SF i fantasy

[B_B]

Ispostavilo se zadnjih godina da mi pored "normalnog" citanja, prija citati paralelno neki fantasy serijal...Poceo sam Red Country i time zavrsavam sa First Law svijetom, a Half a King ne bih pocinjao dok ne zavrsi sa trilogijom.

 

Treba mi preporuka za sledecu godinu. Sta bih mogao sledece poceti? Imam Mistborn, imam Kingkiller Chronicle, koji jos nije zavrsen - a nije ni Mistborn, ako dobro kapiram, ali ima vise knjiga. Imam od Brent Weeksa Lightbringer...Valja li ista od toga? Neka druga preporuka? Hvala.

[malkin]

nabasah pre neki dan na 1 skorašnju disertaciju o Tolkinu, pa sam je malo prelistavao. deluje dosta zanimljivo, posebno meni koji pojma nisam imao o Tolkinovom akademskom radu a za koji se tvrdi da je ključan za razumevanje Tolkinove fikcije. možda će još nekoga da interesuje, sad kad je Vajs demistifikovao™ Tolkina.

 

 

Abstract: This thesis asserts that J.R.R. Tolkien recreates Beowulf for the twentieth century. His 1936 lecture, ‘Beowulf: The Monsters and the Critics’ sets the tone not only for twentieth century criticism of the text, but also Tolkien’s own fictional project: creating an imagined world in which ‘new Scripture and old tradition touched and ignited’. At the core of his analysis of Beowulf, and at the core of his own Middle-earth, are the monsters. He creates creatures that are an ignition of past and present, forming characters that defy allegory and simple moral categorization. To demonstrate the necessity of reading Tolkien’s Middle-earth through the lens of his 1936 lecture, I begin by examining the broad literary source material that Tolkien draws into his creative process. I assert that an understanding of the formation of monstrosity, from classical, Augustinian, late medieval, Renaissance, Restoration and Gothic sources, is fundamental to seeing the complexity, and thus the didactic element, of Tolkien’s monsters.

As a medieval scholar and professor, Tolkien’s focus on the educational potential of a text appears in his critical work and is enacted in his fiction. Tolkien takes on a mode of writing categorized as Wisdom Literature: he writes a series of texts that demonstrate the imperative lesson that ‘swa sceal man don’ (so shall man do) found in Beowulf. Tolkien’s fiction takes up this challenge, demonstrating for the reader what a hero must do when faced with the moral and physical challenge of the monster. Monsters are a primarily didactic tool, demonstrating vice and providing challenges for the hero to overcome. Monsters are at the core of Tolkien’s critical reading; it must be at the core of ours.

 

 

glavni mi je utisak da bih, da sam na Kišjuhasovom mestu, ozbiljno pocrveneo zbog ovih reči:

 

 

Uz kraduckanje elemenata iz britanske, germanske i nordijske mitologije, Tolkin je motive za svoje beslovesno nostalgičarenje zapravo izgradio na posve provincijalnom i uskogrudom pogledu na svet.

 

ako ništa drugo, čini mi se da je jasno da je Tolkin-medijevalista prišao svojim romanima kao ozbiljnom projektu koji je teško odvojiti od njegovog istraživanja srednjovekovne literature. a ako je tako, treba baš da budeš bezobrazan pa da kažeš da "kraducka" elemente iz germanskih mitologija, da "beslovesno nostalgičari," ili da su mu motivi izgrađeni na provincijalnom pogledu na svet.

[Lrd]

   Da odgovorim ovdje...

Na pola sam sa Last Argument of Kings i sviđa mi se, dok sam pregurao 2500 stranica:). Neko je vec pisao ovdje, mozda cak i ti Lrde, da se ne radi o stand alone romanima. Postoji li ipak preporuceni red citanja? Ja misilio poceti sa Best served cold, jer je prva izasla? Bezveze mi je njegovo insistiranje na nemanju mapa, ali nasao sam nekakve fan mape...

