SF i fantasy

[gospa buba]

Uvek ću da hvalim Hiperion i Pad Hiperiona i svima da ga preporučujem.

+1

[расејан]

Ako ti je filmičnost prvo što si osetio čitajući priču oca Direa, onda...šta da ti kažem, verovatno je i Čoseru prvo Holivud bio u glavi.

Обратно... након читања, кад покушам да смислим шта ми се то свидело а шта није, шта ми је фалило а чега је било вишка, остане ми гомила јасно виђених слика, добрих слика, и акције - и схватим да сам све време гледао филм, у глави, док сам читао. Те да је много тога ту фина пиротехника. Човек је мајстор, да се разумемо, треба и то умети и треба прво смислити та места која ћу ја после да изградим у глави док будем читао. Али ми и даље нешто недостаје, а силне сцене битака почињу да иду на. Почиње да подсећа на механизам како се пишу Хари Потер и наставци Дине - акција, ситуација, локација, сликовити ликови подвргнути бар по једној моралној дилеми на сваких ен страна, све по рецепту (који је можда Симонс измислио, усавршио или бар најбоље применио), густина свих елемената ритмично распоређена по целом простору књиге, све супер урађено. Осим што мени ту и даље нешто (субјективно) фали.Да умем да кажем шта, ваљда бих и сам опет почео да пишем.

[porucnik vasic]

Обратно... након читања, кад покушам да смислим шта ми се то свидело а шта није, шта ми је фалило а чега је било вишка, остане ми гомила јасно виђених слика, добрих слика, и акције - и схватим да сам све време гледао филм, у глави, док сам читао. Те да је много тога ту фина пиротехника. Човек је мајстор, да се разумемо, треба и то умети и треба прво смислити та места која ћу ја после да изградим у глави док будем читао. Али ми и даље нешто недостаје, а силне сцене битака почињу да иду на. Почиње да подсећа на механизам како се пишу Хари Потер и наставци Дине - акција, ситуација, локација, сликовити ликови подвргнути бар по једној моралној дилеми на сваких ен страна, све по рецепту (који је можда Симонс измислио, усавршио или бар најбоље применио), густина свих елемената ритмично распоређена по целом простору књиге, све супер урађено. Осим што мени ту и даље нешто (субјективно) фали.Да умем да кажем шта, ваљда бих и сам опет почео да пишем.

Осим што је Хиперион написао петнаестак година раније. Пад је већ слабији, али први је ремек-дело.

[Lrd]

Klark je bolji pisac.

Tačno, ali da ne ispadne da je Klark nešto dobar pisac, jer nije. Značajan je i uticajan, ali nije baš neki pisac.

Обратно... након читања, кад покушам да смислим шта ми се то свидело а шта није, шта ми је фалило а чега је било вишка, остане ми гомила јасно виђених слика, добрих слика, и акције - и схватим да сам све време гледао филм, у глави, док сам читао. Те да је много тога ту фина пиротехника. Човек је мајстор, да се разумемо, треба и то умети и треба прво смислити та места која ћу ја после да изградим у глави док будем читао. Али ми и даље нешто недостаје, а силне сцене битака почињу да иду на. Почиње да подсећа на механизам како се пишу Хари Потер и наставци Дине - акција, ситуација, локација, сликовити ликови подвргнути бар по једној моралној дилеми на сваких ен страна, све по рецепту (који је можда Симонс измислио, усавршио или бар најбоље применио), густина свих елемената ритмично распоређена по целом простору књиге, све супер урађено. Осим што мени ту и даље нешто (субјективно) фали.Да умем да кажем шта, ваљда бих и сам опет почео да пишем.

Ako ti nešto nedostaje u Hiperionu, onda je problem do tebe, ne do knjige. A i ovako kako si napisao ispada da stavljaš u isti rang Dinu i Harija Portera i da imaš loše mišljenje o oboma.

Осим што је Хиперион написао петнаестак година раније. Пад је већ слабији, али први је ремек-дело.

