Klasična muzika

[batticuore]

Posto sam manje vise laik za klasiku, molio bih neki komentar od boljih poznavalaca apropo Gustava Malera, meni se njegov rad dopada

evo malo prepiske, nadam se da će proći, a ti slobodno pitaj/traži dalje. :) u tekstu Gustav Maler - naš savremenik Pjer Bulez piše o tome kako je Maler izazvao revoluciju u svetu simfonije: "Baš kao što je Vagner uništio veštački red u operi kako bi inicirao daleko kreativniji odnos prema muzičkoj drami, tako je Maler radikalno izmenio simfoniju, uništavajući njen preterano uredno sređen milje i uvodeći svoje halucinantne vizije u to sveto mesto gde je veličana Logika. Lik koji Maler evocira je Betoven, prethodni ''varvarin'' koji je u svoje vreme širio sličnu zabunu i nered i takođe proširio, preko ''razumnog'', forme koje je sam uzimao kao model. Malerova vizija i njegove metode imale su epsku dimenziju, pripovedačku, romanesknu. Naziv simfonija ostaje nepromenjen, kao i principi diferenciranja stavova - sonatni oblik, skerco, lagani stav i finale - mada im se broj i red stalno menjaju od dela do dela. Često uključivanje vokalnog elementa i upotreba pozorišnih efekata, kao što su instrumenti izvan podijuma, oslabili su ono što je jednom bio jasno definisan oblik. Takva sloboda u korišćenju materijala moguća je jedino u svetu romantizma. Maler je odbacio ideje homogenosti i hijerarhije kao apsurdne i nevažne i bila mu je bitna jedino njegova lična vizija, sa svom svojom otmenošću i trivijalnošću, sa svojim trenucima tenzije i odmora"...

[Lale Gator]

"Baš kao što je Vagner uništio veštački red u operi kako bi inicirao daleko kreativniji odnos prema muzičkoj drami, tako je Maler radikalno izmenio simfoniju, uništavajući njen preterano uredno sređen milje i uvodeći svoje halucinantne vizije u to sveto mesto gde je veličana Logika. Lik koji Maler evocira je Betoven, prethodni ''varvarin'' koji je u svoje vreme širio sličnu zabunu i nered i takođe proširio, preko ''razumnog'', forme koje je sam uzimao kao model. Malerova vizija i njegove metode imale su epsku dimenziju, pripovedačku, romanesknu. Naziv simfonija ostaje nepromenjen, kao i principi diferenciranja stavova - sonatni oblik, skerco, lagani stav i finale - mada im se broj i red stalno menjaju od dela do dela. Često uključivanje vokalnog elementa i upotreba pozorišnih efekata, kao što su instrumenti izvan podijuma, oslabili su ono što je jednom bio jasno definisan oblik. Takva sloboda u korišćenju materijala moguća je jedino u svetu romantizma. Maler je odbacio ideje homogenosti i hijerarhije kao apsurdne i nevažne i bila mu je bitna jedino njegova lična vizija, sa svom svojom otmenošću i trivijalnošću, sa svojim trenucima tenzije i odmora"...

Radio Beograd 2 style

[batticuore]

Radio Beograd 2 style

ako ti se ne sviđa, ti se nemoj udubljivati. a to je prepisan prevod. :P ili hoćeš da se oglasim kad savladam E-novine style?

[Lale Gator]

Nemoj e-novine, preferiram Radio Beograd 2... Uostalom, odvrni nekad njihovu frekvenciju, noćni program je sjajan.

[Filipenko]

Jep, Mahler ima fantastičnih stvari, posebno za one koji vole da vide i nešto što nije tako striktno i što ima neku sopstvenu formu, princip, bit, drugačiju od onoga na šta svi odmah pomisle kada se pomene klasika...Zanimljivo je da je imao 9 simfonija, pokušao da napiše desetu, ali nije stigao - isto kao i Betoven

[batticuore]

Jep, Mahler ima fantastičnih stvari, posebno za one koji vole da vide i nešto što nije tako striktno i što ima neku sopstvenu formu, princip, bit, drugačiju od onoga na šta svi odmah pomisle kada se pomene klasika...Zanimljivo je da je imao 9 simfonija, pokušao da napiše desetu, ali nije stigao - isto kao i Betoven

da, Malerove simfonije nemaju tu 'arhitektonsku' cvrstinu klasicarske forme koju je prvi postavio Jozef Hajdn, Mocart dodatno razgradio i sadrzajno obogatio, a Betoven doveo do gotovo savrsenstva kad je rec o klasicarskom idealu jedinstva sadrzaja i forme. Posto Maler ipak pripada (poznom) romantizmu, to je sasvim druga prica. Takodje, Maler je specifican romanticar jer u nekim svojim delima vec zalazi u ekspresionizam. Onaj youtube koji je garoviks okacio je upravo primer takvog, 'ekspresionistickog' Malera ('poigravanje' sa decjom pesmom).

[yolo]

Da salutira, salutira.Da hebe kewoo kako to sve zvuči, hebe.edit: 4:38 na drugom videu, početak 4. stava...orgazam, šta drugo...

juce sam igrom slucaja naleteo na buvljaku na nesto sto trazim jako dugo, a to je furtvenglerovo citanje betovenove 5. simfonije iz 1947. godine (LP ploca, naravno). ljudi, ako volite betovena, nadjite ovo kako znate i umete - citav jedan novi svet se otvara - ucinite napor i probijte se kroz ogranicenja mono snimka snimljenog odmah posle 2. sv.rata. nakon ovog izvodjenja, pocinjem da verujem da smo - kada je betoven u pitanju - manje vise svi zrtve jednog stereotipa koji je nametnuo upravo fon karajan, a to je insistiranje na tempu i tevtonskoj disciplini. furtvengler vodi orkestar u sporijem tempu ali daleko lirskije i "dublje" u tkivo simfonije, sa manje popeznosti a vise emocija. savrseno.

