Politika

[kim_philby]

tacno. e sada sto to nije ni istorija ni knjizvenost neka brinu istoricari i knjizevnici. nije to briga sitnih politikanata koji se kriju pod togom pesnistva.

[Turnbull]

КАКО (НЕ)ЧУВАМО СРПСКИ ЈЕЗИК Неиздрживо насиље над језичком културомСви називи наших болница су искључиво на страним језицима,иако народ који се тамо лечи говори искључиво српским језикомОд Славије до Калемегдана, у Булевару краља Александра, на Црвеном крсту, Звездари, Карабурми, Миљаковцу, Дорћолу, у читавом Београду, називи локала и фирми, исписани су латиницом, на неком страном језику, најчешће енглеском: Krompiwood, Fast food, Snack bar, Trefolino, Nikola’ s, Nesal jeans, Restaurant..Зашто уместо „Underwear” не би писало „Доње рубље”. Као да смо у Лондону, Њујорку, Паризу... Тако је у читавој Србији. Ништа на српском, ништа на ћирилици. Тек понегде: Апотека, Пекара, Оптичар, Обућар, Стаклорезац... Питали смо наше угледне лингвисте, шта се догађа са српским језиком, како сачувати наш језик и писмо?Српски књижевни језик, у својој не баш дугој историји, истиче проф. др Милош Ковачевић, пролазио је кроз различите кризе, али вероватно никада није био у кризи као данас. Чак и кад оставимо по страни његов идентитетски статус, тј. проблеме који проистичу из различитих именовања његових варијаната, велики је број проблема у вези са његовом данашњом употребом. Они проистичу, пре свега, из његовог друштвеног и институционалног статуса. Српски језик, једноставно речено, нема одговарајући статус у образовном систему, јер се данас једино учи у основној школи. На свим вишим нивоима школовања – српског језика, готово, да нема. Чак и кад га има, има га само формално, у плану, а не у реализацији, као на пример у средњој школи. На факултетима српског језика – иако се на њему изводи настава свих предмета – такође нема.Страни називи локала у СрбијиСрпски језик је врло мало заступљен и на студијама новинарства. Па како онда да нам новинари буду писмени. Зар се онда треба чудити с каквим се језиком сусрећемо у новинама данас. О телевизији да и не говоримо: ту као да су и заборавили на ортоепска (правоговорна) правила. Данас је у моди „поенглежени” српски, „англосрпски” (како рече Т. Прћић).Утицај енглеског толико је велики да он ништи и општеважећа правила српскога језика, какво је нпр. оно о једначењу сугласника по звучности, из којег се изузимају готово све енглеске позајмљенице: нокдаун, апдејтовати, блокбастер, скејтборд, глобтротер, Мекдоналдс, фишбургер и сл. Кризи српскога језика, наглашава Ковачевић, доприносе и србисти: некад најједноставнији, данас је српски правопис међу најкомпликованијима. Али, највећи проблем свакако јесте урушени углед српског књижевног језика, како на институционалном нивоу, тако и код његових говорника.Српски језик, каже проф. др Александар Милановић, угрожен је данас и споља и изнутра. Споља, српски језик угрожавају они који праве од њега, у политичким и универзитетским кабинетима, нове језике; они који српске књиге, штампане латиницом, у библиотекама проглашавају хрватским; они који тврде на научним скуповима да је и ћирилица хрватска; они који цртају у уџбеницима фалсификоване дијалекатске карте; они који одричу, у историјама књижевности, припадност дубровачке књижевности српском културном корпусу; они који прекрајају, у историјама језика, српску језичку прошлост. Спољашњи напади су за нас мањи проблем, из простог разлога што на њих мање можемо да утичемо и што их не генеришемо сами.Изнутра, српски језик угрожавају они који у политичким кабинетима онемогућавају већи број часова матерњег језика у школама; они који дозвољавају доминацију енглеског језика у јавној сфери (рекламе, називи фирми), без обавезе плаћања додатног пореза на такав луксуз; они који толеришу језички наказне хрватске титлове на српском јавном сервису; они који сматрају да је у Србији угрожена латиница; они који допуштају понижавајући статус нашег језика у школама у дијаспори, као и у иностраним лекторатима и катедрама где се изучава; они који мисле да је ћирилица сељачко писмо с којим не можемо у Европу, јер је странци не разумеју и који консеквентно закључују да Француз не разуме написано „посластичарница”, али разуме „poslastičarnica”; они који југословенски навијају за српскохрватски језик наспрам хрватског (чак и „Партизанов” тренер Вујошевић недавно изјави: „Не говорим црногорски, већ српскохрватски”); они који стварају хибридни англосрпски језик, доминантан нимало случајно управо у тзв. културним водичима, који се бесплатно деле по тржним центрима; они који не реагују на катастрофалан начин изражавања у штампаним и електронским медијима.Насиље које над језичком културом врше бројни медијски вулгаризми, колоквијализми и све могуће језичке и стилске грешке у жутој штампи просто је неиздрживо. Ипак, закључује Милановић, српски језик највише угрожавају они који не читају.Данас у Србији, примећује Миле Медић, уредник Језичке трибине Удружења књижевника Србије, нема здравствене установе у чијем називу можете наћи неку српску реч. Сви називи наших болница су искључиво на страним језицима, иако народ који се тамо лечи говори искључиво српским језиком. Тамо где је донедавно било породилиште, данас је акушерска клиника, тамо где је била дечја болница, сада је педијатријска клиника. Офталмолошка клиника је тамо где је била болница за очне болести, а језиколомна оториноларингологија је тамо где је била болница за уво, грло и нос. Дерматологија и венерологија је тамо где је била болница за кожне и полне болести. Уместо болнице за плућне болести налази се пулмологија, уместо болести крви, стоји хематологија и тако је свуда где су још недавно биле болнице.Народ нема ништа вредније и веће од језика.Језик држи народ на окупу, наглашава Медић, чвршће него земља. Народ може да изгуби земљу, да другу земљу задобије, и да опстане. Опстане у језику, својој највећој тврђави.У језику је све што један народ чини народом, а човека човеком.Зоран Радисављевић-----------------------------------------------------------Грешке у „Политици”– Нажалост, и у „Политици”, језички престижним новинама, можемо прочитати: Четворица припадника „Алкатраза” је дан касније побегла из Београда; у којима су дубинским лоптама попут стрелама пробијали бедем „црно-белих”; Баста се усталио у тим Удинезеа; Сменом генерација у којој су стигли и Дивац и Паспаљ; Бабовић и Смиљанић држали су „Партизанову” средину терена одолевавши притисцима; који се најпре вешто ослободио својих најближих пратиоца – указује др Александар Милановић.