 

Oprosti, nisam stvarno ranije video ovaj post, ne znam kako mi se omaklo. Pretpostavljam da nema potrebe da odgovaram? Kako ti se svidelo sve? Er da da je Heroes najbolje napisan, a da je Red Country iznenađenje i da mu jebemo mater što sad jede govna s novom trilogijom umesto da nastavlja šta je započeo?

 

Ispostavilo se zadnjih godina da mi pored "normalnog" citanja, prija citati paralelno neki fantasy serijal...Poceo sam Red Country i time zavrsavam sa First Law svijetom, a Half a King ne bih pocinjao dok ne zavrsi sa trilogijom.

 

Treba mi preporuka za sledecu godinu. Sta bih mogao sledece poceti? Imam Mistborn, imam Kingkiller Chronicle, koji jos nije zavrsen - a nije ni Mistborn, ako dobro kapiram, ali ima vise knjiga. Imam od Brent Weeksa Lightbringer...Valja li ista od toga? Neka druga preporuka? Hvala.

 

Šta si čitao od klasika žanra? Ima tu mnogo toga, ali ako ti treba neki noviji F za odrasle, evo trilogija A Land Fit for Heores Richarda K. Morgana (koji takođe ima i fenomenalnu sajber pank/hard boiled trilogiju).

 

nabasah pre neki dan na 1 skorašnju disertaciju o Tolkinu, pa sam je malo prelistavao. deluje dosta zanimljivo, posebno meni koji pojma nisam imao o Tolkinovom akademskom radu a za koji se tvrdi da je ključan za razumevanje Tolkinove fikcije. možda će još nekoga da interesuje, sad kad je Vajs demistifikovao™ Tolkina.

 

 

 

glavni mi je utisak da bih, da sam na Kišjuhasovom mestu, ozbiljno pocrveneo zbog ovih reči:

 

 

ako ništa drugo, čini mi se da je jasno da je Tolkin-medijevalista prišao svojim romanima kao ozbiljnom projektu koji je teško odvojiti od njegovog istraživanja srednjovekovne literature. a ako je tako, treba baš da budeš bezobrazan pa da kažeš da "kraducka" elemente iz germanskih mitologija, da "beslovesno nostalgičari," ili da su mu motivi izgrađeni na provincijalnom pogledu na svet.

 

Ma kakvo crno crvenjenje, kakvo crrrrrrno crvenjenje. Ne znam kako neko ima hrabrosti i obraza da piše o nečemu što ne zna i šta nije istraživao, nego uzme i lupeta svoje utiske zasnovane na nečemu sa strane i piše ih kao činjenice, a još onako bez imalo blama izmišlja čovekov karakter i interesovanja. Da se pojavio sa takvim tekstom u bilo kojoj ozbiljnijoj redakciji do pre samo dvadesetak godina, pušio bi se danima posle toga i verovatno bi od blama odustao od bilo kakvog pisanja.

Edited January 5, 2015 by Lrd

[B_B]

Oprosti, nisam stvarno ranije video ovaj post, ne znam kako mi se omaklo. Pretpostavljam da nema potrebe da odgovaram? Kako ti se svidelo sve? Er da da je Heroes najbolje napisan, a da je Red Country iznenađenje i da mu jebemo mater što sad jede govna s novom trilogijom umesto da nastavlja šta je započeo?

 

 

Šta si čitao od klasika žanra? Ima tu mnogo toga, ali ako ti treba neki noviji F za odrasle, evo trilogija A Land Fit for Heores Richarda K. Morgana (koji takođe ima i fenomenalnu sajber pank/hard boiled trilogiju).

 

Ma ok, snasao sam se :)...

