Germanizmi u srpskom

[расејан]

Одличан почетак - допунићу где се сетим. Ово сад нема сврхе да се одваја у наведене и моје делове... Такође, гледаћу да убацим где сам чуо и другачији изговор, а обрисаћу где немам шта да додам, да скратимо. Дакле само "Ispravke, dopune, komentari, predlozi..". Такође очекујем да ће неко да исправи мој немачки, пошто га знам онако, из друге руке.Aajnc < die Eins ? broj jedan, 1 /такође, карташка игра/Bbankrot < Bankrott /зар ово не потиче из италијанског?/badecimer < das Badezimmer ? kupaonica /буквално, купаћа соба/биксна - b?chse - некакво кућиште, затворен простор, кутија, у аутомеханичарском жаргонуbišobrot < das Bischofsbrot ? hleb u koji se stavljaju grožđice /бискупов хлеб?/Ccange < die Zange ? klešta /али више ниједан мајстор више не каже тако - то су сад цангле, свака ваљано прерађена немачка реч има да се завршава на -ла или -на, Немци у ствари немају појма како треба да им се завршавају речи :) /cimer < das Zimmer ? soba /сад више не значи собу, него цимер колегу/Еесцајг - esszeug - прибор за јелоFfajrcajg < das Feuerzeug - upaljač /ову варијанту сам чуо само у Загребу; у Банату се каже форцон, а и то само стари памте/farba < die Farbe ? boja /ово је реч која нам је недостајала, остаће заувек, јер немамо посебну реч за боју као особину и боју као материјал за наношење/fišpaprikaš < der Fisch (riba) + paprikasch ? riblji paprikaš /ово сам чуо само као објашњење за странце, код нас се то зове рибља чорба/fleka < der Fleck - mrlja /такође и закрпа за гуму/foranga < der Vorhang - zavesa, zastor /фиранга је данас чешће/foršpan < der Vorspann - kratak uvod, uvodni odlomak /такође оно што се у биоскопима данас зове трејлер, тј приколица/frajla < das Fr?ulein - gospođica /такође "ноћна фрајла", цвет који мирише тек увече/furati < die Fuhre ? voziti, kola /о свим могућим употребама ове речи током шездесетих и седамдесетих би се дала написати књига... "како се они само добро фурају" - Џ. Штулић/фртаљ - viertel - четвртина, нарочито сата (с тим што ми никад није било јасно да ли је "фртаљ седам" 18:15, 18:45 или 19:15...)fruštuk < das Fr?hst?ck - doručak /а да ли у немачком постоји реч "фруштуковати", па "нафруштуковати се"?/Ggemišt < gemischt - pomešano /те хрватско национално пиће, гемишт - род рођени са намештајем/grunt < der Grund ? zemlja, zemljišni posjedгрунтовница - служба која води земљишне књигеHhausmajstor < der Hausmeister ? kućepazitelj /мислим да се сад чешће каже хаузмајстор/Kkarfiol < der Karfiol ? vrsta povrćakauguma < der/das Kaugummi - guma za žvakanje /ово сам чуо само од гастарбајтера, док не чују да се то код куће зове жвака/kifla < der Kipfel - vrsta peciva /овде такође имамо надоградњу - кифлице с маком, кифлице с пекмезом /Llifrati < liefern ? dostaviti /овај облик први пут чујем, али лиферовати... још је Нушић спомињао "државне лиферанте"/lotre < die Leiter ? lestve za penjanjePpapagaj < Papageienparadajz < die Paradeise (Wienerdeutsch) /не само бечки, него и наши, односно како их у матици зову, подунавске Швабе - Donauschwaben/partviš < četka za prašinu ака пајалица /хм, неће бити, партвиш је (данас) оно што се умаче у канту па се тим перу чврсти подови - или ће ме неко овде исправити/plac < der Platz ? trg, zemljište /такође, грађевинска парцела, паркинг, а у Хрватској, ако се добро сећам, и пијаца (што је и иначе првобитно значење трга, те направисмо пун круг /penzl< der Pinsel ? četkica, kist /банатски, пемзла - има да се завршава на -ла и готово/platfus < der Plattfu? - ravno stopalo /дустабанлија, али ово стварно давно нисам чуо/Rratkapa < die Radkappe - poklopac točka /да, али раткапна/regal < Regal ? polica (za knjige) /занимало би ме порекло ове речи у овом значењу, како је од краљевског придева испао комад намештаја /ruksak < der Rucksack ? ranac, naprtnjača /занимљиво да су ово преузели и у енглеском, иако имају backpack/Ttepih < Teppichтозна - dose - табакераššaraf < die Schraube ? zavrtanj /данас ће то бити шраф... шараф ми делује застарело/šlag < der Schlag - udarac, kap (srčana i moždana), tučeno slatko vrhnje /е ту се развило - шлаг је врхње, али кап је шлог, и глагол је шлогирати се/šlager < der Schlager /занимљиво, иако је ово иста реч као и хит, код нас то не означава исту музику/šlagvort < das Schlagwort ? geslo, parola /хм, можда је некад (и у немачком) имало то значење, код нас је то повод, набацивање вербалне лопте другом - како превести "cue" са енглеског а да не буде билијарски штап?/šlank < Schlank ? mršav /данас је то "шланг", можда од речи за змију или сам нешто побркао/šlampav < Schlampig - neuredan, nemaran, površan /шљампав - прилагођено/šmekt < Schmeckt ? ukusno je /од тог значења је слабо шта остало; данас још можда неко "има шмек" (њух, укус, петљу) да нешто уради, или је неко шмекер (што му дође некакво одликовање које се не објашњава <_< )/šnita < die Schnitte ? kriška /ја сам ово запамтио само као "шнит саламе" (дакле у мушком роду), и ничег другог - хлеб се и даље секао на кришке/špajza < die Speisekammer - smočnica /још једна реч која је код нас била строго мушког рода: шпајз; учили нас да се то у ствари каже остава, а после испало да је остава нешто из банкарства и да уопште није просторија него лова остављена на чување/špotati < spotten ? izrugivati se, ljutiti se na nekoga /питам се питам се, да ли ово има везе са банатским "швотати се" - измотавати се, спрдати се/štemajz < der Stemmei?el - dleto /сви електричари с којима сам имао посла то зову "штемајзл". Глагол је "штемовати" - жљебити зид длетом да се угради кабл/štimati < stimmen ? biti tačan, u redu /такође угађати (музички инструмент - клавирштимер)/švercer < der Schw?rzer ? krijumčarшворц - од истог корена, црно, - без параTtipfeler < der Tippfehler ? štamparska greška /пре ће бити грешка у куцању/Vvekerica < der Wecker ? budilica /где нађе женско да те буди... ја имао само будилнике /Zziher < Sicher ? siguran, sigurna, sigurnoзихераш - ко игра само на сигурно, ко не ризикује