Hiperion je iz 89. a Pad iz 91, iako je napisan 90. Pretpostavljam da si mislio na Endimion (96. godina). A meni je ta knjiga u rangu Hiperiona, a na momente i bolja, ali je Uspon Endimiona (97) stvarno osetno slabiji, u svakom pogledu, i zanatskom i kreativnom. Moram da priznam da me malo drma simonsonostalgija. Stara ljubav nikad se ne gasi, a i ova luba garantuje...Možda mu ponovo bacim SMS i pozovem ga na piće i tako to... Edited January 10, 2010 by Lrd

[porucnik vasic]

Hiperion je iz 89. a Pad iz 91, iako je napisan 90. Pretpostavljam da si mislio na Endimion (96. godina). A meni je ta knjiga u rangu Hiperiona, a na momente i bolja, ali je Uspon Endimiona (97) stvarno osetno slabiji, u svakom pogledu, i zanatskom i kreativnom. Moram da priznam da me malo drma simonsonostalgija. Stara ljubav nikad se ne gasi, a i ova luba garantuje...Možda mu ponovo bacim SMS i pozovem ga na piće i tako to...

Очигледно сам се погрешно изразио. Хтедох да одговорим мом комшији Расејаном да је Илион и оно чудо после њега само коришћење већ успешне опробане матрице. Мени лично је Хиперион уз Човека празних шака Урсулиног, Диковог Човека у Високом замку и Вонегатове Кланице најомиљенији СФ. Пад ми је већ слабији а Ендимион само на тренутке блесне. Успон истог нисам ни завршио.А Задужбину каковагод да ,не бих мењао ни за једног Кларка. Edited January 10, 2010 by porucnik vasic

[Lrd]

Очигледно сам се погрешно изразио. Хтедох да одговорим мом комшији Расејаном да је Илион и оно чудо после њега само коришћење већ успешне опробане матрице. Мени лично је Хиперион уз Човека празних шака Урсулиног, Диковог Човека у Високом замку и Вонегатове Кланице најомиљенији СФ. Пад ми је већ слабији а Ендимион само на тренутке блесне. Успон истог нисам ни завршио.А Задужбину каковагод да ,не бих мењао ни за једног Кларка.

Kako baš Čovek, a ne Leva ruka? Kako Visoki dvorac, a ne Ubik?:)Šalim se malko, to su stalne debate "koja je bolja". :)

[porucnik vasic]

Kako baš Čovek, a ne Leva ruka? Kako Visoki dvorac, a ne Ubik?:)Šalim se malko, to su stalne debate "koja je bolja". :)

Наравно. мени су ова два потпуно субјективно ближа. Можда зато што Дикова разбарушеност најбоље фунционише у Високом дворцу, и што ми је однос антиутопија утопија један од интригантинијих у СФ.Успут ту је Урсула некао највише 'мушки'писац. Управо прошитах да су ишли у исту средљу школу у исто време, али да се нису знали. Каква би то луда литерална секција била.

[harper lee]

Обратно... након читања, кад покушам да смислим шта ми се то свидело а шта није, шта ми је фалило а чега је било вишка, остане ми гомила јасно виђених слика, добрих слика, и акције - и схватим да сам све време гледао филм, у глави, док сам читао. Те да је много тога ту фина пиротехника. Човек је мајстор, да се разумемо, треба и то умети и треба прво смислити та места која ћу ја после да изградим у глави док будем читао. Али ми и даље нешто недостаје, а силне сцене битака почињу да иду на. Почиње да подсећа на механизам како се пишу Хари Потер и наставци Дине - акција, ситуација, локација, сликовити ликови подвргнути бар по једној моралној дилеми на сваких ен страна, све по рецепту (који је можда Симонс измислио, усавршио или бар најбоље применио), густина свих елемената ритмично распоређена по целом простору књиге, све супер урађено. Осим што мени ту и даље нешто (субјективно) фали.Да умем да кажем шта, ваљда бих и сам опет почео да пишем.