[harper lee]

I za kraj jedna polumolba - postoji li igde snimak Horovica u trenutku sviranja ovog (ili bilo kog) Bumbarovog leta? Na YouTube-u ne nađoh (možda ima, ne kažem), skrenuta mi je pažnja svojevremeno na tu stvar, živo me zanima kako je odsvirao ovo tehnički, lud je totalno.

Mislim da je ovo snimak iz Pariza iz 1932. godine i da ne postoji video zapis.

[harper lee]

juce sam igrom slucaja naleteo na buvljaku na nesto sto trazim jako dugo, a to je furtvenglerovo citanje betovenove 5. simfonije iz 1947. godine (LP ploca, naravno). ljudi, ako volite betovena, nadjite ovo kako znate i umete - citav jedan novi svet se otvara - ucinite napor i probijte se kroz ogranicenja mono snimka snimljenog odmah posle 2. sv.rata. nakon ovog izvodjenja, pocinjem da verujem da smo - kada je betoven u pitanju - manje vise svi zrtve jednog stereotipa koji je nametnuo upravo fon karajan, a to je insistiranje na tempu i tevtonskoj disciplini. furtvengler vodi orkestar u sporijem tempu ali daleko lirskije i "dublje" u tkivo simfonije, sa manje popeznosti a vise emocija. savrseno.

Tacno. I to ne samo Karajan, cak ne najvise Karajan. Za klavir, na primer, su bezocno gurane Snabelove interpretacije koje su muzicki savrsene ali me posle nekih brzih pasaza glava zaboli od tolikog cekicanja. Za usporedbu uzeti, recimo, Emila Gilelsa. Cesto se, cini mi se svesno, zaboravlja da je Betoven samo jednom nogom u klasicizmu a drugom debelo u romantizmu.Kad vec pomenu Barenboim-a, kako sam se jednom zajebao nabavljajuci njegovu kolekciju Sopenovih Nokturna. Barenboim-a kao pijanistu zaobidji u sirokom luku. <_<

[Filipenko]

Ne dirati Artura Šnabela Takođe, ne usporavati Betovena! Ne trebaju nam pussy kompozicije, a ako vam se baš tako nešto sluša uzmite nekog Francuza :wub:Evo dokaza da nismo žrtve Karajana. Italiano vero, drnda Bekija™ grđe no Švabenzi bite Kad god sam slušao "Betovena na liričarski način", a dešavalo se jer ima mnoštvo takvih interpretacija, to mi je uvek delovalo nekako...bezveze. Može biti da sam žrtva tevtonizma, ali upravo to i jeste ono što cenim kod njega. To i jeste ono što ga čini posebnim, ta brutalnost i, da upotrebim taj izraz, nadrndanost. Nažalost, to je jedan od onih za koje nikada nećemo znati kako su zaista želeli da zvuče njihova dela jer nikada nećemo imati tonski zapis, pa da znamo njihove intencije. Ipak, ako je po komentarima onog vremena, pa i do zdrave logike, Betovenova muzika je upravo onakva kakav je on bio - prek, strog, surov, genijalan, neurotičan, sa tendencijama ka totalnoj papazjaniji koja se sledećeg momenta pretvori u nešto najbolje u našim životima :) Doduše, kada ovo kažem, više govorim o simfonijama. Ipak su npr. klavirske kompozicije nešto drugo, što je u dobroj meri nastajalo u neko drugo vreme njegovog života dok nije gluveo i ludeo, te dok je svirao u najlepšim bečkim salonima za prefinjenu gospodu i aristokratiju...Može biti da za njih ima više smisla ovo što harper govori.

[yolo]

ne'am pojma, meni licno za konacan odgovor prosto nedostaje komparativna metodologija - znaci 1 na 1 isti kvalitet snimka. ovako ove nafircane deutsche gramophon produkcije koje zvuce kao da nemacka armija krece u finalni napad na staljingrad, protiv nekog jadnog sio mi ga djura posleratnog mono snimka iz koga probija neka bizarna lepota.inace na tu evokativniju stranu vuce isto i karl bohm. bohm - furtwaengler - karajan, to bi trebalo da bude najbolje sto se dovatilo betovena, valjda. od ne-nemaca, lorin maazel.

[Filipenko]

Rezurektujmo topić™. Malo najlepše violine sveta u funkciji mocartizma, a sve to pod dirigentskom palicom najtevtonskijeg Srbina koga je Makedonija ikada dala.

[Anonymous]

David Barenboim & Berliner Staatskapelle izvođenje 9-te Betovenove je izgleda jedini način da me neko skine sa barokne muzike.

[batticuore]

za moje Betovenofile, nesto malo po mom izboru. Klavirski koncert br. 4, G-dur, drugi stav. :) Sjajno izvodjenje+predivna kompozicija. ne trose mi se reci...edit: ne volim rasparcano slusanje ciklicnih formi, a upravo sam okacila prakticno isecak dela. izvinite.

Edited July 2, 2009 by batticuore

[yolo]

haha, ali koliko je skandalozno BGF odsvirala malerovu 6. simfoniju na zatvaranju sezone prosli petak, jezus marija. pritom, publika se ubi od ovacija. neko je tamo bio lud, ili nas dvoje ili njih 500-600!