisu nos pomolili nigde, vide samo do vrha svog nosa, ili pišu naručene članke.Stope će krenuti da padaju, kad se smanji zainteresovanost gradjana za kredite.

[Άρης]

Nece padati ako je referentna kamatna stopa NBS visoka a jeste visoka zbog kontrolisanja inflacije. Tu se ne radi o manipulisanju banaka vec sto banke ne zele da vise daju nego sto zaradjuju. U Americi, Britaniji, EU i Japanu je sada obrnuto jer su skoro smanjile kamate skoro na 0 sto ne znaci da je to najpametnije resenje jer moze izazvati veliku inflaciju a problem je veliki kada banke i privreda i stanovnistvo oseti tako niske kamate da se one vrate a upravo se tako kontrolise inflacija a to je tamo sve iznudjeno zbog kraha kreditnog trzista.

[MrX]

Kada banke izlaze sa ponudama za dan (nedelju) stednje? Gde ulagati?

[pacey defender]

sta se ocekuje po pitanju vrednosti americkog dolara? da li je dobro odmah dolare promeniti u evre pa da to baci na stednju po kamati koja je u eurima ipak veca, ili da dolare lageruje u eurima na orocenoj stednji pa da se nada da ce dolar u medjuvremenu ojacati u odnosu na euro?

[čekmeže]

Ne znam šta će biti sa dolarom, ali vidi ovokurs je prilično stabilan, promeniš dolare u dinare, recimo u AIK banci k. stopa 9 posto na mesec dana za dinare. A ako krene sranje, nude ti da prevedeš dinarsku u evrovsku štednju bez gubitka kamate (za evrove im je 6 i po na godinu dana). Meni izgleda ok.

[placenik]

I meni treba savet u koju banku uloziti evrove. Nesto se ucutale banke za nedelju stednje...

[Lezilebovich]

Mislim da trenutno banke imaju visak pare i nemaju gde da ih plasiraju, pa je zbog toga tisina oko nedelje stednje, samo se krediti reklamiraju...

[Alphons]

meni danas stiglo pismo od Privredne Banke Beograd u kome kažu da će ceo mesec novembar biti mesec štednje.

[yolo]

i jel kazu jos nesto?

[Tresko]

sta se ocekuje po pitanju vrednosti americkog dolara? da li je dobro odmah dolare promeniti u evre pa da to baci na stednju po kamati koja je u eurima ipak veca, ili da dolare lageruje u eurima na orocenoj stednji pa da se nada da ce dolar u medjuvremenu ojacati u odnosu na euro?

Neka predvidjanja kažu da će USD da tone do negde 1,60 cca.Zato, onaj savet, da ako imaš USD, možeš komotno da ih konvertuješ u RSD, jer je kurs prilično stabilan, i ubiraš solidnu kamatu. Ako zagusti, lako zbrišeš u EUR.

[Sokrat]

Neka predvidjanja kažu da će USD da tone do negde 1,60 cca.Zato, onaj savet, da ako imaš USD, možeš komotno da ih konvertuješ u RSD, jer je kurs prilično stabilan, i ubiraš solidnu kamatu. Ako zagusti, lako zbrišeš u EUR.

Kolika je kamata na orocena sredstva u Italiji? Ovde se, cini mi se, krece izmedju 4 i 7 procenata za EUR.

[Tresko]

Kolika je kamata na orocena sredstva u Italiji? Ovde se, cini mi se, krece izmedju 4 i 7 procenata za EUR.

Oročena štednja nije mnogo popularna u Italiji, a kamate na takva sredstva variraju. U proseku su negde oko 1,5-1,7%.Svi koji žele da oročavaju pare, kupuju Državne obveznice sa anuitetima, ili Blagajničke zapise trezora. E, tu je već ogroman promet, a kamate idu i do 10%, u zavisnosti od vremena dospeća.