Samo da se podsetimo, Mile Medić je ovaj lik.Jebena Politika. Kakvo đubre od novine. Kakvi tabloidi, Politika je najveće zlo, bila i ostala.

[Turnbull]

Jebote, još jedan! Pa ovo je dno-dna, 1991. all over again. Kakvo govno od novine.

ДРУШТВО ХАЗУ својата Мирослављево јеванђељеРазлог ове клептоманске амбиције је теза савремених хрватских историчара да сви ћирилски споменици западно од Дрине припадају хрватској културној баштиниПрофесор Ђорђе ЈанковићМирослављево јеванђеље, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик, проглашен је за „дјело писано хрватском ћирилицом и старославенским језиком хрватске редакције”!То је обзнањено на међународном научном скупу „Хрватска ћирилична баштина”, одржаном крајем прошлог месеца у Загребу, под окриљем Хрватске академије знаности и умјетности, а поводом петстоте годишњице ћириличног „Дубровачког молитвеника”, штампаног у Венецији 1512. године. Ово клептоманско откриће промовисао је један од учесника скупа, Кристијан Кухар са загребачког Старославенског института.Већ две деценије хрватски језикословци и историчари средњовековља присвајају овај култни српски спис настао под покровитељством Немањиног брата, хумског кнеза Мирослава. Један од њих, Милко Брковић, историчар из Завода за повијесне знаности ХАЗУ и професор Мостарског свеучилишта, тврди да је језик Мирослављевог јеванђеља „хрватска редакција старославенских глагољских књига”.Међутим, својатање чувеног јеванђеља само је сегмент хрватских аспирација на читаво средњовековно српско културно наслеђе у Босни, Херцеговини и Далмацији.„Ова хрватска чежња континуирана је на аустријску културну политику у Босни и Херцеговини”, сматра археолог Ђорђе Јанковић, професор на Академији за конзервацију и рестаурацију СПЦ. Један од кључних потеза у стварању „босанске” нације и културе било је преименовање историјског босанско-херцеговачког и приморског (далматинског) писма, ћирилице, у „босанчицу”. За надгробне споменике, мраморове, скован је дотад непознати термин „стећци”. Тако су ћирилични натписи на мраморју постали епитафи писани „босанчицом на стећцима”.А од деведесетих година прошлог века хрватски аутори замењују термин босанчица изразом „хрватска ћирилица”.Овај, пре свега ментални, страховити заокрет у односу према омраженој ћирилици, пред широм публиком настоји се оправдати на прилично духовите начине. Тако се истиче супремација „трописмене” хрватске културе (латиничне, глагољичне и ћириличне) над другим европским националним, „једнописменим” културним корпусима. А хрватски аутор Винко Грубишић, смело и искрено тумачи да је разлог хрватског отпора према ћирилици „страх од препознавања себе у другима”.Даље, амбициозни хрватски иноватори морали су се одрећи теза великих имена српскохрватске лингвистике, католика, Ватрослава Јагића и Милана Решетара. Јагић је установио да средњовековни глагољички корпус припада хрватској филологији, а ћирилични српској, а Решетар је објаснио откуд разлике у српској ћирилици западно и источно од Дрине.