 

Niti sam poznavalac, niti preveliki fan zanra, niti ocekujem bogzna kakvo pisanje od "ovakve" literature, ali mi je ovo bas fino leglo. Napisah "ovakve" literature, a ne mislim pri tom nista negativno. Ocekujem laku zabavu da mi skrene paznju od kojekavih sranja svakodnevnice, a ako tu ulete dobro napisani likovi ili price, a toga ovdje ima en masse, stoga bolje. Stand alone romani mi se cak vise svidjaju od pojedinih djelova trilogije (a Heroes jeste najbolje napisan), koja je djelimicno "vozila u leru", recimo onaj citav prvi quest, kada su isli po onaj kamen u old empire pa se nista ne desi...naravno da nas tu upozna sa likovima i uvede u istoriju ovog svijeta, ali mislim da je to mogao bolje rijesiti. Naravno da su svi ti spori djelovi trilogije omogucili dobre nastavke. Ma ne zelim uopste da gundjam jer mi je drzao paznju citavo vrijeme. Nisam ukapirao, a ne smeta mi, da li zaista misli da iznenadi citaoce kada nam kao konacno otkrije ko su zaista neki likovi (kod Lamba se tek posle 300 stranica spustio na prste, a za Carlot den Eida-u u Creasu nam cak nije ni otkrio). Interesantno je da mu u svim djelovima radnja kulminira posle tri cetvrtine, a onda stane na loptu i pocne sa otpetljavanjem.

 

Za majku...da u svakom slucaju! Nadam se da ce nastaviti. Pravio je velike skokove u radnji, bojim se da ce nam u nekim +200 godina pricama usput pomenuti sta je bilo sa Ninefingerom ili da cemo citati putesestvija mladog Bayaza...Nadam se da nece. Napisah vec da nisam poznavalac zanra, tako da ne znam da li su i drugi autori uplivavali u industrijalizaciju...sa parnim masinama, oruzjem, a na kraju i sa indijancima, gotovo da planira da uplovi sa ovim direktno u neki Rio Bravo. A mogao bi radnju jednog romana setovati u Gurkhul i usput nam ispricati sta je bilo sa Ferro. Ako sam dobro ispratio, samo o njoj iz prve ekipe vise nismo citali. Pricu oko "T-1000 zmaja" nisam ukapirao, a ni oni sjeverniji Northmen mi nisu bili bas najjasniji. Kako god, jedva cekam da nastavi :).

 

Vjerovatno znas za ovo, ali ako ne znas:

 

http://www.firstlawcomic.com/page/1/

 

Ja skoro preletio, djeluje ok.

 

Inace sam citao slabo sta iz zanra, uvijek vise volio SF. LOTR prije vise od 20 godina. Prije nekoliko godina sam slucajno naletio na nekog njemackog, ovde dosta popularnog F pisca, Markus Heitza, koji je napisao serijal od 4 knjige "Dwarfs" (procitah da ga ove godine nastavlja), koji mi je isto dobro legao a ima dobrih momenata. Kod njega se pojavljuju bica zvana "Albae", koja predstavljaju neku daleku brutalnu bracu Elf-a (recimo kao vulkanci i romulanci) sa afinitetom za umjetnost, obicno kreiranu od djelova tijela i krvi. Cak im je posvetio i serijal koji nisam citao. Onda poceo GoT i onda First Law, znaci slabo sam sta citao.

 

Od Richarda Morgana imam prvi dio te trilogije, a sa ovom SF trilogijom mislis na Kovacsa? To isto imam i na listi mi je, ali sam trenutno duboko u Vingeovim Zones of Thought, pa ce to da saceka :). Tek sam poceo Mistborn, nesto se jos nisam primio, mozda predjem na ovaj The Steel Remains ako se nista ne desi uskoro. Hvala u svakom slucaju za predlog! Koji su uopste F klasici?

[Lrd]

Uf, nerd u meni kipti od želje za klasifikacijom i definicijom "klasika", ali ću se obuzdati.

 

Ako dolaziš iz SF-a, onda znaš kakvi su pisci Ursula Legvin i Džin Vulf, pa ti apsolutno preporučujem njihove F serijale, a posebno Legvinovu Zemljomorje (Earthsea), odnosno njena originalna tri dela, A Wizard of Earthsea, The Tombs of Atuan i The Farthest Shore. Za mene je Legvin jedan od najboljih pisaca 20. veka, a Zemljomorje joj je među apsolutno najboljim delima i to prosto mora da se pročita, bez obzira na žanrovske afinitete, to je apsolutno remek-delo. Čarobno, mistično, jako, uvuče te u sebe da ne možeš da izađeš, a Ursula briljira maltene na svakoj strani. E sad, ona je nastavila sa tim svetom mnogo godina posle zaključka početne priče, ali to je...diskutabilno.