Hiperion je jebeno fantastican roman koji radi na vise nivoa. Ja se uopste ne secam tih "silnih scena bitaka" koje pominjes a secam se mnogo, mnogo drugih stvari iz tog romana.Interesantno je da je Hiperion kod nas, zahvaljujuci Zivkovicu, objavljen jako rano, prakticno pre nego sto je doziveo svetsku slavu. Ne mogu da se setim sad tacno ali mislim da se radilo o nekih 6 meseci od svetske premijere ili tako nekako. Zivkovicu je Simonsa preporucio niko drugi do sam Klark koji ga je ubedjivao (i ubedio) da na srpski jezik prevodi i objavljuje coveka koji ce postati jedan od najznacajnijih SF pisaca ikada. Ono cega se jako dobro secam je sok kad sam procitao tu knjigu, mislim da me nikada jedna tada kod nas nepoznata knjiga i nepoznati autor nisu toliko iznenadili. Uporedjivati Hiperion sa Harijem Poterom po bilo kom osnovu je isto sto i uporedjivati Dostojevskog i ljubavne vikend romane.

[Phoney Bone]

Uporedjivati Hiperion sa Harijem Poterom po bilo kom osnovu je isto sto i uporedjivati Dostojevskog i ljubavne vikend romane.

Word. A upoređivati Hiperion sa Ilion/Olimp izdrkavanjima, za to tek ne postoje adekvatne reči.U svakom slučaju, ja se Simonsom od Olimpa na ovamo ne bih više bavio. Možda, ali mooožda, bacim pogled na ovo što je luba preporučila, kad i ako stignem. A ako baš mora da se glasa i ređa šta kod njega valja, Song of Kali FTW Edited January 12, 2010 by Phoney Bone

[Dankan Ajdaho]

Tačno, ali da ne ispadne da je Klark nešto dobar pisac, jer nije. Značajan je i uticajan, ali nije baš neki pisac.Ako ti nešto nedostaje u Hiperionu, onda je problem do tebe, ne do knjige. A i ovako kako si napisao ispada da stavljaš u isti rang Dinu i Harija Portera i da imaš loše mišljenje o oboma. Hiperion je iz 89. a Pad iz 91, iako je napisan 90. Pretpostavljam da si mislio na Endimion (96. godina). A meni je ta knjiga u rangu Hiperiona, a na momente i bolja, ali je Uspon Endimiona (97) stvarno osetno slabiji, u svakom pogledu, i zanatskom i kreativnom. Moram da priznam da me malo drma simonsonostalgija. Stara ljubav nikad se ne gasi, a i ova luba garantuje...Možda mu ponovo bacim SMS i pozovem ga na piće i tako to...

Klark je bolji pisac u odnosu na Asimova, to je bila misao.Što se tiče štancovanja nastavaka, ne postoji ni jedan jedini pisac čiji n-ti nastavak sage može da se uporedi sa prvim ili eventualno drugim delom.Tačno, ali tačno se oseti trenutak kada počinju da štancuju na reč i kalup. Simons nije tu ništa otporniji nego ostali.Započeh da čitam Druda, za kog sam sve do juče smatrao da je "Druid", naročito zbog fonta na koricama. Tek na prvoj stranici saznah da sam se zeznuo.Kad videh gore Vasića da nabraja lepe knjige, izroni mi jedared iz sećanja "Supernova" od Dilejnija. Ta mi je baš lepo legla, svojevremeno. Imao sam uvek čitajući njegova dela utisak nečeg očajničog u pozadini, što samo ne izleti sa stranica, neka strast praćena fatalizmom. A mogao bih još jednom da napravim krug, prođoše mnoge godine...

[porucnik vasic]

Мени је Супернова била одличан роман. Сећам се да смо се ортак и ја утркивали ко ће више СФ да ишчита из градске библиотеке, да нас је библиотекар грдио да узимамо књиге да би имали што више печата у библиотечној карти. Из тог времена сећам се Таласона кога је написао Орловић. мени је та књига некао била лака за индентификацију са мојим родним градом. Чак ми се стари Владичански Двор чинио местом где се радња дешава.

[расејан]

Ako ti nešto nedostaje u Hiperionu, onda je problem do tebe, ne do knjige. A i ovako kako si napisao ispada da stavljaš u isti rang Dinu i Harija Portera i da imaš loše mišljenje o oboma.

Прочитај шта сам тачно написао: наставци Дине, оно што је писао Хербертов мали и оне кеве Андерсон. Матори је доста спратова изнад.

[расејан]

Hiperion je jebeno fantastican roman koji radi na vise nivoa. Ja se uopste ne secam tih "silnih scena bitaka" koje pominjes a secam se mnogo, mnogo drugih stvari iz tog romana.