Дубровчанин Милан Решетар је утврдио да тип српске ћирилице који је назван босанчицом потиче с двора краља Драгутина Немањића, односно да је реч о брзописној ћирилици. Користила се за исписивање повеља, посветних натписа и епитафа на мраморју, а одликују је лигатуре (спајање слова) и скраћивање речи што је обележавано титлама (знацима за испуштена слова).Хрватски жал за Мирослављевим јеванђељем лако је разумљив кад се има у виду да су многи најстарији српски ћирилични артефакти похрањени по хрватским збиркама и музејима.Такав је случај с Поваљским прагом (12. век) који се налази у сплитском Музеју хрватских археолошких споменика или с Хумачком плочом, такође из 12. века, која је 1867. године била узидана у зграду фрањевачког самостана у Хумцу код Љубушког, а данас се налази у музејској збирци овог самостана. Оба поменута епиграфа описана су у четвртом издању књиге Бранкице Чигоје„Најстарији српски ћирилски натписи”, објављене пре четири године у Београду.На наше питање зашто академска заједница Србије прећуткује ове и сличне провокације које стижу из Хрватске, наш саговорник, професор Јанковић, одговара: „Не постоје одговарајући академски изрази којима би изразио своје мишљење о овдашњој академској заједници”.Глагољаши пишу ћирилицомИлустративан пример хрватског присвајања ћириличних споменика је ћирилични натпис уклесан у камену, нађен 2003. године на локалитету Подворнице у Лиштанима код Ливна. Археолошким захватом на локалном гробљу откривена је плоча са следећим, мајсторски урезаним текстом:„Овде лежи поп Тјеходраг који је имао пет синова и сви су убијени у истој години”.Хрватска ауторска тројка, тумачи налаза, датирали су овај епиграф у 12. век и утврдили су да је реч о хрватском „попу глагољашу”. Будући да је већ тада католичким свештеницима била строго забрањена женидба, поменута тројка извела је мисаони дриблинг: „Као нелатински свећеник могао је имати дјецу са законитом супругом на ваљан, али не и на допуштени начин”.Међутим, како објаснити да католички „нелатински” свештеник (који се не користи латиницом већ глагољицом) има епитаф исписан ћирилицом? И ту је нађен соломонски излаз из ребуса: попу Тјеходрагу ћирилица је служила за „свакодневну употребу”!Милан Четникобјављено: 09/12/2012

Edit: ko se ne seća Milana nomen est omen Četnika, mali podsetnik. Edited December 9, 2012 by Syme

[koksy]

Jebote, još jedan! Pa ovo je dno-dna, 1991. all over again. Kakvo govno od novine.

Kakvo neverovatno đubre od teksta.

Kada kažem govnine.

Jebena Politika. Kakvo đubre od novine. Kakvi tabloidi, Politika je najveće zlo, bila i ostala.

syme brate, rečnik ti je baš bogat u poslednje vreme

[Turnbull]

Kakva tema, takav i rečnik.

[Turnbull]

Na novini, PoliticiSastali se svi Četnici

[notenoughreasonsforclaire]

Samo da se podsetimo, Mile Medić je ovaj lik.Jebena Politika. Kakvo đubre od novine. Kakvi tabloidi, Politika je najveće zlo, bila i ostala.

Jebote, još jedan! Pa ovo je dno-dna, 1991. all over again. Kakvo govno od novine.Edit: ko se ne seća Milana nomen est omen Četnika, mali podsetnik.

E, si vid'o i Peru Pajića i Radu S. koja je, doduše, nešto blaža, ali ima zanimljiva poređenja? Kao i ML iz istog broja.

Na novini, PoliticiSastali se svi Četnici

Ima još, moj Syme.