 

A Vulf...uf. Treba definitivno napisati neki esej o njegovom radu, a bilo bi lepo kada bi neko napisao neki naučni rad. Elem, znaš Vulfa, znaš kako piše, a u serijalu The Book of New Sun (Shadow of Torturer, The Claw of Conciliator, The Sword of Lictor, The Citadel of Autarch (na srpskom preveden kao "Citadela Autarha" - jedna od dražih kosaka za pantomime :) )) dostiže svoj vrhunac. Ima sve svoje elemente, a kako serijal napreduje, mi shvatamo opseg onoga što čitamo i fascinacija postaje veća. Novo sunce jeste poprilično zatvoreno i nenaviknutima u početku teško za čitanje, ali na kraju jeste kapitalno Vulfovo delo. Opet, i ovde moja preporuka važi samo za originalnu tetralogiju.

 

Ako je Novo sunce teško, The Wizard Knight takođe Vulfa je mnogo prijemčiviji i napisan je mnogo lakše, ali je to opet odlično.

 

Dakle, ovih devet knjiga imaju moju apsolutnu preporuku i garantujem ti da se nećeš pokajati. Earthsea možeš kad god želiš da počneš, a Novo sunce za prvo čitanje neupućenima možda može da traži određeno raspoloženje ili životni trenutak (ako si iz SF-a, onda verovatno znaš Vulfa po Doktoru Ostrvu i Petoj glavi Kerbera, dakle taj rad pa na kvadrat).

 

Od nepomenutog F-a za odrasle preporučio bih još i Hronike Ambera (Chronicles of Amber). Jeste da ima najviše knjiga, ali će ti Zelaznijevo pisanje biti poznato. :)

 

Ovo je samo nešto što bih preporučio ljubiteljima dobre knjige nezavisno za ljubav prema žanru. F inače često koketira i sa dečijom literaturom (Narnija) i sa eksploatacijom (Konan), tako da pitanje šta su klasici tog žanra (Gormengast? Hari Poter? Elrik?) zahteva jednu ozbiljnu diskusiju.

 

E, da, to da li se neko bavio industrijalizacijom, postoji čitav podžanr posvećen fantasy svetu u kome se desila industrijska revolucija i zove se Steampunk .

 

'Ajd, ako pročitaš išta od ovoga, obavezno javi utiske.

[B_B]

Hvala ti puno za preporuke. Od Le Guin sam nekada davno citao Die Linke Hand der Dunkelheit (citao na njemackom jebiga - valjda Lijeva ruka mraka/tame), sto se ispostavilo kao dio nekog serijala , sto tada nisam znao i jos neki roman, ne sjecam se. Wolfe nisam citao nista, a Zeleznog stosta. Od preporucenog nadjoh samo Chronicles of Amber vec skinutog u ebook formatu, ali ni ostatak vjerovatno nece biti tesko naci.

 

Ma, znam sta je steampunk i zakacio sam ga ponegdje, ali mi je eto taj prelaz iz tog high epic fantasy zanra (ili sta god da je) u industrijalizaciju bio iznenadjujuc.

 

Pocecu sa necim od ovoga cim procitam/pospremim ovo sto sam zapoceo pa javljam utiske. Super je sto toga ima kao sto vidim dosta, tako da sam onda miran neko vrijeme. Hvala jos jednom!

[Amos]

Da li je neko citao trilogiju Prince of Nothing? Dobih preporuku ali sam nesto skeptican.

[B_B]

 

'Ajd, ako pročitaš išta od ovoga, obavezno javi utiske.