Силне сцене битака су у Олимпу. На почетку Хипериона има она дугачка сцена у орбити, кад се јуре кроз станицу без ваздуха, а на све стране лебде лешеви и комади - врло аналогно целом угођају на сличној орбиталној сцени са Проспером у Илију. Такође, пре него што крену на то декамеронско путовање у Хипериону, пролазе поред оних огромних кипова или чега већ, и ту покушава да изазове неки језовит и морбидан ефекат какав гађа на више места у Илију (на шта личи Париз, сабласно дно Средоземног мора, цела јерусалимска епизода). Тј. има нешто те хорор режије на више места. Ваљда што не варим страву & ужас.Елем, има и шта друго да се памти, наравно да има. Но, Олимп ме сморио.

Uporedjivati Hiperion sa Harijem Poterom po bilo kom osnovu je isto sto i uporedjivati Dostojevskog i ljubavne vikend romane.

Ево га и ти. Упоређујем метод, не резултат: "Почиње да подсећа на механизам како се пишу...".А'сте осетљиви... Edited January 13, 2010 by расејан

[harper lee]

Силне сцене битака су у Олимпу. На почетку Хипериона има она дугачка сцена у орбити, кад се јуре кроз станицу без ваздуха, а на све стране лебде лешеви и комади - врло аналогно целом угођају на сличној орбиталној сцени са Проспером у Илију. Такође, пре него што крену на то декамеронско путовање у Хипериону, пролазе поред оних огромних кипова или чега већ, и ту покушава да изазове неки језовит и морбидан ефекат какав гађа на више места у Илију (на шта личи Париз, сабласно дно Средоземног мора, цела јерусалимска епизода). Тј. има нешто те хорор режије на више места. Ваљда што не варим страву & ужас.Елем, има и шта друго да се памти, наравно да има. Но, Олимп ме сморио.Ево га и ти. Упоређујем метод, не резултат: "Почиње да подсећа на механизам како се пишу...".А'сте осетљиви...

OK, izvini, verovatno sam se nesto prebacio i nisam dobro procitao taj tvoj post. Jebi ga, pisci su danas (svojevoljni) robovi ugovora sa izdavacima i tesko se moze ocekivati da ce ritmom na koji su se obavezali, a koji ne mora nuzno da korespondira sa njihovim stvaralackim tajmingom, izbacivati podjednako kvalitetne romane. Mnoge od ovih stvari koje citamo su, u bukvalnom smislu reci, komercijala. Sad, bude tu i pogodaka jer jako dobri pisci podbacuju na nivou koji mnogim piscima nije uopste dostupan, pa sve to nekako moze da prodje. Ali mora da se odrazi na kvalitet.

[Johann Gambolputty__of Ulm]

Hiperion je jebeno fantastican roman koji radi na vise nivoa. Ja se uopste ne secam tih "silnih scena bitaka" koje pominjes a secam se mnogo, mnogo drugih stvari iz tog romana.Ono cega se jako dobro secam je sok kad sam procitao tu knjigu, mislim da me nikada jedna tada kod nas nepoznata knjiga i nepoznati autor nisu toliko iznenadili. Uporedjivati Hiperion sa Harijem Poterom po bilo kom osnovu je isto sto i uporedjivati Dostojevskog i ljubavne vikend romane.

Ja se ovako osećao kad sam čitao "Šupljeg čoveka", to mi je bio i prvi susret sa Simonsom. Potpuna neverica i oduševljenost knjigom. Pritom mi je taj Hollow man stajao na polici par godina netaknut, nije imao ni prave korice, već samo onaj beli karton kojim se ukoričavaju knjige. Sve što sam znao je da tamo negde imam nekakvu kopiju SF knjige koju je preveo Z. Živković. Voleo bih da se opet tako prijatno iznenadim nekim SF-om, ili bilo kojom drugom knjigom. Bio sam blizu tog osećanja kada sam nedavno pročitao prvi deo Dine (koja je, igrom slučaja, takođe dugo ležala neotvorena), ali sam se nastavcima poprilično razočarao, nisam ni završio serijal do kraja.