У времену Аустроугарске власти 1918. године, стрељано је више од 80 становника села Драговољића и Лукова, због убиства аустријског официра Фрања Ферјанчића. Након ослобођења и најновијих демократских промена у Црној Гори мало се променио однос актуелне власти према житељима овог села у којем је, по последњем попису, већинско становништво српско.

Svaka čast na perfidnosti.A, evo i profesora FPN-a...Ja zaista želim da mogu da čitam "Politiku" bez ikakvih uzrujavanja. Izgleda da to još uvek nije moguće.

[Turnbull]

E, si vid'o i Peru Pajića i Radu S. koja je, doduše, nešto blaža, ali ima zanimljiva poređenja? Kao i ML iz istog broja.Ima još, moj Syme.Svaka čast na perfidnosti.A, evo i profesora FPN-a...Ja zaista želim da mogu da čitam "Politiku" bez ikakvih uzrujavanja. Izgleda da to još uvek nije moguće.

U je, goldmine. A voleo bih da mi neko stručan kaže da li je ovaj Lerov citat na koji se poziva Rada S. pravi ili apokrifan. Zaista ne znam, ali mi zvuči vrlo nategnuto.

Када размишљам о друштвеној бризи за очување правилности и лепоте српског језика, за неговање културне баштине и традиције уопште, често се и нерадо сетим једног давног и давно објављеног документа са изјавом немачког генерала Лера, који је командовао шестоаприлским бомбардовањем Београда 1941. године. На саслушању, 1945, на питање зашто је бомбардована Народна библиотека када није војни објекат, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет вашег народа. Требало је потом да уништимо српску интелигенцију, обезглавимо врх Српске православне цркве, као и калуђере и монахиње српских манастира. Тек кад уништимо библиотеку и њих, Срби се неће имати више око чега окупљати.“

[Turnbull]

Evo iste priče i kod Zorana Hristića, kod koga su zapravo gori oslobodioci nego okupatori (očekivano):

Kada su, na kraju Drugog svetskog rata, „prosvećeni oslobodioci“ druga nam Tita pobili obrazovane i bogate Beograđane (ne tajkune), a beogradska mladež poslata da izgine na Sremskom frontu, bio je zarobljen fašistički general Ler. Prema svedočenju našeg prevodioca, „oslobodioci“ su mu postavili nesuvislo pitanje: „Zašto je bombardovana i uništena Narodna biblioteka Srbije“? Iznenađeni Ler je objasnio notornu istinu: „Da se zatre svaki, relevantni, podatak o srpskom narodu.“ Anđeli srpstva pod pojmom „biblioteka“ podrazumevaju izbor bejzbol palica.

[Аврам Гојић]

meni ovo zvuci kao ona prica da je Majls Dejvis bio u Guci. svi ponavljaju, niko da stavi prst na celo.

[Turnbull]

Evo je čak i u Republici. Zaista bih voleo da čujem PPP eksperte za WWII.

[Аврам Гојић]

Evo je čak i u Republici. Zaista bih voleo da čujem PPP eksperte za WWII.

plus jean. malo mi je cudna prica

[notenoughreasonsforclaire]

Izvor:

У послератном интервју, немачки генерал Лер је о свему овоме отворио душу:Одговор на питање новинара: „Сада, кад смо изгубили рат, могу да кажем да је разарање Београда била заповест мог Фирера. Он ми је заповедио да разорим Београд. Већ при првом нападу, требало је да разоримо Српску народну библиотеку“.Питање: „Зашто управо Српску народну библиотеку?“Одговор: „Јер је ова институција чувала све оно што је столећима чинило идентитет овог народа“.Питање: „Шта је још Фирер наредио?“Одговор: „Да уништимо српску интелигенцију и да обезглавимо Српску православну цркву, као прво – патријарха Гаврила Дожића, митрополита Петра Зимоњића и епископа Николаја Велимировића, а потом и монахе по српским православним манастирима“.Питање: „Зашто?“Одговор: „Зато што су ти манастири вековима били место управљања и доказ егзистенције српског народа на овим просторима“.

[Dr Arslanagić]

Pokusacu da pronadjem Lerovo saslusanje, i mene interesuje sta je rekao...

[Frank Pembleton]

meni ovo zvuci kao ona prica da je Majls Dejvis bio u Guci. svi ponavljaju, niko da stavi prst na celo.

Naravno da nije za poredjenje, ali tako egzistiraju neke price.Npr. znam da je jedan poznati reziser trazio u arhivi UN snimak kako Hruscov lupa cipelom o sto...Naravno ni traga tome....