Zavrsio sam prvi dio Earthsea trilogije - A Wizard of Earthsea. Kratka knjizica, pa sam je stukao za nekoliko dana, ali ne samo zbog toga. Pored ove knjige sam zavrsio i prvi dio Mistborn trilogije i mislim da je ovo paralelno citanje povecalo, a mozda i promijenilo utiske i jedne i druge knjige. Wizard - brz i napucan, dobro napisan, mracan, bez ijedne suvisne recenice. Mistborn - kompleksan, povremeno prespor, kao da se osjeti pritisak da se mora napisati jos dodatnih 100 stranica zbog ugovora, ali i jako inovativan (barem je meni nepoznat ovakav take na magiju). Mistbornu zamjeram sto su mu borbe, iako jako precizno i dobro napisane, kao pravljene za "video igrice umove", zbog cega mi se cesto desavalo da odlutam. Wizardu ne zamjeram nista, samo se nadam da ce Earthsea u sledecim dijelovima postati kompleksniji univerzum. Poceo i sledece dijelove - Mistborn nastavio sa politicarenjem i video igricama, a Earthsea je jos uvijek kao nova knjiga. Jedva cekam da vidim kuda obje idu.

[Weenie Pooh]

Da li je neko citao trilogiju Prince of Nothing? Dobih preporuku ali sam nesto skeptican.

 

Čitao ja, mislim da sam ovde komentarisao pre par godina. Štaznam, zanimljivo je i vredno pažnje ako voliš da vidi sve klasične EF tropes protkane besomučnim filozofiranjem. Nekad sam imao utisak da autor više pažnje posvećuje uvodnim citatima pred svako poglavlje (koji se otegnu preko i po pola strane, sve neki fiktivni književnici/naučnici besede o prirodi znanja i bića i tralala) nego na sam sadržaj poglavlja. Dok sam čitao prvu trilogiju (izašle su posle još dve knjige a treba valjda i treća tj. ukupno šesta) imao sam utisak da bi sve bilo neuporedivo bolje i zanimljivije da je pravi alternate history u pitanju - da opisuje fantasy verziju pravih krstaških ratova od pre cca 1,000 godina nego da moramo da čitamo o analognim verzijama Vizantije i Jerusalima i Franaka i Saracena i Mongola itd.

 

Mislim da mi je od svega najviše smetao jezik. Zarad originalnosti, toliko je nakaradnih imena i termina za ovo ili ono natrpao da je mestimično naporno za čitanje. Pohvata se nekako, ali užasno rogobatno zvuči za bilo koga naviknutog na normalne ovozemaljske jezike. Jedan od glavnih likova se zove npr. Cnaiür urs Skiötha (!) pa neka se čitaoc lomata u pokušaju da to u glavi nekako izgovori.

 

 

Edit: U stvari lažem, evo kinesko izdanje odlično izgleda na prvi pogled, možda njima manje smandrljano zvuče imena kao što su Nil’giccas, Momemn, Fanayal ab Kascamandri, Nau-Cayûti, Cinganjehoi ab Sakjal, Utgarangi ab Hoularji, ili meni omiljen ork-analog fantastično nazvan sranc. (Kako bih to adaptirao za srpski muka mi je i da pomislim  Sranak, sranci?)

 

 

Autor ima blog, overi malo pa ćeš znati koliko ti odgovara njegov stil: https://rsbakker.wordpress.com/

Edited January 27, 2015 by Weenie Pooh

[Weenie Pooh]

U stvari ne znam zašto tupim kad sam sve objasnio još 2011. Originalni post je forum zgužvao, pa ga evo ovde reformatiram:

 

 

 

Pročitao nedavno The Judging Eye, početak druge trilogije ciklusa Second Apocalypse, meni ranije nepoznatog kanadskog pisca R. Scott Bakkera. Zvuči zbrkano, ali samo zato što to i jeste.

 

Utisci su mi pomešani, i što se tiče te jedne knjige i što se tiče celog serijala. S jedne strane dosta lepo sve to vozi, s druge strane mestimično dođu oni "da li ovo uopšte negde ide?" i "zar opet, žanrovski stereotipe broj 46?" trenuci.