[Otto Katz]

Izvanredno pregnuće, Konzumer i PacejaH. štemajzlo je instrument s kojim rado i umiješno majstorišem. što se tiče cangi, cangli, ja ih znam samo kao cvikcange, nix cangle. A špajz u muškom rodu i ostavu u ženskom sam isto imao. Može biti i špajz i to na sudu, šo da ne? Ali Česi imaju super imrvere - stalno, neprestano, immerw?hrend, neodoljivo mi je kad kažu kao ma imrvere dolazi da dosađuje.

[aram]

sporet - sparherdjaran - jahrgang

[FranziskaKafka]

То наши Мађари кажу кукорица, у Мађарској је то тенгери - морски. И наравно, шаргарепа - жута репа, где је "шарга" мађарска реч за жуто, али репа ми тако делује словенски.

Ali na proizvodima IZ Madjarske koji sadrze kukuruz pise - kukorica. :) Pre ce biti da je i tamo to podeljeno po "regionima", a "nasi" Madjari slucajno izabrase jednu varijantu (tj. iz odgovarajuceg dela pradomovine).Repa zvuci kao da ima indogermanski koren. :) Edited December 27, 2007 by FranziskaKafka

[bus]

Repa zvuci kao da ima indogermanski koren. :)

Jeste. Koren je *rap-. Preživela nemačka reč je R?be. Engleska je rape (kao biljka, ne kao glagol...).

[Otto Katz]

jaran - jahrgang

šta ono bosansko jaran da nije turcizam, nego germanizam? Poučnog li foruma.

[konzumer]

Ne, ipak je turcizam, koliko mi se čini. Čak i u indijskom ima slična reč za poznanika.