 

Prva trilogija se zove Prince of Nothing, i dešava se u fantasy verziji srednjevekovnog Sredozemlja, u vreme krstaških ratova. Paralele sa stvarnim svetom su više nego očigledne, postoje direktni ekvivalenti hrišćanstva, islama, Vizantije, Sirije, Egipta, Jerusalima, Mongola, itd. To bi samo po sebi obično bilo dovoljno da me natera da ostavim knjigu, ali u ovom slučaju... stvari se komplikuju utoliko što se sve to dešava against the backdrop nekih apokaliptičnih događaja iz davne prošlosti, mahom zaboravljenih, koje neki protagonisti pokušavaju da spreče da se ponove. (Ceo serijal se bavi predstojećom Drugom Apokalipsom, tj. sprečavanjem/započinjanjem iste.)

 

Imamo mesijanske figure u stilu Muad'Diba, imamo tajna društva čiji članovi sanjaju snove svog osnivača iz doba Apokalipse na repeat, imamo doppelgangerska stvorenja sa jakim SF elementima, imamo spooky precocious posednutu decu, imamo whores with a heart of gold, ima ženski, ima svega...

 

Jedan specifičan aspekt je sveprisutno filozofiranje na raznorazne teme, uglavnom o prirodi ljudske svesti, senkama na zidu pećine, ulozi vere u formiranju društva... tu i tamo imam utisak da preteruje i mistifikuje neka opšta mesta, ali moguće da je samo do mene. Bakker je i sam na nekakvom privatnom krstaškom pohodu da dokaže da EF može da se bavi istim pitanjima kao i "ozbiljna" mainstream književnost, ima chip on his shoulder i pokušava da dokaže nekom neke stvari - to ume da smeta... A kad se malo opusti, čovek ume da piše sasvim solidno i epski i fantazijski. Neke scene su mu stvarno odlične, prosto da odmah poželiš da ih vidiš u stripu. Neke druge su mu užasni klot fantasy klišei, including but not limited to nekakav prolaz nekakve "družine" kroz nekakvu "Moriju" naseljenu nekakvim "orcima" (spase ih prividno žrtvovanje nekakvog "Gandalfa", I shit you not).

 

Slično, Bakkerov prikaz likova široko varira. Neki ti bude radoznalost da saznaš još, a daju informacije na kašičicu... dok su neki sasvim jednodimenzionalni, što ne sprečava autora da nam njihovih par ključnih osobina po sto puta nabija na nos. Zanimljivo je da ženski likovi praktično ne postoje - imamo ukupno jednu kurvu i jednu kurvu-robinju (čuo sam da je to nekakav Bakkerov "realizam" - sve medieval žene su, jel'te, kurve).

 

Druga trilogija se zove Aspect-Emperor, pročitao sam samo prvu knjigu. (Ima još jedna, a treća izlazi ne zna se kada.) Izgleda da je more of the same, s tom razlikom što je odstupio od meni užasno glupavih fantasy-krstaških ratova pa pravi neki originalni zaplet. Kao što rekoh drugu kimu na Martinovom TV topiku, sve ovo mi je priličan guilty pleasure. Interesantno i zarazno, ali povremeno deluje plitkasto/veštački nakićeno dubljim značenjem. Preporučujem da se proba, ne garantujem da će vam leći.

 

[Filozof manijak]

Cito neko Bemana - Kamen moci?

Ja sam čitao...odlična knjiga i vrlo nestandardna fantastika. Uvek mi je ostavljala neki čudan utisak posle svakog čitanja...

[Amos]

Hvala Weenie :)

[Weenie Pooh]

De nada, ako budeš čitao javi utiske. (Realno me najviše zanima prevod ali i ako čitaš original, nema veze.)

[Amos]

Naleteo sam na jeftin original prve knjige (prvog dela serije) i onda bacio pogled na par review-a gde nahvališe glavnog lika itd. Ništa tako detaljno kao ovaj tvoj opis. Sad moram da pročitam pa makar samo zbog tog Morija ripof dela :D 

[Weenie Pooh]

Ih, ta Morija ti je tek u prvoj knjizi druge trilogje (Aspect Emperor). Moraćeš da giljaš prvo kroz Prince of Nothing tj. tri knjige pseudokrstaških ratova.

 

Ako pod glavnim likom misle na Kelhusa Anasurimbora - meh, taj je totalni ripof Pola Atreida. Ali ako misle na Drusasa Achamiana onda se slažem, on je odličan kroz sve knjige.